MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
»  BROJ: 42
Godina VII
Sept. - Okt. 2010.

»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 55
Jan. 2013g
Br. 56
Mart. 2013g
Br. 53
Sept. 2012g
Br. 54
Nov. 2012g
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.

 

» Br. 42 Glavni naslovi

Dr Maja ŠkuletićMEDICINA

Dr Maja Škuletić, specijalista oftalmologije u opštoj bolnici Bel Medic

Glaukom
Rano otkrivanje zauzdava bolest

Glaukom je vrlo učestalo očno oboljenje i, posle katarakte, drugi po redu uzročnik slepila kod ljudi starijih od 65 godina. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, u Evropi pogađa 9, a u svetu čak više od 67 miliona ljudi. Dr Maja Škuletić, specijalista oftalmologije u opštoj bolnici Bel Medic, uz ove podatke ističe da je rano otkrivanje i lečenje glaukoma, pre nego što bolest dovede do oštećenja vida, najbolji način za njegovu kontrolu, kao i da je dijagnostika glaukoma veoma napredovala i da se odlikuje vrlo suptilnim metodama.

Pripremio: G.T. Tekst

dr Miljan StankovićMEDICINA

dr Miljan Stanković, američki ginekolog iz Mesine

Urinarna inkontinencija
Problem o kojem žene nerado govore

Nevoljno ispuštanje mokraće (urinarna inkontinencija) problem je velikog broja žena, i to ne samo onih u starijem dobu. Iako je ranije često vezivan za urogenitalno starenje, savremena medicina ga ne smatra normalnim znakom zalaska u pozne godine, te se ne treba navikavati na “život s tim”. Za urinarnu inkontinenciju i suviše čest nagon za mokrenjem postoje vrlo efikasna rešenja - od promene dijetetskih navika, do farmakološke terapije i hirurškog lečenja.

Pripremila: Gordana Tomljenović Tekst

ARHITEKTURA

Lord Norman Foster
U službi nauke i ekologije

Autor najvećih objekata arhitekture u svetu, od Londona do Hong Konga, od SAD do Evrope, lord Norman Foster, briljantnu karijeru ostvario je uz tim u Londonu sa više stotina saradnika u svetu i velikim brojem firmi sa kojima sarađuje.
Fosterova arhitektura osvetljena je prirodnom svetlošću i ostvaruje vizuelni kontakt sa okruženjem i zelenilom. Ogromne konstrukcije žive i dišu, vazduh kroz njih prirodno kruži u zavisnosti od toplote koju sprovodi kako bi dobio optimalne performanse grejanja i energetske efikasnosti.

Pripremio: Mirjana Lukić Tekst

ISTORIJA MEDICINE

Eksperimenti na sebi
Naučnici zamorci

Brojni naučnici su koristili sebe za eksperimente. Mnoge priče o tome je teško potvrditi, a u neke je teško poverovati. Eksperimentisanje na sebi retko kad dovede do naučne slave. Mnogo je verovatniji put do bolnice ili čak i gore…
Specijalno mesto kad su u pitanju ogledi na samom sebi pripada studentu medicine Stabinsu Firtu, koji je početkom 19. veka sproveo niz eksperimenata kako bi dokazao da žuta groznica nije zarazna. Eksperimentisanje je započeo „sipanjem izbljuvaka“ pacijenta koji je imao žutu groznicu u posekotine na sopstvenoj ruci. Nije se zarazio!

Pripremio: I.Jakšić Tekst

ErkondišnUREĐAJI

Erkondišn
Hladnoća koja prija

Nekada su rashladne sisteme uglavnom imala preduzeća, koncertne ili bioskopske dvorane, prodavnice i javne ustanove, a danas oni predstavljaju nezaobilazni deo stambenog prostora. Danas, mnogi uređaji po kućama predstavljaju dodatne toplotne izvore: kompjuteri, monitori, televizori i druga konzumna elektronika tako da je prirodno rashlađivanje teže ostvarivo nego pre nekoliko decenija. Dovoljno je pomenuti da rad PC-ja i monitora u sobi prosečne veličine, za nekoliko sati, može da podigne temperaturu za 3-4 stepena

Pripremio: Vladimir Milojević Tekst

JedriliceAERONAUTIKA

Jedrilice
Tiha vazdušna plovila

Prve jedrilice projektovao je Leonardo da Vinči. Interesovanje za jedriličarstvo naglo je poraslo u 19. veku. Najzapaženiji su radovi nemačkog inženjera i konstruktora Ota Lilijentala. U prvoj polovini 20. veka Lilijental je konstruisao veliki broj različitih jedrilica sa kojima je uspeo da leti do 250 m. Ukupno je imao preko 2.000 letova

Pripremio: Darko Mladenović Tekst

KLIMA

Geoinženjering
Poslednje mere spasa za Zemlju?

