Implantiranje veštačkih zglobova sastavni je deo moderne ortopedske hirurgije već osam decenija,
ali je danas toliko usavršeno da je artroplastika postala gotovo uobičajeno pouzdana i uspešna. Štaviše, ima vrsnih stručnjaka,
poput doc. dr sc. med. Radoslava Barjaktarovića, koji u istoj hirurškoj intervenciji vrlo uspešno izvode i obostranu zamena kukova ili kolena
Ukoliko se primeni u ranim fazama razvoja degenerativnih promena u zglobu, bilo da su one izazvane
genetski determinisanim procesom starenja, drugim oboljenjima zglobova ili ranijim povredama, minimalno-invazivna
procedura artroskopija može da uspori ili da prevenira njihov dalji razvoj, da sačuva zglob, i da odloži ili eliminiše
potrebu za ugradnjom endoproteze. O mogućnostima artroskopske hirurgije govori jedan od naših vodećih stručnjaka u toj
oblasti, dr Aleksandar Crnobarić, ortopedski hirurg Acibadem Bel Medic-a
Poremećaji rada srca mogu da budu kratkotrajni i bezopasni, ali i da predstavljaju
vrlo ozbiljna stanja sa naprasnom srčanom smrću kao ishodom. Atrijalna fibrilacija, aritmija uzrokovana
degenerativnim promenama koje prate starenje, jedna je od najučestalijih i najčešće nije direktno životno ugrožavajuća,
ali nelečena može da dovede do moždanog udara. O elektrofiziološkoj metodi koja trajno može da reši ovu vrstu zdravstvenih
problema govori dr sc. med Dejan Vukajlović, internista kardiolog i elektrofiziolog
Teslin maštoviti um nije se zaustavio samo na polju elektrotehnike, radiotehnike i mašinstva.
Genijalni pronalazač ostvario je i patente iz domena vazduhoplovstva, a njegova dva pronalaska koji su mu priznati -
ali ih nikada nije zaštitio - odnose se na hemijsku tehnologiju. Ipak, jedan od njegovih pronalazaka, koji se u značajnoj
meri razlikuje od svega drugog čemu je veliki pronalazač posvetio najveći deo svog stvaralačkog opusa jesu fontane.
Tokom poslednjih pola veka, čovek je saznanjima prodro do neslućenih daljina svemira.
U početku veštačkim satelitima i sondama, potom svojim koracima po Mesecu, a u novije vreme osmatranjima dalekih galaksija
teleskopima čudesne snage. Male sonde koje bi trebalo da putuju bezmalo brzinom svetlosti spremaju se za buduće istraživačke pohode u nepoznato.
Mada se za sazvežđa zna od antičkih vremena, tek odnedavno, zahvaljujući napretku nauke i tehnologije, sve se na neki način “vidi” i odmerava,
vrše se poređenja i izračunava i, mada nesigurno, zaključuje šta se nalazi negde tamo, na razdaljinama koje se mere stotinama pa i hiljadama
svetlosnih godina. Ima li tamo života? Ima li planeta na kojima bi se mogao zapatiti život kao što je ovaj na Zemlji, zasad jedinoj svetloj
tački na kojoj su radosti života moguće? Kako dopreti do tamo? I šta ljude tamo može dočekati?
Šta uopšte u fizičkim naukama označava pojam duboki svemir?Teorijski fizičar i kosmolog
(polje istraživanja: fizika malih rastojanja, klasična i kvantna kosmologija), dr Goran Đorđević,
redovni profesor Departmana za fiziku Prirodno-matematičkog fakulteta Unverziteta u Nišu, veli:
“Duboki svemir je svakako interesantan, intrigantan pojam, koji ``zvuči``, i privlačan je za širi
krug zainteresovanih za svemir i nauke koje se time bave, time i za novinare. No, naglašava, sam po
sebi ne znači puno. Sve ono što okružuje planetu Zemlju, a nalazi se na rastojanju većem od nekoliko
desetina hiljada, ili nekoliko miliona ili… kilometara od nas – pripada dubokom svemiru. Barem je takvo moje viđenje.”
