ARHEOLOGIJA

Zagonetke na zidu pećine

Ako je tačno da su crteži u pećini Šove stari 30 hiljada godina, onda su oni najstariji primer ljudske umetnosti i njihov značaj za evoluciju kulture je neizmeran. Ovu procenjenu starost su prihvatili arheolozi, mada ona možda i nije precizna.

ARHEOLOGIJA

OSOBA AES74713

Najstariji portreti na svetu otkrivaju mnogo više od samih izgleda lica. Zbog čega su drevni Egipćani želeli da budu posmatrani na poseban način?

Ona svakako nije lepa kao na slici, njen nos je kriv, brada prenaglašena a frizura krajnje neobična. Ipak, ima nečeg u vezi sa ženom poznatom kao AES74713. Posmatranje njenih očiju uznemiruje, možda zbog toga što su one ogledalo duše osobe koja je živela i umrla pre skoro dve hiljade godina.

BIOGRAFIJE

Kakvi su bili Ajnštajn i Njutn?
Geniji na pragu normalnog

Mada su bili geniji, da li su Abert Ajnštajn i Isak Njutn bili i autistični? Prema stručnjaku, Sajmonu Baron-Koenu, moguće je da su obojica pokazivali znakove Aspergerovog sindroma, jednog od oblika ovog stanja koji ne izaziva teškoće u učenju. Iako navodi da je nemoguće načiniti dijagnozu za nekoga ko više nije živ, Baron-Koen se nada da će dodatnom analizom uspeti da otkrije zašto određeni ljudi sa autizmom uspevaju u životu, dok se drugi samo muče.

GEOFIZIKA

Klatrat metana
Led koji gori

Klatrat metana, koji zovu i hidrat metana ili metanski led, je čvrsto stanje vode koja sadrži veliku količinu metana u svojoj kristalnoj strukturi. Prvobitno se smatralo da se javlja samo u spoljašnjim delovima Sunčevog sistema gde su temperature niske a (obični) led čest. Na Zemlji su veoma velike rezerve klatrata metana nađene ispod sedimenata okeanskog dna.

LIHENOLOGIJA

Život u zajednici

Kada su lišajevi u pitanju, za njih me vezuju dva sećanja iz mladosti koja nisu iščezla iz moje svesti ni posle pedeset i više godina. Naime, u ranom detinjstvu, odlazeći sa drugovima u obližnju smrekovu šumu, sretali smo stabla sa čijih grana su visile neke čudne sivozelenkaste brade. Uz sav oprez otkidali smo ih i, pomoću smole, lepili sebi po licu izigravajući šumske duhove i strašila. Takođe su mi u jasnom sećanju rani odlasci na obližnja brda blizu moje rodne kuće i susreti sa čudnim raznobojnim šarama koje su kao kora prekrivale stene. Ove neobične slikarije po kamenju ispitivali smo, vlažili pljuvačkom a zatim manjim kamenom trljali po njima pretvarajući ih u svojevrsnu pastu i njom, kao Indijanci, mazali sebi lice. Devojčice su ovu smesu koristile za farbanje nokata. Ne znam od koga smo nasledili to saznanje.

MEDICINA

Hiruško lečenje karcinoma dojke

Rak dojke je, u početnom stadijumu, u najvećem broju slučajeva bezbolan i asimptomatičan i otkriva se slučajno. Njegovi rani znaci su - za razliku od benignih tumora koji su jasno ograničeni i kao kliker «šetaju» po dojci - pojedinačni, tvrdi čvorovi, nejasnih granica. Kasnije se može primetiti uvučenost kože i bradavice, edem ili crvenilo kože, uvećanje podpazušnih limfnih žlezda, fiksacija tumora za zid grudnog koša ili za kožu, pojava čira, uvećanje dojke, lokalni bol, dok najkasniju fazu karakterišu udaljene metastaze. Ukazujući i na podatak da je karcinom dojke najčešći maligni tumor kod žena, sa godišnje 1.200.000 novih slučajeva u svetu i 3.000 u centralnoj Srbiji, dr Predrag Radovanović, specijalista opšte hirurgije i onkolog, stručnjak beogradskog Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije, naglašava značaj ranog dijagnostikovanja ove bolesti.

