TEMA BROJA

PISMO
Zapisano se duže pamti

Godine 1882. američki kolekcionar Edvin Smit kupio je kod nekog starinara u Luksoru jedan papirus. Pedeset godina kasnije papirus je dešifrovao Džejms Brestid, tada direktor Orijentalnih starina na Čikaškom univerzitetu. Bio je to medicinski rukopis koji na sedamdeset stubaca sadrži odlomke jedne rasprave iz hirurgije u kojoj se, prvi put u istoriji, mozak pojavljuje pod svojim pravim imenom. Ovo hijeroglifsko pismo poticalo je iz XVII v.p.n.e. ali je, verovatno, to bio prepis starijeg rukopisa sastavljenog oko 3.000 g.p.n.e. Tekstovi obrađuju povrede u lobanji i umanjenje motornih funkcija organizma. Sve do Demokrita verovalo se da se um i osećanja ne kriju u mozgu nego u srcu. Aristotel je prvi izneo mišljenje da: “Duša nikad ne misli bez slika”.

TEMA BROJA

PISMO
Civilizacijske poruke pisma

Studenti Katedre za opštu lingvistiku Filološkog fakulteta u Beogradu od početka ove školske godine slušaju kurs predavanja o razvoju pisma. Predavač je dr Vanja Stanišić, koji na istoj katedri drži i predavanja iz Uporedne gramatike indoevropskih jezika, na Katedri za slavistiku predavanja iz Uporedne gramatike slovenskih jezika, dok na Katedri za albanologiju drži predmet Istorija albanskog jezika s dijalektologijom (autor je knjige Srpsko-albanski jezički odnosi u izdanju Balkanološkog instituta SANU, 1995, proizašle iz njegove magistarske teze). Doktorirao je na temi koja je tematski objedinila njegova interesovanja iz navedenih oblasti: Fonološka osnova i grafička forma balkanskih jezika.Kurs o razvoju pisma počinje od razgraničenja pisma i predpisma, kroz razvoj dva osnovna tipa pismenih sistema – semasiografije i fonografije – do alfabetskog pisma.

TEMA BROJA

PISMO
DVA I PO MILENIJUMA LATINICE

Smatra se da su Latini u 7. veku pre naše ere usvojili zapadnu varijantu grčkog alfabeta, korišćenu u jednoj grčkoj koloniji u današnjoj južnoj Italiji, a rimska legenda to pripisuje Evanderu, koji je pismenost doneo u Rim šest decenija pre Trojanskog rata. Iz pomenute varijante grčkog pisma nastalo je etrursko, od čijih su 26 slova Latini kasnije usvojili 21: A, B, C, D, E, F, Z, H, I, K, L, M, N, O, P, Q, R, S, T, V, i X. U početku su latinična slova bila nalik na grčka i etrurska, i pisala su se zdesna nalevo. Oblici su kasnije postepeno menjani, prave linije su postajale zakrivljene a pravac pisanja je obrnut.

TEMA BROJA

PISMO
Jevrejski alefbet

Čitanje tekstova na hebrejskom jeziku bez samoglasnika predstavljalo je, u staro vreme, veoma težak posao. Da bi se pročitao neki tekst i razumelo njegovo značenje, nije bilo dovoljno samo poznavanje slova već i određena znanja i znatan umni napor. Pismo Jevreja se, kao i kod pisama drugih semitskih naroda, sastoji samo od suglasnika, kojih ima 22. Četiri slova (alef, he, vav i jod) imaju snagu samoglasnika. Slova kaf, mem, nun, pe i cadik pišu se drugačije kada su na kraju reči. Iako su se oblici nekadašnjih slova razlikovali od današnjih, hebrejsko pismo se uvek pisalo sdesna ulevo.

PISMO
Azijska pisma

Kana predstavlja jedinstveni pojam za japanska slogovna pisma hiragana, katakana i manjogana. Sva ova pisma proistekla su iz logografskog (sistema kod kojih jedan znak predstavlja reč) načina pisanja iz Kine koji Japanci nazivaju kanđi a Kinezi hanzi. Hiragana i katakana nastale su iz drevne manjogane. Manjogana koristi kineska slova da bi označila japanske zvuke. U upotrebi je barem od 6. veka a možda i ranije. Manjogana je ime dobila po najstarijoj očuvanoj i najcenjenijoj zbirki japanske poezije “Manjošu“(manjošu znači „zbirka deset hiljada listova” i potiče, prema japanskoj periodizaciji, iz perioda nara u 8. veku).