Pojam duboki svemir može da podrazumeva mnogo toga, to nije strogo definisani pojam.
Kad kažemo duboki svemir to može da znači daleki svemir.To bi moglo da bude neko osnovno značenje,
pri čemu atribut daleki možemo da shvatimo u prostornom i u vremenskom smislu, ili u kombinaciji
prostor-vreme. Priča o Velikom prasku, mirkotalasnom i gravitacionom pozadinskom zračenju je, npr.,
nešto što je od nas vrlo daleko. To je duboki svemir u vremenskom smislu, ono što se u univerzumu
dogodilo vrlo rano. S druge strane, možemo uslovno da govorimo o svemiru u današnjem trenutku.
Šta je današnji trenutak, za kosmologe je osetljivo pitanje. U tom slučaju postavlja se pitanje:
šta se događa sa materijom, koliko je svemir prostorno vrlo daleko u ovom trenutku, kako on izgleda danas?
To je duboki svemir u prostornom smislu, kaže dr Marko Vojinović, teorijski fizičar iz Instituta za fiziku Univerziteta u Beogradu.
Dosad najdublji prodor u svemir ostvaren je 2016, otkrićem galaksije čija je
svetlost do nas putovala 13, 4 milijarde godina, a to znači da je nastala samo 400 miliona
godina posle Velikog praska. Naučnici širom sveta veruju da će teleskop “Džejms Veb”,
lansiran dok je ovaj broj Planete bio u pripremi, najmoćnija svemirska opseravtorija
koju je čovekov tehnološki i inženjerski um dosad napravio, srušiti ovaj rekord u kosmičkoj udaljenosti.
Detekcija svetlosti koja potiče sa najudaljenijih zvezda i galaksija i podataka o nastanku života
jeste primarni cilj Vebove desetogodišnje misije, za koju je već utrošeno deset milijardi dolara.
Astronomska opservatorija i Departman za astronomiju i astrofiziku
Matematičkog fakulteta u Beogradu glavni su nosioci naučno-istraživačkog rada u astronomiji,
astrofizici i kosmologiji, u novije vreme i u astrobiologiji. U pojedine projekte su uključeni
i istraživači sa Instituta za fiziku (Zemun), nuklearnih nauka u Vinči i Katedre za matematiku
PMF u Kragujevcu. Postoji nekoliko samostalnih istraživačkih grupa, pojedinaca uključenih u
međunarodne projekte, ali i grupa koje su deo širih kolaboracija. Jer, nebo pripada svima,
kao što ni geo-nauke ne poznaju državne ili administrativne granice.
Otkrića krajem minulog veka desetina miliona galaksija,
ekstrasolarnih planeta (1995) i da najveći broj zvezda u Mlečnom putu
poseduje planete (ima ih samo u našoj galaksiji desetine milijardi),
ogroman napredak u razumevanju ortogeneze, nastanka života (otkrića
RNK i ekstremofilnih organizama sasvim adekvatno adaptiranih na život
u raznim kosmičkim sredinama, pa i onim koje su smatrane za relativno
negostoljubive), na drugoj strani, doveli su do svojevrsne sinteze
astronomije i biologije - astrobiologije. Nova naučna oblast je u
pravom smislu multidisciplinarna. Zajednički poduhvat astronoma
i biologa, ali i istraživača iz fundamentalne fizike, kosmoloških,
planetskih i geo-nauka, tehnologije i projektovanja svemirskih misija.
Najudaljenije galaksije ne samo da su neke od najstarijih, već takođe predstavljaju izvesnu vrstu„podijuma“
na osnovu koga je ceo kosmos izgrađen. U današnje vreme, dostupne su kompjuterske simulacije koje prikazuju složene strukture
kosmičke mreže. Pomoću modela i posmatranjem kosmičkih mreža, istraživači su dobili uvid u strukturu i evoluciju prvobitnog univerzuma.
