NAUKA KAO ŽIVOT

Akademik Petar Vlahović,
Redovni profesor etnologije i antropologije univerziteta u Beogradu

Etnološka slika Srbije

U Etnografskom muzeju jednog "nekrštenog dana" ove godine multimedijski je predstavljeno elektronsko izdanje knjige Petra Vlahovića Srbija - zemlja, narod, život, običaji (Etnografski muzej, Vukova zadužbina, Beograd 1999, 411), prve «celovite monografije» o Srbiji i etnološkim odlikama srpskog naroda od kraja devetnaestog veka. Vlahovićeva Srbija je, poput junačkih pesama, kosovskog predanja ili Davičove poeme, zavetna knjiga etnološke nauke. Njome je autor stao u red velikana srpske etnologije, podigavši za života sebi spomenik "trajniji od tuča i viši od carskih piramida".
«Osnova knjige su moja predavanja studentima Odeljenja za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu iz predmeta opšta etnologija naroda Jugoslavije, predmeta koji sam nasledio od profesora Borivoja Drobnjakovića. Bio sam njegov asistent i, uz veliki trud, potom predavao i etnologiju i antropologiju. I o jednoj i o drugoj oblasti sam ostavio po jednu sintezu (Čovek u vremenu i prostoru - antropologija, 1996). Profesori koji određenu naučnu problematiku izlažu studentima dužni su da je učine dostupnom i široj javnosti», kaže Petar Vlahović, redovni profesor Beogradskog univerziteta u penziji i član Crnogorske akademije nauka i| umjetnosti.

NAUČNA RIZNICA

PRIRODNJACI U SRBIJI U DRUGOJ POLOVINI XIX VEKA
Vukovi nastavljači

Iako su narod koji često mora da se vraća u svoju bližu ili dalju prošlost da bi otkrivao svoje greške i zablude, ali i svoje "velike dane", Srbi se svojoj naučnoj riznici nisu dovoljno vraćali niti svoje učene Ijude dobro upoznali.
Samo godinu dana posle Vukove smrti, ovaj kraj je Srbiji podario još jednog velikana -Jovana Cvijića. I kao da mu je Vuk ostavio u amanet proučavanje geografskih odlika zemlje, etnografskih obeležja i psiholoških osobina naroda, sabiranje narodnih izraza, prosvećivanje omladine, širenje Ijubavi prema otadžbini. I nema sumnje, Cvijić je bio dostojan nastavljač Vukovih ideja i njime bi se i sam j. Vuk ponosio. Ovih dana navršava se 140 godina od rođenja Jovana Cvijića, velikog naučnika i neumornog istraživača, koji je ostao u najlepšem sećanju kod Srba, čije ime i danas znaju sve generacije i čije ime nose ulice u mnogim mestima Srbije.

MEDICINA

IZ UGLA FIZIJATRIJE: MENADŽERSKA BOLEST
VEZBANJE I PREVENTIVA I LEK

Dr Dejan Mitrašinović

Oslabljena muskulatura kičmenog stuba i mehanička rotacija kičmenog pršljena daju degenerativne promene koje rezultiraju cervikalnim ili lumbalnim bolom. Gotovo da nema osobe koja, pre ili kasnije, ne doživi tu tipičnu posledicu dugog sedenja...

MEDICINA

Virusi u ginekologiji
IMUNITETOM protiv infekcije

dr Ljubica Presetnik

Sve virusima izazvane promene na spoljnim genitalijama ili na grliću materice, bilo da se ispoljavaju u obliku određenih simptoma ili da su testovima dokazane, uglavnom nastaju posle imunološkog pada, objašnjava primarijus dr Ljubica Presetnik, specijalista ginekologije i akušerstva u Opštoj bolnici Bel Medic. Reč je o humanim papiloma virusima (HPV), sa kojima se ginekologija suočava tek u poslednjih pet do deset godina.

ISTRAŽIVANJE PROŠLOSTI

Udar iz svemira

Zahvaljujući nedavnoj operaciji bušenja tla, stvorena je mogućnost direktnog uvida u krater meteora za koji se veruje da je pobio dinosauruse. Rekonstrukcijom udara, geolozi se nadaju da će razrešiti decenijsku debatu.
Meteor veličine San Franciska juri prema Zemlji brzinom od 20 km u sekundi, zabija se u tropske lagune u Meksičkom zalivu i stvara rupu 20 puta dublju od Velikog kanjona. Ogromni krater izaziva pojavu talasa. Vatra se širi Se-vernom i Južnom Amerikom i tone prašine ispunjavaju atmosferu, zaklanjajući Sunce i bacajući Zemlju u ledenu tamu koja traje mesecima.

