SUMMARY

Planeta No 67
ENGLISH Summary

MEDICINA

dr sci.med. Mirko Jankov

Savremena refraktivna hirurgija oka

Bezbedno lasersko korigovanje dioptrije

Vraćajući osobama sa dioptrijom jasan vid, laserske intervencije na očnoj rožnjači potpuno oslobađaju nošenja naočara ili sočiva. Savremena laserska refraktivna hirurgija u te svrhe koristi vrhunsku tehnologiju, pre svega egzajmer (excimer) laser, koji je izuzetno precizan i nema toplotna zračenja, kaže dr sci.med. Mirko Jankov, oftalmolog svetskog glasa, saradnik Bel Medic-a

MEDICINA

prim. dr Marko Zupančič

Laparoskopska hirurgija u urologiji

I za najsloženije operacije, bez kontraindikacija

Laparoskopskom hirurškom tehnikom se danas izvode i najobimniji urološki zahvati, pa i radikalna prostatektomija. O razvoju laparoskopske urologije u našem regionu govori jedan od njenih pionira, prim. dr Marko Zupančič iz slovenačke Opšte bolnice Slovenj Gradec, spoljnji saradnik - rukovodilac laparoskopske sekcije Udruženja urologa Srbije i saradnik Bel Medic-a

DENDROLOGIJA

Asocijacija privatnih zdravstvenih ustanova

Plan zajedničkog delovanja

Privatne zdravstvene ustanove i privatne prakse osnovale su u septembru prošle godine svoju Asocijaciju čija je misija integracija u zdravstveni sistem u Srbiji, a prvi zadatak je da se uredi privatni zdravstveni sektor, vidi kojim tehničkim i ljudskim kacapitetima raspolaže i otvori dijalog sa svim relevantnim sagovornicima. Inicijativu je pokrenulo 17 uglednih privatnih zdravstvenih ustanova, a udruženje broji više od 180 članova - najvećih bolnica, poliklinika, ordinacija, biohemijskih laboratorija i apoteka.
Osnivači Asocijacije privatnih zdravstvenih ustanova i privatnih praksi Srbije su: DC Zemun, DC Hram, Belmedic, DZ Vizim, Euromedic, MD Poliklinika, Medigroup, Milmedic, Medicinski sistem Beograd, Oculus, Perinatal, Ultrazvuk, Diona, Uromedica, Genesis, Fresenius Medical Care i Farmanea.

EGZOTIČNI NARODI

Čukči

Istinski ljudi veruju u duhove

Autonomni okrug Čukotka je prostrana teritorija i federalna jedinica na krajnjem severoistoku Rusije. Čukotka je jedan od četiri autonomna okruga u čitavoj Ruskoj Federaciji. U okviru okruga je i istoimeno poluostrvo. Severno od poluostrva je Čukotsko more dok je južno Beringovo more.
Demografska odlika poluostrva Čukotka je osetna koncentracija starosedelačkih sibirskih naroda koji žive pored ruskih naseljenika. Najbrojniji od ovih naroda su Čukči.

SANU 2014/ 2015 .

Godina jubileja i godina izbora

Minula godina ostaće upamćena po mnogobrojnim godišnjicama velikana naše nauke i prelomnih istorijskih događaja (Sarajevski atentat, početak Prvog svetskog rata). Za hroničare, istoriografe nauke i organizatore obeležavanja tih važnih datuma, ne samo u kalendaru sećanja Srba već i u evropskim i svetskim okvirima, bilo je posla “preko glave”. Svako to crveno slovo traži da budemo na visini slave i zaveštanja koje ono otelovljuje. Da se ne ogrešimo, kao što smo se ogrešili o dva veka od Njegoševa rođenja.

FIZIKA

CERN

„Božija čestica” pod (ne)sumnjom

Istraživači iz Danske, Belgije i Velike Britanije u skorašnjem naučnom članku ukazali su na nepotpunost nalaza koja se najviše očituje u malom broju dokaza. Osporavaoci se pozivaju na čuvenog američkog fizičara i matematičara Leonarda Saskinda, čija pretpostavka predviđa svojevrsni „zoovrt osnovnih čestica” - više kvarkova i higsovih čestica koje bi valjalo uloviti.

