FIZIKA

Svet s druge strane kvanta

Svetom molekula, atoma i elementarnih čestica upravljaju zakoni kvantne mehanike. Ponašanje ovako malenih delića materije ne liči ni na šta sa čime se svakodnevno susrećemo. Naše svakodnevno iskustvo kazuje nam da se materija u prirodi javlja ili u obliku tela koja su građena od manjih ili većih delića a koji se pokoravaju Njutnovim zakonima mehanike, ili su to talasi čije je ponašanje određeno zakonima fizike talasa. Međutim, kvantni sistemi se ne ponašaju ni kao bilijarske kuglice, ni kao tela okačena na elastičnu oprugu, ni kao talasi na vodi ili zvučni talasi. Bukvalno, njihovo ponašanje je potpuno različito od bilo čega što smo videli u svom okruženju.
Kako je nastao i kako je ustrojen svet koji nas okružuje? Koji zakoni upravljaju prirodnim pojavama? Iz čega je sazdana materija i koji su njeni osnovni gradivni elementi? Da li materija može da se deli na beskonačno sitne deliće ili se, pri mrvljenju nekog tela, jednom mora doći do njegovih najsitinijih delića? Kako se ovi delići međusobno drže zajedno? Ova pitanja su od davnina imala neodoljivu draž. Njima su se ljudi bavili čak i pre nastanka civilizacije i pisane istorije.

MEDICINA

Srčane aritmije
I tuga i radost “slamaju” srce

Srčane aritmije su vrlo značajna srčana oboljenja, što potvrđuje i procena da u Srbiji oko pet do šest hiljada osoba naprasno umre od životno ugrožavajućih, takozvanih ventrikularnih fibrilacija (vidi okvir). Dr Lazar Angelkov, upravnik Klinike za kardiologiju Instituta za kardiovaskularne bolesti Dedinje, ističe da su po učestalosti još značajnije – srećom, znatno su benignije – takozvane atrijalne fibrilacije (klinički se prepoznaju kao apsolutne aritmije), koje se javljaju u šest odsto ukupne svetske populacije, uglavnom u pacijenata starijih od 65 godina. Ranije se smatralo, napominje dr Angelkov, da je atrijalna fibrilacija benigno obolenje s kojim se može normalno živeti, ali jedna novija studija je uverljivo pokazala da se pri pojavi apsolutne aritmije mortalitet skoro dvostruko uvećava, morbiditet takođe, a učestalost cerebrovaskularnih insulta (šlog) čak 17 puta.

MATERIJALI

Genetski algoritam

Fizičar Jens Norskov i njegove kolege na Tehnološkom univerzitetu u Lingbiju primenili su novi pristup u otkrivanju najboljih metala među 200 hiljada mogućih kombinacija ! I u ponovljenim testovima , dolazili su do istih rezultata za najbolju kombinaciju legura . Među njima su bile i dobropoznate superjake legure sa visokom tačkom topljenja . Ali , uz ove poznate materijale , bilo je i nekoliko intrigirajućih nepoznatih materijala koje inženjeri nisu planirali da isprobaju , što pokreće i pitanja novih mogućnosti . Da bi pronašli idealne materijale , naučnici su koristili program poznat pod nazivom genetski algoritam . Program koji podržava Darvinov proces prirodne selekcije tretira svaku grupu od četiri metala kao „ hromozom “, a svaki pojedinačni metal kao „ gen “, i potom teži da otkrije najbolju kombinaciju .

MEDICINA

Od "obične" nesanice do ondininog prokletstva

Za polisomnografiju možda i niste čuli , ali ste svakako već mnogo puta pročitali u novinama da se “ nesreća dogodila nakon što je vozač iz nepoznatih razloga skrenuo u suprotnu traku ...”. Takvi nemili događaji u nas uglavnom ostaju bez objašnjenja , barem što se javnosti tiče , ali na Zapadu , gde se poremećaji spavanja prepoznaju , između ostalog , i kao česti uzročnici saobraćajnih udesa , pregled profesionalnih vozača kojim se utvrđuje da li oni normalno spavaju – upravo pomoću pomenute polisomnografije – deo je njihovih redovnih godišnjih sistematskih kontrola zdravlja . U Velikoj Britaniji ne možete da dobijete vozačku dozvolu ako imate takozvanu apneju u spavanju ( sleep apnea ), a u Kini u takvom slučaju ne možete da služite vojsku , jer je reč o ozbiljnom stanju koje bi se moglo porediti sa dramatičnom hipertenzijom . Ali , pođimo redom .