U stvari, kosmos je toliko velik da se zumiranjem najudaljenijih galaksija ne samo vidi njegova prostranost već se i ispituje njegova prošlost.
Svemirska opservatorija “Swift” postavljena je u orbitu oko Zemlje sa zadatkom da skenira mrak
i spokoj svemira, u potrazi za bljeskovima gama zraka iz njegovih najvećih dubina. Takvi vesnici udaljenih
eksplozija detektuju se skoro svakodnevno, traju kratko, nekada samo delić sekunde a nekada nekoliko minuta,
i svedoče nam o dramatičnim zbivanjima u životnom ciklusu zvezda. Kad registruje bljesak, opservatorija se
brzo okreće prema njegovom izvoru (otud naziv “Swift” - hitar), snima ga svojim senzorima i kamerama i sakupljene
podatke deli sa zemaljskim opservatorijama koje ih dalje proučavaju.
U toku svog burnog naučnog razvoja, astronomija je širila granice saznanja o univerzumu kojem pripada
naša planeta Zemlja i čovečanstvo na njoj. Prvo je, usvajanjem predstave heliocentričnog sistema, pobedilo saznanje
da je Zemlja jedna od planeta koje kruže oko Sunca. Sledeća revolucija u astronomiji je ukazala čovečanstvu da je
Sunce samo jedna zvezda među milijardama drugih zvezda-sunaca koji čine našu galaksiju - Mlečni put. Početkom 20.veka,
došlo do nove revolucije u ljudskoj predstavi spoznajom da je zvezdani sistem kome pripada Sunce, Mlečni put, samo jedan
od milijardi drugih zvezdanih sistema-galaksija koje ispunjavaju Vasionu. Prvi dokazi koji su tome doprineli dobijeni
su proučavanjem nama susedne galaksije, spiralne magline M31(NGC 224) u sazvežđu Andromeda.
Krajem prošle godine, u svemir je lansiran “Džejms Veb” dosad najveći teleskop kojeg je izradila NASA,
posle više od dve decenije rada. Stručnjaci predviđaju da će istraživanja ovim teleskopom bitno promeniti naše razumevanje
svemira i čovečanstvu pomoći da sazna odakle dolazimo i gde je još u svemiru moguće živeti.
Počev od 1990. godine, teleskop “Habl” suočio je čovečanstvo sa brojnim otkrićima, omogućio da se odredi starost svemira
(13,8 milijardi godina) i utvrdi da se svemir sve brže širi. Pomoću ovog teleskopa otkriveno je da je u središtu skoro svake
veće galaksije crna rupa, izrađene su trodimenzionalne karte tamne materije, otkrivena su dva Plutonova meseca, Niks i Hidra.
Međunarodna unija za telekomunikacije definiše da „duboki svemir” počinje na udaljenosti od 2 miliona km
(približno 0,013 AJ) od Zemlje, dok je za američku agenciju NASA duboki svemir prostor na udaljenosti od 16.000 do 32.000
km od Zemlje. Fizičko istraživanje dubokog svemira do sada je realizovano pomoći robotizovanih sondi koje su prošle pored
spoljnih planeta Sunčevog sistema (od Jupitera do Plutona), a potom su neke odletele i izvan granica Sunčevog sistema.
Kineska korporacija za nauku i tehnologiju svemira je vodeća ustanova u najmnogoljudnijoj državi
sveta koja se bavi osmišljavanjem i proizvodnjom svemirskih letelica i opreme. Kao samostalna institucija deluje
od 1999.godine. Pre dve godine, jedan od čelnika Kineske korporacije za nauku i tehnologiju svemira obratio se
studentima Beihang univerziteta u Pekingu, inače specijalizovanom za aeronautiku, tehnologiju, inženjerstvo i
prirodne nauke. Tom prilikom je istaknuto da se, za kraj ove decenije, planira početak programa istraživanja
planeta koje bi mogle biti pogodne za naseljevanje ljudima a nalaze se u blizini Sunčevog sistema.
