» BROJ: 42 |
|
Godina VII
Sept. - Okt. 2010.
|
|
» Br. 42 Glavni naslovi |
MEDICINA
Dr Maja Škuletić, specijalista oftalmologije u opštoj bolnici Bel Medic
Glaukom
Rano otkrivanje zauzdava bolest
Glaukom je vrlo učestalo očno oboljenje i, posle katarakte, drugi po redu uzročnik slepila kod ljudi starijih od 65 godina. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, u Evropi pogađa 9, a u svetu čak više od 67 miliona ljudi. Dr Maja Škuletić, specijalista oftalmologije u opštoj bolnici Bel Medic, uz ove podatke ističe da je rano otkrivanje i lečenje glaukoma, pre nego što bolest dovede do oštećenja vida, najbolji način za njegovu kontrolu, kao i da je dijagnostika glaukoma veoma napredovala i da se odlikuje vrlo suptilnim metodama.
|
MEDICINA
dr Miljan Stanković, američki ginekolog iz Mesine
Urinarna inkontinencija
Problem o kojem žene nerado govore
Nevoljno ispuštanje mokraće (urinarna inkontinencija) problem je velikog broja žena, i to ne samo onih u starijem dobu. Iako je ranije često vezivan za urogenitalno starenje, savremena medicina ga ne smatra normalnim znakom zalaska u pozne godine, te se ne treba navikavati na “život s tim”. Za urinarnu inkontinenciju i suviše čest nagon za mokrenjem postoje vrlo efikasna rešenja - od promene dijetetskih navika, do farmakološke terapije i hirurškog lečenja.
Pripremila: Gordana Tomljenović |
Tekst |
|
ARHITEKTURA
Lord Norman Foster
U službi nauke i ekologije
Autor najvećih objekata arhitekture u svetu, od Londona do Hong Konga, od SAD do Evrope, lord Norman Foster, briljantnu karijeru ostvario je uz tim u Londonu sa više stotina saradnika u svetu i velikim brojem firmi sa kojima sarađuje.
Fosterova arhitektura osvetljena je prirodnom svetlošću i ostvaruje vizuelni kontakt sa okruženjem i zelenilom. Ogromne konstrukcije žive i dišu, vazduh kroz njih prirodno kruži u zavisnosti od toplote koju sprovodi kako bi dobio optimalne performanse grejanja i energetske efikasnosti.
Pripremio: Mirjana Lukić |
Tekst |
|
ISTORIJA MEDICINE
Eksperimenti na sebi
Naučnici zamorci
Brojni naučnici su koristili sebe za eksperimente. Mnoge priče o tome je teško potvrditi, a u neke je teško poverovati. Eksperimentisanje na sebi retko kad dovede do naučne slave. Mnogo je verovatniji put do bolnice ili čak i gore…
Specijalno mesto kad su u pitanju ogledi na samom sebi pripada studentu medicine Stabinsu Firtu, koji je početkom 19. veka sproveo niz eksperimenata kako bi dokazao da žuta groznica nije zarazna. Eksperimentisanje je započeo „sipanjem izbljuvaka“ pacijenta koji je imao žutu groznicu u posekotine na sopstvenoj ruci. Nije se zarazio!
Pripremio: I.Jakšić |
Tekst |
|
UREĐAJI
Erkondišn
Hladnoća koja prija
Nekada su rashladne sisteme uglavnom imala preduzeća, koncertne ili bioskopske dvorane, prodavnice i javne ustanove, a danas oni predstavljaju nezaobilazni deo stambenog prostora. Danas, mnogi uređaji po kućama predstavljaju dodatne toplotne izvore: kompjuteri, monitori, televizori i druga konzumna elektronika tako da je prirodno rashlađivanje teže ostvarivo nego pre nekoliko decenija. Dovoljno je pomenuti da rad PC-ja i monitora u sobi prosečne veličine, za nekoliko sati, može da podigne temperaturu za 3-4 stepena
Pripremio: Vladimir Milojević |
Tekst |
|
AERONAUTIKA
Jedrilice
Tiha vazdušna plovila
Prve jedrilice projektovao je Leonardo da Vinči. Interesovanje za jedriličarstvo naglo je poraslo u 19. veku. Najzapaženiji su radovi nemačkog inženjera i konstruktora Ota Lilijentala. U prvoj polovini 20. veka Lilijental je konstruisao veliki broj različitih jedrilica sa kojima je uspeo da leti do 250 m. Ukupno je imao preko 2.000 letova
Pripremio: Darko Mladenović |
Tekst |
|
KLIMA
Geoinženjering
Poslednje mere spasa za Zemlju?