LEGENDE

Simon mag

Simon je poreklom iz Samarije. Dela apostolska navode da je, u gradu Sebaste, skretao pažnju ljudi na sebe vračanjem i magijskim delovanjem. Zatim je, kao i dobar deo stanovništva Sebastea, primio hrišćanstvo pod uticajem propovedi Filipa evanđeliste. Filip je bio jedan od sedmorice izabranih starešina rane hrišćanske crkve u Jerusalimu.
Kada su u Samariju stigli apostoli Petar i Jovan, verovalo se da oni imaju moć da prizovu Svetog duha kada polože ruke na vernike. Simon im je ponudio novac da bi i on mogao da čini to isto. Apostol Petar ga je prekorio i rekao da „ svetost nema veze sa novcem “.

AUTOMOBILIZAM

Pokretni Černobil

Stvaranje električne energije snagom atoma pokazalo se uspešnim decembra 1951. godine, kada je izgrađen prvi američki 100KW reaktor- generator. Prvi generator u komercijalnoj nuklearnoj elektrani imao je snagu 50MW i aktiviran je u Engleskoj 1956. godine. Narednih godine počelo se sa izgradnjom nuklearnih elektrana širom sveta.
Sledeća oblast gde se očekivalo da nuklearni potencijali ostvare „fantastične“ rezultate bila je saobraćaj.

SVETSKA BAŠTINA

Krov pod vrhom sveta
Potala

Oni veoma retki koji su uspeli da se popnu na neki od najviših vrhova sveta, ukoliko je vreme bilo vedro, bili su u prilici da iz ptičije perspektive vide široka prostranstva Tibeta, sa gustim šumama i planinama pokrivenim snegom. Tek ponegde, retki gradovi i jedva vidljiva sela, rasuta po prostoru Himalaja.
Stotinama godina Tibetanci su uobličavali svoju istoriju i tako do danas sačuvali jedinstveno kulturno i duhovno nasleđe. Kako često pominju, nastala je “ umetnost koja na posmatrača deluje kao žubor bistrog potoka “.

GEOLOGIJA

Na Čemu je izgraĐen Beograd

Zavirite u neku temeljnu jamu. Tu se vidi na čemu se Beograd gradi. Obično je to zemlja smeđe boje - les. Ciglane u starom Beogradu su je koristile za izradu opeka. Često je jednoličnog sastava ali ponekad, kao u ulici 27. marta 32, podeljena je na slojeve. U gornjem sloju ima tragova ljudske delatnosti. Tu su ukopavani podrumi, bunari, jame za prljavu vodu... pre nego što su sprovedene kanalizacione i vodovodne cevi. Avionske bombe naših saveznika iz Drugog svetskog rata zarivale su se duboko u mekani les i nisu mogle naneti znatniju štetu. U dvorište nekadašnjeg broja 32 palo je najmanje 3 bombe. Ali, taj Uskrs 16. aprila 1944. spada u sećanja, stari Beograd spada u istoriju, Singidunum u arheologiju. U površinskim slojevima lesa je sve to sačuvano.

DREVNA ARHITEKTURA

Sunce na kipovima bogova

U epizodi „Sunčevo zlato“ američke serije „Science Fiction Theatre“ iz 1956, jedan američki arheolog i nuklearni naučnik traže izvor neobičnog silikonskog stakla u izgubljenoj dolini Inka, na visoravnima Perua. Tamo pronalaze pločicu koja govori o lokacijama četiri drevna ogledala i reči „četiri zvezde čine sunce.“
Kada su istraživači pravilno postavili ogledala, sunčeva energija je koncentrisana u zrak koji je bio dovoljno jak da progori ulaz u pećinu gde su pronašli zlato koje su za sobom ostavili vanzemaljci. Još jedna tajna drevnih moći javlja se u prvom filmu o Indijani Džonsu. Džons je protumačio napis na jednom egipatskom medaljonu i otkrio Bunar duša, skrivenu lokaciju legendarnog i moćnog drevnog čuda : misterioznog Zavetnog kovčega iz jevrejske tradicije. Taj medaljon je u obliku sunca i ima kristal u centru. Džons ga je privezao za štap i postavio na pravo mesto na putanji prvog sunčevog zraka koji je, prolazeći kroz kristal, otkrio pravu lokaciju Bunara duša na minijaturnoj maketi grada Tanisa.