FIZIKA

CERN

Majka Tereza svetske fizike

Italijanka Fabiola Đanoti prva je žena u šest decenija postojanja CERN-a koja će 2016. sesti u stolicu generalnog direktora. Da li veruje u Boga posle objave „božje čestice”?
Najpre se u aprilu 2012. ukazala „božja čestica” (Higsov bozon), a na početku novembra 2014. i prva dama svetske fizike. Dva ukazanja za dve i po godine u „kraljici nauka”, malo li je?

ASTRONAUTIKA

Misija sonde rosseta i lendera philae

Istorijsko sletanje obavljeno, na rezultate se čeka

Misije kosmičkih sondi po Sunčevom sistemu su sada deo astronautike koji se najbrže razvija. Sonde kruže oko Meseca, Merkura, Venere, Marsa i Saturna a nove idu ka Ceresu, Jupiteru i Plutonu sa ciljem da dosegnu svaku planetu ili manje telo u Sunčevom sistemu.

DENDROLOGIJA

Dostignuća i vizije Ilona Maska

Do Marsa za pola milona dolara

Kosmička era čovečanstva je najburnije doba razvoja doživela u svojoj prvoj i drugoj deceniji, šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka. Neke rakete nosači koje su tada konstruisane koriste se i danas a noviji tipovi kosmičkih lansera nisu doneli vidnije poboljšanje odnosa mase korisnog tereta u odnosu na startnu masu rakete. U pogledu cene lansiranja u Zemljinu orbitu po kilogramu tereta, čak su i skuplji od svojih prethodnika.

SAOBRAĆAJ

Električna vozila

Visoko ubrzanje sa 5-6 delova

Električno vozilo (EV) je svako vozilo koje za kretanje koristi elektro-motor. Može se prihvatiti i definicija koja odredjuje kako se EV snabdeva električnom energijom (električne železnice, tramvaji, trolejbusi) ili se snabdeva preko autonomnog izvora smeštenog na samom vozilu. Uža klasifikacija podrazumeva da li se vozilo pokreće pomoću baterija ili ima i motor sa unutrašnjim sagorevanjem? Uloga motora sa unutrašnjim sagorevanjem može biti dvojaka: da pokreće generator ili da preko generatora puni baterije, tj. da energiju dobijenu iz generatora direktno koristi za pokretanje EV (dizel-električne lokomotive).

HIPOTEZE

O prirodi svetlosti

Viševekovna tajna

Svetlost je pojava neraskidivo vezana za na š e postojanje . Pod njom podrazumevamo prvenstveno vidljive zrake mada postoji i daleko š iri spektar nevidljive svetlosti obuhva ć en op š tim nazivom kao infra-crveni i ultra-ljubi č asti zraci . Ona je prvenstveno vesnik doga đ aja za sva de š avanja oko nas i š ire u v asioni .

IZLOŽBE

Pred očima Španaca

Nikola Tesla - njegova je budućnost

Iza za ovu priliku pozajmljenog naslova „Nikola Tesla- njegova je budućnost“ skriva se do sada najveća izložba međunarodnog karaktera koju je ikada priredio Muzej Nikole Tesle. Neverovatno interesovanje španske javnosti na sam dan otvaranja, 13. novembra 2014. (dve hiljade posetilaca) navelo je organizatore na procenu da će, do 15. februara ove godine, izložbu videti skoro pola miliona poštovalaca velikog izumitelja i naučnika.

ARHITEKTURA

Železničke stanice na zapadu Evrope

Deset nivoa ispod zemlje

Prednosti železničkog saobraćaja su ogomne: kretanje po površini zemlji, lako izvodivo prebacivanje na druga saobraćajna sredstva, velike brzine (preko 300 km/h). Razdaljine između mnogih evropskih gradova savlađuju se za nekoliko časova pa je jasno zašto je razvijena i popularna želežnička mreža super-brzih vozova koje imaju svoje karakteristike i prednosti i takmiče se po brzini, usugama i ceni.

MATEMATIKA

Karl Fridrih Gaus

Vladar matemati čara

"Doterivanje i razvitak sistemske aritmetike, kao i sve drugo što je matematika 19. veka dala u smislu originalnih naučnih ideja povezano je s Gausom", rekao je veliki matematičar Leopold Kroneker. Gaus, vladar matematičara, u istoj klasi je sa Arhimedom i Njutnom. Povod za naredne redove je 160 godina od njegove smrti.

