Međuzvezdani objekat koji je u nomenklaturi Međunarodne
astronomske unije nazvan 1I/2017 U1, a poznatiji je kao Oumuamua pojavio
se na noćnom nebu 19. oktobra 2017. jureći brzinom većom od 322.868 km/h,
što je više nego četiri puta brže od asteroida.
Nikola Tesla je deo mnogih žanrovskih oblika popularne kulture.
Njegova nesvakidašnja i originalna pojava u svetu nauke i pronalazaštva
kao i vanvremenske ideje i predviđanja budućnosti poslužili su kao
inspiracija velikom broju umetnika na čitavoj planeti. Potpuno očekivano,
posebno je zastupljen u naučnoj fantastici, žanru koji je dobro prilagođen
njegovim izumima i uticaju inovativnih tehnoloških rešenja koja je podario
čovečanstvu. Njegov lik i ideje zastupljene su ne samo u filmovima već i
u brojnim video-igrama. Inspirisao je brojne kompozitore da mu posvete
svoju muziku, a glavni je junak i nekoliko opera. Tesla je omiljeni lik
slikarima i vajarima širom sveta, junak je brojnih stripova ali i karikatura,
među kojima su posebno zanimljive one nastale u vreme njegovih najvećih
pronalazačkih ostvarenja i ogromne popularnosti koju je uživao u tadašnjoj
javnosti.
Ima li života u svemiru? Ako postoje vanzemaljci, zašto ih dosad nismo videli?
Pozivanje na natprirodno objašnjenje kada je reč o načinu na koji su nastala neka od najmonumentalnijih arhitektonskih
i građevinskih dostignuća u istoriji civilizacije znači olako odbacivanje ljudske genijalnosti, kreativnosti i snalažljivosti.
Da li je priča o vanzemaljcima koji posećuju Zemlju samo deo savremene mitologije?
Svoje mesto u priči o drevnim vanzemaljcima našli su i srpski Dečani, manastir na Kosovu i Metohiji, blizu Peći.
Manastir je zadužbina cara Dušana, srpskog vladara. Smatra se da je freska sa prizorima Hristovog raspeća, u koju
gledaju dve osobe iz dve letelice koje liče na svemirske brodove, oslikana 1350. Oni koji veruju u UFO mišljenja
su da je drevni slikar „video“ svemirske brodove i u njima dva pilota koji prisustvuju raspeću posmatrajući ga iz
levog i desnog gornjeg ugla freske. Priča o tome prvi put je objavljena 1967. godine, u „Sputnjiku“, listu ruske
emigracije u Francuskoj. Navodno, na fresci su anđeli u „kosmičkim letelicama“ koje liče na „sputnjik“.
Stručnjaci smatraju da prikazi navodnih letelica nisu drugo do ishodi mašte onih koji su se bavili
oslikavanjem srpskih crkava u Srednjem veku. Već decenijama, svemir ispituju hiljade naučnika. Traže moguće uslove za život na drugim mestima
jer će planeta Zemlja, jednog dana u dalekoj budućnosti, prestati da bude pogodna za život kakav poznajemo.
Šta se danas zna o svemiru kao o životnom prostoru?
TEMA BROJA
Ivan Kremer
Vasiona, ljudi i vanzemaljci / Hemija života van Zemlje
Pitanje postojanja života van naše planete intrigira ljude od davnina.
U zadnjih nekoliko stotina godina, razumevanje veličine Univerzuuma
i našeg mesta u njemu dobilo je novu dimenziju, a sa time pitanje
života van naše planete novu aktuelnost. Međutim, istinski ozbiljan
naučni pristup ovom pitanju postao je moguć tek kada je čovečanstvo
razumelo biohemijske procese koji omogućuju život kakav poznajemo.
Svako ko je bolje upoznat sa strukturom i ulogama biološki važnih
jedinjenja, sa kompleksnošću procesa koji se odigravaju, svestan
je da su živi organizmi, od bakterija do ljudi, zapravo veličanstvene
molekularne mašine. Za neke ljude, lepota i logičnost rešenja primenjenih
u biohemijskim procesima, dokazi su inteligentnog dizajna.
