SUMMARY

Planeta No 58
ENGLISH Summary

MEDICINA

prof. dr Lidija Kandolf, dermatovenerolog

Sunčanje i koža

Za bezbedno uživanje u letu

Dermatovenerolog prof. dr Lidija Kandolf Sekulović, saradnik Bel Medic-a, podseća na pravila izlaganja kože sunčevim zracima, čijim se usvajanjem može doći do formule prilagođene našem vremenu - najmanje štete, najviše koristi.
Sunčanje višestruko blagotovorno deluje na psiho-fizičko zdravlje. Ali, u prejakim "dozama", pogotovo ako su one u detinjstvu često ponavljane, ozbiljan je faktor rizika za pojavu kancera kože.

MEDICINA

dr Aleksandar Ristanović, specijalista grudne hirurgije

Lečenje prekomernog znojenja VATS metodom

Bezbednom intervencijom do novog samopouzdanja

Hiperhidroza može biti ozbiljan psihološki problem, pa treba znati da se uspešno i trajno leči hirurškom inervacijom odgovarajućih znojnih žlezda, kaže za "Planetu" dr Aleksandar Ristanović, specijalista grudne hirurgije, saradnik Bel Medic-a
Dovoljno je samo nekoliko uzastopnih vrelih letnjih dana u gradu pa da nam pojačano znojenje stvori niz specifičnih problema koji remete raspoloženje - što na poslu, što u saobraćajnoj gužvi, tokom večernjeg izlaska... Za većinu su to prolazne smetnje, ali za jedan broj ljudi je prekomerno znojenje stalni i nemali životni problem sa ozbiljnim psihološkim i socijalnim posledicama. Osobe kojima su dlanovi, na primer, neprestano ovlaženi znojem izbegavaju da se rukuju, manje se druže, povlače se u sebe.

MEDICINA

otohirurg ass.dr sci.med Ljiljana Čvorović

Slušni implant BAHA

Nema nerešivog problema sa sluhom

Zahvaljujući savremenoj tehnologiji, gotovo svaka osoba sa problemom sluha može dobro da čuje. Uz pomoću BAHA sistema mogu se rehabilitovati i oni pacijenti kod kojih nijedna druga metoda nije dala rezultate, kaže za "Planetu" otohirurg ass.dr sci.med Ljiljana Čvorović, saradnik Bel Medic-a.
Gotovo neprestano smo okruženi najrazličitijim zvucima pa je teško i zamisliti život u tišini. Ipak, pokušajmo da zamislimo život bez muzike, na primer? Bili bismo lišeni ne samo onih prijatnih tonova koje volimo uvek iznova da čujemo, već i obilja emocija koje oni pobuđuju. Kod osoba sa gubitkom ili oštećenjem sluha to je samo jedan od hendikepa, zato što ovo čulo uslovljava i međusobnu komunikaciju i odnose među ljudima, značajno je za bezbednost i osećaj ravnoteže u prostoru, i presudno za kvalitet života uopšte.

VESTI IZ MEDICINE

Neurologija

Novi pogled na sindrom nemirnih nogu

Naučnici američkog Džons Hopkins univerziteta veruju da su otkrili objašnjenje za besane noći povezane sa sindrom nemirnih nogu (SNN), što je simptom koji traje čak i kad se veliki noćni nagon za pokretanjem nogu uspešno leči medikamentima.
Smatralo se da je SNN povezan s poremećajem u načinu na koji mozak koristi neurotransmiter dopamin, hemijsku supstancu koju moždane ćelije koriste za komunikaciju, mišićne aktivnosti i kretanje. Poremećaj tih neurohemijskih signala, karakterističan za Parkinsonovu bolest, često uzrokuje nekontrolisane pokrete.   Lekovi koji povećavaju nivo dopamina su ključni u terapiji SNN, ali istraživanja su pokazala da ne poboljšavaju san.

Genomika, Endokrinologija, Reumatologija, Neonatologija, Hematologija..