Iako se dugo zna za globalno otopljavanje prouzrokovano emisijama štetnih gasova, volja za promenama koje bi zaustavile daljnje otopljavanje nije bila dovoljno jaka u prošlosti, pa ni sada posle sastanka u Kopenhagenu. Ne samo da se ne možemo vratiti u prošlost nego jedva da imamo snage da ograničimo dalje emisije gasova. Teško je boriti se protiv snažnih lobija velikih korporacija koje prodaju energente i koje su neki prozvali za lobiranje medija u kojima se umanjuje važnost globalnog otopljavanja. Dodatno, teško je menjati navike ljudi u zemljama gde su navikli na život pun jeftine energije
Pripremio: Mićo Tatalović |
Tekst |
|
ENERGIJA
Solarne elektrane
Sahara neiscrpni izvor
Pustinje sa intenzivnim sunčevim zračenjem, vrlo slabo naseljene i najčešće vrlo prostrane, idealni su prostori za izgradnju solarnih elektrana (SE). Te uslove ispunjava najveća pustinja na svetu -Sahara. Po površini nešto manja od polovine Afrike, oko13 miliona km2, nenaseljena, bez biljnog i životinjskog sveta, severno od polutara i sa intenzivnim sunčevim zračenjem preko cele godine, ima sve uslove da se pretvori u neiscrpnu riznicu energije. Sunce na prostore Sahare, tokom cele godine, isporučuje 4-6 kWh/m2/dan
Pripremio: Jozef Baruhović |
Tekst |
|
SVETSKA BAŠTINA
Manasija
Zbog teskobnog vremena...
U blizini Despotovca, uz desnu obalu reke Resave, gotovo šest vekova neprekinuto živi manastir Manasija. Podigao ga je sin kneza Lazara, despot Stefan Lazarević, poznat i kao Visoki Stefan. Njegove mošti, veruje se, nalaze se u južnom delu crkve, pod pločom od belog mermera.
|
LEGENDE
Mesto Blagovesti
Marijin izvor
Hrišćani slave Blagovesti da bi obeležili trenutak kada je arhanđeo Gavrilo, božiji glasnik, saopštio Mariji (Bogorodici) da će bezgrešno postati majka božijeg sina. Gavrilo joj je rekao i da ga nazove Isus. Većina hrišćana Blagovesti slave devet meseci pre Božića i time obeležavaju čudesno začeće
Pripremio: Oliver Klajn |
Tekst |
|
TEMA BROJA - NLO
Stavovi: SAD - za i protiv
Izazov tradicionalnoj nauci
U drugoj polovini 20. veka, fenomen NLO-a zapanjuje i javnost i naučnu zajednicu. Na početku 21. veka, velika većina američke javnosti - njih oko 70% - veruje da NLO-i postoje i da njima najverovatnije upravljaju inteligentna bića iz drugih svetova. Naučni napredak i otkrića do kojih smo došli oblikovali su način na koji američka javnost posmatra neidentifikovane leteće objekte i vanzemaljski život
|
TEMA BROJA - NLO
Rusija
Nepoznati na vodi i iznad njih
Među oficirima sovjetskih nuklearnih podmornica koji su služili na severu države prepričavaju se epizode kada su sovjetski sonari primećivali čudne „mete“ na velikim dubinama. Njihove podmornice su jurile druge „podmornice“ koje su mogle da po volji menjaju brzinu i da se kreću daleko brže od bilo kakvog sličnog broda u to vreme. Postoje i oficiri koji tvrde da su svojim očima kroz periskop primećivali neobične objekte pod vodom.
Pripremio: M. Jakovljević |
Tekst |
|
TEMA BROJA - NLO
Zabeleženo na Dalekom istoku
Zmajevi od plamena
U drevnoj knjizi „Čuang Ce“ pominju se leteće kočije, lopte i zmajevi od plamena. Knjiga je nazvana po istoimenom kineskom filozofu čije je autorstvo teško dokazivo. Ovo je inače jedan od fundamentalnih taoističkih spisa, nastao krajem 4. veka p.n.e. Veliki kineski mislilac iz 11. veka Šen Kuo, u delu “Knjiga iz snova“, opisuje NLO. Uredno je pribeležio izjave svedoka iz istočnih provincija Anhui i Jiangsu koji su govorili o letelici sa otvorenim vratima iz čije je unutrašnjosti isijavala jaka svetlost. Svetlost je proizvodio predmet u letelici koji je imao oblik bisera.