LEKOVITO BILJE

Bosiljak carev cvet

Bosiljak - srpsko cveće ( Vuk , 5, 708), božji cvet , kako ga narod još zove od milja - je ukrasna , začinska , lekovita i obredna biljka . Iako u Srbiji ne raste samoniklo , svrstan je u lekovite biljke , a gaji se po baštama i vrtovima . Smatra se da su bosiljak u naše krajeve doneli monasi sa svojih hodočasničkih putovanja u XII veku - kaže dr Slavica Jelačić , docent Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu .
Josif Pančić je ostavio prvi i do danas najlepši i najpotpuniji opis bosiljka : “ Ova je biljka našem narodu osim mnogih drugih , koje su rasta viđenijeg , cveta i mirisa lepšeg , najmilija , čemu je uzrok taj što bosiljak prati Srbina kroz sve ozbiljnije prilike u životu , od rođenja , gde se mladencu kita bosiljka u osvećenoj vodi do uzglavlja meće , do smrti , gde mu sestrina ili boleće koje srodnice ruka bosiljak na grob posadi ” ( Botanika 1868:251)

KLIMA

Sve zagrejanija budućnost

Ovo leto u Srbiji , kao i u drugim delovima sveta , sa temperaturama koje dostižu 40 stepeni , podgrejalo je pretpostavke da je reč o vanrednom zagrevanju Zemlje.
Zagrevanje naše planete nije globalno već parcijalno , tvrdi Nedeljko Todorović , meteorolog Republičkog hidrometeorološkog zavoda Srbije . Ono se događa na regionalnim nivoima i određenim geografskim širinama . Za to postoje dokazi : više temperature izmerene su samo na severu Kanade , Grenlandu , severu Rusije i Severnom polu . Idući ka ekvatoru , porast je zanemarljiv a u nekim regionima zabeležen je i trend pada temperature . To bi moglo da se nazove regionalnom prepraspodelom klimatskih mena . Porast temperatutre u poslednjih sto godina beleže velike gradske sredine , što je posledica uslova života u prenaseljenim sredinama . Kako onda objasniti ekstremne klimatske promene , učestale orkanske vetrove , tajfune koji razaraju pojedina područja , poplave i suše koje uzrokuju rasplamsavanje katastrofalnih požara ?

ZOOLOGIJA

Crveni panda

Jedno nedavno istraživanja medveda rezultiralo je jasnijim određivanjem taksonomije ( klasifikacija životinjskih vrsta ) crvenog pande . Uprkos sličnostima sa džinovskim pandom , ova vrsta se od skora klasifikuje u sopstvenu porodicu Ailuridae . Štaviše , crveni panda se svrstava u suprefamiliju Musteloidea zajedno sa rakunima , tvorovima i jazavcima . Skoro dva veka smatralo se da crveni panda pripada porodici rakuna , sve dok nije utvrđeno da je ova vrsta jedinstvena . Nađeni su fosilni ostaci njihovih predaka koji su živeli pre više od tri miliona godina .

METEOROLOGIJA

Ciklogeneza iznad Vojvodine

Ciklon je sistem vrtložnog kretanja vazduha čija se osa vrtložnosti poklapa sa osom niskog pritisa . Fitz - Roy je uočio da u ciklonu učestvuju dve vazdušne mase koje se razlikuju po temperaturi , sadržaju vlage i kretanju . Smatrao je da hladnija i suvlja vazdušna masa potiče iz većih geografskih širina , a toplija i vlažna iz suptropskih oblasti . Njegovi savremenici nisu posvetili pažnju tom otkriću , tako da cikloni nisu proučavani sve do početka 20. veka kada je J . Bjerkenson objavio skicu modela ciklona po kojoj hladan vazduh obrazuje klin ispod toplog vazduha . On je ciklon posmatrao kao talasni poremećaj čija se amplituda vremenom povećava . Danas se zna da se cikloni razvijaju od podloge naviše . Veoma često se javljaju u nekim predelima , što znači da na njihovo formiranje utiče orografija .

