SUMMARY

Planeta No 62
ENGLISH Summary

MEDICINA

prof. dr Ljiljana Mirković, ginekolog-akušer, konsultant Bel Medic-a

Ispitivanje nasledne osnove ploda

Dijagnostikovanje hromozomskih anomalija fetusa

U savremenoj perinatologiji je tendencija da se prenatalni skrining i prenatalna dijagnostika započnu u što ranijem periodu trudnoće, kako bi se blagovremeno otkrile rizične trudnoće i o njima povela posebna briga. U tom kontekstu, o blagovremenom otkrivanju hromozomskih anomalija ploda za “Planetu” govori prof. dr Ljiljana Mirković, ginekolog-akušer, konsultant Bel Medic-a

MEDICINA

prof. dr Dragana Obradović, specijalista neurologije VMA

Multipla skleroza

Bolest sa hiljadu lica

Do pre dve decenije nije bilo lekova koji bi mogli da uspore napredovanje tog teškog hroničnog oboljenja; savremena medikamentna terapija značajno produžava period kvalitetnog života obolelih od multiple skleroze. Takođe, nesumnjivo je dokazano da što je raniji početak lečenja, tim su bolji i značajniji njegovi efekti, kaže za „Planetu“ prof. dr Dragana Obradović, specijalista neurologije VMA

MEDICINA

Nove tehnologije

Virtuelna ultrazvučna endoskopija

Jedna od novih mogućnosti ultrazvučne tehnologija je FlyThru modalitet, koji omogućava jedinstvene adaptacije 4D imidžinga i daje endoskopsku sliku, ali bez interventne, invazivne procedure

MEDICINA

prof. dr Konstantina Stanković, neurootološki hirurg

Istraživački prodori u otologiji

Unutrašnje uvo - baterija za napajanje elektronskih pomagala?

Energija iz unutrašnjeg uva i optička slika uva mogle bi da budu od velike koristi u dijagnostici i terapiji gubitka sluha, uverena je prof. dr Konstantina Stanković, neurootološki hirurg, naučnica sa Medicinskog fakulteta Univerziteta Harvard (SAD)

PALEONTOLOGIJA

Giganti ledenog doba

Pećinski lav u Srbiji

Pre dva miliona godina, Zemlja je izgledala sasvim drugačije. Mnoge njene delove je pokrivao led, a po njemu su hodali zanimljivi i neobični organizmi. Taj period Zemljine istorije se zove pleistocen. Pleistocen je počeo pre 2,6 miliona godina i trajao je do pre 11. 000 godina. Tokom pleistocena su se smenjivali glacijalni i interglacijalni periodi. Glacijali su bili ledena razdoblja u kojima se kontinentalni led širio daleko na jug, a tokom interglacijalnog se povlačio. Za živi svet su naročito bili značajni periodi glacijala, jer su se tada stvarale kopnene veze između kontinenata.

AERONAUTIKA

Sa pogledom u veštačku stvarnost

Vazdušni saobraćaj iz godine u godinu beleži rast prometa. Vodeće svetske kompanije, okrenute budućnosti, razvijaju koncepte letelica koje će se na nebu pojaviti možda tek polovinom ovog veka. Vazduhoplovstvo je oduvek bilo otvoreno za inovacije i na neki način predstavlja pokazatelj stepena tehnološkog razvoja čovečanstva uopšte; taj trend se nastavlja novim koncept avionima koji više podsećaju na modele iz filmske serije „Zvezdane staze“ nego na avione kakvi se danas mogu videti na nebu iznad nas.

OSVAJANJE SVEMIRA

Zaboravljeni pioniri Mesečevih orbita

Nada u „orion“

Administracija američkog predsednika Baraka Obame prekinula je planove prethodne administracije da se, posle pet decenija, američki astronauti vrate na Mesec. Iako je time zaustavljen razvoj džinovske rakete nosača ares 5 i lunarnog modula altair, NASA ipak razvija raketu nosač SLS i kosmički brod MPCV Orion u saradnji sa evropskom agencijom ESA. Ako se sve bude odvijalo po planu, letovi ka Mesecu sa ulaskom u orbitu oko njega trebalo bi da se ostvare krajem ove ili početkom naredne decenije. Takvi letovi su davno ostvareni, pre istorijskog leta apola 11 i spuštanju na Mesečevu površinu.