Šta izvesno znamo o kretanju kroz vreme?
Ne mnogo, zapravo. Jedino to da, pod normalnim okolnostima, napredujemo postojanom stopom od dvadeset četiri časa dnevno u smeru od prošlosti ka budućnosti.
Ove normalne okolnosti mogu se, bar načelno govoreći, narušiti u dva slučaja: ako preinačimo stopu ili smer. Stopa se može promeniti čak i u stvarnosti, a smer, po svemu sudeći, samo u SF žanru.
Razmotrimo najpre stopu.
Istraživači sa Univerziteta Tvente, u Holandiji, rade na razvoju tehnologije koja će omogućiti davanje
injekcija i vakcina pomoću lasera umesto iglom. Postupak će trajati kraće nego ubod komarca i biće bezbolan pošto će biti
izbegnuta stimulacija nervnih završetaka u koži. Nova, tzv. "bubble gun" tehnologija će omogućiti vakcinaciju mnogih ljudi
koji cepljenje izbegavaju upravo zbog patološkog straha od igle.
Pariska konvencija iz 1883. koju je, uz deset drugih država, tada potpisala i Kraljevina Srbija,
predstavlja osnovu međunarodnog prava u oblasti zaštite industrijske svojine, a Kraljevina Srbija je već 1884.
godine donela prve propise iz oblasti znakova razlikovanja. Zaštita prava intelektualne svojine na institucionalan
način u našoj zemlji je započeta sredinom novembra 1920. godine, osnivanjem Uprave za zaštitu industrijske svojine,
čiji je pravni naslednik Zavod za intelektualnu svojinu Republike Srbije.
„Generativna umetnost korist imatematički, kompjuterski itd. sistem kao metod proizvodnje
formulisanja vizuelne poruke. Funkcionisanje sistema se umnogome oslanja na razne naučne teorije.
Tako generativna umenost teži da, kroz softver kao alat, prikaže rad koji teži estetici.
Umetnik obično postavi određena pravila ili formule, šablone materijala, i onda postavlja
slučajne ili polu-slučajne principe da rade na tim elementima. Ideja o postavljanju umetničkog
procesa u prostor pre-generisanog dela je glavna funkcija generativne umetnosti.
Teslina naučna fondacija (The Tesla Science Foundation - TSF) iz američkog grada Filadelfije samo je godinu
dana mlađa od magazina „Planeta“, i zajedno raste sa ovim naučnim magazinom svih ovih godina. Na dan obeležavanja Teslinog
rođenja, 10. jula 2004. godine, Nikola Lončar, Ličanin poreklom, koji je već više od tri decenije aktivan u srpskoj dijaspori
u SAD, osnovao je „Klub pronalazača Nikola Tesla“ u cilju promocije Teslinog nasleđa. Nedugo zatim klub pronalazača se preimenuje
u „Klub Nikola Tesla“ jer se pokazalo da je više zainteresovanih za Teslu i njegov rad, nego za samo pronalazaštvo.
U Muzeju nauke i tehnike u Beogradu je nedavno održana izložba pod nazivom „Razvoj i
primena rendgenske tehnologije kod Srba - od Tesle i Pupina do danas“, čiji su organizatori bili Muzej i
kompanija „Visaris“, uz podršku Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije.
Kada spoljna temperatura počne da se spušta pred zimu, dešavaju se primetne promene
svuda oko nas. Kako se zima približava, viđamo sve manje životinja.Čovek i dan-danas pokušava da
pronikne u veliki broj mehanizama i tajni koje omogućavaju životinjama da izdrže ekstremne temperature,
i visoke i niske.Tokom jeseni veverice sakupljaju orašaste plodove, miševi i dabrovi hranu čuvaju u svojim
domovima, a neke ptice započinju svoj put ka jugu. Pčele koriste zalihe meda koje su sakupile tokom toplijih
meseci. Mnogi sisari pokušaju da pojedu koliko god mogu pre nego što dođe zima, da bi bili sigurni da će imati
višak masti za zimske mesece. Osim što ih ovo zagreva dodatnim slojem izolacije, sprečava ih da previše ogladne.