AERONAUTIKA

Avioni iz Divljeg polja

SILA na nebu

Septembra 1926. na Divljem polju kod Kraljeva počela je izgradnja vojnog zavoda za izradu i popravku aviona metalne konstrukcije. Prestala je sa radom oktobra 1941. godine. Za tih 15 godina postojanja kraljevački majstori su licencno izrađivali avione tipa brege i dornijer.
Kompanija „Aero East-Europe“ osnovana je 2006. godine u Kraljevu, a njena postrojenja se danas, simbolično, nalaze na istom mestu na kojem su se nalazile hale kraljevačke fabrike aviona pre osam decenija.

ARHITEKTURA

Oblakoder „Herst“

Njujorški zeleni dijamant

Građevina „Herst“ korporacije, delo engleskog arhitekte Lorda Normana Fostera, za koju je dobio američku nagradu „Zelene zgrade“, odnosi se na zgradu od recikliranih materijala, koja koriste obnovljive izvore energije i time štedi materijal i energiju. Ovo je postignuto ingenioznom konstrukcijom i estetskim kvalitetima - uspešnim spojem arhitektonskih stilova iz različitih vremena tako da je izgrađen novi oblakoder (visok oko 200 m) na zgradi - spomeniku kulture iz tridesetih godina prošlog veka.

TEORIJE

Biocentrizam - novo o životu i univerzumu

Po mišljenju genetičara Roberta Lanze, specijaliste za izučavanje matičnih ćelija, život je stvorio Univerzum a ne obrnuto! Ma koliko se njegova teorija činila čudnom, filozofija nas uči da ne odbacujemo nijednu teoriju a priori ukoliko ona nije logički protivrečna. Ma koliko se neka teorija činila čudnom, njena „čudnovatost“ nas ne sme odvratiti od pokušaja da je uvrstimo u korpus naučnih teorija.

GEOLOGIJA

Ostrvo Mekveri

Život na izdignutom okeanskom dnu

Ostrvo Mekveri pripada Australiji i nalazi se na pola puta između Tasmanije i Antarktika. Dugo je oko 34 km, široko oko 5,5 km. Jedno je od malog broja ostva nastalih izdizanjem okeanskog dna, na mestu sudara dve kontinentalne ploče. Godine 1997. proglašeno je za prostor Svetskog geološkog nasleđa.

Mekveri je pravcem južni produžetak velikog Novozelandskog alpijskog lineamenta (raseda), zbog čega se na njemu osećaju česta podrhtavanja tla i zemljotresi. Ostrvo je stanište velikog broja ptica i sisara Južnog okeana.

LEGENDE

Biblijski potop

Razvališe se izvori bezdana…

Legende o potopu široko su rasprostranjene među brojnim narodima i sreću se u Kini, Iraku, Indiji, Americi, Africi, Peruu, Polineziji, Rusiji, Velsu, Skandinaviji, Havajima, Sumatri itd. Procenjuje se da postoji preko 500 legendi o potopu širom sveta i svakako se radi o jednoj od najstarijih i najuniverzalnijih legendi. Gotovo da nema kulture gde u nekom obliku nije prisutno predanje koje opisuje katastrofu u vidu potopa koji je zahvatio zemlju. Kod svih drevnih civilizacija pominju se legende u kojima nailazimo na zajedničke elemente koji podrazumevaju upozorenje o nadolazećem potopu, spašavanje odabrane porodice i životinja, gradnju plovila u kome će biti spašeni itd.

KOSMOLOGIJA

Teraformiranje

Nove Zemlje u Sunčevom sistemu

Može li čovečanstvo da stvori planetu sa istim životnim uslovima kao što su na Zemlji?
Prvi pokušaji astronoma 19. veka da saznaju osnovne činjenice o susednim planetama bili su ograničani skromnim mogućnostima njihovih teleskopa i nesvesnom željom da projektuju stvarnost jedinog sveta koji su poznavali - matične planete Zemlje. Tako su sezonske promene boja pojedinih regiona na Marsu, za koje se danas zna da su rezultat stvaranja inja smrznutog CO2 i prelamanja svetlosti u Marsovoj i Zemljinoj atmosferi, tumačili prolećnim bujanjem vegetacije a optičke varke u vidu mreže pravih linija na njegovoj površini proglasili su za kanale izgrađene od strane njegovih stanovnika.