TRAGOVI ŽIVOTA

Pitanje vode na Marsu

Naučnici su dobili oko 65000 snimaka koje je tokom prošle godine napravila kamera na “Mars global surveyor”. Snimci ukazuju da, u najhladnijim uglovima kratera u Sunčevoj senci i prema polovima, postoje duboki useci. Najlogičnije objašnjenje je da ih je napravila voda. Ove pretpostavke zbunjuju pošto se smatra da voda na Marsu može postojati samo u obliku leda ispod površine, u polarnim ledenim kapama i, možda, samo u retkim tragovima atmosfere planete. Postojanje vode u tečnom stanju na Marsu iznova pokreće pitanje: da li je na Marsu postojao, ili postoji život? Ako vode ima i na drugim delovima planete, budućim astronautima će biti lakše ako dođu do nje i koriste je za piće, za “pravljenje” vazduha koji mogu udisati, za raketno gorivo ili za neki drugi izvor energije.

PUTOPIS

Ravničareći Sentom

Sve što je moglo da se sakrije pod nešto , to je i uradilo , a mi smo krenuli na put koji je izgledao kao put po Mesečevoj površini . Drum je bio prekriven sa 5-6 cm prašine , fine kao najfiniji talk . Hodanje po takvom putu podizalo je čitave oblake . Nakon desetak metara videli smo se od pasa pa na gore . Fantastičan prizor : desetak trupova lebde drumom i na čudan način se kreću .
Počeli smo i da uživamo u moru prašine , verovatno je vrućina i nama pomutila ono malo pameti ... Pojava velike količine dehidriranog zemljista nije isključivo posledica visoke temperature već eolske erozije koja u ravnici uzima danak u slabijim prinosima . Da bi se sprečila eolska erozija , potrebna su pošumljavanja većeg obima , naročito pored reke gde nasadi topole i dudovi ublažavaju negativno dejstvo vetrova .

LETELICE

UL avijacija i motorno zmajarstvo

Skoro da su zaboravljeni zvuk motora friziranog „trabanta“ i konstrukcija letelica od nekvalitetnih aluminijskih cevi. Jedina elisa za koju se nekada znalo i koja se mogla kupiti bila je elisa Aleksandra Laluje, iz Bajše. Imala je odličan potisak i bila je prilagođena ondašnjim motorima.
Osamdesetih godina kreće uvoz fabričkih ultralakih letelica. Zmajevi stižu sa nekoliko strana. Sa severa, iz Ajdovščine, danas poznatog proizvođača Ive Boskarola, i malo istočnije, iz Mađarske, proizvođača Zoltana Molnara. Uvozilo se i iz Grčke a avioni su nabavljani uglavnom iz Italije i Francuske.
U isto vreme kreću sa radom i prve škole za obuku pilota UL. U početku su angažovani učitelji iz Mađarske, Vagner i Šturman, preko improvizovane škole u Bajši, da bi ubrzo u Valjevu, zahvaljujući pokojnom Valteru Kučari i Banetu Miljkoviću, počela sa radom prva škola za pilote motornih zmajeva. Pilote ultralakih aviona obučavali su piloti sportskih aviona sve do otvaranja prvog školskog centra za ultralake avione u Sremskoj Mitrovici, koju je uspešno vodio Vasa Ranković. Sada je u Sremskoj Mitrovici najveće centar za UL avijaciju.

TEMA BROJA

MESEC
Osobine Meseca

Mesec je drugi najsvetliji objekat na nebu posle Sunca . Dok Mesec kruži oko Zemlji , menja se ugao između Zemlje , Meseca i Sunca , što vidimo kao ciklus Mesečevih faza . Vreme između dva meseca iznosi 29,5 dana (709 sati ), što se malo razlikuje od Mesečevog orbitalnog perioda .
Zbog svoje veličine i sastava , Mesec se ponekad klasifikuje kao zemaljska planeta , zajedno sa Merkurom , Venerom , Zemljom i Marsom . Mesec je prvo posetila sovjetska letelica „ luna 2“, 1959. godine . Mesec je jedino svemirsko telo koje su ikad posetili ljudi . Prvo sletanje obavljeno je 20. jula 1969, a poslednje je bilo decembra 1972. Mesec je , takođe , jedino telo sa kojeg su uzorci doneti na Zemlju . Tokom leta 1994, mala letelica „ klementina “ izradila je detaljnu mapu Meseca .

TEMA BROJA

MESEC
Poreklo Meseca

Vodeću novovremenu hipotezu o postanku Meseca objavili su naučnici Hartman i Dejvis 1975. godine. Prema toj teoriji, u trenutku kada se Zemlja formirala, pre 4,5 milijarde godina, druga manja planetarna tela su takođe rasla. Jedno od ovih tela je pogodilo Zemlju u poznom procesu njenog rasta i izazvalo oslobađanje kamene prašine. Jedan deo ovih kamenih komada je otišao u orbitu oko Zemlje i formirao Mesec.

