MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
» BROJ 89
Planeta Br 89
Godina XVII
Mart - April 2019.
»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 92
Sep. 2019g
Br. 91
Jul 2019g
Br. 90
Maj 2019g
Br. 89
Mart 2019g
Br. 88
Jan. 2019g
Br. 87
Nov. 2018g
Br. 86
Sep. 2018g
Br. 85
Jul 2018g
Br. 83
Mart 2018g
Br. 84
Maj 2018g
Br. 81
Nov. 2017g
Br. 82
Jan. 2018g
Br. 79
Jul. 2017g
Br. 80
Sep. 2017g
Br. 77
Mart. 2017g
Br. 78
Maj. 2017g
Br. 75
Septembar. 2016g
Br. 76
Januar. 2017g
Br. 73
April. 2016g
Br. 74
Jul. 2016g
Br. 71
Nov. 2015g
Br. 72
Feb. 2016g
Br. 69
Jul 2015g
Br. 70
Sept. 2015g
Br. 67
Januar 2015g
Br. 68
April. 2015g
Br. 65
Sept. 2014g
Br. 66
Nov. 2014g
Br. 63
Maj. 2014g
Br. 64
Jul. 2014g
Br. 61
Jan. 2014g
Br. 62
Mart. 2014g
Br. 59
Sept. 2013g
Br. 60
Nov. 2013g
Br. 57
Maj. 2013g
Br. 58
Juli. 2013g
Br. 55
Jan. 2013g
Br. 56
Mart. 2013g
Br. 53
Sept. 2012g
Br. 54
Nov. 2012g
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.
» Br. 89 Glavni naslovi

 


SUMMARY

Planeta No 89
ENGLISH Summary

  Tekst

PRIČA SA NASLOVNE STRANE

ARKTIK/ANTARKTIK

Dve završne tačke na osi planete, od severa do juga. Na jednoj, tamo gde ima tla, pobodeno je znamenje koje označava Severni pol - na drugoj su voda i pol koji se može obeležiti samo pomoći plovka koji će za kratko vreme otploviti. Kopno je na severu, a more na jugu. Svuda je belo, svuda su sleđena pustinja i ledena voda. Samo par dugih noći i par dugih dana preko godine. A, ipak život. Poslednja neispitana područja naše planete, Arktik i Antarktik, sudaraju nas sa neočekivanim saznanjima o svojstvima tla i okeana, živih bića i klime. Rudna bogatstva ljudi samo naslućuju.

TEMA BROJA

V.B.

Arktik/Antarktik - Sličnosti i razlike

Suprotno od medveda, pa severno

Najočioglednija razlika, ona koja se vidi na prvi pogled je u tome što je Arktik more okruženo kopnom, a Antarktik je kopno okruženo morem. Drugim rečima, Arktik je regija, polarmi krug, dok je Antarktik kontinet. Iz ove razlike proističe niz drugih.

Tekst

TEMA BROJA

Z.Šević

Arktik/Antarktik - Stanovništvo

Sante leda i ispod njih

Iako je verovatno najsurovije okruženje za život na Zemlji, Arktik je naseljen ljudskom populacijom i, obzirom da je nemoguće uzgajati poljoprivredne kulture, ipak pruža dosta mogućnosti za lov, ribolov i sakupljanje krzna. Obuhvata velika područja tundri, tajgi i četinarskih šuma i, mada izgleda kao praktično nemoguć za život, starosedeoci ga smatraju izuzetno bogatim i izdašnim. Naravno, klima i uslovi života primorali su ljude koji žive u arktičkim oblastima da se adaptiraju i fizički i psihički.

Tekst

TEMA BROJA

Dr Ana Paunović

Arktik/Antarktik - Živi svet

Dah ledene pustinje

Većina ljudi često meša polarne regije, Arktik i Antartik. Arktik se nalazi na Severnom polu, a Antarktik na Južnom. Najočiglednija razlika je u tome što je Arktik more okruženo kopnom, a Antarktik kopno okruženo morem. Drugim rečima, Arktik je regija, polarni krug, dok je Antarktik kontinent.

