SUMMARY

Planeta No 61
ENGLISH Summary

MEDICINA

prim. dr sci med Ivan Popov, onkolog u Bel Medic-u

Dometi savremene onkologije

Maligni tumori kao hronične bolesti

Ukoliko se otkriju u ranim fazama bolesti, maligne bolesti danas su potpuno izlečive. Većina karcinoma mogu se dugotrajno lečiti, a neki izlečiti čak i u metastatskoj fazi. I kod onih pacijenata kod kojih se rak ne može izlečiti, savremene terapije u onkologiji omogućavaju da bolest može dugotrajno da se kontroliše i samim tim prevede u hroničnu formu, kaže prim. dr sci med Ivan Popov, onkolog u Bel Medic-u

MEDICINA

dr Lana Ilić-Todorić, radiolog

Mamografija

Rak dojke se leči, otkrijmo ga na vreme

Mamografija je neinvazivna vizualizaciona dijagnostička metoda koja se koristi u prevenciji, detekciji i ranoj dijagnostici karcinoma dojke. Jedina je u stanju da otkrije rak dojke u fazi kad je maligna bolest gotovo stopostotno izlečiva, kaže dr Lana Ilić-Todorić, radiolog u Bel Medic-u

MEDICINA

pedijatar pulmolog prof. dr Zorica Živković

Dečji bronhitis i akutni virusni bronhiolitis

Borba sa sezonskim virusima

Zapaljenja donjih disajnih puteva - bronhitis i bronhiolitis - kod dece se najčešće javljaju u jesen i zimu, obično kod mališana koji idu u vrtić i u školu. Ove infekcije ne zaobilaze ni odojčad, koju posebno može da ugrozi akutni virusni bronhiolitis. Pored kašlja, bronhiolitis se ispoljava i napornim, otežanim i ubrzanim disanjem, što su i najčešći razlozi za bolničko lečenje odojčadi u prva 24 meseca života, kaže pedijatar pulmolog prof. dr Zorica Živković, konsultant Bel Medic-a

SAJMOVI

MEDICA 2013.

Zdravlje podržano znanjem

Dobre međunarodne poslovne veze, kao i slučaju drugih proizvoda, postaju sve važnije za proizvođače medicinskih aparata i medicinske opreme. Samo dobro pozicionirani proizvođači na međunarodnom tržištu mogu da drže ravnotežu između ponude i plasmana na duže vreme: gledajući globalno, zahtevi rastu. Ovo je u najkraćem osnovna poruka sajma medicinske opreme MEDICA 2013, održane u Diseldorfu od 20. do 23. novembra.

MATEMATIKA

Dubrovačka republika

Umovi pod Srđem

Tokom 14 vekova, u Dubrovačkoj republici smenjivali su se periodi uspona i padova, ali je osnovna ideja opstanka i razvoja uvek bila obeležena slobodarskim duhom i odlučnošću za samostalnim održanjem. Dubrovačka republika, kao najznačajniji trgovački centar na istočnom Jadranu, razvila se oko Vizantijskog Dubrovnika, u ranom srednjem veku i postojala do 1806. Zlatno doba Republike isticalo je u prvi plan spajanje opštih i pojedinačnih interesa. Njegovi gradonačelnici i Veliko Vijeće nastojali su da Republika ni u čemu ne zaostaje, shvativši uzročno-posledičnu vezu nauke, trgovine i kulture. Ta oaza slobode i mudrosti, iznedrila je brojne naučnike i stvaraoce.

MLADI NAUČNICI

Iva Atanasković, student BU, član pobedničkog tima Univerziteta “Dekart” na takmičenju iz sintetičke biologije

Izaslanik Petnice

Ljubav prema nauci još od prvih školskih dana povela je dvadesetogodišnju Ivu Atanasković, studenta druge godine mikrobiologije Univerziteta u Beogradu, na evropsko a minule jeseni i na svetsko takmičenje iz sintetičke biologije - IGEM. Kao najmlađi član pobedničkog tima Univerziteta “Dekart” iz Pariza, opravdala je svoje učešće ravnopravnim udelom u istraživačkom poduhvatu o suzbijanju tuberkuloze, koji je pobrao najbolje ocene među 204 takmičarske ekipe. Znanje i iskustvo koje nosi iz laboratorija Istraživačke stanice “Petnica”, Iva Atanasković je obogatila tromesečnim timskim radom u Lionu, koje će preneti budućoj srpskoj ekipi.