Početkom 20. veka, interesovanje za mogućnost života i civilizacije na Marsu izazvalo
je radoznalu potragu za signalima. Da li bismo mogli komunicirati s drugom planetom? Kako bismo mogli
da tražimo signale i poruke sa drugih svetova?
Svemir (takođe i kosmos, univerzum ili vasiona) je neograničeno
veliki prostor koji nas okružuje u kome se nalazi beskonačan broj objekata
(nebeskih tela). Ona mogu biti manja - u koje spadaju zvezde, planete i prirodni
sateliti, i veća - u koje spadaju galaksije, crne rupe i kvazari. Zbog beskonačnog
broja zvezda i planeta kojima je Zemlja okružena, čovečanstvo se već duže vreme
suočava sa dilemom da li je ljudski rod jedini inteligentan oblik života u svemiru
(što znači da je razuman život jedinstvena pojava) ili se u svemiru nalazi mnogo
razumnih stvorenja, što je potrebno dokazati.
U biologiji, domen je najviši taksonomski rang u hijerarhijskoj klasifikaciji
organizama. Prema savremenom Vouzovom sistemu klasifikacije, koji se naziva Sistem tri domena,
postoji domen bakterija, domen arheja i domen eukariota. Ranije klasifikacije su obuhvatale
Sistem dva carstva, gde su najviši taksonomski rangovi prokarioti (ili monera) i eukarioti;
ili Sistem šest carstava, gde su najviši taksonomski rangovi protisti, arhebakterije,
eubakterije, gljive, biljke i životinje. Trenutno nije poznato koji domen je najstariji,
odnosno kom domenu pripadaju vrste koje su prve nastale na svetu, iako nedavni dokazi
ukazuju da su to arheje.
Uprkos brojnim informacijama o čudnim objektima koji su se
pojavljivali na nebu, još uvek nema dokaza da su bića sa nekih drugih planeta
posetila Zemlju. Nauka je uspela da objasni razne prirodne događaje kao što su
ravnodnevice, pomračenja, meteorske kiše, da zacrta tokove evolucije i identifikuje
hiljade različitih vrsta do vremena kada su se pojavile do vremena kada su nestale.
Sam nastanak prvog života još uvek je misterija.
Ljudskoj mašti i vizionarstvu nema granica; i pre početka kosmičke ere čovečanstva, u naučnoj fantastici su opisivana
izmaštana kosmička putovanja ka drugim zvezdama i na planete koje pripadaju dalekim planetarnim sistemima a koja bi
ljudi u daljoj budućnosti preuzimali. Ili, suprotno tome, putovanja koja preduzimaju neke druge civilizacije da bi
iz svog planetarnog sistema stigle do nas. U najvećem broju SF dela, za takva putovanja koriste se izmišljeni pogoni
kojima se veliki kosmički brodovi pokreću brzinama daleko većim od brzine svetlosti i to na rastojanja od više stotina
svetlosnih godina - bilo da se takav pogon nazivao “over drive” ,”warp” ili da se pretpostavljaju antigravitacija,
kretanje kroz subsvemir, odnosno neke crvotočine “wormholes” u prostoru i vremenu itd.
Pozivanje na natprirodno objašnjenje kada je reč o načinu na koji su nastala
neka od najmonumentalnijih arhitektonskih i građevinskih dostignuća u široj praistoriji,
ili u kamenom dobu za južnoameričke i mezoameričke civilizacije, znači olako odbacivanje
ljudske genijalnosti, kreativnosti i snalažljivosti. Priča o vanzemaljcima koji posećuju
Zemlju deo je savremene mitologije.
Svoje mesto u priči o drevnim vanzemaljcima našli su i naši Dečani,
manastir na Kosovu i Metohiji, blizu Peći. Manastir je zadužbina cara Dušana, srpskog
vladara. Smatra se da je freska sa prizorima Hristovog raspeća, u šta gledaju dve
osobe iz dve letelice koje liče na svemirske brodove, oslikana 1350. Oni koji veruju
u NLO mišljenja su da je drevni slikar „video“ svemirske brodove i u njima dva pilota
koji prisustvuju raspeću posmatrajući ga iz levog i desnog gornjeg ugla freske.