Tekst

TEMA BROJA

Oliver Klajn

Arktik/Antarktik - Kineska i japanska istraživanja

“Snežni zmaj” na polu

Pre tri decenije, u Šangaju je osnovan Polarni istraživački institut Kine. Godine 1993. napravljen je teretni brod „Suelong“, po narudžbini instituta, kojem je ubrzo promenjena namena i pretvoren je u istraživački ledolomac. Dugačak je 167 m, ukupne mase preko 21.000 t. U stanju je da lomi led velike debljine. Na kineskom jeziku, „Suelong“ znači: snežni zmaj.

Tekst

TEMA BROJA

V.B.

Arktik/Antarktik - Mozaik Antarktik

Najbolje lovište meteoritima

Na geografskoj karti, na najjužnijem delu planete Zemlje može se videti Antarktik, ledeni kontinent veličine gotovo kao dve Australije ili približno kao SAD i Meksiko zajedno (14 miliona km2). To je peti po veličini kontinent na našoj planeti i nesumnjivo najvetrovitiji: vetrovi na nekim mestima dostižu brzinu od 320 km/h.

Tekst

TEMA BROJA

V.B.

Arktik/Antarktik- Reljef

Misteriozna piramida

Sudeći po slikama sa Google Earth, na Antarktiku je pronađena tajanstvena piramida. Da li je reč o novoj teoriji zavere ili o zemaljskom fenomenu?
Glasine o postojanju piramide na Južnom polu odavno kruže.

Tekst

TEMA BROJA

Arktik/Antarktik-Sibirske mumije

Dete iz nepoznate arktičke civilizacije

Ostaci “mumije” deteta ili tinejdžera iz 12. ili 13. veka nove ere nađeni su na srednjovekovnom arheološkom nalazištu u Rusiji, nedaleko od Saleharda. “Mumija” u čauri od brezove kore pronađena je na nalazištu nekadašnjeg sela koje je pripadalo misterioznoj arktičkoj civilizaciji. Veruje se da je nalazište, udaljeno 29 km od Arktičkog polarnog kruga, sredonjovekovna nekropola, u kojoj je sahranjeno više ljudi, na način jedinstven u Tjumenjskoj oblasti.

Tekst

TEMA BROJA

M. Rajković

Artik/Antarktik-Srbi na Arktiku

Polarno krštenje Mike Alasa

Gotovo nepoznati Mokrinac Pavle Riđički (1805-1890), pravnik, mecena, intimus Obrenovića, svetski putnik, prvi je Srbin koji se ispeo na stenu Nordkap na Špicbergu, najseverniju tačku Evrope, na 71° severne širine, u leto 1887. U osamdeset trećoj godini.

Tekst

MEDICINA

Savremena oralna implantologija

Švajcarski kvalitet i brazilska estetika

Implantna terapija više nije sinonim za traumatično iskustvo u zubnoj ordinaciji. Zahvaljujući evoluciji materijala od kojih se izrađuju implantati i regenerativni materijali, minimalno-invazivnoj hirurgiji i digitalizaciji, implantologiju danas karakteriše brz i komforan, minimalno invazivan tretman koji ima za rezultat najviše funkcionalne i estetske terapijske domete, kaže prof. dr Cvijić, međunarodno priznati stručnjak za estetsku implantologiju i dugogodišnji profesor implantologije

Tekst

MEDICINA

G. Tomljenović

Lečenje kritično obolelih pacijenata

Borba za život iz sata u sat

Kod pacijenata na intenzivnom lečenju karakteristične su česte promene stanja, iz sata u sat, što nabolje, što nagore. Odeljenja intenzivne nege su, u skladu sa tim, visoko specijalizovane bolničke jedinice u kojima rade lekari i medicinski tehničari edukovani i osposobljeni za specifičan način rada, za pružanje medicinske podrške gotovo iz momenta u momenat. Reč je vrlo zahtevnom i dinamičnom vidu lečenja, kompleksnom i vrlo izazovnom za lekara, kaže dr Suzana Krstić, anesteziolog i šef Odeljenja intenzivne nege u BelMedic-u

Tekst

VESTI IZ MEDICINE

PEDIJATRIJA

Opšta anestezija bez trajnih posledica

Jedan sat opšte anestezije u ranom detinjstvu - duže nego što je neophodno za obavljanje najčešćih tipova manjih operacija u detinjstvu - ne dovodi do merljivih neurorazvojnih problema ili do problema u ponašanju mališana u dobi do 5 godina.