MEDICINA

Kardiometabolički faktor rizika i mediteranska dijeta

Rak dojke je, u početnom stadijumu, u najvećem broju slučajeva bezbolan i asimptomatičan i otkriva se slučajno. Njegovi rani znaci su - za razliku od benignih tumora koji su jasno ograničeni i kao kliker «šetaju» po dojci - pojedinačni, tvrdi čvorovi, nejasnih granica. Kasnije se može primetiti uvučenost kože i bradavice, edem ili crvenilo kože, uvećanje podpazušnih limfnih žlezda, fiksacija tumora za zid grudnog koša ili za kožu, pojava čira, uvećanje dojke, lokalni bol, dok najkasniju fazu karakterišu udaljene metastaze. Ukazujući i na podatak da je karcinom dojke najčešći maligni tumor kod žena, sa godišnje 1.200.000 novih slučajeva u svetu i 3.000 u centralnoj Srbiji, dr Predrag Radovanović, specijalista opšte hirurgije i onkolog, stručnjak beogradskog Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije, naglašava značaj ranog dijagnostikovanja ove bolesti.

METEOROLOGIJA

Poetski zanos i pojave na nebu

Milutin Radošević je verovao da su četiri prilike u pesmi Filipa Višnjića Početak bune na dahije (nastaloj u vreme Prvog srpskog ustanka) prirodne pojave koje su se stvarno desile. Verovao je da je slepi Višnjić podatke o njima prikupljao istom brižljivošću kao i podatke o istorijskim događajima i to kod dobrih poznavalaca neba, te su ti podaci pouzdani, greh je slepa prevarit. Radošević se potrudio da opisima prilika da naučno prihvatljivo objašnjenje koje doslovno odgovara Višnjićevom kazivanju.

NAUKA KAO ŽIVOT

Dr Georg Džukić, naučni savetnik Instituta za biološka istraživanja u Beogradu
Balkan kolevka živog sveta Evrope

Kad se o istoriji herpetologije u Srba povede reč, ime Georg Džukić (Kovin, 1941) treba pominjati posle Stevana Bolkaija, Stanka Karamana i Milutina Radovanovića. I Rus Kiril Martino je ostavio vidnog traga ali se već pedesetih godina prošlog veka vratio u SSSR i tamo nastavio plodnu naučnu karijeru. Gde su oni stali, Georg Džukić je, po onoj Zmajevoj, produžio sa mnogostrukim uspehom: kao istraživač i pisac, učitelj naučnog podmlatka, rukovodilac odeljenja.
Džukićev radni vek u nauci je istorija Odeljenja za evulucionu biologiju (ranije taksonomiju, biogeografiju i organsku evoluciju) u poslednjih četrdeset godina. Uporedo su se razvijali do visine na kojoj se danas nalaze. Dovoljno je otvoriti mejl i uveriti se kakav rejting dr Džukić i njegov tim za herpetologiju uživaju među asovima ove nauke u svetu.

IZLOŽBE

Promocija paleontologije u Galeriji nauke i tehnike SANU
Archosauria - vladavina reptila

U Galeriji nauke i tehnike SANU (Đure Jakšića 2) u toku je izložba Archosauria - vladavina reptila čiji je autor Boban Filipović (Užice, 1982), student pete godine paleontologije na Rudarsko-geološkom fakultetu u Beogradu.
Još kao srednjoškolac pravio sam rekonstrukcije poslednjih kičmenjaka. Nakupilo se dosta tog materijala i paleozoolog Vesna Dimitrijević, vanredni profesor, došla je na ideju da priredimo izložbu koja bi bila promocija smera za paleontologiju na Rudarsko-geološkom fakultetu. Vrlo malo ljudi zna šta je u stvari paleontologija; često je mešaju sa arheologijom i ne znaju da na jednom našem fakultetu postoje paleontološke studije. Izložba je prilika da se šira javnost upozna sa paleontologijom kao naukom, fakultetom na kome se ona izučava i sa rekonstrukcijom živog sveta u dalekoj geološkoj prošlosti - kaže Boban Filipović.