Arhipelag Selajar se nalazi na jugu Indonezije, blizu ostrva Sulavezi,
u Floreskom moru. Na njegovom glavnom ostrvu, koje se takođe zove Selajar,
živi jedna vrsta ugroženog primata. Reč je o spektralnom tarzijeru ili, kako se još naziva,
avetnjaku. Stručni naziv Tarsius spectrum potiče od nemačkog prirodnjaka iz 18. veka Johana
Erkslebena. Po izgledu podsećaju na lemure i lorise mada su taksonomski bliži majmunima i ljudima.
Jedan nemački istraživački tim je 2015. godine poslao podmornicu na dno Pacifika.
Zapadno od Perua, robot je kamerom istraživao ogromno prostranstvo morskog dna, duboko 4 km, poznato
po tome što je izuzetno ravno. Antje Boetijus, biolog s Instituta Alfred Vagner, priseća se i utiska
da je dno veoma mračno. Kada su se na robotu upalila svetla, ukazao se pejzaž koji do tada nikada nije viđen.
Zbirka minerala i stena Rudarsko-geološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu je najstarija
muzeološka zbirka u Srbiji.Osim mnogobrojnih primeraka minerala i stena, u njoj se čuva i 254 od ukupno pet
stotina uzoraka, koje je knezu Milošu Obrenoviću 1835. poklonio nemački rudarski inženjer, baron Sigmund August
Volfgang fon Herder. To je, pre svega, nastavno-naučna baza fakulteta, ali i mesto gde vaspitači rado dovode
predškolce koje očarava tajanstveni svet od koga je sačinjen „skelet“ naše planete
Krajem oktobra objavljeni su rezultati velikog istraživanja o uticaju klimatskih promena na zdravlje ljudi.
Utvrđeno je da je tokom 2020. gotovo 19 odsto Zemljine kopnene mase bilo zahvaćeno ekstremnom sušom. Istraživanje je objavljeno
u časopisu “Lanset”, gde se navodi da klimatske promene predstavljaju veliku pretnju bezbednosti hrane, i da već pogađaju više od dve milijarde ljudi.
Nauka zna za četiri prirodne sile: gravitaciju, elektromagnetnu, slabu silu i jaku silu.
Odnedavno pominje se da postoji peta, do sada nepoznata prirodna sila. Do ovih rezultata
došli su stručnjaci jedne laboratorije u okolini Čikaga.
Border koli spadaju u grupu najpametnijih pasa - sposobni su da nauče do 100 imena
određenih predmeta i da ih identifikuju, navodi Sara Dror, naučni saradnik Univerziteta Etvešlurand,
u Mađarskoj, gde se bave istraživanjem inteligencije raznih rasa pasa.
Meduze su među najstarijim bićima na svetu sa više organa; nastanjuje našu planetu 500 miliona godina.
Jedna od najzanimljivijih je besmrtna meduza Turritopsis dohrnii, vrsta bez kraja životnog veka.
Pošto meduze nemaju mozak i srce, proces hranjenja je mnogo pasivniji u poređenju sa drugim životinjama.
Ishrana im se sastoji od planktona, ikre, larvi i sićušnih morskih stvorenja. Njihovi pipci oslobađaju otrov
koji može da ubije plen pre nego što ga progutaju. Veće meduze mogu da love i životinje poput rakova i ribe.
Grupa naučnika iz jedne dansko-švajcarske ekspedicije je, tokom jula prošle godine,
sasvim slučajno otkrila teritoriju za koju se danas smatra da je najsevernije ostrvo na svetu.