KLIMA

Antarktik, kontinent nauke

Istorija na „gigantskom CD-u“

HOLOGRAMSKA PROJEKCIJA

Da li smo hologramska projekcija?

Mozak samo “interpretira”

U novembru 2013. godine, u časopisu “Nature News”, japanski fizičar Jošifumi Hjuakutake, zajedno sa kolegama sa Ibaraki Univerziteta, objavio je “najjači dokaz do sada da naš univerzum može biti samo jedna velika projekcija”
U dva rada koji su objavljeni u biblioteci arXiv koji se mogu naći na internetu a koji predstavljaju kulminaciju mnogo godina rada koji je bio fokusiran na hipotetičkim proračunima energije crnih rupa u drugim univerzumima, pomenuti fizičari su ponudili dokaz koji podržava teoriju da je naš univerzum, kakvim ga vidimo, samo projekcija “ravnog” univerzuma koji je dvodimenzionalan.

AERONAUTIKA

Simulatori letenja

Pilot iz dnevne sobe?

Poprilično vode, ali i hardvera i softvera, proteklo je kroz naše živote otkako je stručnjak za simulacije na nekadašnjim mikroračunarima, inače magistar elektronike i pilot Brus Artvik, za rane IBM/PC računare napisao program „Flight Simulator”.

ARHITEKTURA

Ploveća ostrva

Terra, Viva i Vista na reci Han

  Južnokorejska prestonica Seul jedan je od najgušće naseljenih gradova sveta. Nedostatak prostora gradska vlada je rešila oživljavajući površinu reke Han, koja preseca i deli grad na dva dela. Tako su formirana tri ploveća ostrva na ovoj reci kako bi obezbedila prostor za odmor, rekreaciju i kulturne manifestacije

FIZIKA

Elektricitet i magnetizam

Po tragu linija sile

Električne i magnetne pojave odavno su poznate. Ipak, nisu povezivane sve do 18. veka. A tada je jedan istraživač, u svesku u kojoj je beležio ideje za budući rad, zapisao: „Pretvoriti magnetizam u elektricitet“. Majkl Faradej je umnogome uticao na današnji način poimanja elektriciteta i magnetizma. Njegovi eksperimenti i ideje su utrle put narednoj generaciji fizičara koji su uspeli da ovaj svet opišu jezikom matematike. Džejms Klark Maksvel smatrao ga je svojim najvažnijim izvorom ideja i najpouzdanijim izvorom podataka. Ova dva čoveka stvorili su današnju fiziku elektromagnetnih pojava.

MATERIJALI

Grafen - u susret budućnosti

Tranzistor veličine atoma

Grafen je osnovni strukturni elemenat alotropa kao što su: grafit, drveni ugalj, nano-cevčice ugljenika… Može se posmatrati i kao beskonačni aromatični molekul karakterističan za sva aromatična organska jedinjenja. Slojevi grafena, postavljeni jedan uz drugi, među - razmaka 0,335 nm (nm 10 na devet nula) formiraju grafit. Ugljenik je inace četvrti elemenat po rasprostranjenosti u prirodi, posle vodonika, helijuma i kiseonika i drugi po zastupljenosti u ljudskom organizmu.

MIKOLOGIJA

Fotoreportaža

Mikroskopske gljive

I zrazi buđ i plesan mogu se često čuti na raznim mestima i u raznim prilikama. Mnogi, pa i oni koji izgovaraju te reči, ne znaju do kraja šta one predstavljaju, a još manje kojem svetu pripadaju. Pogledajmo prvo šta u rečnicima stoji kao definicija ova dva pojma
U Rečniku Matice srpske, za buđ (ili buđu), stoji da je reč turskog porekla i da označava vrstu gljivice koja se pojavljuje na organskim materijama u raspadanju, a leksema plesan (sinonim za buđ) definisana je kao mikroskopski sitna gljivica koja se u obliku tankog mekog sloja skuplja na nečem vlažnom što gnije, trune.