ROBOTIKA

Mikroskopski lekari

Poslednjih godina vrše se intenzivna istraživanja na polju realizacije minijaturnih robota koji bi se koristili u raznim oblastima. Naziv nanoroboti potiče od činjenice da su posredi sprave koje su po dimenzijama reda veličine nanometara (nanometar je milijarditi deo metra). Izazovi sa kojima se inženjeri i naučnici sreću su veliki. Jedna od prvih primena nanorobota je u medicini

SVEČANOSTI

Obeležen dan SANU
Zaveštanja velikana

Poslednjih godina vrše se intenzivna istraživanja na polju realizacije minijaturnih robota koji bi se koristili u raznim oblastima. Naziv nanoroboti potiče od činjenice da su posredi sprave koje su po dimenzijama reda veličine nanometara (nanometar je milijarditi deo metra). Izazovi sa kojima se inženjeri i naučnici sreću su veliki. Jedna od prvih primena nanorobota je u medicini

SVETSKA BAŠTINA

Izgubljeni grad Inka

Poslednjih godina vrše se intenzivna istraživanja na polju realizacije minijaturnih robota koji bi se koristili u raznim oblastima. Naziv nanoroboti potiče od činjenice da su posredi sprave koje su po dimenzijama reda veličine nanometara (nanometar je milijarditi deo metra). Izazovi sa kojima se inženjeri i naučnici sreću su veliki. Jedna od prvih primena nanorobota je u medicini

TEHNOLOGIJA

Nuklearkama protiv asteroida

Zahvaljujući Holivudu zna se šta treba raditi ako asteroid, dovoljno velik da uništi našu planetu, bude primećen kako ide ka nama - ispaliti ceo arsenal nuklearnih raketa. Upravo to je problem. Istraživači upozoravaju da je velika greška oslanjati se na nuklearno oružije da bismo spasili planetu. Nuklearni napad na asteroid bila bi najgora stvar koju bismo mogli uraditi. Ako je po namerama stručnjaka, ovozemaljska linija odbrane primeniće načine laganog preusmerenja asteroida u sigurnu orbitu.

TEMA BROJA

PREDVIĐANJE BUDUĆNOSTI
Tesline vizije

Čini mi se da sam oduvek bio ispred svog vremena“, priča Tesla. Tada je imao sedamdeset i osam godina i za njega se već znalo da je otac radija, televizije, prenosa energije, indukcionog motora i otkrića kosmičkih zraka. U to vreme je objavio postojanje do tada nepoznatog izvora energije, prisutnog svuda oko nas i u neograničenim količinama, a u vreme kada je članak objavljen radio je na razvoju uređaja za koji je tvrdio da će buduće ratove učiniti beskorisnim.

TEMA BROJA

PREDVIĐANJE BUDUĆNOSTI
Roboti za volanom

Krajem tridesetih godina prošlog veka, američki mašinski inženjer i pronalazač Ralf Titor (Ralph Teetor) često se vozio automobilom sa svojim advokatom. Za upravljačem je uvek bio advokat jer je Titor bio slep. Mnogi su smatrali za čudo da je uopšte uspeo da diplomira mašinstvo, ali sposobnost da u glavi zamišlja komplikovane prostorno- menahičke odnose i istančana čula dodira i sluha pomogla su mu da postane dobar inženjer, pa čak i da otvori sopstvenu kompaniju.

TEMA BROJA

PREDVIĐANJE BUDUĆNOSTI
POŽURIVANJE SUTRAŠNJICE

Što se više širi horizont znanja, sve više osećamo ograničenost saznanja i intelektualnih mogućnosti čoveka kao jedinke. Traganje za istinom o postanku je pokušaj da se otkriju zakonitosti života, potrebni za sadašnjost i pripremanje budućnosti. Svaka budućnost mora imati svoju simetriju u prošlosti.
Deo nauke tumači da je sva masa Vasione bila stisnuta u jednu tačku, u ishodišnu „kaplju“ Kosmosa. Tog trenutka u njoj nije postojala materija, nije bilo prostora, nije postojalo vreme. Nemoguće je reći koliko je to stanje trajalo, kao što ne znamo ni razloge narušavanja tog stanja tačke i zbog čega se dogodilo ono što se danas naziva „Veliki prasak“. Upravo u tom nepojmljivo kratkom trenutku 10–43 posle vremena 0, pojavio se fizički Univerz. Saglediva veličina Vasione je preko deset milijardi svetlosnih godina, sa procesom daljeg širenja