HERPETOLOGIJA

Otrovnice Srbije

Pretnje sa kamena

Familija Viperidae, kojoj pripadaju sve naše otrovnice, obuhvata otrovne zmije osrednje veličine, koje u našim krajevima dostižu do 1 m dužine. Telo im je debelo i zdepasto, sa glavom jasno odvojenom od vrata i kratkim debelim repom. Zbog moćnih otrovnih žlezda, glava im je drugačija od većine neotrovnih zmija, široka i relativno kratka, odnosno touglasta.

ENERGENTI BUDUĆNOSTI

Uljni škriljci i prirodni gas

Snaga iz utrobe zemlje

Veći deo energetskih potreba sveta pokriva se iz uglja i nafte. U strukturi energenata ugalj učestvuje sa 26,8%, nafta sa 33,5%, gas sa 20,0%, nuklearna energija sa 5,8 %, ostali energenti (obnovljivi) sa 13,9 %.
Potrošnja uglja i dalje je visoka zahvaljujući Kini koja proizvodi skoro 48% tog goriva u svetu. A potraga za naftnim izvorima je sve teža i skuplja. Bušotine se nalaze u sve nepristupačnijim delovima Zemlje, na obodima polova i morskim dubinama gde je potrebno savladati sloj morske vode, ponekad i do 4000 m da bi se došlo do morskog dna i otvorila bušotina.

TEMA BROJA -DECENIJA „PLANETE“

Decenija usamljenih napora

Deset godina sa vetrenjačama

Recept za pokretanje novih časopisa, novina i magazina u Srbiji po pravilu je gotovo isti : nekoliko entuzijasta, mirno mesto u kafiću i gomila šoljica od kafe i čaša od raznog pića. Taj scenario nije mimoišao ni pokretanje „Planete“, negde u zimu 2003.godine. Naravno, podrazumeva se da je svako od nas gurao pred sobom neko debelo iskustvo u ovom poslu, plus, što je jednako važno, i dobre prijatelje i saradnike u mnogim naučnim institucijama. Ipak, svo to „guranje“ bi bilo zaludno da se jednog dana nije pojavio Milan Knežević, sadašnji direktor „Planete“, i pozvao nas na „mirno mesto u kafiću“. Milan je tada vodio uspešan posao i nešto viška novca želeo je da uloži u projekat o kome smo svi, pre odlaska na spavanje, potajno sanjarili.

TEMA BROJA - DECENIJA „PLANETE“

Uoči početka

Sa „Planetom“ oko planete

Polovinom proleća 2003. godine, četvorica novinara i u brojnim medijima povremenih urednika pa čak i direktora nekih delova izdavačkih kuća, ozbiljno zamakli u drugi deo svog novinarskog veka, razgovarali su uz kafu o malo kome očekivanim namerama: kako pokrenuti list koji se ne bi bavio politkom, u kojem ne bi bilo mesta za priče o ekonomiji, ne bi bilo sporta ni osvrta na kulturna dešavanja, ne bi bilo stranačkih prepucavanja ni estrade a nikako onoga zbog čega su mnogi odustali od čitanja novina. Od samog početka tih priča, u središtu razmišljanja bilo je pokretanje izdanja nalik nekadašnjoj „Galaksiji“ koja je prestala da postoji u vreme kada je prestala da postoji i nekadašnja država.

TEMA BROJA - DECENIJA „PLANETE“

Naučni časopisi u svetu

U učenom društvu

"Planeta" je deo svetske porodice časopisa za popularizaciju nauku, čija je misija da važna naučna saznanja i otkrića prenese širokom krugu čitalaca i tako oplemeni njihovo znanje, zapravo njihov život. Kakve su prilike po tom pitanju u drugim zemljama? U kakvom se medijskom društvu nalazi naš časopis?
Titula veterana među časopisima za popularizaciju nauke na tlu Evrope pripada francuskom Journal des sçavans (kasnije nazvanom Journal des savants ), čiji se prvi broj, na 12 strana, pojavio 5. januara 1665. godine. Sadržao je mahom teme iz crkvene istorije, pravničke izveštaje, priče o slavnim ljudima. Časopis je prestao da izlazi 1792. za vreme Revolucije, zatim se nakratko pojavio 1797. pod nazivom Journal des savants , a redovno izlaženje nastavio je 1816. Od tada je, međutim, postao više književni časopis i prestao je sa objavljivanjem značajnog materijala iz oblasti nauke.