Iako se dugo zna za globalno otopljavanje prouzrokovano emisijama štetnih gasova, volja za promenama koje bi zaustavile daljnje otopljavanje nije bila dovoljno jaka u prošlosti, pa ni sada posle sastanka u Kopenhagenu. Ne samo da se ne možemo vratiti u prošlost nego jedva da imamo snage da ograničimo dalje emisije gasova. Teško je boriti se protiv snažnih lobija velikih korporacija koje prodaju energente i koje su neki prozvali za lobiranje medija u kojima se umanjuje važnost globalnog otopljavanja. Dodatno, teško je menjati navike ljudi u zemljama gde su navikli na život pun jeftine energije

Pripremio: Mićo Tatalović Tekst

ENERGIJA

Solarne elektrane
Sahara neiscrpni izvor

Pustinje sa intenzivnim sunčevim zračenjem, vrlo slabo naseljene i najčešće vrlo prostrane, idealni su prostori za izgradnju solarnih elektrana (SE). Te uslove ispunjava najveća pustinja na svetu -Sahara. Po površini nešto manja od polovine Afrike, oko13 miliona km2, nenaseljena, bez biljnog i životinjskog sveta, severno od polutara i sa intenzivnim sunčevim zračenjem preko cele godine, ima sve uslove da se pretvori u neiscrpnu riznicu energije. Sunce na prostore Sahare, tokom cele godine, isporučuje 4-6 kWh/m2/dan

Pripremio: Jozef Baruhović Tekst

SVETSKA BAŠTINA

Manasija
Zbog teskobnog vremena...

U blizini Despotovca, uz desnu obalu reke Resave, gotovo šest vekova neprekinuto živi manastir Manasija. Podigao ga je sin kneza Lazara, despot Stefan Lazarević, poznat i kao Visoki Stefan. Njegove mošti, veruje se, nalaze se u južnom delu crkve, pod pločom od belog mermera.

  Tekst

LEGENDE

Mesto Blagovesti
Marijin izvor

Hrišćani slave Blagovesti da bi obeležili trenutak kada je arhanđeo Gavrilo, božiji glasnik, saopštio Mariji (Bogorodici) da će bezgrešno postati majka božijeg sina. Gavrilo joj je rekao i da ga nazove Isus. Većina hrišćana Blagovesti slave devet meseci pre Božića i time obeležavaju čudesno začeće

Pripremio: Oliver Klajn Tekst

TEMA BROJA - NLO

Stavovi: SAD - za i protiv
Izazov tradicionalnoj nauci

U drugoj polovini 20. veka, fenomen NLO-a zapanjuje i javnost i naučnu zajednicu. Na početku 21. veka, velika većina američke javnosti - njih oko 70% - veruje da NLO-i postoje i da njima najverovatnije upravljaju inteligentna bića iz drugih svetova. Naučni napredak i otkrića do kojih smo došli oblikovali su način na koji američka javnost posmatra neidentifikovane leteće objekte i vanzemaljski život

  Tekst

TEMA BROJA - NLO

Rusija
Nepoznati na vodi i iznad njih

Među oficirima sovjetskih nuklearnih podmornica koji su služili na severu države prepričavaju se epizode kada su sovjetski sonari primećivali čudne „mete“ na velikim dubinama. Njihove podmornice su jurile druge „podmornice“ koje su mogle da po volji menjaju brzinu i da se kreću daleko brže od bilo kakvog sličnog broda u to vreme. Postoje i oficiri koji tvrde da su svojim očima kroz periskop primećivali neobične objekte pod vodom.

Pripremio: M. Jakovljević Tekst

TEMA BROJA - NLO

Zabeleženo na Dalekom istoku
Zmajevi od plamena

U drevnoj knjizi „Čuang Ce“ pominju se leteće kočije, lopte i zmajevi od plamena. Knjiga je nazvana po istoimenom kineskom filozofu čije je autorstvo teško dokazivo. Ovo je inače jedan od fundamentalnih taoističkih spisa, nastao krajem 4. veka p.n.e. Veliki kineski mislilac iz 11. veka Šen Kuo, u delu “Knjiga iz snova“, opisuje NLO. Uredno je pribeležio izjave svedoka iz istočnih provincija Anhui i Jiangsu koji su govorili o letelici sa otvorenim vratima iz čije je unutrašnjosti isijavala jaka svetlost. Svetlost je proizvodio predmet u letelici koji je imao oblik bisera.