TEMA BROJA

MESEC
Otkrivanje druge strane
Zahvaljujući libraciji Meseca , moguće je videti 9% više njegove površine

S obzirom da je Mesec uvek okrenut istom stranom , moguće je pomisliti da Mesec ne rotira . Mesecu je potrebno isto vreme da se jednom okrene oko svoje ose , koliko mu je potrebno i da kompletno obiđe Zemlju : 27, 3 dana . Ova naizgled neverovatna slučajnost , poznata kao sinhrona rotacija je , u stvari , česta među velikim satelitima u našem solarnom sistemu . Do ovoga je došlo zahvaljujući „ trenju plime “. Kada je nastao , Mesec je bio mnogo bliži Zemlji . Ta blizina je izazivala jake plime na oba svemirska tela . Mesec je podizao plime u Zemljinim okeanima , ali je i gravitacija Zemlje napravila distorziju u unutrašnjosti Meseca . Vremenom je taj „ rat plima “ usporio Mesečevu rotaciju sve dok se nije poklopila sa periodom koji mu je potreban da napravi svoju orbitu .

TEMA BROJA

MESEC
Poreklo života skriveno u stenama Meseca

Džon Armstrong , naučnik sa Univerziteta Vašington u Sijetlu , sa svojim kolegama došao je do pretpostavke da su površinu Meseca mogle izbrazdati stene sa Zemlje , Marsa i Venere , pošto su se zabile u Mesec kada su sudari sa planetama , pre više milijardi godina , pokrenuli meteorske kiše . Ovo bi moglo značiti da je Mesec najbolje mesto da se traga za poreklom ranog života na Zemlji.

TEMA BROJA

MESEC
Klima
Pomračenje Meseca i klimatske promene

Džon Armstrong , naučnik sa Univerziteta Vašington u Sijetlu , sa svojim kolegama došao je do pretpostavke da su površinu Meseca mogle izbrazdati stene sa Zemlje , Marsa i Venere , pošto su se zabile u Mesec kada su sudari sa planetama , pre više milijardi godina , pokrenuli meteorske kiše . Ovo bi moglo značiti da je Mesec najbolje mesto da se traga za poreklom ranog života na Zemlji.

PRIČA SA NASLOVNE STRANE

MESEC

Ako bi se putovalo brzinom svetlosti, od Zemlje do Meseca stiglo bi se za tek nešto duže od jedne sekunde. Čovek je, u proteklih par decenija, više puta boravio na ovom jedinom Zemljinom satelitu i odande doneo uzorke tla. Ti uzorci su zasad jedini delovi drugog nebeskog tela među milijardama drugih rasutih po beskraju svemira. Na osnovu sastava uzoraka, postavljene su pretpostavke o poreklu Meseca i nastanku naše planete. Mesec je jedino nebesko telo koje možemo posmatrati golim okom. Gledajući u njegove tamne i svetle površine, u ljudima su nastajala brojna verovanja, smišljane su brojne priče. Danas se pokušava drugo: što pre utvrditi mogućnosti opstanka živih vrsta i, u dogledno vreme, poslati ljude da tamo žive.

ČASOPIS PLANETA Br 30

SARADNICI NA BROJU

Nebojša Arsenijević, Jasna Brkić, Dalibor Čavizović, Milan Dimitrijević, Ibrahim Hadžić, Mirko Jakovljević, Vladimir Jovanović, Nataša Jovanović, Vidojko Jović, Oliver Klajn, Miodrag Kovačević, Nadežda Krstić, Branka Kuprešanin, Vladimir Milojević, Branislav Miljković, Miodrag Nestorović, Ljerka Opra, Petar Ribar, Branislava Rogić, Miomir Tomić, Gordana Tomljenović

Izdavač i osnivač: „Belmedia”d.o.o
Direktor: Milan Knežević
Glavni i odgovorni urednik: Aleksandar Gaon
Pomoćnik glavnog urednika: Miloslav Rajković
Likovno-grafički urednik: Branka Savković
Fotografije: Rade Krstinić
Internet prezentacija : Dragan Bogdanović

DISTRIBUCIJA: Data Press, Beograd, Kondina 24, 011/33 40 440
ŠTAMPA: „Batatisak“, Beograd, Miloša Savkovića 4-6, 011/38-20-333