TEMA BROJA - DECENIJA „PLANETE“

Uz Temu broja

Savremeni velikani srpske nauke

Otkad se Planeta, kao magazin za popularizaciju nauke, pojavila na našoj medijskoj sceni, Tema broja i Nauka kao život među njenim nosećim rubrikama. U prvoj smo obrađivali pojedine naučne oblasti, pre svega u Srbiji ali i u svetu (astronomija, arheologija, paleontologija, matematika, jezik, pismo, arhitektura, saobraćaj, brodogradnja), institucije (SANU, Matica srpska, CERN), godišnjice (Sto godina fizike, Milutina Milankovića, Nikole Tesle), podsećali na naše velikane (Mihajlo Pupin, Mihailo Petrović), pisali o antimateriji, atomu, molekulu, virusu, merenju vremena, izdavanju Srpske enciklopedije i sl.; u drugoj predstavljali vodeće srpske naučnike i istraživače iz najrazličitijih naučnih diciplina.

TEMA BROJA - DECENIJA „PLANETE“

Uz Temu broja
Akademik Miodrag Čolić, brigadni general, imunobiolog, VMA

Otkriće dendritskih ćelija

O U poslednjih desetak godina, istraživanja širom sveta su omogućila bolje razumevanje imunobioloških procesa u organizmu koji su bitni za kontrolu nastanka i razvoja raka. Paralelno, napredak u saznanjima iz molekularne genetike pomogao je da se bolje razumeju mehanizmi nastanka i funkcionisanja tumorskih ćelija. Ova otkrića na polju imunologije i onkologije podstakla su razvoj novih metoda u lečenju raka. Jedna od njih je i korišćenje imunskih snaga organizma da vlastitim odbrambenim kapacitetima uništava ćelije raka na sličan način kao što eliminiše patogene bakterije i viruse.

TEMA BROJA - DECENIJA „PLANETE“

Uz Temu broja
Akademik Milan Damnjanović, nanofizika, Fizi č ki fakultet, Beograd

Simetrija kvazi jednodimenzionalnih sistema

Nanonauke su nastale devedesetih godina prošlog veka, otkrićem nanotuba. Zapravo, još ranije je shvaćeno da se nova fizika, mislim na sisteme sa svojstvima drugačijim od tada poznatih, može očekivati samo ako im je bar jedna dimenzija veoma mala. To je potvrdio niz ranije nepoznatih fenomena, otvorivši novo poglavlje fizike i srodnih nauka.

TEMA BROJA - DECENIJA „PLANETE“

Uz Temu broja
Akademik Aleksandar Loma, Odeljenje za klasične nauke Filozofskog fakulteta, Beograd

Beogradska etimološka škola

Najšire opisan, krug mojih interesovanja obuhvata celokupnu prošlost čovečanstva, posebno onu ranu, koja se ne iščitava neposredno iz pisanih izvora već se odgoneta na način sličan onome na koji restaurator pokušava da sklopi delove nekadašnjeg mozaika iz njegovih oskudnih do nas dospelih ulomaka. Od mnogih nauka angažovanih na tome poslu u najnovije vreme najveće pomake svakako je ostvarila genetika. No koliko god bili fascinantni, njeni nalazi su za one aspekte praistorije i rane istorije koji mene posebno zanimaju - a to su jezik i kultura - samo od posrednog značaja. Epohalna otkrića tu može pružiti pre svega arheologija. Od onih koja su objavljena i postala svetski poznata u protekloj deceniji izdvojiću dva za mene najzanimljivija.

TEMA BROJA - DECENIJA „PLANETE“

Uz Temu broja
Akademik Gradimir Milovanović, Matematički institut SANU

Autor “Biblije o polinomima”

Područje mog istraživanja su numerička analiza i teorija aproksimacija, matematičke oblasti koje su poslednjih decenija u punom procvatu. Impozantan progres koji se desio u poslednjoj dekadi , u tzv. simboličkom izračunavanju koje se može sprovoditi na najrazliči ti jim složenim objektima i strukturama, kao i razvoj aritmetike proizvoljne preciznosti u informatičkoj tehnologiji, omogućio je nove vidike i niz novih mogućnosti u numeričkoj matematici.