Nalazi se nedaleko od Grenlanda, a otkriveno je kada su pomenuti naučnici otišli da pokupe uzorke
sa kopna na osnovu kojih bi istražili kako su se nove žive vrste prilagodile ekstremnim uslovima
života u tom prostoru planete. U početku su mislili da je to ostrvo Odak, za koje se zna od 1978.
godine. Međutim, kada su proverili gde se nalaze, utvrdilo se da su 800 m severnije.
Tim francuskih i japanskih istraživača u japanskoj prefekturi Šizuoka sakuplja mikroplastiku
u cilju utvrđivanja kako ona ulazi u more i koliko prodire u dno okeana. Sićušni plutajući fragmenti plastične
ambalaže, sintetičke odeće i ribarskih mreža su se namnožili tokom proteklih decenija i sada ih ima u svakom
od okeana, pa čak i tamo gde su najdublji. Prema jednoj studiji iz 2020. godine, morsko dno planete je zatrpano
sa oko 14 miliona tona mikroplastike! Naučnici smatraju da su neophodna istraživanja o takvom zagađenju,
pre svega zbog uticaja na ekosisteme, lanac ishrane i zdravlje ljudi.
Međunarodni tim istraživača, među kojima su Predrag Radović, asistent na Odeljenju za arheologiju
Filozofskog fakulteta u Beogradu, i Mirjana Roksandić, profesorka na Univerzitetu u Vinipegu (Kanada) najavili su
ime nove vrste fosilnog čoveka - Homo bodoensis. Ova vrsta ljudi živela je u Africi pre oko pola miliona godina.
Bila je direktni predak savremenih ljudi.
Odnedavno, uz pomoć računarskog programa AlphaFold, naučnici mogu da upoznaju strukture čak
350.000 proteina koji pripadaju ljudima i drugim organizmima. Instrukcije za stvaranje ljudskih proteina
nalaze se u našim genomima, odnosno DNK, u središtu ljudske ćelije. Genom čoveka izražava oko 20.000 tih
proteina. Sve zajedno, biolozi ih nazivaju proteomom.
Italijasnki arheolozi su nedavno otkrili sobu u jednoj vili kod Pompeje, Italija,
koja otkriva životne uslove u kojima su živeli robovi u gradu kog je uništila erupcija obližnjeg vulkana.
U toj očuvanoj sobi nađena su tri drvena kreveta i predmeti kao što su amfore, keramičke vaze i noćne posude.
Benjamin List i Dejvid Mekmilen dobili su Nobelovu nagradu za hemiju 2021. godine za razvoj novog načina konstrukcije molekula - organokatalizu. Njih dvojica su, u odvojenim istraživanjima, “razvili treći tip katalize - asimetričnu organokatalizu, koja nadograđuje male organske molekule”. List radi nemačkom institutu “Maks Plank”, a Makmilen na Univerzitetu Prinston, SAD.
Ova dvojica naučnika, nezavisno jedan od drugog, stvorili su treću vrstu katalizatora - asimetričnu organokatalizu, zasnovanu na malim organskim molekulima. .
Jozef Baruhović, Katarina Bogićević, Vesna Bosanac, Milan Gnjatović, Ibrahim Hadžić,
Ilijana Jakšić, Gordana Jovanović, Oliver Klajn, Sana Knežević, Rastko Kostić, Ratko Kušić,
Dragan Lazarević, Borka Marinković, Jelena Marjanović, Vladimir Milojević, Maja Miljević-Đajić,
Draženko Nenadić, Ana Paunović, Miloš Rastović, Marija Sretenović, Dušan Stanić, Miomir Tomić,
Gordana Tomljenović, Ljubiša Topisirović, Zoran Šević
Dostupno na digitalnom formatu
www.novinarnica.net
Direktor: Milan Knežević
Glavni i odgovorni urednik: Aleksandar Gaon
Pomoćnik glavnog urednika: Miloslav Rajković
Likovno-grafički urednik: Studio Platinum, Beograd
Fotografije: Mileta Mirčetić
Naslovna strana: Marija Miljković
Internet, Instagram i Facebook page: Marija Miljković