MIKOLOGIJA

Smišljeno podizanje farmi

Gljive sa mravljeg jelovnika

U trenucima kada pomislim da se nazire dno u mom kovčežiću u koji ja, amater-prirodnjak-radoznalac, ubacujem razne stvari za koje tražim odgovore, ono nahrupe novi nalazi, nova pitanja, pa i želja da tu svoju upitanost i radost pronalaska podelim sa drugima, u ovom slučaju sa cenjenim čitaocima Planete.

ASTRONOMIJA

Otkrića

Još tri planete u nastanjivoj zoni

Teleskop Kepler, lansiran 7. marta 2009. godine, predstavlja oličenje želja da se sazna da li u svemiru, tačnije u našoj Galaksiji, postoje planete koje su poput našeg doma, Zemlje. Kepler raspolaže objektivom veličine 0,95m i primarnim ogledalom koje ima prečnik od 1,4m. Kamera kojom raspolaže teleskop ima rezoluciju od 95 megapiksela.

AERONAUTIKA

Najbrže letelice današnjice

Supersonično, do granica kosmosa

Od prvog leta braće Rajt u mestu Kiti houk, koji su 1903. poleteli svojom letelicom težom od vazduha, avijacija je pretrpela brojne promene, ali je od tog prvog leta ostalo nasleđe da svaka nova letelica mora da bude brža i bolja od prethodnih. Više od veka kasnije, inženjeri su stvorili veliki broj letelica koje su postigle visine i brzine o kojima braća Rajt nisu mogla ni da maštaju .

ARHITEKTURA

Dubai

Grad sa druge planete

Poslednjih desetak godina, Dubai je postao jedinstveno mesto, turistička Meka, veliki poslovni centar i privlačna lokacija za sve koji žele da rade i žive u vodećem kosmopolitskom i kulturnom okruženju. Ekonomija koja cveta, infrastruktura svetske klase, multifunkcionalno okruženje i visoki životni standard karakterišu ovaj grad, koji je obdaren i savršenom klimom sa 365 sunčanih dana u godini na zlatnim morskim obalama. Brojni su oni koji Dubai smatraju najboljom mestom za odmor, velikom trgovinskom metom, najboljim mestom za život.

ETIMOLOGIJA

JUBILEJI

Ka izvorima reči

Godišnjica Etimološkog odseka Instituta za srpski jezik SANU obeležena je potkraj minule godine na uglednoj tribini Akademijine Biblioteke. Najskromnije što se moglo, izdavanjem zbornika radova koje su sami poslenici na ovoj naučnoj njivi pisali tokom svih ovih godina o samom odseku i svom glavnom zadatku - etimološkom rečniku srpskog jezika. A zaslužili su da ovaj važan jubilej obeleže, ako ne prigodnim međunarodnim naučnim simpozijumom, kakav je bio onaj u Beogradu 2006, a ono tematskim zbornikom u kojem bi se „našli radovi istaknutih slovenskih etimologa". Reč je o jedinoj naučnoj ustanovi koja se u nas sitematski i kompetentno bavi istraživanjem porekla i izvornog značenja reči srpskog jezika.

OTKRIĆA

Voda

Bez H2O?

Voda je najpoznatije, a verovatno i najvažnije hemijsko jedinjenje. Međutim, u poređenju sa drugim tečnostima, voda je veoma neobična supstanca. Uočeno je čak četrdeset neobičnih ("anomalnih") osobina koje vodu razlikuju od velike većine drugih tečnosti. Predložen je veći broj različitih teorijskih modela za vodu. Ovi modeli imaju zadatak da, ako ne kvantitativno, onda makar kvalitativno objasne sve one pojave koje se nazivaju “anomalnim ponašanjem” vode.

ŽIVI SVET SRBIJE

Ris - Najveća evropska mačka

Masa tela odrasle jedinke risa varira od 12 do 35 k g . Dužina tela mu se kreće od 70 do 130 cm. Telo se po obliku razlikuje od drugih predstavnika familije mačaka; t rup mu je dugačak, snažno razvijen i oslonjen na duge ekstremitete.