FARMAKOLOGIJA

Prva Botanička bašta lekovitog bilja

Na iskustvu predaka

Kada smo bolesni, posežemo za svim mogućim lekovima, a ima i onih koji radije koriste lekovite biljke. Za to postoje brojni razlozi; u krajnjem slučaju, naši preci su se hiljadama godina lečili biljkama koje su dokazale svoju delotvornost. Ipak, ponekad zaboravljamo da i lekovito bilje mora biti korišćeno po određenim pravilima, obzirom na to da biljke mogu biti jednako opasne kao i klasični lekovi.

GASTROHERITOLOGIJA

Trpeza predaka

Srednji vek na tanjiru

Vreme bogate trpeze možda je i najbolji trenutak kada čovečanstvo treba da zaplovi nekoliko vekova unazad, zasedne za sto svojih predaka i otkrije šta je od menija ostalo a šta je “zakuvalo” moderno društvo. Kakav kult simbola je zauzimala hrana za srednjovekovnog čoveka, otkriva upravo mlada naučna disciplina gastroheritologija, čiji je utemljivač kod nas istoričar umetnosti Tamara Ognjević, a čiju je vrednost prepoznao UNESCO, promovišući je svojom deklaracijom iz Barselone.

NAUKA I BIZNIS

PRIZMA

Od kućnog inhalatora do nano praha

Pre četvrt veka uvoznik najboljih japanskih kućnih aparata za merenje krvnog pritiska - kragujevačka kompanija PRIZMA danas je u svetu cenjeni proizvođač profesionalne medicinske opreme
Višedecenijsko uspešno međunarodno poslovanje u vrlo zahtevnoj oblasti snabdevanja medicinskom opremom moglo bi se, gledano kroz PRIZMU iz Kragujevca, razložiti na nekoliko ključnih aksioma: zdrav temelj, vizija, dobar tim saradnika, poštovanje najviših profesionalnih standarda, strpljiv i temeljan rad, kvalitetan proizvod.

ISTRAŽIVANJA

Gravitacioni talasi u galaksiji

Svemirski žamor pod znakom pitanja

Da li je nedavno otkrivanje gravitacionih talasa palo u vodu? Ne tako brzo. Novosti da su uočeni gravitacioni talasi zapanjili su zajednicu fizičara početkom ove godine. Međutim, nedavno su počele da kolaju glasine da su naučnici priznali svoju grešku. Navodno, oni su propustili ključni detalj u analizi galaktičke prašine te su pogrešno interpretirali signal.

GEOLOGIJA

Biseri

Dugine boje sa dna mora

Biseri od davnina izazivaju interesovanje ljudi. Mnoge kulture su ih sakupljale kroz istoriju, a danas su još uvek simbol vrednosti, elegancije i lepote. Za razliku od drugog dragog i poludragog kamenja, biseri sadrže organsku materiju jer ih životinje formiraju prirodnim putem. Biseri su pravi prirodni dragulji , proizvodeni unutar tela živih organizama i, za razliku od drugih, to su jedini dragulji koji se mogu koristiti bez ikakave dodatne obrade.

FOTOREPORTAŽA

Gale

Kad na vrbi rodi grožđe...

Narodna izreka „Daće on to kada na vrbi rodi grožđe“ poznata mi je još od detinjstva. Prevedena, ona bi glasila: Nikada se to neće ostvariti. No, nije to baš tako.
Ulazeći u tajne prirode i sveta s kojim dolazim u dodir, počeo sam da primećujem i to čudesno vrbino „grožđe“, kao i druge vrlo zanimljive tvorevine iz domena „grožđa sa vrbe“. Evo, recimo, san genetičara bio je da ispune vekovnu želju romantičara da selekcionišu (proizvedu) crnu ružu koju će ti zanesenjaci, rođeni tragičari, darovati dragoj osobi. Ali ta ruža u prirodi postoji milionima godina samo što su je proizvele mušice a ne inženjeri hortikulture, i trebalo ju je tražiti na vrbi a ne u ružičnjaku.

TEMA BROJA - Nobelova nagrada

Najviše priznanje za nauku i stvaralaštvo

Sa ivice pokajanja

Nobelova nagrada je najveće svetsko priznanje za dostignuća u oblastima fizike , hemije i medicine, za književno stvaralaštvo i za doprinos miru u svetu. Nagrade se dodeljuju od 1901. Švedska banka je, povodom tristote godišnjice od svog osnivanja, 1968. ustanovila i nagradu za dostignuća u ekonomskim naukama.