TEMA BROJA

PREDVIĐANJE BUDUĆNOSTI
Do kraja univerzuma

Istraživanje univerzuma, od našeg Sunčevog sistema pa do najvećih rastojanja, predstavlja jednu od najgrandioznijih intelektualnih avantura modernog čovečanstva. Od početka 20. veka, naš kosmički horizont je u tolikoj meri proširen da za to ne nalazimo primera u dosadašnjem razvoju ljudskog roda. Na sva velika pitanja koja su sebi postavljali astronomi 19. veka, nauka je dala odgovore. Ostalo je samo jedno: da li postoji život izvan Zemlje? Probleme kojima se danas bavimo, formulisali su u 20. veku, najčešće danas još živi naučnici. Pre sto godina nismo znali zašto sijaju zvezde. Većina astronoma je pretpostavljala da je univerzum večan i u osnovi nepromenljiv. Imali smo samo rudimentarna znanja o jednoj galaksiji - Mlečnom putu.

TEMA BROJA

PREDVIĐANJE BUDUĆNOSTI
Venecija i Bangkok mogu nestati

Stepen emisije štetnih gasova je takav da izaziva povećano otopljenje, tvrdi većina naučnika. S druge strane, političari nastoje da minimiziraju uticaj antropogenog faktora na ciklus globalnog zagrevanja. Poslednja Nobelova nagrada za mir je upravo dodeljena, kako je obrazloženo, onima koji upozoravaju da moramo smanjiti naš uticaj na poremećaje klime i klimatskim promenama posvetiti posebnu pažnju.

TEMA BROJA

PREDVIĐANJE BUDUĆNOSTI

Što se više širi horizont znanja, sve više osećamo ograničenost saznanja i intelektualnih mogućnosti čoveka kao jedinke. Traganje za istinom o postanku je pokušaj da se otkriju zakonitosti života, potrebni za sadašnjost i pripremanje budućnosti. Svaka budućnost mora imati svoju simetriju u prošlosti.
Deo nauke tumači da je sva masa Vasione bila stisnuta u jednu tačku, u ishodišnu „kaplju“ Kosmosa. Tog trenutka u njoj nije postojala materija, nije bilo prostora, nije postojalo vreme. Nemoguće je reći koliko je to stanje trajalo, kao što ne znamo ni razloge narušavanja tog stanja tačke i zbog čega se dogodilo ono što se danas naziva „Veliki prasak“. Upravo u tom nepojmljivo kratkom trenutku 10–43 posle vremena 0, pojavio se fizički Univerz. Saglediva veličina Vasione je preko deset milijardi svetlosnih godina, sa procesom daljeg širenja.
Šta će se dogoditi ako se Vasiona vrati u početnu tačku? Počeće novi ciklus, „redovni Veliki prasak“. Pramaterija će poleteti na sve strane. Američki naučnik Kurt Gedel je, matematičkim proračunima, dao osnovu za postavku po kojoj se Vasiona, pri određenim uslovima, mora vratiti u svoju ishodišnu tačku. Sa tim proračunima podudara se i model „pulsirajuće Vasione“ engleskog astronoma P. Devisa.

ČASOPIS PLANETA Br 27

SARADNICI NA BROJU

Nebojša Arsenijević, Dragan Babović, Jasna Brkić, Milan Dimitrijević, Rajko Dosković, Ibrahim Hadžić, Mirko Jakovljević, Zoran Janjušević, Vidojko Jović, Oliver Klajn, Miodrag Kovačević, Nadežda Krstić, Aleksandar Milinković, Vladimir Milojević, Jelena Milosavljević, Ljerka Opra, Petar Ribar, Branislava Rogić, Miomir Tomić, Gordana Tomljenović

Direktor: Milan Knežević
Glavni i odgovorni urednik: Aleksandar Gaon
Pomoćnik glavnog urednika: Miloslav Rajković
Likovno-grafički urednik: Branka Savković
Fotografije: Rade Krstinić
Internet prezentacija : Dragan Bogdanović

DISTRIBUCIJA: Data Press, Beograd, Kondina 24, 011/33 40 440
ŠTAMPA: „Batatisak“, Beograd, Miloša Savkovića 4-6, 011/38-20-333