MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
» BROJ 90
Planeta Br 90
Godina XVII
Maj - Jun 2019.
»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 93
Nov. 2019g
Br. 92
Sep. 2019g
Br. 91
Jul 2019g
Br. 90
Maj 2019g
Br. 89
Mart 2019g
Br. 88
Jan. 2019g
Br. 87
Nov. 2018g
Br. 86
Sep. 2018g
Br. 85
Jul 2018g
Br. 83
Mart 2018g
Br. 84
Maj 2018g
Br. 81
Nov. 2017g
Br. 82
Jan. 2018g
Br. 79
Jul. 2017g
Br. 80
Sep. 2017g
Br. 77
Mart. 2017g
Br. 78
Maj. 2017g
Br. 75
Septembar. 2016g
Br. 76
Januar. 2017g
Br. 73
April. 2016g
Br. 74
Jul. 2016g
Br. 71
Nov. 2015g
Br. 72
Feb. 2016g
Br. 69
Jul 2015g
Br. 70
Sept. 2015g
Br. 67
Januar 2015g
Br. 68
April. 2015g
Br. 65
Sept. 2014g
Br. 66
Nov. 2014g
Br. 63
Maj. 2014g
Br. 64
Jul. 2014g
Br. 61
Jan. 2014g
Br. 62
Mart. 2014g
Br. 59
Sept. 2013g
Br. 60
Nov. 2013g
Br. 57
Maj. 2013g
Br. 58
Juli. 2013g
Br. 55
Jan. 2013g
Br. 56
Mart. 2013g
Br. 53
Sept. 2012g
Br. 54
Nov. 2012g
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.
» Br. 90 Glavni naslovi

 


SUMMARY

Planeta No 90
ENGLISH Summary

  Tekst

PRIČA SA NASLOVNE STRANE

PROUČAVANJE SPAVANJA I SNOVA

Gotovo trećinu svoga života čovek provede u snu. U tom stanju se odmara, usporava metabolizam, smiruje telesne finkcije, obnavlja snagu i - sanja. Sanja brojne i u stvarnosti često nemoguće okolnosti, od kojih su mnoge u vezi sa njegovim životom na javi. Nemalo je onih koji su proučavali spavanje i snove. Napisane su brojne knjige, ustanovila se nepregledna literatura. Došlo se i do brojnih zaključaka, nekih sasvim nedvosmislenih. A ipak, spavanje i snovi su danas nepoznati prostori u koje nas biologija svakodnevno gura i iz kojih nas povremeno upozorava. Otud raznolika tumačenja snova i brojna pitanja na koja zasad nema odgovora. Trećina zemaljskog života a neodgonetnuta tajna!

TEMA BROJA

Dr Slavko Janković

Spavanje

Od budnosti do snova i nazad

Iako je spavanje staro gotovo koliko i živa materija, a proces spavanja je predmet interesovanja od davnina, naša saznanja o spavanju značajno zaostaju za drugim oblastima medicine čije je postojanje znatno kraće. Iako su genetika ili molekularna biologija kao nauke nastale tek pre nešto više od sto godina, svedoci smo izvanrednih otkrića u ovim oblastima, koje ih i dalje drže na vrhu interesovanja savremenih proučavanja.

Tekst

TEMA BROJA

V.B.

Snovi i spavanje

Proučavnje spavanja i snova

San mnogih ljudi je da kontrolišu svoje snove. Da li je to uopšte moguće? Naučnici odgovaraju potvrdno i pokazuju praktičan način za dostizanje cilja.

Tekst

TEMA BROJA

Oliver Klajn

Snovi i spavanje na istoku

U potrazi za mirnim snom

U 4. veku p.n..e živeo je u Kini stvaralac jednog od najvažnijih spisa taoizma Čuang Ce. Njegovo delo se zvalo isto kao i on. Nije sigurno da li je Čuang Ce sam napisao istoimeni drevni tekst ili samo jedan deo. Odatle potiče priča o tome kako Čuang Ce sanja da je postao leptir. Tokom leta, u snu, nije bio svestan da je čovek. Kada se probudio, nije znao da li je on Čuang Ce koji sanja da je leptir ili obrnuto. Na osnovu toga je nastao Čuang Ce paradoks: pojedinac ne može biti siguran da li sanja i da li se na osnovu čula mogu u potpunosti razlikovati budno stanje i san.