MEDICINA

UPOTREBA BOTULINSKIH TOKSINA
I otrov može da leči !
Docent dr Marina Svetel

Prva primena botulinskog toksina u humanoj medicini vezana je za ime američkog oftalmologa Alana Skota koji je, početkom devedesetih godina prošlog veka, počeo da ga koristi u lečenju strabizma (razrookosti) kod dece. Ubrizgavanjem leka u očni mišić koji je imao prevagu, ciljana muskulatura je slabila i oko se vraćalo u normalan, središnji položaj. Za bolesti nevoljnih pokreta (distonije), u koje spadaju učestalo treptanje (blefarospazam), trzaji glavom u stranu (tortikolis) i druga slična stanja, lek je registrovan nešto kasnije i predstavljao je potpunu revoluciju u terapiji. Štaviše, prema sugestijama Američke akademije neurologa, botulinski toksin je prva preporuka za lečenje blefarospazma i tortikolisa jer su se ranije preporučivane hirurške intervencije i medikamenti pokazali neefikasnim. Obe bolesti su vrlo onesposobljavajuće, a u slučaju blefarospazma do te mere da su oboleli smatrani funkcionalno slepim.

MEDICINA

ANDROPAUZA
Sindrom sniženog testosterona
Prof. dr Sava Mićić

Ranije, sa kraćim životnim vekom, ljudi objektivno “nisu imali vremena” za mnoge finese koje su danas deo onoga što se naziva kvaliteom života. Ljudski vek je, međutim, u poslednjih sto godina znatno produžen, čak za tri decenije, i time je otvoren prostor za dalju emancipaciju oba pola, što znači da možda nije daleko dan kad će i muškarci otvoreno početi da se žale na – klimakterične tegobe.
Da li je reč o fenomenu koji je navodno “ izmislila farmaceutska industrija ” ili stvarnoj pojavi - to više nije sporno pitanje. Dilema o (ne) postojanju muškog klimakterijuma razrešena je u poslednjih pet do deset godina, od kako su se, između ostalog, pojavili pouzdani testovi za merenje nivoa testosterona, ključnog hormona koji “određuje” muškarca, odnosno od kako endokrinologija može da dijagnostikuje andropauzu i terapijski na nju deluje.

NAUKA KAO ŽIVOT

Dr Miodrag Čolić, dopisni član SANU i redovni profesor VMA
Bolest u imunološkom ključu

O Čolićevom izboru postojalo je potpuno saglasje Akademije u koju je trebalo da bude biran i Vojnomedicinske akademije u kojoj je stekao reputaciju naučnika dostojnog najviše nacionalne časti. "Dve-tri godine pre izbora, ljudi sa kojima sam sarađivao smatrali su da treba da budem biran za dopisnog člana a u Odeljenju medicinskih nauka procenili da treba podržati lekara koji se bavi bazičnim i primenjenim kliničkim istraživanjima", kaže profesor Čolić.....

BAŠTINA KINE

KONFUCIJE U SRBIJI

Institut "Konfucije“, vrhunski kulturni i jezički kineski centar, otvoren nedavno na beogradskom Filološkom fakultetu, omogućiće, od početka novembra, građanima Srbije da se upoznaju sa tradicijom i vrednostima najmnogoljudnije nacije na svetu.
Koji je jezik, posle engleskog i španskog, najviše u upotrebi u SAD? Naravno, kineski ! Nakon ovog i niza sličnih podataka, uz čudesni ekonomski procvat, nikoga ne treba da čudi odluka kineskih vlasti koje su u 11. petogodišnjem planu (2006 - 2011.) usvojile strategiju po kojoj " treba aktivno istražiti kulturno tržište i promovisati sopstvenu kulturu u svetu".

ISTORIJA ZVUKA

Muzika iz etra

Tokom 1919. godine, širom bivšeg Ruskog carstva vode se borbe između pristalica izbegle privremene ruske vlade naklonjene monarhiji i boljševika koji žele da sačuvaju komunistički režim uspostavljen neposredno posle Oktobarske revolucije, 1917.godine. Upravo u to vreme, mladi ruski istraživač i pronalazač Lav Sergejevič Termen završava rad na svom novom, veoma neobičnom pronalasku.
Lav Sergejevič bio je angažovan kao vojni istraživač na Institutu za fiziku i tehniku u Petrogradu, gradu u kojem je rođen 1896. Njegov zadatak je bio da učestvuje u projektima vezanim za ispitivanje radio - oscilatora i novoproizvedenih „elektronki“- vakuumskih cevi koje su sve više postajale aktivni elementi elektronskih oscilatornih kola. Cilj je bio usavršavanje primopredajnih radio-sistema i uređaja za efikasno otkrivanje i lociranje naprijateljskih odašiljača.