Tekst

VESTI IZ MEDICINE

KARDIOLOGIJA

Spasonosno reprogramiranje ćelija srca

Povređeno srce se ne leči. Ćelije srčanog mišića, ili kardiomiociti, ne razmnožavaju se u potrebnoj meri da bi mrtvo tkivo zamenile novim ćelijama. Posledično, većina ljudi koji su doživeli težak srčani udar ili druge povrede srca, razviće zatajenje srca, koje je vodeći uzrok smrtnosti od srčanih oboljenja.

Tekst

ISTRAŽIVANJE SVEMIRA

Dragan Lazarević

Godina uspešnih misija kosmičkih sondi

Invazija na Mars

Naučna predstava koju čovečanstvo ima o svetovima Sunčevog sistema neprekidno se dopunjava i produbljuje podacima koje šalju kosmičke sonde. Pored naučne koristi koju donose, sonde imaju i simboličan značaj - one predstavljaju svojevrsnu prethodnicu ljudi u dalekim oblastima našeg planetarnog sistema, tehnološku predstražu čovečanstva koje je svojim delovanjem prešlo granice Zemlje.

Tekst

ISTRAŽIVANJE SVEMIRA

Asteroid Benu

Put na osnovu optičke navigacije

Krajem januara, NASA-ina letelica „osiris-rex” ušla je u orbitu asteroida Benu, približivši se na svega 1,75 km od njegovog centra. Asteroid ima prečnik od 492 m, pa je dobio nadimak „Čudovište”- između ostalog i zato pošto postoje šanse u odnosu 1:2700 da pogodi našu planetu, u periodu između 2175. i 2199. godine.

Tekst

ISTRAŽIVANJE SVEMIRA

O.K.

PRVA IZRAELSKA LETELICA NA MESECU

Postanje u Moru vedrine

Ek prajz” je neprofitna organizacija sa sedištem u predgrađu Los Anđelesa; organizuje takmičenja, odnosno konkurse koji podstiču naučni i tehnološki razvoj. Pored ostalih namena, izdvajaju se takmičenja u osvajanju svemira. Iza jednog od njih stala je korporacija „Gugl”.

Tekst

FIZIKA

Dalibor Čevizović

Kvantna prepletenost

”Dejstvo duhova na daljinu”

Kvantna prepletenost je, verovatno, jedna od najčudnijih i verovatno zbog toga jedna od najmistifikovanijih osobina kvantnih sistema. Za nju znamo maltene od prvih koraka u kvantnoj fizici, čak je stekla i veliku popularnost u naučnoj fantastici. Ipak, u praksi dugo nije imala neku značajniju ulogu.

Tekst

AI

Dr Milan Gnjatović,
docent na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu

Crne kutije veštačke inteligencije

Više “zanatska” - manje naučna oblast

Istraživači u oblasti veštačke inteligencije često ne poznaju ili jednostavno ignorišu istoriju nauke. Da nije tako, primetili bi da veštačka inteligencija, kao mlada nauka, prolazi kroz dečiju bolest biheviorizma, koja u velikoj meri koči njen dalji razvoj.

Tekst

HIGH TECH

SIGURNOSNI UREĐAJI, RADARI, DRONOVI, TELEFONIJA,
RADIO, INDUSTRIJA, IZUMI I ASTRONAUTIKA

U Kini uskoro neće biti moguće lako pobeći sa časova ili “spavati” tokom nastave. Kineske škole od sada mogu da imaju precizan uvid u to gde se nalaze njihovi učenici, zahvaljujući “pametnim” uniformama u koje su ugrađeni posebni pametni i GPS čipovi. Svaka uniforma ima ugrađena dva čipa na ramenima koji se koriste za praćenje kretanja učenika prilikom ulaska ili izlaska iz škole, uz dodatnu podršku softvera za prepoznavanje lica na ulazima kako bi bili sigurni da li konkretan učenik nosi sopstvenu odeću.

