MEDICINA

dr Biljana Vojvodić

Nauka 20. veka učinila je mnoga medicinska čuda, među kojima su i vakcine protiv teških ili vrlo zaraznih bolesti; ipak, nije uspela da dođe do spasonosnog rešenja za jednu on najrasprostranjenijih i gotovo neizbežnih boljki - zubni karijes. Tako se, eto, dogodilo da “obična” četkica za zube, koja datira još iz drevne Kine, i njen nešto mlađi srodnik zubni konac, i danas ostanu naše glavno odbrambeno oružje protiv “kvarenja” zuba. Ta činjenica nas, međutim, “vraća u budućnost”, odnosno uvodi pravo u temu koja se zove preventiva, a koja u medicini 21. veka već počinje da zauzima centralno mesto. A za preventivno delovanje je, kako naglašava dr Biljana Vojvodić, stomatolog beogradske poliklinike Bel Medik, vrlo važno da bude započeto u najranijem uzrastu, već sa nicanjem prvih zuba; sve ostalo je dobra navika koja će nas poštedeti mnogih neprijatnosti.

MEDICINA

Dr Luka Anđelić

Minimalno invazivna (ili endoskopska) hirurgija je u poslednje tri decenije značajno promenila hirurgiju uopšte, i sve njene grane, pa tako i hirurgiju u oblasti ginekologije. Za razliku od klasične, koja svakako ostaje bazična i nezamenjiva, endoskopska hirurgija minimalno traumatuzuje pacijenta, pre svega zahvaljujući primeni modernih tehnologija i materijala. Upravo zbog toga, iako pripada sadašnjosti, ona ponajviše pripada budućnosti i mladim stručnjacima.

ENERGIJA

Na energetsku dramatičnost vremena u kome živimo i prekomernu ekspolataciju prirodnih energetskih bogatstava ukazuju procene da je svet u 1961. godini iskorišćavao oko 70% regenerativnih kapaciteta biosfere, 1980. svih 100% u odnosu na prirodnu energetsku regeneraciju a u 1999. za 20% više nego što priroda može da stvori. To znači da se na globalnom nivou živi iznad realnih mogućnosti i da se nepovratno troše ne samo fosilni energetski izvori već se nepovratno troše i metali i mineralne sirovine. Ako bi svih 6,5 milijardi stanovnika na planeti živelo na sadašnjem evro-američkom standardu, onda bi trebalo potražiti još dve slične planete da bi svima obezbedili takav životni standard.

AERONAUTIKA

Motori sa unutrašnjim sagorevanjem, sa pogonom na različite naftne derivate, negativno utiču na životnu okolinu, što se pre svega ogleda u povećanoj emisiji ugljen-dioksida, azotnih oksida, vodene pare i drugih gasova. Avioni sa mlaznim motorima imaju znatno negativniji uticaj na atmosferu od turbo-propelerskih jer troše više goriva i lete na većim visinama. Turbo-propelerski avioni lete u troposferi dok mlazni kao sredinu za kretanje koriste stratosferu i visine od 8.000 do 13.000 m, na kojima se stvaraju veliki tragovi azotnih oksida i ugljen-dioksida koji jako zagađuju okolinu.

ZOOLOGIJA

Evolucija domaće mačke

Iako je domaća mačka najpopularniji kućni ljubimac na svetu, i dalje postoje nedoumice o njenom poreklu. I dok su druge divlje životinje u nekom trenutku pripitomljene zbog mleka, mesa, vune ili snage, mačke doslovno ničim ne doprinose ljudskom životu. Zašto su onda postale uobičajena pojava u našim domovima?

MATERIJA

Da li je pronađeno novo stanje?