Tekst

TEMA BROJA

Dr Ana Paunović

Da li životinje sanjaju

Tri godine spavanja

San je mentalna aktivnost za vreme spavanja. Ponovo je, poslednjih godina, u žiži naučnih interesovanja jer je jedna od najpoznatijih, ali najmanje objašnjena fizioloških pojava. Ima mnogo nepoznanica i sporenja u naučnim krugovima o tome kako i na koji način snovi nastaju.

Tekst

TEMA BROJA

M. Rajković

Ponoćno sunce ili Zbornik pesničkih snoviđenja Vaska Pope

Sanovnik srpskih pesnika

Narodna pitalica: Šta je najslađe na svijetu? - San, najsažetije i najrečitije izražava doživljaj sna u srpskom narodu, njegovo poimanje sveta s onu stranu jave i značenja koja pridaje događajima u oniričkoj stvarnosti.

Tekst

MEDICINA

Gordana Tomljenović

Minimalno-invazivna grudna hirurgija

Višestruke prednosti VATS

Video-asistirane torakoskopske operacije pacijente pošteđuju mnogih tegoba konvencionalne grudne hirurgije. Koriste se ne samo u terapiji već i u dijagnostici karcinoma pluća. Doc. dr Nebojša Marić, načelnik Kabineta za grudnu hirurgiju VMA i saradnik Bel Medic-a, ističe da se kod pacijenta kome je tumor hirurški uklonjen i dijagnostikovan putem VATS, dalja sistemska terapija može promeniti već samo sedam dana nakon te operacije

Tekst

MEDICINA

Gordana Tomljenović

Atopijske bolesti

Lečenje alergijske kijavice kao – prevencija astme

Blagovremeno prepoznavanje i pravilan tretman alergijske kijavice zapravo je način prevencije i očuvanja kvaliteta života kod osoba sklonih atopijskim bolestima, koje su poslednjih decenija sve učestalije širom sveta. Istaknuti alergolog, prof. dr Mirjana Bogić, kaže da je alergijska kijavica ključni faktor rizika za oboljevanje od alergijske bronhijalne astme, te je dobra kontrola rinitisa i nešto ređe zastupljenog dečjeg ekcema, istovremeno i brana za razvoj najteže među atopijskim bolestima

Tekst

MEDICINA

G. Tomljenović

Laser u oftalmologiji

Neprocenjivo preventivno delovanje

Lasersko zračenje ima posebne karkteristike, koje tretman laserom čine superiornijim u odnosu na druge načine lečenja - neinvazivan je i potpuno bezbolan, i traje neuporedivo kraće. Dr Dejan Stefanović, oftalmolog u Bel Medicu, lasersku terapiju ističe i kao veoma važno preventivno sredstvo, prvenstveno kod obolelih od dijabetesa, i kod bolesti oka koje mogu da dovedu i do slepila

Tekst

KOSMONAUTIKA

V.B.

Reaktori u svemiru

Energija za decenije korišćenja

Letelice na dugim putovanjima po dalekim delovima svemira koriste nuklearnu energiju: uglavnom je reč o malim fisionim uređajima ili onima koji struju ili grejanje obezbeđuju na principu raspada radioaktivnog materijala.

Tekst

ISTRAŽIVANJE SVEMIRA

Priredila Ilijana Jakšić

Vasionski sudari

Nezgodni komšiluk naše galaksije

Naučna predstava koju čovečanstvo ima o svetovima Sunčevog sistema neprekidno se dopunjava i produbljuje podacima koje šalju kosmičke sonde. Pored naučne koristi koju donose, sonde imaju i simboličan značaj - one predstavljaju svojevrsnu prethodnicu ljudi u dalekim oblastima našeg planetarnog sistema, tehnološku predstražu čovečanstva koje je svojim delovanjem prešlo granice Zemlje.