Tekst

AERONAUTIKA

Obrada: msc J. Baruhović

Dronovi

Poletanje iz ruke

Bespilotne letelice (BL) ili popularno nazvani” dronovi” su letelica bez ljudske posade tj. bez pilota. Sama letelica je jedan deo sistema. Celoviti sistem obuhvata i kontrolnu stanicu postavljenu na zemlji ili u drugom vazduhoplovu. Sam let BL odvija se na dva načina, zavisno od nivoa autonomije: daljinskom kontrolom operatera iz kontrolne stanice postavljene na zemlji, ili autonomno, sa računara postavljenog na samoj letelici.

Tekst

DIGITALIZACIJA

Gordana Tomljenović

Evropska istraživanja

Evolucija čitanja

Digitalne tehnologije nude raznovrsne mogućnosti proizvodnje, pristupa, skladištenja i prenosa podataka, ali su i izazov za praksu čitanja kakvu dosad poznajemo. I Srbija je, u protekle četiri godine, učestvovala u panevropskoj akciji koja se bavila definisanjem ključnih tema za istraživanje jednog novog fenomena - digitalnog čitanja

Tekst

MATEMATIKA

Borka Marinković

Brojevi, brojevi...

Univerzum je neotkrivena formula

Za Pitagoru i njegove sledbenike, Pitagorejce, brojevi su gospodari svih oblika i ideja, oni su skriveni iza svega u prirodi. Po njima je teorija brojeva zapravo teorija bića i obuhvata matematiku, muziku i astronomiju. Pored matematičke funkcije, brojevi poseduju i kvalitativne osobine, poseduju neku vrstu "karaktera", šalju određene poruke i signale koje treba tumačiti. Brojevima se može baviti, osim sa osnovnog matematičkog, i sa drugih aspekata kao što su: istorijski, psihološki, mistični ili magijski,sada i politički i dr.

Tekst

NUKLEARNA ENERGIJA

Pripremila: Ivana Maksimović,rukovodilac Sektora za razvoj
i primenu nuklearnih tehnologija JP “Nuklearni objekti Srbije”

Između rizične prošlosti i neizvesne budućnosti

Uzlet, otrežnjenje i novi koncept

Odmah posle otkrića neutrona, koje je ostvario Džejms Čedvik (James Chadwick) 1932. godine u Kevendiš (Cavendish) laboratoriji, otpočela su istraživanja procesa interakcije neutrona sa različitim nuklidima.Na samom početku, u eksperimentima Enrika Fermija (Enrico Fermi), vršeno je bombardovanje uranijuma neutronima, i pri tome je zapaženo da postoje procesi koje u to vreme nisu mogli biti objašnjeni.

Tekst

EGZOTIČNI NARODI

O. Klajn

Šerpasi

Dobroćudni himalajski gorštaci

Kada se pomene narod Šerpasi, verovatno je prva asocijacija planinarenje, odnosno vešti i pouzdani ljudi iz ove etničke zajednice koji su pružali veliku pomoć ranim istraživačima Himalaja a prevashodno entuzijastima koji su težili da se popnu na Mont Everest. To je samo deo priče o Šerpasima. Danas je ovaj etnomim dobio šire značenje te ga stranci upotrebljavaju za sve vodiče na Himalajima, bez obzira na naciju.

Tekst

ŽIVE VRSTE

O. K.

Evropski zeleni gušter

Gmizavac čiji rep luta

Za taksonomski rod Lacerta se zna da je postojao još početkom miocena, odnosno pre dvadesetak miliona godina. Dugo se verovalo da ima približno četrdeset vrsta ali je taj broj, odlukom stručnjaka, bio sveden na samo osam, 2007. godine. Jedna od tih vrsta je Lacerta viridis. Reč je o evropskom zelenom gušteru.

Tekst

SPOMENICI PRIRODE

Dr Ana Paunović

Pećina Risovača

Zavarani vilinski konjici

Na ulazu u Aranđelovac iz pravca Topole, sa desne strane rečice Kubršnice, uzdiže se brdo Risovača sa pećinom, značajnim arheološkim i paleontološkim nalazištem. Pećina je nastala dejstvom toplih mineralnih voda koje su poput onih na izvorima Bukovičke banje. Otkrivena je slučajno, 1953. godine, prilikom eksploatacije starog kamenoloma. Tada se urušilo oko 20 m pećinskog ulaznog dela pri čemu je uništen najbogatiji kulturni sloj.

Tekst

GEOLOGIJA

Dr Gordana Jovanović

Radiometrijsko datiranje

Koliko je stara ova stena?