HIPOTEZE

Sunčev sistem

Poreklo života na Zemlji

Uprkos velikim naporima istraživača, teoretičara, analitičara i eksperimentatora, pitanje kako je nastao život i dalje je otvoreno

Danas postoji konsenzus u stručnoj javnosti oko nekih važnih datuma u istoriji Zemlje. Nekoliko različitih vrsta astronomskih dokaza ukazuju da je svemir nastao "Velikim praskom", događajem koji se odlikovao ogromnom temperaturom i gustinom, pre oko 15 milijardi godina. Pre oko 4,5 milijarde godina, nastalo je Sunce, a potom i Zemlja, gomilanjem i sažimanjem prašine i malih čestica, na kojoj u prvih milijardu godina postojanja nije bilo nikakvih oblika života.

TEMA BROJA - JOSIF PANČIĆ

Dvesta godina od rođenja Josifa Pančića, utemeljivača prirodnih nauka u Srba i prvog predsednika Srpske kraljevske akademije

Služba nauci i narodu

Pančić je svoju službu u Srbiji počeo... u malenu selu Miševiću, valjda najsiromašnijem mestancu u našoj otadžbini, pa je niz svojih usluga završio u Beogradu, prestonici kraljevine, odkale su luče njegova znanja sevale u sve zemlje srpske. M. Đ. Milićević, Pomenik

TEMA BROJA - JOSIF PANČIĆ

Akademik Vladimir Stevanović, redovni profesor Bilološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu

Zlatno doba botanike

Josif Pančić je impozantna i uzorna ličnost srpskog društva druge polovine XIX veka. Utemeljitelj bioloških i geo-nauka, zaorao je prvu brazdu i u šumarstvu, agronomiji, podsticao osnivanje arheologije. Pančićevi radovi o šumama, pesku, zaštiti prirode, i danas aktuelni, čine ga pretečom ekologije, koja kao nauka u njegovo vreme još nije bila definisana. Elementi ekologije su prisutni u mnogim njegovim spisima, po čemu se može smatrati ocem ekologije u Srba,kaže o slavnom botaničaru akademik Vladimir Stevanović, redovni profesor Biološkog fakulteta u Beogradu, koji se i sam bavi floristikom, biljnom taksonomijom, fitogeografijom, ekologijom biljaka i procenom biološke raznovrsnosti...

TEMA BROJA - JOSIF PANČIĆ

Akademik Vidojko Jović o studijama i prepisci

Riznica blaga

Prvi srpski prirodnjak i akademik, osim naučnih dela, ostavio je iza sebe ogromnu prepisku i niz manjih spisa (beseda koje je kao rektor Velike škole držao o Svetom Savi, ili u drugim prilikama, članaka objavljenih u periodici). I dok su ti manji spisi, umnogome popularnog karaktera, s jasnim ciljem i porukom, našli svoje mesto između plavih korica ugledne edicije Srpske književne zadruge, kao njena tek trinaesta knjiga, još 1893, pod naslovom „Iz prirode“, pisma su, razasuta po mnogim arhivima, gde su čekala na priređivača još čitavo stoleće.

TEMA BROJA - JOSIF PANČIĆ

Dr Snežana Vukojičić, rukovodilac Herbarijuma Univerziteta u Beogradu

Pančićev herbar

Sve što je za naučnog veka uradio i kao nastavnik Liceja i Velike škole stvorio Josif Pančić je nauci i prosveti srpskoj ostavio. Tako je i svoju veliku herbarsku zbirku od „6.000 fela“, kako kaže u jednom pismu nadleženom ministarstvu, 1860, „od postanka njenog Srbstvu nemenio“. Taj Pančićev herbar (Herbarium Pancicianum) je te iste godine postao državna zbirka, svojina Botaničkog kabineta tadašnjeg Liceja. Danas je deo Herbarijuma Instituta za botaniku i Botaničke bašte "Jevremovac" Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, pod međunarodnim kodom BEOU na listi zvaničnih svetskih herbarijuma.