Tekst

ASTRONAUTIKA

Dragan Lazarević

Kosmički put Ilona Maska

Veliki uspesi i povremeni neuspesi

Glavni nosilac inovacija na području kosmičke tehnike u svetu trenutno je kompanija „Space X“. Njen većinski vlasnik i osnivač Ilon Mask nije samo poslovan čovek već je i vizionar koji ostvaruje ono šta je doskoro bilo oblast naučne fantastike. Lično je pobornik vizije naseljavanja Sunčevog sistema (pre svega Marsa). Rakete serije „Falcon 9“ koje proizvodi ta kompanija prve su u istoriji astronautike čiji prvi stepen koči retroraktivno i meko sleće, vertikalno, da bi se potom ponovo koristio.

Tekst

OSVAJANJE SVEMIRA

Astronautika

Indija šalje ljude u svemir

Indijska vlada je objavila da će, najkasnije do 2022. godine, poslati u svemir tri svoja astronauta, što će predstavljati prvu indijsku svemirsku misiju sa ljudskom posadom. Vlasti su odobrile oko 1,2 milijarde evra za razvoj i realizaciju programa “Gaganyaan” ("nebeska kočija"). Indijski premijer Narendra Modi najavio je u avgustu da će Indija 2022. poslati u svemir "jednog čoveka ili ženu". Ova zemlja, inače, svoj svemirski program razvija punih 60 godina.

Tekst

OSVAJANJE SVEMIRA

Astrofizika

Moć crnih rupa

Svakih hiljadu godina, neka zvezda se suviše približi crnoj rupi i potom biva rastrgnuta njenom moćnom gravitacijom. Taj proces poznat je pod nazivom „plimski prekid“. Zatim, kako je pokazalo jedno nedavno istraživanje, iseckani komadići i gasoviti produkti mogu da formiraju objekte veličine planete koji nastavljaju putovanje kroz kosmos. Iako je teško zamisliti pomenuti proces, nova istraživanja pokazuju da zbog crnih rupa dolazi do takvog fenomena.

Tekst

OSVAJANJE SVEMIRA

Kosmonautika

Turistički brod ostvario sub-orbitalni let

Svemirski turistički brod “virgin galactica” poleteo je, početkom decembra, sa poligona u kalifornijskoj pustinji Mojave, prema rubu svemira, u misiji koja predstavlja prvi američki let sa ljudskom posadom izvan Zemljine atmosfere od kraja američkog “Shuttle” programa 2011. godine.

Tekst

VEŠTAČKA INTELIGENCIJA

Dr Milan Gnjatović,
docent na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu

Jezivi roboti

Stvari i neka vrsta duše

Hiroši Išiguro (Hiroshi Ishiguro), čuveni japanski robotičar i profesor na Univerzitetu Osaka, sproveo je 2002. eksperiment u kojem je svoju petogodišnju ćerku Risu izložio susretu sa njenim robotskim dvojnikom. Devojčica je od početka eksperimenta bila suzdržana, a posle nekoliko minuta provedenih sa robotom, uz povremene očeve podsticaje da stupi u interakciju sa njim, postala je uznemirena i - jednostavno se rasplakala. Time se završio prvi snimljeni susret čoveka sa modernim androidima.

Tekst

HIGH TECH

GRAĐEVINARSTVO, SAOBRAĆAJ, ŽELEZNICE,
ARHITEKTURA, AKUSTIKA, I AVIOPROMET

Na Tibetu je, na 4.750 m nadmorske visine, sredinom aprila otvoren najviši drumski tunel na svetu. Tunel sa dve saobraćajne cevi, dug 5,7 km, deo je novog kineskog autoputa dužine 400 km koji povezuje tibetsku prestonicu Lasu s gradom Ningči, na jugoistoku Tibeta. Izgradnja tunela na 5.018 m visokoj planini Mila, započeta je 2015. godine, a njegovim završetkom put je skraćen za 12,3 km.

Tekst

MATEMATIKA

Borka Marinković

Arhimed

Ne dirajte moje krugove!

Arhimed, najveći intelektualac drevnih vremena, ne samo da bi se izvanredno razumeo sa Njutnom, već bi se, da je bio savremenik Anštajna, Bora, Hajzenberga i Dirka, verovatno bolje snalazio u matematici i od njih samih.

Tekst

PRIZNANJA

Dubravka Marić

Dodeljena nagrada iz fizike "Marko Jarić"

Iz tri u dve dimenzije?