Pre nego što je otkrio energiju, čovek je za rad hiljadama godina koristio energiju sopstvenih mišića. Da bi život učinio kvalitetnijim, danas više nego ikada koristi razne vidove energije. Nuklearna energija ima veliku primenu u mirnodopske svrhe, mada u realnom životu postoje brojne opasnosti vezane za nju. Kao deo prirodnog procesa, izvesna količina radioaktvinosti se nalazi svuda oko nas, u svakom predmetu koji nas okružuje i svim živim bićima.

Tekst

OBRAZOVANJE

Dubravka Marić

“Fenomen centar”, mesto za radoznale

Otkrivanje nauke

Već drugu školsku godinu, u centru Beograda radi u svetu jedinstvena neformalna obrazovno-naučna institucija namenjena osnovcima, nastala u uverenju da je svako dete radoznalo, kreativno i ima potencijal za učenje.
“Fenomen centar“ ne pretenduje da se nadmeće sa školom. Njegov program osmišljen je na način da u deci nižih razreda pobudi ljubav prema nauci i učenju, a da kod starijih osnovaca neguje želju da razvijaju svoje ideje i otkrivaju inovativne odgovore na različita pitanja i probleme.

Tekst

OKO PLANETE

BIODIVERZITET

Trećina zaštićenih područja - u gorem stanju

Putari, farmeri, drvoseče i graditelji uništavaju najmanje jednu trećinu od ukupno dve stotine hiljada zaštićenih oblasti gde bi priroda trebalo da se obnovi, za šta je prevashodno potrebno da je čovek „ostavi na miru”. Najveće istraživanje najezde ljudi na zaštićena područja širom sveta otkrilo je da se 32,8 % ugroženog zemljišta nalazi pod intenzivnom čovekovom opsadom.

Tekst

OKO PLANETE

Prof. dr Jelena Vukojević

NOVE KNJIGE

Mikologija - GLJIVE CRNE GORE

Nedavno se pojavila monografska knjiga o gljivama Ibrahima Hadžića (stalnog saradnika časopisa Planeta), koja sumira njegov tridesetogodišnji rad na istraživanju gljiva rožajskog kraja, opštine koja se nalazi na krajnjem severoistoku Crne Gore. Rožajski kraj karakteriše izuzetno bogatstvo šumama, koje pokrivaju 47% površine, a ne oskudeva ni u livadama, što zajedno sa povoljnom klimom predstavlja optimalno stanište za rast velikog broja vrsta gljiva, među kojima se mnoge beleže po prvi put za Crnu Goru, a neke i za Balkansko poluostrvo.

Tekst

OKO PLANETE

BIOLOGIJA

Razlozi masovnih istrebljenja

Naučnici sa Univerziteta Lester, Velika Britanija, imaju novo mišljenje o razlozima masovnih istrebljenja tokom istorije. To saznanje bi moglo da pomogne u predviđanju nadolazećih ekoloških katastrofa. Međunarodni tim istraživača je za metu proučavanja uzeo iznenadne ekološke tranzicije u istoriji, od događaja koji su izazvali masovno izumiranje u dalekoj prošlosti do istrebljenja koja su se odigrala u poslednjih nekoliko decenija.

Tekst

OKO PLANETE

BIOSFERA

Uticaj ljudi

Brza evolucija kao posledica ljudske aktivnosti mogla bi da bude uzrokovana jačanjem prirodne selekcije, koja vrši ključni uticaj na njeno odvijanje. Da bi se bolje razumelo do koje mere se to dešava, Vincent Fugere i Endrju Hendri (Univerzitet Makgil, Kvebek, Kanada, Odsek za biologiju), razmotrili su na hiljade naučnih radova na ovu temu. Od toga, zadržali su ukupno 40 koji pružaju procene o „snazi selekcije”, stepenu do kojeg je određena karakteristika povezana sa opstankom ili reproduktivnim uspehom u prirodnoj sredini i u onoj koju je čovek narušio.