Pripremio: Mićo Tatalović |
Tekst |
|
TEMA BROJA - NLO
Nema svedočanstva
Drevni astronauti
Tokom sedamdesetih godina 20. jedan broj naučnika bavio se svojevrsnom „paleoufologijom“. Oni su pisali o interakciji između ljudi i vanzemaljaca na samim počecima istorije, pa čak i ranije. Dokazi o postojanju „bogova“ ili „drevnih astronauta“, kako se tvrdi u radovima iz tog vremena, mogu se pronaći svuda, a svaki veliki građevinski poduhvat u antičkoj eri pripisan je vanzemaljcima. Paleoufologija je potom prestala da bude interesantna i od tada tavori u polumraku
|
TEMA BROJA - NLO
Putovanje kroz prostor-vreme
Za milion godina
Univerzitet Džordž Vašington i televizijski kanal „Saj-faj“ organizovali su simpozijum na kom su naučnici razmatrali mogućnost međuzvezdanih putovanja. Naučnici su se složili da nećemo uskoro krenuti prema dalekim zvezdama, ali je činjenica da pojam „uskoro“ nema veliki značaj u kontekstu kosmosa
|
TEMA BROJA - NLO
Prekasno je da brinemo o tome da li će nas vanzemaljci pronaći
Signali ka svemiru
Stiven Hoking je zabrinut zbog vanzemaljaca. Čuveni fizičar je nedavno nagovestio da bi trebalo da budemo obazrivi pri mogućem susretu s vanzemaljcima, navodeći šta se desilo Amerikancima kad su Evropljani stigli na njihovu obalu. Sa obzirom da bi svaka vrsta koja bi bila u stanju da nas poseti imala tehnologiju daleko napredniju od naše, susret bi mogao da se završi kobno po nas
|
MIKOLOGIJA
Pitanja i odgovori
Carstvo gljiva
Carstvo gljiva - Fungi - za razliku od biljaka i životinja, prilično je ostalo po strani od šireg naučnog interesovanja. Da bismo, makar i simbolično, prošetali kroz ovaj čudesni svet naših svakodnevnih suseda, pokušali smo da na dvadesetak najčešćih pitanja vezanih za njih, damo odgovore. Verujemo da ćemo se na taj način najbolje približiti ovim, kako se popularno kaže, životinjama koje ne hodaju
Autor teksta i fotografija: Ibrahim HADŽIĆ |
Tekst |
|
|
ČASOPIS PLANETA Br 42
SARADNICI NA BROJU
Jozef Baruhović, Dalibor Čevizović, Milan Dimitrijević, Milan Đurić, Filip Franeta, Ibrahim Hadžić, Mirko Jakovljević, Branka Jakšić, Ilijana Jakšić, Vidosava Janković, Zoran Janjušević, Vladimir Jovanović, Oliver Klajn, Nadežda Krstić, Jelisaveta Lalić, Mirjana Lukić, Vladimir Milojević, Žaneta Miljanić, Branislav Miljković, Darko Mladenović, Marko Nestorović, Vasa Pavković, Mićo Tatalović, Miomir Tomić, Gordana Tomljenović, Zdenko Štromar
Direktor: Milan Knežević
Glavni i odgovorni urednik: Aleksandar Gaon
Pomoćnik glavnog urednika: Miloslav Rajković
Likovno-grafički urednik: Branka Savković
Fotografije: Rade Krstinić
Internet prezentacija : Dragan Bogdanović
DISTRIBUCIJA: Global Press d.o.o, Beograd, Žorža Klemansoa 24 , 011/276-4538 i 276-9301
ŠTAMPA: "Batatisak”, Beograd, Miloša Savkovića 4-6, 011/38-20-333
|
|
|
» Pratite nas |
|
|
|
» Prijatelji Planete |
|
Sredinom septembra, prateći domete tehnologije, prvi broj našeg lista našao se na računarskoj mreži, u digitalizovanom obliku, zajedno sa još deset prethodno izdatih brojeva. Svi oni koji se zanimaju za sadržaje koje “Planeta” objavljuje a koji zbog različitih razloga nisu u mogućnosti da list nađu na kioscima od sada ga mogu čitati na adresi
http://planeta.
digitalnikiosk.com/
|
|
|