Štuka - Ajkula slatkih voda

Štuka i ma vretenasto telo i veliki je grabljivac. Telo joj se završava karakterističnom glavom i ustima u obliku pačijeg kljuna. Čeljust joj je opremljena sa oko 700 zuba, nagnutih prema unutra. Na gornjoj vilici smešteno je mnoštvo sitnih, a na donjoj do osam pari krupnih zuba

PALEONTOLOGIJA

Fosili kao lek

Pomoć iz praistorije

Tokom vekova, fosilni ostaci različitih životinjskih grupa, beski čmenjaka i kičmenjaka, korišćeni su u medicinske svrhe. Smatralo se da fosili mogu izlečiti, umanjiti simptome oboljenja ili pak delovati preventivno u slučaju da se nose kao amajlije. Fosilima su pripisivana isceliteljska svojstva i to najčešće u slučaju tegoba kao što su grčevi, sterilitet, održavanje trudnoće, bolovi u grlu, oboljenja bešike i bubrega, zatim infekcije očiju, difterija i trovanje. U ove svrhe najčešće su se koristili fosili beskičmenjaka kao što su ježevi, školjke, brahiopodi, amoniti, belemniti i trilobiti. U upotrebi su bili i fosili kičmenjaka kao što su zubi ajkula i pojedinih riba, dok su ostaci sisara znatno ređe korišćeni...

HOBI

Zbirke automobila

Istorija na točkovima

Da bi se neko bavio ovim prilično skupim hobijem, mora da bude finansijski pripremljen i potkovan znanjem više nego kada je reč o drugim aktivnostima kojima se ljudi bave u slobodnom vremenu. U suprotnom, kolekcionar će biti izgubljen jer neće znati koje automobilske delove i automobile da traži. Takođe, neće biti upoznat sa cenovnikom koji je ovde vrlo važna stavka. Dodatno, nije dovoljno posvetiti se samo tehničkoj strani i kvalitetu i obimu zbirke već se mora znati i istorijat vozila

TEMA BROJA - BLAGO PLANETE

Na pragu sutrašnjice

Mineralno bogatstvo Srbije

Mineralno bogatstvo Srbije može se smatrati značajnim, ali se još ne koristi u dovoljnoj meri. Pored fosilnih goriva, prvenstveno uglja, nafte i gasa, najveći razvojni potencijal Srbije su ležišta bakra, zlata, bornih minerala i litijuma. Ohrabruje i to što ćemo imati dovoljno domaćih stručnjaka u rudarsko-geološkoj oblasti za bližu, pa i dalju budućnost.

TEMA BROJA - BLAGO PLANETE

Koliko u našoj zemlji ima tzv. retkih i rasejanih metala, sve traženijih u novim tehnologijama

„Litijumska groznica“ od Jadra do Blaca

Otvaranjem rudnika jadarita kod Loznice iz koga se dobija litijum naša zemlja bi do 2020. godine trebalo da proizvodi 90 % evropske i 10 % svetske proizvodnje ovog retkog elementa u zemljinoj kori. To bi za privredni razvoj imalo značaj koji je pre jednog veka imalo otvaranje rudnika bakra u Boru, istakao je vladin zvaničnik pre koju godinu u Skupštini Srbije. Komapnija Rio Tinto, koja vrši istraživanja, rezerve jadarita u ovom lezištu procenjuje na 220 miliona tona. Koliko su sve ove brojke realne, pokazaće vreme, ali ostaje činjenica da je Srbiju zahvatila “litijumska groznica”, od Jadra do Blaca i jarandolskog basena kod Raške. I pitanje: koliko Srbija zaista ima tzv. retkih i rasejanih elemenata, koji su preko noći postali atraktivni i nezamenjivi u savremenim tehnologijama?

TEMA BROJA - BLAGO PLANETE

Ugalj - da ili ne?

Između koristi i štete

Ugalj, "crno zlato", glavni energent i gorivo 19. i 20. veka, kičma industrijske revolucije i proizvodnje gvožđa i čelika, “odgovoran“ za burni razvoj pomorskog i suvozemnog saobraćaja, jos uvek je nezamenljiv energent iako su na tržištu energenata prisutni: nafta, prirodni gas, uljni škriljci, biomasa, vetar, voda, sunce. Proverene rezerve “crnog zlata”, koje će trajati još čitav vek, i dobar raspored po većini zemalja sveta ukazuju da će ugalj još dugo biti u upotrebi. S druge strane, čuju se sve glasnija upozorenja ekologa o opasnosti od neumerenog uticaja ugljen-dioksida i drugih štetnih gasova na klimatske promene.

TEMA BROJA - BLAGO PLANETE

Rudna bogatstva istočne Azije

Istok bez Zapada

Kina je prva u svetu po proizvodnji uglja, zlata i čelika, a i kada je reč o pojedinim retkim mineralima. Mana kineskog rudarstva je nedostatak metalurškog uglja koji se koristi u proizvodnji koksa i koji je neophodan čeličanama. Nedostatak predstavljaju i nedovoljne rezerve nikla. Osim što je među vodećim proizvođačima, najmnogoljudnija zemlja je u vrhu i kada je reč o potrošačima ovih resursa.