Tekst

OKO PLANETE

ČASOPISI

Nova „Galaksija”

Tokom januara, u prodaji se pojavio prvi broj naučnog magazina „Nova Galaksija”. Glavni i odgovorni urednik je Stanko Stojiljković, svojevremeno glavni urednik nekada poznate „Galaksije” (prestala da izlazi 2001. godine) i doskora urednik „Politike” na teme naučnih i tehnoloških distignuća. Svoje veliko novinarsko i uredničko iskustvo Stojiljković je utkao je u prvi broj novog magazina, koji će , kako je navedeno, izlaziti jednom u tromesečju. Izdavač je Školski servis Gajić, Kruševačka 40 a, Beograd.

Tekst

OKO PLANETE

HEMIJA

Bežanje protoćelija

Žive ćelije sarađuju i takmiče se jedna s drugom da bi osigurale svoj opstanak i do maksimuma poboljšale svoje kolektivno ponašanje. Reprodukovanje takvog ponašanja u zajednicama sintetičkih entiteta poput ćelija (protoćelije) je izazovno i zahteva neposrednu blizinu različitih vrsta protoćelija kako bi one mogle da funkcionišu u jedinstvu ili da, u suprotnom slučaju, rade jedna protiv druge.

Tekst

OKO PLANETE

VREME

Kao pre tri miliona godina

Očekuje se da će klima na Zemlji 2030. godine biti kao što je bila pre tri miliona godina - pišu istraživači u studiji objavljenoj u časopisu Američke naučne akademije (PNAS). Taj period je sredina pliocena, kada je na Zemlji vladala suša, Severna i Južna Amerika nisu bile spojene, Grenland nije bio zamrznut, a nivo okeana je bio 18 m viši nego što je sada. Prosečna temperatura tada iznosila je 1,8-3,6 stepeni Celzijusa iznad sadašnje.

Tekst

OKO PLANETE

NEDOUMICE

Zagonetka jednog kamena

Stručnjaci iz Londona udružili su snage da odgonetnu tajnu koju krije drevni meteorit pronađen u Mesopotamiji u 19. veku. Prirodnjački muzej i Muzej “Viktorija i Albert” su među institucijama koje se nadaju da će uspeti da dešifruju napis na meteoritu. Meteorit je, piše Independent, pripadao ser Ričardu Fransisu Bartonu, istraživaču poznatom po prevodu "Arapskih noći".

Tekst

OKO PLANETE

ISTRAŽIVANJA

Trag života u slanim vodama Marsa

Kada bi se mikrobi grupisali i držali zajedno, to bi moglo da im pomogne da prežive u preslanim vodama na Marsu. Sluzave konglomeracije, kolonije ćelija potopljene u zaštitnu sluzavu opnu, kada su izložene prezasićenoj vodi nalik onoj kakva postoji na Marsu, žive duže nego pojedinačne ćelije - čak i onda kada su prethodno osušene.

Tekst

OKO PLANETE

LUMINACIJA

Satelit kao u ulična rasveta

Kina se sprema da lansira lažni „satelit“ u svemir za koji se nada da će osvetliti jedan od najvećih gradova u zemlji. Zvaničnici grada od 14 miliona stanovnika, Čengdua, koji pripada jugozapadnoj provinciji Sečuan, objavili su planove da postave satelit u orbitu do 2020. godine. Satelit će biti jedinstven po tome što će moći da reflektuje sunčevu svetlost i emituje je na ulice noću. Trebalo bi da taj sistem u popunosti zameni uličnu rasvetu.

Tekst

OKO PLANETE

PROJEKTI

Kolonija AI pod morem

Krajem novembra prošle godine, Kina je obelodanuila planove za izgradnju podvodne baze u Južnom kineskom moru. Predsednik Ksi Jinping je, na Institutu za pomorska istraživanja u gradu Sanja, najavio izgradnju takve baze. Bilo je doduše i ranije pokušaja, manje-više uspešnih, da se formiraju slične strukture pod morem - ali ovoga puta radi se o posebno zanimljivom poduhvatu.

Tekst

ČUDA SVEMIRA

Crne rupe i dugi mlaz materije

Postoji nekoliko vrsta crnih rupa. Jedna vrsta nastaje kad umre masivna stara zvezda. Smatra se da su crne rupe druge vrste pritajene u središtima galaksija. Takva tamna tela ogromne mase obrazovana su od materijala koji po količini odgovara milionima zvezda. Postoje i male crne rupe, veličine glave čiode ili klikera, koje nastaju sabijanjem relativno velike mase u neverovatno malu zapreminu.