Godine 1998, pošto mu je dodeljena Nobelova nagrada za fiziku, Roberta Laflina sa Stanford Univerziteta u Kaliforniji upitali su: kako će njegovo otkriće “čestica” sa frakcionim nabojem, odnosno takozvanih kvazi-čestica, uticati na život običnih ljudi? “Verovatno nikako”, odgovorio je, “osim ako ih ne interesuje način kako svemir funkcioniše.” Pokazalo se da ljude to ipak interesuje

ASTRONOMIJA

Nedoumice

Koliko planeta ima Sunčev sistem? Zvanični odgovor je osam, ali se to ne odnosi na one koji žive u Ilinoisu. Početkom godine, nadležni organi su objavili da je Pluton nepravedno degradiran od strane Međunarodne astronomske unije (MAU), koja predstavlja autoritet i donosi odluke koje se tiču planetarnih pitanja. Pre tri godine, MAU je odlučila da sastavi prvu naučnu definiciju pojma “planeta”. Rasprava na zasedanju u Pragu trajala je nekoliko dana, a zatim je izglasana definicija koja je isključila Pluton, smeštajući ga u novu kategoriju patuljastih planeta

RETKE VRSTE

Argentinski crno-beli tegu

Tegu ili kako se stručno naziva Tupinambis je rod guštera u Južnoj Americi. Ove životinje spadaju u familiju Teiidae. Ima ih sedam vrsta. Argentinski crno-beli tegu je najveći među svim vrstama
Prema binomijalnoj nomenklaturi (sistemu imenovanja vrsta u biologiji) zove se Tupinambis merianae. Žive u kišnim šumama i savanama Argentine, Urugvaja i Brazila. Karakteriše ih izuzetna intelignecija za vrstu guštera koji najviše vremena provodi na kopnu.

LEGENDE

Kajinov znak

Slovo ili crna koza

Jedna od najznačajnijih i najpoznatijih biblijskih priča je ona navedena u četvrtom poglavlju prve starozavetneknjige. Knjiga Postanja govori o Kajinu i Avelju, sinovima Adama i Eve, prvih ljudi koje je prema Bibliji stvorio bog.
Kajin je bio ratar a Avelj pastir. Stariji brat Kajin je kao žrtvu bogu prineo deo svog roda a Avelj nešto od svoje stoke. Kajin je bio veoma razljućen time što je bog primio žrtvu od mlađeg brata stočara a ne i od njega. Otud je stariji brat ubio Avelja.

ISTORIJA MEDICINE

U “kabinetima čuda” u 16. i 17. veku nalazili su se neobični suveniri koje su evropski misionari i drugi putnici doneli iz Novog sveta i sa istoka. Tu su bile preparirane ptice jarko obojenog perja, morske školjke veće od ljudskog tela i mumije pronađene u afričkim pustinjama. Ali, kako je otkrio francuski lekar Pjer Dionis, ponekad u sopstvenom dvorištu možete otkriti najčudnije stvari. Kad je Dionis naleteo na hrapavi objekat nalik fetusu, odlučio je da utvrdi istinu o njegovom poreklu. Da li je moguće da je taj deformisani objekat proizvod trudnoće koja je trajala 23 godine?

SVETSKA BAšTINA

Kom Ombo

KuĆe krokodila i sokolova

Veliki hram Kom Ombo, duže od dva milenijuma prekriven naslagama peska, ponovo je ugledao svetlo dana pre nešto više od jednog veka. Po mnogo čemu jedinstveni u antičkom svetu, ruševni ostaci ovog gređevinskog kompleksa ishod su spajanja dva susedna hrama, od kojih je svaki bio posvećen drugom božanstvu.
U početku, tu je bio egipatski grad, znan kao Nubt (što se može prevesti kao “grad od zlata”). Antički grad Kom Ombo nastao je kasnije, građen po uzoru na grčke gradove a bio je smešten na pedesetak kilometara severno od Siene (današnjeg Asuana), na ukrštanju puteva što su iz Nubijske pustinje vodili ka dolini Nila. Mesto je nekada bilo poznato duhovno središte u kojem se nalazio veličanstveni hram, podignut u 2. veku stare ere, kada se i grad naglo uzdigao.

EVOLUCIJA

Tri decenije vokmena

Revolucionarni izum koji je suštinski odredio pojam «personalnog audija», proslavio je 1. juna ove godine trideseti rođendan. Tog datuma 1979. godine tržištu je predstavljen prvi Sonijev vokmen. Bio je to plavo-sivi uređaj, težak 390 gr, s kožnom torbicom, slušalicama i priključkom za druge slušalice kako bi dvoje ljudi moglo da ga sluša istovremeno. Model je nosio oznaku «TPS-L2». Njegova cena je u tom trenutku iznosila 200 dolara. Uređaj je projektovao vodeći inženjer u Soniju Nobutoši Kihara, uz veliku podršku Masuru Ibuke i legendarnog predsednika ove japanske kompanije Akia Morite