U Srpskoj akademiji nauka i umetnosti je, krajem marta, po osamnaesti put uručena nagrada iz fizike "Marko Jarić", koju dodeljuje Fondacija sa njegovim imenom. Dobitnik "srpskog Nobela" u fizici za 2018. godinu je redovni profesor Univerziteta u Kembridžu, dr Zoran Hadžibabić, koji je nagrađen za izuzetno značajne doprinose u oblasti fizike ultrahladnih atomskih i molekulskih sistema.

Tekst

IZUMI

Oliver Klajn

Plašt Harija Potera

Budućnost je u nevidljivosti

U mitologiji starih Grka postojala je kapa, odnosno šlem koji je nekog heroja ili božanstvo činio nevidljivim. Moguće je da se, vremenom, iz kape razvio motiv plašta nevidljivosti. Često se taj motiv javlja u legendama vezanim za kralja Artura i njegovu navodnu vladavinu koje su deo velške mitologije. Takođe, o plaštu nevidljivosti govori se u epu o Nibelunzima i u bajkama braće Grim.

Tekst

ENERGIJA

Obrada: msc Jozef Baruhović

Obnovljivi izvori (OIE) 100%

Ideje iz paleolita

Da li je danas moguće ostvariti 100% učešća OIE na globalnom nivou, tj. prestati sa korišćenjem fosilnih energenata? Najkraći odgovor mogao bi da bude: da. Sledeće pitanje moglo bi da glasi: pod kojim uslovima? Pod uslovima da se više vidova OIE. tj. hidro energija, solarna energija, energija vetra, bioenergija, geotermalna energija i toplotne pumpe, objedine i koriste zajedno svuda gde je to moguće.

Tekst

IZLOŽBE

Dubravka Marić

Nedelja svesti

Dan u životu jednog mozga

Kada i kako se razvija čovekov nervni sistem, i kako se menja tokom života? Šta sve utiče na razvoj nervnog sistema i kakva je veza između creva i mozga? Na koji način razvijamo emocije i da li nas zaista “proganjaju” osećanja predaka? Studentska sekcija za neuronauke Društva za neuronauke Srbije je organizovanjem interaktivne izložbe, edukativnih radionica i predavanja za sve uzraste, tokom marta obeležila “Nedelju svesti o mozgu”.

Tekst

EGZOTIČNI NARODI

O.K.

Mopani

Kultura Maja u našem vremenu

Belize je država na istočnoj obali Srednje Amerike, sa brojem stanovnika koji ne prelazi četiristo hiljada. Majanska civilizacija javila se u ovoj zemlji pre 3500 godina. Njeni ostaci vidljivi su i danas.

Tekst

EKOLOGIJA

Dubravka Marić

Ranjive vrste

Zaštita kečige na probi

Od prvog januara ove godine, na teritoriji Srbije je umesto dosadašnjeg lovostaja u periodu mresta (od marta do juna) i dozvole da se love samo jedinke veće od 40 cm, uvedena trajna zabrana ribolova na kečigu. Ministarstvo zaštite životne sredine Republike Srbije usvojilo je ovakav predlog Svetske organizacije za prirodu (WWF) kako bi se pomoglo obnavljanju populacija kečige, s obzirom na to da je prema "Izveštaju o stanju životne sredine u Republici Srbiji", tokom 2017. izlov kečige povećan za oko 44 odsto.

Tekst

IŠČEZLE VRSTE

O.K.

Šomburkov jelen

Tajlandski papkar evropskog naziva

Tajland je država na jugoistoku Azije, sa preko 513.000 km2. Uz aluvijalnu ravan reke Čao Praja pruža se region Centralni Tajland. Iz te oblasti je poticao jedan papkar oko čijeg opstanka i danas traju nagađanja. Reč je o Šomburkovom jelenu. Stručni naziv mu je Rucervus schomburgki.

Tekst

PALEONTOLOGIJA

Dr Gordana Jovanović

Problematični fosili

Tajne stare milionima godina

Paleontološka istraživanja mogu dati neverovatan broj informacija o životima izumrlih organizama, ponekad toliko specifičnih kao što su: precizna dubina na kojoj je živeo morski organizam, ko su mu bili neprijatelji, kako je izgledao neki deo njegovog tela koji se nije sačuvao u fosilnom obliku, kako se “ponašao “ za vreme života, pa čak i šta je konzumirao za poslednji obrok.