TEMA BROJA - BLAGO PLANETE

Gejziri i termalni izvori

Vode živih boja

Gejziri i termalni izvori su prirodne pojave koje nastaju kada vodu iz dubine zemlje geotermalne sile dovode na površinu. U pitanju su spektakularni prizori s erupcijama klučale vode, živim bojama i neobičnim oblicima. Ipak, za ljubitelje termalnih izvora, najveći uživanje nije gledanje izvora, već ulazak u vodu zbog njenih terapeutskih svojstava.

TEMA BROJA - BLAGO PLANETE

Kako ostati u vasioni

Rude na Mesecu

Četiri decenije posle misije “Apolo”, ideja o kolonizaciji Meseca još uvek je u domenu naučne fantastike. Međutim, astronom Fil Plejt smatra da pitanje nije da li možemo tamo da živimo, već kako i zašto to želimo.
Da li će čovek još jednom šetati po površini Meseca? Mnogi ne oklevaju da odgovore potvrdno. Jer, ko se 1950-tih usudio da predvidi da će se, posle dvadesetak godina, svemirska letelica spustiti na Mesečevo tlo? Ali, u ovom slučaju, odgovor verovatno nije interesantan koliko pitanje: kako i zašto to uraditi?

TEMA BROJA - BLAGO PLANETE

Rude drugih svetova

Mesec i Mars - najbliži ciljevi

Ostvarenje velike vizije čovečanstva naseljenog na drugim planetama, prirodnim satelitima i asteroidima Sunčevog sistema ne može se ostvariti ako se ne budu koristili sirovinski i energetski resursi lokalne sredine. Prve naseobine bile bi zavisne od snabdevanja sa Zemlje hranom i nuklearnim generatorima električne energije, ali njihov opstanak i dalji razvoj zavisili bi od pronalaženja i korišćenja sirovina sveta na kojem bi naseljenici živeli. Morali bi da pronađu vodu, da preradom ruda dobijaju kiseonik, konstruktivne metale i potrebne minerale za veštačko đubrivo namenjeno gajenju biljaka u zatvorenim baštama....

PRIČA SA NASLOVNE STRANE

BLAGO PLANETE

Bogatstva Zemlje istražena su samo delimično. Njihova vrednost zasad je okvirno utvrđena. Brojne su države koje jedva da znaju šta se nalazi ispod njihovih teritorija. A kako razvoj civilizacije pokazuje, sve ćemo više zagledati u ono šta se krije ispod površine prostora na kojem živimo kako bismo iz razvojno još uvek žive planete izvlačili supstance neophodne za svakodnevni opstanak.

Geološka prošlost tako postaje oslonac za budućnost. Koliko i gde ima nafte i zemnog gasa? Gde naći potrebne materijale za sve šire primenjenu elektroniku? Šta kada nalazišta nekih ruda i minerala budu icrpena?

Čime raspolaže Srbija?

ČASOPIS PLANETA Br 61

SARADNICI NA BROJU

Saradnici: Jozef Baruhović, Vesna Bosanac, Branislav Čabrić, Milan Dimitrijević, Milan Đurić, Ibrahim Hadžić, Zvezdan Horvat, Mirko Jakovljević, Ilijana Jakšić, Vladimir Jeftić, Vladimir Jelenković, Nataša Jovanović, Vladimir Jovanović, Oliver Klajn, Nadežda Krstić, Dragan Lazarević, Mirjana Lukić, Dubravka Marić, Borka Marinković, Aleksandar Milinković, Vladimir Milojević, Žaneta Miljanić, Danijela Mitrović, Darko Mladenović, Boris Naumović, Nada Petrović, Stevan Pilipović, Barbara Radulović, Miloš Rastović, Ilja Slani, Mićo Tatalović, Miomir Tomić, Gordana Tomljenović, Zdenko Štromar

Direktor: Milan Knežević
Glavni i odgovorni urednik: Aleksandar Gaon
Pomoćnik glavnog urednika: Miloslav Rajković
Likovno-grafički urednik: Dragana Dragićević
Fotografije: Rade Krstinić
Internet: Dragan Bogdanović

IZDAVAČ I OSNIVAČ : " Belmedia" d. o. o.
DISTRIBUCIJA: Global Press d.o.o, Beograd, Žorža Klemansoa 24, 011/276-4538 i 276-9301
ŠTAMPA: "Kosmos", Svetog Save 16, Beograd, 011/ 2430 510

Sledeći broj izlazi 1. marta 2014g.