Pripremio: Mićo Tatalović Tekst

TEMA BROJA - NLO

Nema svedočanstva
Drevni astronauti

Tokom sedamdesetih godina 20. jedan broj naučnika bavio se svojevrsnom „paleoufologijom“. Oni su pisali o interakciji između ljudi i vanzemaljaca na samim počecima istorije, pa čak i ranije. Dokazi o postojanju „bogova“ ili „drevnih astronauta“, kako se tvrdi u radovima iz tog vremena, mogu se pronaći svuda, a svaki veliki građevinski poduhvat u antičkoj eri pripisan je vanzemaljcima. Paleoufologija je potom prestala da bude interesantna i od tada tavori u polumraku

Pripremio: M.J. Tekst

TEMA BROJA - NLO

Putovanje kroz prostor-vreme
Za milion godina

Univerzitet Džordž Vašington i televizijski kanal „Saj-faj“ organizovali su simpozijum na kom su naučnici razmatrali mogućnost međuzvezdanih putovanja. Naučnici su se složili da nećemo uskoro krenuti prema dalekim zvezdama, ali je činjenica da pojam „uskoro“ nema veliki značaj u kontekstu kosmosa

Pripremio: M. J. Tekst

Signali ka svemiruTEMA BROJA - NLO

Prekasno je da brinemo o tome da li će nas vanzemaljci pronaći
Signali ka svemiru

Stiven Hoking je zabrinut zbog vanzemaljaca. Čuveni fizičar je nedavno nagovestio da bi trebalo da budemo obazrivi pri mogućem susretu s vanzemaljcima, navodeći šta se desilo Amerikancima kad su Evropljani stigli na njihovu obalu. Sa obzirom da bi svaka vrsta koja bi bila u stanju da nas poseti imala tehnologiju daleko napredniju od naše, susret bi mogao da se završi kobno po nas

Pripremio: I.J. Tekst

Signali ka svemiruMIKOLOGIJA

Pitanja i odgovori
Carstvo gljiva

Carstvo gljiva - Fungi - za razliku od biljaka i životinja, prilično je ostalo po strani od šireg naučnog interesovanja. Da bismo, makar i simbolično, prošetali kroz ovaj čudesni svet naših svakodnevnih suseda, pokušali smo da na dvadesetak najčešćih pitanja vezanih za njih, damo odgovore. Verujemo da ćemo se na taj način najbolje približiti ovim, kako se popularno kaže, životinjama koje ne hodaju

Autor teksta i fotografija: Ibrahim HADŽIĆ Tekst


 

ČASOPIS PLANETA Br 42

SARADNICI NA BROJU

Jozef Baruhović, Dalibor Čevizović, Milan Dimitrijević, Milan Đurić, Filip Franeta, Ibrahim Hadžić, Mirko Jakovljević, Branka Jakšić, Ilijana Jakšić, Vidosava Janković, Zoran Janjušević, Vladimir Jovanović, Oliver Klajn, Nadežda Krstić, Jelisaveta Lalić, Mirjana Lukić, Vladimir Milojević, Žaneta Miljanić, Branislav Miljković, Darko Mladenović, Marko Nestorović, Vasa Pavković, Mićo Tatalović, Miomir Tomić, Gordana Tomljenović, Zdenko Štromar

Direktor: Milan Knežević
Glavni i odgovorni urednik: Aleksandar Gaon
Pomoćnik glavnog urednika: Miloslav Rajković
Likovno-grafički urednik: Branka Savković
Fotografije: Rade Krstinić
Internet prezentacija : Dragan Bogdanović

DISTRIBUCIJA: Global Press d.o.o, Beograd, Žorža Klemansoa 24 , 011/276-4538 i 276-9301
ŠTAMPA: "Batatisak”, Beograd, Miloša Savkovića 4-6, 011/38-20-333

  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u  
»  Prijatelji Planete

Sredinom septembra, prateći domete tehnologije, prvi broj našeg lista našao se na računarskoj mreži, u digitalizovanom obliku, zajedno sa još deset prethodno izdatih brojeva. Svi oni koji se zanimaju za sadržaje koje “Planeta” objavljuje a koji zbog različitih razloga nisu u mogućnosti da list nađu na kioscima od sada ga mogu čitati na adresi

http://planeta.
digitalnikiosk.com/

 

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003 -2013. PLANETA