TEMA BROJA - JOSIF PANČIĆ

Primenjena nauka

Bilje u službi zdravlja

Institut za proučavanje lekovitog bilja “Dr Josif Pančić“ jedina je institucija u Srbiji koja se bavi proučavanjem, proizvodnjom, preradom i prometom lekovitog bilja i biljnih preparata. Počelo je da radi pre 66 godina sa desetak zaposlenih, a sada tu radi 150 ljudi različitih profila.

OKO PLANETE

Tesla forum

Nobelovac primio nagradu iz Srbije

Dobitniku Nobelove nagrade za hemiju, profesoru Robertu Karlu, početkom januara, u Hjustonu (SAD), uručena je nagrada Bela golubica koju mu je septembra prošle godine dodelila organizacija Tesla global forum u okviru festivala Nikola Tesla - Secret Connection Summit.

Nagradu je uručio Aleksandar Protić, naučni direktor Tesla festivala i upravnik Tesla memorijalnog projekta na francuskom Univerzitetu Sorbona. Istom prilikom je Đorđe Đurđević, takođe član Tesla memorijalnog projekta, dodelio studentsko priznanje profesoru Karlu. Dodela nagrade je upriličena u svečanoj Sali Univerziteta Rajs, u prisustvu profesora, naučnika i uprave naučnog centra, posle čega je usledio ručak u Univerzitetskom klubu i obilazak Univerziteta.

Protić i Đurđević su imali prilike da se bolje upoznaju sa profesorom Karlom tokom celog dana, u druženju sa njim, njegovim kolegama i porodicom. Nagrada Bela golubica biće izložena u prestižnom Smalej centru Univerziteta Rajs. Prva koja je profesoru Karlu čestitala na ovoj nagradi bila je Gordana Vunjak, profesor Kolumbija Univerziteta i akademik Njujorške akademije nauka.

PRIČA SA NASLOVNE STRANE

JOSIF PANČIĆ

Veliki prirodnjak i stručnjak svetskog glasa, Josif Pančić gotovo celog svog radnog veka bavio se proučavanjem živih vrsta. U početku lekar a potom i botaničar, posvetio se istraživanjima ovdašnjih biljaka i životinja. Bavio se i minerologijom, zoologijom, geologijom i drugim srodnim naukama.

Neumorno je tragao po bespućima ovdašnjih krajeva, sakupljao primerke biljnih vrsta i osmatrao životinjske i potom ih proučavao i svrstavao. Otkrio je 102 a popisao oko 2.500 biljnih vrsta. Prvi je naučno opisao, obradio i sistematizovao floru Srbije.

Uporedo, predavao je studentima i pisao naučne knjige. Bio je prvi predsednik Srpske kraljevske akademije.

ČASOPIS PLANETA Br 62

SARADNICI NA BROJU

Saradnici: Jozef Baruhović, Vesna Bosanac, Branislav Čabrić, Milan Đurić, Ibrahim Hadžić, Mirko Jakovljević, Ilijana Jakšić, Vladimir Jeftić, Vladimir Jelenković, Oliver Klajn, Nadežda Krstić, Dragan Lazarević, Mirjana Lukić, Dubravka Marić, Borka Marinković, Aleksandar Milinković, Vladimir Milojević, Žaneta Miljanić, Danijela Mitrović, Darko Mladenović, Boris Naumović, Barbara Radulović, Miloš Rastović, Mićo Tatalović, Gordana Tomljenović, Zdenko Štromar

Direktor: Milan Knežević
Glavni i odgovorni urednik: Aleksandar Gaon
Pomoćnik glavnog urednika: Miloslav Rajković
Likovno-grafički urednik: Dragana Dragićević
Fotografije: Rade Krstinić
Internet: Dragan Bogdanović

IZDAVAČ I OSNIVAČ : " Belmedia" d. o. o.
DISTRIBUCIJA: Global Press d.o.o, Beograd, Žorža Klemansoa 24, 011/276-4538 i 276-9301
ŠTAMPA: "Kosmos", Svetog Save 16, Beograd, 011/ 2430 510

Sledeći broj izlazi 1. maja 2014g.