KOSMOLOGIJA

Tajne Plutona

Sonda teška 478 kg trebalo bi da, sa svojih sedamdesetak instrumenata, tokom pet meseci, ispita površinu, sastav i atmosferu Plutona i njegovog meseca Šarona. Predviđeno je da misija traje 10 godina. Ovo putovanje koštace 700 miliona dolara.
Pluton je najmanje istražena planeta Sunčevog sistema, a sonda treba da istraži i misteriozna međuplanetarna tela u okruženju planete. U pitanju su zaleđeni stenoviti asteroidi iz Kuiperovog pojasa, prečnika 30 do 50 km, a koji datiraju od pre 4,5 milijardi godina.

KOSMOLOGIJA

Potraga za supersimetrijom

Najnovijim posmatranjima kosmosa kao da smo se više približili rešavanju jedne od najpopularnijih teorija fizičara nego što su to dosad uspeli najskuplji akceleratori čestica. Većina fizičara i astronoma slažu se da galaksije sasvim sigurno sadrže mnogo više materije nego što zaista vidimo. Veruje se daje više od 90% svemira sačinjeno od „mračne materije". Čestice ove materije su masivne čestice za koje se smatra da suviše slabo reaguju u međusobnom kontaktu da bi proizvele primetnu radijaciju.
Najpopularniji kandidat za česticu "mračne materije" je hipotetički neutralino. On je predviđen teorijom pod nazivom „supersimetrija", koju su predložili fizičari da bi objasnili zapažanja koja ne može objasniti standardni fizički model. Jedna od glavnih prednosti ove teorije je u tome što može da objasni „mračnu materiju". Prema njoj, svaka čestica koja nam je poznata ima veliki broj težih srodnika - čestica sa istim karakteristikama ali mnogo većom masom. Neutralino je najlakša od ovih supersimetričnih čestica.

KOSMOLOGIJA

Stelarna evolucija
Od crvenog diva do belog patuljka

U svemiru, vreme prolazi jako sporo. Gotovo svaka zvezda u Mlečnom putu verovatno je sijala tokom cele istorije postojanja života na Zemlji. Dok se ljudi rađaju i umiru, zvezde nastavljaju da sijaju, nepromenjene milionima ili čak milijardama godina.
Astronomi su bili zapanjeni kada je 1996. godine jedan oštrooki amater uočio zvezdu koja je, nakon što se prvo ugasila i smanjila na usijanu loptu veličine Zemlje, iznenada ponovo oživela. U roku od samo nekoliko godina, naduvala se do veličine čudovišta 100 puta većeg od Sunca. U pitanju je možda najbrži primećen slučaj stelarne evolucije

PRIČA SA NASLOVNE STRANE

Avion- hibrid
Nepoznati "kaspijski monstrum"

Ekranoplani spadaju u vazduho plove kojima nije potreban aerodrom. Za poletanje i sletanje dovoljni su veliki prostor, ravna površina kopna ili čak močvara. Letelica po seduje velike mogućnosti korišćenja i naduže vreme može da se koristi van sopstvenog matičnog odredišta. U periodu od l960. do 2000. godine u Rusiji su obavljena naučna istraž ivanja čiji je ishod stvaranje novih konstrukcionih materijala sa poseb nim karakteristikama u pogledu čvrstoće i plastičnosti, otpornosti na koroziju. Ubrzo je nastala serija originalnih aparata, od malih do gigantskih: "striž", "amfistar", "Volga". Prošli su eksperimentalnu fazu i potom bili uvršteni u naoružanje: desantni ekranoplan "orljonok" i nosač raketa "lunj", kao i razrađen na njegovoj osnovi ekranoplan "spasilac" namenjen spašavanju posada brodova koji tonu. Čim je okončan "hladni rat", ekranoplani su povučeni iz ekspolatacije i bez obzira na sve kasnije napore, do dana današnjeg nisu pronašli svoje mesto.

PRIČA SA NASLOVNE STRANE

Cepelin, ponovo
Luksuzni leteći hotel

Sutrašnje krstarice neće ploviti samo morima i okeanima već i nebom, smatraju stručnjaci za letenje. Reč je o Aerokraftu. Kada bude završen, ljudi će putovati šetajući ili odmarajući se u njegovim prostranim i luksuznim sobama, iznad kontinenata i okeana, usporeno u odnosu na današnje letelice i na visini koja će se, po potrebi, jednostavnim komandama smanjivati i povećavati.
Za razliku od prethodnih cepelina, Aerokraft neće biti lakši od vazduha. Njegovih 14 miliona kubnih stopa helijuma pokrivače dve trećine težine ove letelice. Aerodinamični oblik - sa pogonom na velike propelere u zadnjem delu plovila - trebalo bi da omogući nosivost od gotovo 400 tona tereta. Za manevrisa-nje u svim pravcima, uključujući i kretanje dole-gore, biće korišćeno šest turbina. Aerokraft je namenjen putnicima kojima je „važnija vožnja od brzine kojom će leteti do mesta iskrcavanja". Predviđene dimenzije ove džinovske letelice su: l69 stopa - visina, 244 stope - širina i 647 stopa - dužina (1 stopa = 30.50 cm).