U okrugu Pingtang, u jugozapadnoj kineskoj provinciji Guejdžou,
nalazi se radio-teleskop FAST. To je uređaj koji registruje kosmičke radio-talase.
Najveći je na svetu u svojoj kategoriji teleskopa. U Kini je poznat pod nazivom Tianjan,
što znači: nebesko oko. Zvanično glasilo Ministarstva nauke i tehnologije Kine, pre dve
godine, objavilo je da je bilo više slučajeva da su naučnici sa Pekinškog pedagoškog
univerziteta naišli na potencijalne dokaze tehnološke prirode o postojanju vanzemaljskog života.
Koristeći FAST teleskop, oni su iz dubokog svemira 2019. godine
registrovali signale nerazjašnjenog porekla.
Koliko se zna, ništa ne može da se kreće brzinom većom od brzine svetlosti.
Ali, za određene neobične čestice, putovanje većom brzinom od svetlosne možda bi moglo da bude moguće…
Mars je najbolje istražena planeta. Razlozi su u tome što nam je relativno
blizu i što su fizički uslovi na njegovoj površini najsličniji zemaljskim, od svih planeta
u Sunčevom sistemu. Mars ima prečnik oko dva puta manji od prečnika Zemlje, dok je njegova
masa oko deset puta manja u poređenju sa masom naše planete. Ove činjenice utiču na brojne
sličnosti, ali i na razlike između geoloških istorija Zemlje i Marsa.
Pre više od jedne decenije, američka sonda “vojadžer 1”, lansirana 1977. godine,
napustila je Sunčev sistem i ušla u međuzvezdani prostor. To je letelica koja je otišla u najudaljenije
delove svemira i sada se nalazi na 24 milijarde kilometara od Zemlje!
Grupa naučnika predvođena Karlom Saganom je, pre 31 godinu, utvrdila postojanje
života na Zemlji! U tome su im koristili podaci sa NASA-ine sonde „Galileo“, koja se 1989.
zaputila ka Jupiteru.
Retko ko ostaje ravnodušan kad se pomene matematika.
Odrednice koje opisuju te osećaje i ta mišljenja su duboko polarizovane.
One negativne najčešće se povezuju sa njenim formalnim učenjem, nastavnicima,
strahovima koji prate učenje. Nasuprot tome, pozitivan odnos poistovećuje
se sa dobrim rezultatima u edukaciji, u bavljenju matematikom i njenoj primeni.
Malo će ko reći da je matematika lepa i da je to dovoljan razlog da se ponište
sve odbojnosti prema njoj. Lepota je estetska kategorija koja je najvećim delom
iracionalna, i teško ju je kvantifikovati. Ono što se može odrediti kao niz estetskih
kriterijuma u matematici su: harmonija oblika i brojeva, savršene simetrije, jednostavnost
i jasnoća, elegancija dokaza, iznenadno nadahnuće....
Južnokorejski naučnici objavili su da su oborili svetski temperaturni
rekord prilikom eksperimenta nuklearne fuzije, pošto su uspeli da temperaturu od sto
miliona stepeni Celzijusa održe čitavih 48 sekundi! To je čak sedam puta veća vrednost
od toplote u centru Sunčevog jezgra. Navodi se da je to izuzetan korak u razvoju
tehnologije koja treba da omogući komercijalnu primenu fuzije. Nuklearna fuzija
treba da reprodukuje reakcije koje se odvijaju na Suncu i drugim zvezdama
(i omogućavaju njihov sjaj), gde se spajanjem dva atoma oslobađa ogromna
količina energije.
Akademik i profesor beogradskog univerziteta, Dušan Kanazir svoj naučni rad posvetio je
istraživanjima u molekularnoj biologiji. Rođen je 28. juna 1921. u Mošorinu, kod Titela.