BOTANIKA

Napast zvana Ambrozija

Poslednjih godina, na prostoru Balkanu, sve je više biljke po imenu “ambrozija”. Prvi put se kod nas sreće četrdesetih godina prošlog veka. Sve do sedamdesetih, ni na Balkanu ni u Evropi nije predstavljala veći problem. U poslednjih dvadesetak godina, u zemljama centralne i jugoistočne Evrope postaje dominantni korov, a zbog velike količine alergogenog polenovog praha veoma ugrožava ljudsko zdravlje.
Na teritoriji Republike Srbije ambrozija je najrasprostranjenija u Vojvodini, znatno je ima u Mačvi a polako se širi i prema jugu zemlje. Glavna staništa su hektari neobrađenog i zapuštenog zemljišta oko gotovo svih većih gradova u Srbiji. Jedan od razloga brzog širenja ovog korova je u činjenici da je, za kratko vreme, došlo do osiromašenja društva čime su i velike površine ostale neobrađene. To je idealno za pojavu i razvoj ove biljke, koja posle kraćeg vremena postaje dominanta vrsta - ističe direktor Uprave za zaštitu bilja Republike Srbije, Miroslav Vujović.

FOTOREPORTAŽA

Zapisi iz prirode

Koga sam ja ovo sreo ? Da li je nepoznati posetilac koji je uleteo u moju sobu prijateljski raspoložen prema meni ? Da li se on skriva iza maske ili je ovo njegovo pravo lice ? Video sam ovu „ facu “ u japanskim filmovima o samurajima. Video sam je i u naučno - fantastičnim filmovima. Ali ovo nije film, ovo je stvarnost. Zapažam na neznančevom temenu retku kosu. Vidim oči bez otvora i tek naznačen nos. Vidim ogromna usta u kojima se naslućuju sekutići. Zatim bradu. I na njoj su retke dlačice.

IZLOŽBE

Prirodnjački osvrt

Letenje je vid kretanja koji se odvija kroz sredine koje čine fluidi u gasovitom agregatnom stanju. Primer takve sredine je Zemljina atmosfera. U ovom slučaju najjednostavniji opis pojma letenja bi se sveo na to da je letenje kretanje kroz vazduh.
Let može biti aktivan i pasivan, a razlika je u tome što aktivni letači aktivnošću muskulature (misli se na životinje) uz određeni utrošak energije u interakciji sa vazdušnom sredinom, proizvode aerodinamičke sile koje omogućavaju letenje. Pasivno letenje ostvaruje se pomoću aerodinamičkih sila koje nastaju kao posledica strujanja vazduha preko letnih površina bez aktivnog učešća letača ili u kombinaciji sa aerostatičkim silama koje nastaju zbog razlika u gustini, tj. masi tela koje leti i okolne smeše gasova. Ova dva načina letenja su često kombinovana u određenim vidovima ponašanja aktivno letećih organizama. Tada se pasivni let zasniva na energiji koju je obezbedila prethodna faza aktivnog leta, istovremeno obezbeđujući polaznu energiju za eventualni nastavak aktivnog letenja.

ISTRAŽIVAČ

Dr Dragan Trifunović, redovni profesor Šumarskog fakulteta Univerziteta u Beogradu
Matematika u srpskom narodu.

Veliki beogradski trgovac između dva svetska rata Vladimir Trifunović, čiji su preci došli u prestonicu iz Aleksinca, a on se sa Dorćola preselio na Zvezdaru (iznad Liona), nije imao sreće da njegove poslove nastavi bar jedan od trojice sinova, ali je bio srećan roditelj jer su sva trojica postali znameniti u oblastima kojima su se bavili. Najstariji Lazar u istoriji umetnosti i muzeologiji, najmlađi Đorđe u istoriji i estetici srednjovekovne književnosti, srednji Dragan u proučavanju naše naučne prošlosti. Na ovom polju, Draganu Trifunoviću (1930), redovnom profesoru matematike na Šumarskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, pripada prvo mesto.

ČASOPIS PLANETA Br 21

SARADNICI NA BROJU

Dragomir Antonić, Nebojša Arsenijević, Maja Borović, Nikola Božić, Zorica Civrić, Rajko Dosković, Mirjana Dragović, Ibrahim Hadžić, Mirko Jakovljević, Čedomir Janjić, Nataša Jovanović, Vladimir Jovanović, Vidojko Jović, Jelena Kalderon, Vida Karabuva, Oliver Klajn, Ana Kocjan, Nadežda Krstić, Aleksandar Milinković, Vladimir Milojević, Jelena Milosavljević, Žaneta Miljanić, Vojin Nestorović, Viktorija Podboj, Zoran Popović, Ivica Radovanović, Branislava Rogić, Luka Rubinjoni, Milutin Rudaković, Vesna Strugar, Duško Šibinac, Lidija Tomić, Miomir Tomić, Gordana Tomljenović, Tamara Torlak.

Direktor : Milan Knežević
Glavni i odgovorni urednik : Aleksandar Gaon
Pomoćnik glavnog urednika : Miloslav Rajković
Likovno - grafički urednik : Branka Savković
Fotografije : Rade Krstinić
Internet prezentacija : Dragan Bogdanović