Tekst

ARHEOLOGIJA

I. Jakšić

Ko je izgradio Stounhendž?

Izotopi i kremirane kosti

Uprkos periodu od preko deset godina intenzivnog proučavanja, još uvek znamo veoma malo o ljudima sahranjenim u Stounhendžu i o tome kako su tamo dospeli. Nedavno je objavljeno istraživanje stručnjaka sa Univerziteta Oksford, u časopisu Scientific Reports, u kome se nagoveštava da je određeni broj ljudi koji su sahranjeni u Veseksu učestvovao u izgradnji čuvenog kamenog kruga i prebacivao plavi kamen, korišćen u ranoj fazi izgradnje spomenika, iz planinskog regiona zapadnog Velsa.

Tekst

HOBI

O.K.

Sakupljanje satova

Basnoslovni merači vremena

Horologija je disciplina koja proučava merenje vremena. U njen domen spada sve, od drevnih klepsidri do modernih atomskih satova. Iz te nauke se razvio jedan interesantan hobi: sakupljanje satova.

Tekst

OKO PLANETE

AI

Čovek jači od računara

Uređaj koji koristi veštačku inteligenciju (AI) kompanije IBM izgubio je u debati sa čovekom! Hariš Natarajan, proslavljeni takmičar u ovakvim debatama, suočio se, polovinom februara, u San Francisku, sa sistemom za veštačku inteligenciju “Project Debater”, proizvedenim od strane IBM.

Tekst

OKO PLANETE

MIŠLJENJA

Ni bog, ni raj, ni život posle smrti

Poznati fizičar Stiven Hoking pre smrti snimio je poruku koja je puštena na predstavljanju njegove knjige “Kratki odgovori na velika pitanja”. U njoj je dao i odgovore na 10 najčešćih pitanja koja su njemu postavljana. "Nema boga ni života posle. A sigurno ne postoji ni raj", poručio je Hoking.

Tekst

OKO PLANETE

EVOLUCIJA

Razlozi masovnih istrebljenja

Nova vrsta pračoveka pronađena je na najvećem filipinskom ostrvu Luzon. Kod Homo luzonensisa, kako je nazvana ova vrsta, otkrivena je zakrivljenost velikog nožnog prsta, što upućuje na zaključak da su penjanje i pentranje po drveću bile veoma važne aktivnosti tog dalekog čovekovog pretka.

Tekst

OKO PLANETE

BIODIVERZITET

Nepoželjni gosti

Vode oko ostrva Galapagosa, tj. žarište biodiverziteta duž obale Ekvadora, zaposelo je više nepoznatih vrsta nego što se doskora mislilo. Svetska baština UNESKO-a je otkrila i dokumentovala veliki broj invazivnih vrsta na kopnu dok se prilično malo zna o vrstama u morskim dubinama. Istraživanjima je nedavno utvrđeno prisustvo 48 invazivnih vrsta duž obala ostrva, uz 5 već poznatih vrsta koje nisu domaće. Takvi organizmi su, najverovatnije, stigli brodovima iz različitih krajeva sveta.

Tekst

OKO PLANETE

KLIMA UREĐAJI

Spas za ozon

Frižider koji radi na plastične kristale mogao bi da reši važan problem. Naša potreba da posedujemo mesto gde hladimo i čuvamo hranu i piće ugrožava planetu Zemlju, tačnije njen ozonski omotač. Procenjuje se da oprema za zamrzivače i klimu troši između 25 i 30 procenata električne energije na svetu. Veći deo te opreme koristi gasove staklene bašte za transfer toplote.

Tekst

OKO PLANETE

ARHEOLOGIJA

Prvi dokaz o neandertalcima u Srbiji

Srpsko-kanadski tim stručnjaka utvrdio je prvi nalaz prisustva neandertalaca na teritoriji Srbije. Otkriće je objavljeno u naučnom časopisu "Journal of Human Evolution": "Gornji kutnjak iz pećine Pešturina, u Jelašničkoj klisuri, predstavlja prvi pouzdano identifikovani fosil neandertalca sa teritorije Srbije", navodi se u saopštenju.