TEMA BROJA - Nobelova nagrada

Fiziologija i medicina

Mozak poseduje sopstveni GPS

Američko-britanski naučnik Džon O'Kif (John O'Keefe ) i Norvežani Mej-Brit Mozer (May-Britt Moser) i Edvard I. Mozer (Moser) dobitnici su Nobelove nagrade za medicinu 2014. godine, za otkriće ćelija u mozgu koje čine svojevrsni GPS. Nagrada se ravnopravno deli na dva dela, na Džona O'Kifa i bračni par Mozer.

TEMA BROJA - Nobelova nagrada

Hemija

Nano-svet nadohvat ruke

Nobelova nagrada za hemiju pripala je ove godine dvojici američkih naučnika Eriku Becingu (Eric Betzig) i Vilijamu Merneru (William Moerner) i njihovom nemačkom kolegi Štefanu Helu (Stefan Hell) za razvoj fluorescentne mikroskopije visoke rezolucije.

TEMA BROJA - Nobelova nagrada

Priznanje za fiziku

Novi vid obojenog belog svetla

Početkom oktobra 2014. Nobelova nagrada za fiziku dodeljena je trojici japanskih naučnika za pronalazak svetleće diode koja emituje plavo svetlo.
Isamu Akasaki je rođen pre 85 godina u Kagošimi, na ostrvu Kjušu. Zavšio je jedan od najuglednijih univerziteta u Aziji, u drevnoj prestonici Kjotou, 1952. dodine. Dvanaest godina kasnije na univerzitetu u Nagoji stekao je zvanje doktora inženjerskih nauka. Njegovo revolucionarno otkriće je svetleća dioda zasnovana na poluprovodniku galijum nitridu.

TEMA BROJA - Nobelova nagrada

Ovdašnji nobelovci

Ivo Andrić

Vladimir Prelog

Lavoslav (Leopold) Ružička

PRIČA SA NASLOVNE STRANE

NOBELOVA NAGRADA

Nobelova nagrada dodeljuje se počev od 1901. godine. Smatra se najvećim svetskim priznanjem za pojedinačna dostignuća na poljima za koja je nagrada predviđena. Dodeljuje se za otkrića u medicini, fizici i hemiji, za književno stvaralaštvo i borbu za mir u svetu. Od pre nešto više od pola veka dodeljuje se i za ekonomiju. Ideju o stvaranju nagradnog fonda obelodanio je Alfred Nobel krajem 1895. godine, u Parizu. Razlog ovakvog njegovo opredeljenja mnogi nalaze u Nobelovoj razočaranosti
saznanjima o upotrebi dinamita kojeg je, kao vrsni hemičar, izmislio. Među dosadašnjim dobitnicima nagrade nalaze se i dva hemičara i jedan pisac sa prostora bivše Jugoslavije.

ČASOPIS PLANETA Br 67

SARADNICI NA BROJU

Saradnici: Jozef Baruhović, Vesna Bosanac, Branislav Čabrić, Milan Đurić, Ibrahim Hadžić, Mirko Jakovljević, Ilijana Jakšić, Vladimir Jeftić, Vladimir Jelenković, Oliver Klajn, Nadežda Krstić, Dragan Lazarević, Mirjana Lukić, Dubravka Marić, Borka Marinković, Aleksandar Milinković, Vladimir Milojević, Žaneta Miljanić, Danijela Mitrović, Darko Mladenović, Boris Naumović, Ivana Preković, Barbara Radulović, Miloš Rastović, Mićo Tatalović, Gordana Tomljenović, Zdenko Štromar

Direktor: Milan Knežević
Glavni i odgovorni urednik: Aleksandar Gaon
Pomoćnik glavnog urednika: Miloslav Rajković
Likovno-grafički urednik: Studio Platinum, Beograd
Fotografije: Zdenko Štromar
Internet: Dragan Bogdanović

IZDAVAČ I OSNIVAČ : " Belmedia" d. o. o.
DISTRIBUCIJA: Global Press d.o.o, Beograd, Žorža Klemansoa 24, 011/276-4538 i 276-9301
ŠTAMPA: "Kosmos", Svetog Save 16, Beograd, 011/ 2430 510

Sledeći broj izlazi 1. Aprila 2015g.