PRIČA SA NASLOVNE STRANE

Brodovi
Gradovi na vodi

Kao i avioni, i putnički brodovi su sve veći. Jedan od vodećih svet-skih tur-operatora specijalizovanih za krstarenja, "Roval Caribbean International" upravo je naručio gradnju najvećeg i najskupljeg putničkog broda na svetu, koji treba da zaplovi 2009. godine. Zasad pod projektnim imenom sa biblijskim prizvukom - "Cenesis" (Postanje) - brod težine 220.000 bruto registarskih tona, koji će graditi najveći evropski brodograditelj finska firma "Aker Vards", moći će da primi 5.400 (maksimalno 6.400) putnika, stoje dvostruko više od kapaciteta trenutno najvećeg prekookeanskog broda ,,Queen Mary 2". „Genesis" će veličinom, i to za čak 43 odsto, premašiti i novog džina, "Freedom of the Seas", koji je u avgustu izašao iz istog brodogradilišta, a prve putnike treba da primi u junu.

PRIČA SA NASLOVNE STRANE

Nostalgija
Čelikom i parom preko 200 km/h!

Od početka devetnaestog veka do današnjih dana, železničkim prugama su se kretale različite vrste lokomotiva, vagona i drugih voznih sredstava. Za pokretanje železničkih kompozicija korišćeni su razni vidovi energije. Parna vuča se dugo zadržali kao osnovna. Usavršavanje dizel, dizel-električnih i električnih lokomotiva i njihovo uvođenje u saobraćaj dovelo je do povlačenja parnjača, najpre sa magistralnih a kasnije i sa regionalnih pruga. Međutim, i dan-da-nas u Aziji i Africi, na nekim lokalnim deonicama mogu da se vide parne lokomotive u redovnom saobraćaju (u Kini su proizvedene do početka devedesetih godina prošlog veka). Danas uglavnom predstavljaju turističku atrakciju

PRIČA SA NASLOVNE STRANE

Saobraćaj: Sve brže, sve dalje, sve sigurnije

Automobil koji se „druži i razgovara" sa vozačem, putevi koji vode vozila, auto koji prepoznaje put i kome ne treba niko za volanom, vozilo bez benzina... Cepelin kao čudo udobnosti, avion koji sleće na svaku ravnu površinu, na vode i močvare... Brod dug 400 metara, most preko mora... Vozovi do „krova sveta", pa¬rom i čelikom preko 200 km/h... Preko planete krećemo se sve brže i sa sve manje iskušenja. Putovanja se pretvaraju u doživljaj sigurnosti i udobnosti, daljine postaju sve dohvatljivije.

TEMA BROJA

PLANETA BR 17

Izbor tekstova iz broja 17 je u fazi izrade.

IZ SADRŽAJA

PLANETA BR 17

Magazin za nauku, istraživanja i otkrića
Godina IV, mart/april 2006, broj 17
Majke Jevrosime 42/13
11000 Beograd
Tel: 011/322 55 71
E-mail: redakcija@planeta.org.rs
www.planeta.org.rs

ČASOPIS PLANETA Br 17

SARADNICI NA BROJU

Dragomir Antonić, Nebojša Arsenijević, Maja Borovič, Nikola Božić, Zorica Civrić, Rajko Dosković, Ibrahim Hadžić, Mirko Jakovljević, Čedomir Janić, Nataša Jovanović, Vladimir Jovanović, Vidojko Jović, Je¬lena Kalderon, Vida Karabuva, Oliver Klajn, Ana Kocjan, Nadežda Kostić, Aleksandar Milinković, Vladimir Milojević, Jelena Milosavljević, Žaneta Miljanić, Vojin Nestorović, Viktorija Podboj, Ivica Radovanović, Branisla-va Rogić, Luka Rubinjoni, Vesna Strugar, Duško Šibinac, Lidija Tomić, Mi-omir Tomić, Cordana Tomljenović, Tamara Torlak..

Direktor: Milan Knežević
Glavni i odgovorni urednik: Aleksandar Gaon
Pomoćnik glavnog urednika: Miloslav Rajković
Likovno-grafički urednik: Branka Savković
Fotografije: Rade Krstinić
Internet prezentacija : Dragan Bogdanović