TEMA BROJA - DECENIJA „PLANETE“

Uz Temu broja
Akademik Miljenko Perić, Fakultet za fizičku hemiju, Beograd

Pohvale profesora Kurla

Od šezdesetih godina pa do kraja prošlog veka dominantna linija u kvantnoj hemiji bila je ona zasnovana na ab initio računanjima uz korišćenje programskih paketa kontinuirano rastućeg stepena sofistikacije (zaključno sa Gaussian, MOLPRO, TURBOMOLE i sl.). Ab initio metode baziraju se isključivo na osnovnim principima kvantne mehanike, tj. ne pretpostavljaju nikakva apriorna znanja o molekulu koji se tretira (osim onih elementarnih, naime o broju elektrona i broju i vrsti jezgara koji ga konstituišu), niti aposteriorne informacije kao most ka tumačenje i predikciji odgovarajućih eksperimentalnih rezultata.

TEMA BROJA - DECENIJA „PLANETE“

Uz Temu broja
Akademik Vladimir Stevanović, Biološki fakultet, Beograd

Tragom Pančića i Košanina

Naučna problematika kojom se bavim odnosi se na nekoliko međusobno povezanih a veoma širokih naučnih disciplina - biljna taksonomija, floristika, fitogeografija, sin- i idioekologija biljaka i konzervaciona biologija. Ove naučne discipline pripadaju tzv. prirodnjačkim biološkim naukama (Natural History Sciences) koje imaju najdužu tradiciju od svih bioloških disciplina, u globalnim razmerama, pa i kod nas. One su posebno dobile na zamahu otkako je usvojena konvencija o biološkoj raznovrsnosti i značaju zaštite biljnog i životinjskog sveta na globalnom i regionalnom nivou. Skoro u isto vreme došlo je do interdisciplinarnog povezivanja klasičnih prirodnjačkih discipilina, posebno taksonomije, biogeografije i ekologije, sa molekularnom biologijom

PRIČA SA NASLOVNE STRANE

DECENIJA „PLANETE“

Početkom jula navršilo se tačno deset godina od pojave prvog broja „Planete“. Zamišljen i rađen po uzoru na nekada poznatu i poštovanu „Galaksiju“, ovaj list uspeo je da ispuni prostor zainteresovanosti čitalaca za teme iz domena naučnih istraživanja i otkrića i novih tehnoloških rešenja. To se potvrdilo i u široko rasprostanjenom stavu čitalaca o potrebi postojanja ovakvog lista.

Za ovih deset godina sarađivali su brojni saradnici, obrađeno je na hiljade različitih tema, proširio se prostor saznanja o dometima nauke i tehnike. Dolazilo se do novih otkrića, utvrđeni su pa čak i promenjeni neki naučni stavovi. „Planeta“ je tome dala svoj mali doprinos.

ČASOPIS PLANETA Br 58

SARADNICI NA BROJU

Saradnici: Jozef Baruhović, Vesna Bosanac, Milan Dimitrijević, Milan Đurić, Ibrahim Hadžić, Zvezdan Horvat, Mirko Jakovljević, Branislava Jakšić, Ilijana Jakšić, Vladimir Jeftić, Vladimir Jelenković, Nataša Jovanović, Vladimir Jovanović, Oliver Klajn, Nadežda Krstić, Dragan Lazarević, Mirjana Lukić, Dubravka Marić, Borka Marinković, Aleksandar Milinković, Vladimir Milojević, Žaneta Miljanić, Danijela Mitrović, Darko Mladenović, Boris Naumović, Nada Petrović, Stevan Pilipović, Barbara Radulović, Miloš Rastović, Ilja Slani, Mićo Tatalović, Miomir Tomić, Gordana Tomljenović, Zdenko Štromar

Direktor: Milan Knežević
Glavni i odgovorni urednik: Aleksandar Gaon
Pomoćnik glavnog urednika: Miloslav Rajković
Likovno-grafički urednik: Dragana Dragićević
Fotografije: Rade Krstinić
Internet: Dragan Bogdanović

IZDAVAČ I OSNIVAČ : " Belmedia" d. o. o.
DISTRIBUCIJA: Global Press d.o.o, Beograd, Žorža Klemansoa 24, 011/276-4538 i 276-9301
ŠTAMPA: "Kosmos", Svetog Save 16, Beograd, 011/ 2430 510

Sledeći broj izlazi 1. septembra 2013g.