TEMA BROJA

INTERNET

Godine 1969. „hladni rat“ bio je u punom jeku. Dva suprotstavljena bloka su neprekidno radila na razvoju novih oružja i tehnologija. Danas se zna da nijedna strana nije upotrebila najopasnije oružje koje je posedovala: atomsko. Ipak, u ono vreme je potencijalno delovanje veoma razornim nuklearnim oružjem tretirano kao sasvim realna opasnost .Pošto je za svaku stranu koja učestvuje u sukobu od presudnog značaja da ne dođe do prekida u njenim vojnim komunikacijama, pred naučnike u istraživačkim centrima Pentagona postavljen je veoma složen zadatak. On je podrazumevao najpre definisanje principa a zatim i praktičan razvoj sistema kojim bi se omogućilo da računarski terminali često fizički udaljenih instituta, angažovanih da rade za vojsku i na njenim tajnim projektima, funkcionišu bez prekida i u slučaju produženih, višestrukih nuklearnih napada. Takav sistem imao bi arhitekturu «neuništive mreže» kroz koju bi se odvijala razmena informatičkih podataka.

TEMA BROJA

Računarski centar Univerziteta u Beogradu - čvorište Akademske mreže Srbije AMRES

Tim mladih inženjera elektrotehnike sa prof. Zoranom Jovanovićem na čelu, za petnaest godina rada doprineo je da se Srbija uvede u red zemalja sa razvijenim informacionim tehnologijama. Skok preko pretećeg “digitalnog jaza”, izveden uz podršku države i stranih donatora, opisan je kao “srpsko čudo u Kumanovskoj ulici”, gde je u suterenu zgrade “Telekoma”, iza jednih neupadljivih vrata smešten Računarski centar Univerziteta u Beogradu (RCUB), centralno čvorište Akademske mreže Srbije. Tridesetak zaposlenih u ovoj obrazovnoj i naučnoistraživačkoj ustanovi, kažu, “jedva čekaju da svane” i “odu na posao”

TEMA BROJA

Da li je pronađeno novo stanje?

Kada tražimo sprecifičnu informaciju iz domena nauke, umetnosti, inženjerstva.., brzina dolaska do prave informacije i preskakanje sinonima uslovljava efikasnost pretrage. U nekim slučajevima je „lutanje“ po svetskoj mreži preporučljivo, ali dolazak do vesti, tumačenje naučnih pojmova, izrada stručnih radova i postavljanje raznih dijagnoza, zahteva hitnost. Brzina dolaska do informacije na internetu zavisi od kvaliteta hardvera, ali i od načina klasifikovanja podataka na mreži. Google je primer pretraživača revolucionarnih ideja u dostupnosti i klasifikovanju podataka. Toliko skoro besplatnih informacija ne pruža ni jedna biblioteka, medijateka, arhiv i nijedan kolegijum stručnjaka. Zbog toga je internet postao prvi posle škola po značaju u obrazovanju ljudi.

ČASOPIS PLANETA Br 37

SARADNICI NA BROJU

Jozef Baruhović, Živorad Čeković, Dalibor Čevizović, Milan Dimitrijević, Ibrahim Hadžić, Mirko Jakovljević, Branka Jakšić, Ilijana Jakšić, Vidosava Janković, Vladimir Jovanović, Oliver Klajn, Rastko Kostić, Nadežda Krstić, Jelisaveta Lalić, Vladimir Milojević, Žaneta Miljanić, Branislav Miljković, Darko Mladenović, Viktorija Podboj, Mićo Tatalović, Miomir Tomić, Gordana Tomljenović, Zdenko Štromar

Izdavač i osnivač: „Belmedia”d.o.o
Direktor: Milan Knežević
Glavni i odgovorni urednik: Aleksandar Gaon
Pomoćnik glavnog urednika: Miloslav Rajković
Likovno-grafički urednik: Branka Savković
Fotografije: Rade Krstinić
Internet prezentacija : Dragan Bogdanović

DISTRIBUCIJA: Data Press, Beograd, Kondina 24, 011/33 40 440
ŠTAMPA: „Batatisak“, Beograd, Miloša Savkovića 4-6, 011/38-20-333