Tekst

ČUDA SVEMIRA

Saturn - nakit u dubini kosmosa

Saturnove prstenove prvi je uočio Galileo Galilej 1612. U istom veku, ali 1659. holandski astronom Hajgens utvrdio je da su prstenovi pljosnati, a 1675. italijanski astronom Kasini otkrio je da postoje dva osnovna kruga prstenova. Danas se Saturnovi prstenovi mogu posmatrati i skromnim teleskopima.

Tekst

ČUDA SVEMIRA

”Sombrero” sa supermasivnom crnom rupom

“Sombrero” je spiralna galaksija, udaljena oko 47 miliona svetlosnih godina od Zemlje. Nalazi se u sazvežđu Device. Galaksija je poznata po svom obliku koji podseća na šešir sombrero. Ekvator galaktike nagnut je 6° prema nama i zbog toga galaksiju gledamo skoro iz profila.

Tekst

ČUDA SVEMIRA

Koliko života postoji u vasioni?

Traganje za vanzemaljskim inteligentnim bićima (programi SETI) traje se nesmanjenom upornošću. A lov za ma kakvim tragom života u kosmosu, makar i u obliku mikroba, intenzivira se korišćenjem sondi za detaljna istraživanja na Marsu, na drugim obližnjim planetama i planetama van Sunčevog sistema. /p>

Tekst

ČUDA SVEMIRA

Žućkasta izmaglica nad Titanom

Saturnov najveći satelit mogao bi da postane pogodan za život. Titan ima nekoliko izvora energije koji bi jednog dana mogli da snabdevaju kolonije ljudi, pokazuju analize. Ovaj satelit mnogo podseća na Zemlju. Gusta atmosfera štiti njegovu čvrstu površinu od štetne radijacije, a to je i jedino mesto u Sunčevom sistemu (osim Zemlje) koje ima tečnost na svojoj površini.

Tekst


SADRZAJ PLANETA Br 89

 

ČASOPIS PLANETA Br 89

 SARADNICI NA BROJU

Saradnici: Jozef Baruhović, Katarina Bogićević, Vesna Bosanac, Svetlana Đurić, Milan Gnjatović, Ibrahim Hadžić, Ilijana Jakšić, Gordana Jovanović, Oliver Klajn, Sana Knežević, Dragan Lazarević, Mirjana Lukić, Borka Marinković, Vladimir Milojević, Žaneta Miljanić, Marija Miljković, Darko Mladenović, Draženko Nenadić, Ana Paunović, Barbara Radulović, Miloš Rastović, Dušan Stanić, Sanja Stanković, Miomir Tomić, Gordana Tomljenović, Ljubiša Topisirović, Zoran Šević, Zdenko Štromar, Slavomir Vojinović


Dostupno na digitalnom formatu www.novinarnica.net

Direktor: Milan Knežević
Glavni i odgovorni urednik: Aleksandar Gaon
Pomoćnik glavnog urednika: Miloslav Rajković
Likovno-grafički urednik: Studio Platinum, Beograd
Fotografije: Zdenko Štromar
Naslovna strana: Marija Miljković
Internet: Marija Miljković

IZDAVAČ I OSNIVAČ : " Belmedia" d. o. o.
DISTRIBUCIJA: Global Press d.o.o, Beograd, Žorža Klemansoa 24, 011/276-4538 i 276-9301
ŠTAMPA: "Kosmos", Svetog Save 16, Beograd, 011/ 2430 510

 

Sledeći broj izlazi 1.maja 2019g.


  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u  
»  Prijatelji Planete



» 10 GODINA PLANETE

free counters Flag Counter

6 digitalnih izdanja:
4,58 EUR/540,00 RSD
Uštedite čitajući digitalna izdanja 50%

Samo ovo izdanje:
1,22 EUR/144,00 RSD
Uštedite čitajući digitalno izdanje 20%

www.novinarnica.netfree counters

Čitajte na kompjuteru, tabletu ili mobilnom telefonu

» PRELISTAJTE

NOVINARNICA predlaže
Prelistajte besplatno
primerke

Planeta Br 48


Planeta Br 63


» BROJ 92
Planeta Br 92
Godina XVII
Septembar - Oktobar 2019.

 

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003-2019 PLANETA