U Novom Sadu je završio osnovnu školu i gimnaziju. Upisao je Medicinski fakultet u Beogradu,
ali je početkom rata prekinuo studije. Od 1945. do 1949. studirao je u Parizu. Diplomirao
je na Medicinskom fakultetu u Beogradu, 1949.
„Piter 2.0 je sada onlajn“, objavio je 2019. britanski robotičar
dr Piter Skot-Morgan posle niza operacija, čiji je cilj bio da postane
„prvi potpuni ljudski kiborg na svetu.“ To mu je omogućilo da se oslanja na
veštački sintetizovan govor, a sam je razvio realistični avatar svog lica
za efikasniju komunikaciju sa drugim ljudima.
Tehnologija može biti nepraktična. U našim džepovima se nalaze
„pametni telefoni“ koje je nekada nezgodno izvući ako smo u žurbi. Nijedan pokušaj
da nam naši uređaji budu dostupniji do sada nije urodio plodom. Ali šta ako bi deo
našeg tela mogao da postane naš računar, sa ekranom na našoj ruci i možda čak
direktnom vezom do našeg mozga?
Stabilni zapisi, tj. oni koji se ne brišu, vremenom omogućavaju mozgu i
sistemu mašinskog učenja da izgrade određenu vrstu „partnerskog“ odnosa. U ovom pogledu
su napredovali istraživači Instituta “Weil” za neuro-nauke, UC San Francisco,
koji rade sa protetičkim udovima koje može da kontroliše mozak. Oni su pokazali
da su tehnike mašinskog učenja pomogle pojedincu s paralizom da nauči da kontroliše
kompjuterski kursor svojim sopstvenim mozgom, bez potrebe za obimnim svakodnevnim ponovnim obukama,
što je bilo obavezno kod svih prethodnih napora na polju interfejsa mozak-računar (BCI).
Tridesetog januara 2024. godine svet je obišla vest da je američka
biotehnološka kompanija Neuralink direktno u ljudski mozak, robotskom rukom, implantirala
čip koji pacijentu obolelom od kvadriplegije treba da omogući da snagom misli komunicira
sa kompjuterom i upravlja njegovim komandama. Američki bisnismen i inovator Ilon Mask,
(su)osnivač Neuralink-a, tog dana je objavio na svojoj društvenoj platformi “X”
da se neimenovani pacijent “dobro oporavlja nakon operacije”, kao i da implantat,
koji je nazvao “Telepatija”, “detektuje nervne signale”.
Svaki osmi stanovnik naše planete je klinički gojazan,
pa je time pod velikim rizikom da razvije još neku iz niza ozbiljnih
hroničnih oboljenja, od šećerne bolesti do raka
Istraživači i profesori Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u
Beogradu i viši naučni saradnik dr Zorana Miloradović sproveli su, 2022-2023,
istraživanje na temu proizvodnje mleka, u okviru projekta pod nazivom:
„Ublažavanje negativnog uticaja pandemije COVID-19 na male prerađivače mleka,
kroz prilagođene obuke, čiji je cilj unapređenje bezbednosti proizvoda i stvaranje
mogućnosti plasmana putem internet-trgovine“. Projekat je finansiran od strane Američke
agencije za međunarodni razvoj (USAID), u okviru programa “Partnerstvo za unapređeno
angažovanje u istraživanju“ (PEER). Uključivao je i istraživanje o potrebama za znanjem
malih prerađivača mleka i o njihovoj spremnosti da se uključe u kanale internet-trgovine.
Etiopija je podeljena na dvanaest regionalnih država. Jedna od njih je
Regionalna država južne Etiopije. U toj teritorijalnoj celini je Južna Omo zona, nazvana
po istoimenoj reci. To je matica etničke zajednice Dasanač.
Pionirsko putovanje oko sveta četiri američka aviona, koji su 1924.
godine tokom 175 dana preleteli više od 42 hiljade kilometara sa sletanjem u 22 zemlje,
predstavljalo je neverovatan podvig koji je zahtevao ne samo sveobuhvatnu obuku letačkih
posada za sletanje i na vodu, već i diplomatske aktivnosti i temeljno logističko planiranje
i na zemlji i na moru
Tokio, jedan od najnaseljenijih i tehnološki najrazvijenijih gradova na svetu,
danas koristi napredne sisteme za tretman i upravljanje otpadnim vodama. Krajem 19. veka nije
postojao sistem za odvođenje otpadnih voda, što je dovodilo do čestih epidemija zaraznih bolesti.