Tekst

OKO PLANETE

KLIMA

Poslednje upozorenje

Nivo mora širom sveta raste brže nego ikada, upozoravaju iz UN, a to podrazumeva hitnu reakciju u cilju smanjenja aktivnosti koje direktno utiču na klimatske promene.

Tekst

OKO PLANETE

FIZIKA

Novi sudarač

CERN (Evropski savet za nuklearna istraživanja) saopštio je plan izgradnje novog akceleratora, skoro četiri puta dužeg od trenutno najvećeg velikog hadronskog sudarača (LHC), koji ima 27 km u obimu. Predloženo postrojenje postalo bi najmoćniji sudarač ikada napravljen, šest puta moćniji i efikasniji od LHC-a.

Tekst

OKO PLANETE

SANU

Vladimir Kostić ponovo predsednik

Akademik Vladimir Kostić (Odeljenje medicinskih nauka) izabran je za predsednika Srpske akademije nauka i umetnosti i u naredne četiri godine. Predsednikovi najbliži saradnici takođe ostaju na dosadašnjim funkcijama. To je ishod redovnih izbora za Predsedništvo najviše srpske naučne ustanove, održanih početkom aprila.

Tekst

OKO PLANETE

KORALI

Obnovom do opstanka

Oko polovine australijskog Velikog koralnog grebena uništeno je 2016. i 2017, nakon što se temperatura okeana povećala do te mere da je uticala na izbeljivanje korala. To je proces koji se dešava kada je temperatura previsoka i uzrokuje nestanak raznobojnih algi koje žive na grebenu. Najnovijim istraživanjem dokazano je da se količina koralne larve na grebenu 2018. smanjila za 89 % u odnosu na pređašnje stanje.

Tekst


SADRZAJ PLANETA Br 90

 

ČASOPIS PLANETA Br 90

 SARADNICI NA BROJU

Saradnici: Jozef Baruhović, Katarina Bogićević, Vesna Bosanac, Svetlana Đurić, Milan Gnjatović, Ibrahim Hadžić, Ilijana Jakšić, Gordana Jovanović, Oliver Klajn, Sana Knežević, Dragan Lazarević, Mirjana Lukić, Borka Marinković, Vladimir Milojević, Žaneta Miljanić, Marija Miljković, Darko Mladenović, Draženko Nenadić, Ana Paunović, Barbara Radulović, Miloš Rastović, Dušan Stanić, Sanja Stanković, Miomir Tomić, Gordana Tomljenović, Ljubiša Topisirović, Zoran Šević, Zdenko Štromar, Slavomir Vojinović


Dostupno na digitalnom formatu www.novinarnica.net

Direktor: Milan Knežević
Glavni i odgovorni urednik: Aleksandar Gaon
Pomoćnik glavnog urednika: Miloslav Rajković
Likovno-grafički urednik: Studio Platinum, Beograd
Fotografije: Zdenko Štromar
Naslovna strana: Marija Miljković
Internet: Marija Miljković

IZDAVAČ I OSNIVAČ : " Belmedia" d. o. o.
DISTRIBUCIJA: Global Press d.o.o, Beograd, Žorža Klemansoa 24, 011/276-4538 i 276-9301
ŠTAMPA: "Kosmos", Svetog Save 16, Beograd, 011/ 2430 510

 

Sledeći broj izlazi 1.jula 2019g.


  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u  
»  Prijatelji Planete



» 10 GODINA PLANETE

free counters Flag Counter

6 digitalnih izdanja:
4,58 EUR/540,00 RSD
Uštedite čitajući digitalna izdanja 50%

Samo ovo izdanje:
1,22 EUR/144,00 RSD
Uštedite čitajući digitalno izdanje 20%

www.novinarnica.netfree counters

Čitajte na kompjuteru, tabletu ili mobilnom telefonu

» PRELISTAJTE

NOVINARNICA predlaže
Prelistajte besplatno
primerke

Planeta Br 48


Planeta Br 63


» BROJ 93
Planeta Br 93
Godina XVII
Novembar - Decembar 2019.

 

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003-2019 PLANETA