Posle epidemije kolere 1877. godine doneta je odluka da se počne izgradnja moderne kanalizacije
koja je, pored zaštite od epidemije zaraznih bolesti, trebalo da štiti i od poplava.
Radovi su počeli 1884. godine izgradnjom kolektora „Kanda“ (čiji su zidovi bili obloženi ciglom),
koji je završen 1885. godine. Izgradnja je okončana 1994. godine, kada je cela teritorija grada
pokrivena kanalizacionom mrežom.
Kada zvezda kao što je naše Sunce dođe do kraja svog životnog veka, moguće
je da “proždere” okolne planete i asteroide koji su nastali kada i ona. Uz pomoć teleskopa
zvaničnog naziva “Veliki teleskop u Južnoj opservatoriji Evrope” (European Southern Observatory’s
Large Telescope) u Čileu, istraživači su po prvi put otkrili jedinstveni trag ovakvog scenarija
- “ožiljak” utisnut na površini zvezde-belog patuljka. Rezultati su nedavno objavljeni u
“Pismima časopisa za astrofiziku” (Astrophysical Journal Letters).
Još od davnina ljudi su pokušavali da se kreću kroz vazduh,
najčešće oponašajući let ptica. U grčkoj mitologiji se pominju Dedal i Ikar,
koji su napravili krila od voska i ptičijeg perja i tako poleteli u nebo.
U stvarnosti, izrada naprava sa kojima se čovek mogao kontrolisano kretati
kroz vazduh postala je moguća tek u 19. veku, uporedo sa razvojem prvih parnih motora.
Iz kineske kompanije “Betavolt” obavestili su da je njihova
nuklearna baterija BV100 u stanju da bez dopunjavanja izdrži pola veka!
I dodali da radi po principu: toplota koja nastaje pri raspadu radioaktivnog
materijala pretvara se u električnu energiju.
Nagrada „Marko Jarić“ za 2023. godinu dodeljena je dr Iliji Zeljkoviću,
redovnom profesoru Boston koledža, SAD. Ova nagrada, koju u medijima ponekad nazivaju i
„srpski Nobel za fiziku“, dodeljuje se za izuzetne rezultate u fizici, a podržava je
Institut za fiziku u Beogradu. Ovo priznanje su dobili naši najugledniji istraživači
od kojih su mnogi poreklom iz Srbije, a rade na vodećim svetskim univerzitetima.
Već niz godina geolozi pokušavaju da odgonetnu šta stoji iza “uspona Himalaja”.
Za to postoje različite teorije i brojne pretpostavke. Ali, jedno nedavno okončana istraživanje
koje se zasniva na seizmičkim podacima iz južnog Tibeta, bitno je promenilo shvatanje o potapanju
indijske kontinentalne ploče ispod evroazijske.
U brdima Finske, na krajnjem severu Evrope, istraživači su otkrili tragove delova
kore naše planete koji ukazuju da je Skandinavija „rođena“ na Grenlandu pre otprilike 3,75
milijardi godina? Posle analize minerala cirkona, utvrdili su da je temelj ploče na kojoj
su Danska i Skandinavsko poluostrvo nastao na Grenlandu i da je 250 miliona godina stariji
nego što se mislilo, piše u tekstu objavljenom na “EurekAlert”!
Koliko se danas zna, a o čemu ima i pisanih izvora, Hazari su se 8. veku
na Krimu nadmetali sa Vizantijom za uticaj na poluostrvu. Međutim, za to nije bilo arheoloških
dokaza sve do 2021. godine, prenosi RIA Novosti.
Kako prenosi “Live Science”, u dubinama Andamanskog mora, kod Tajlanda,
pronađena je dosad nepoznata vrsta dubokomorske himere. Naučnici su otkrili "duh ajkulu"
sa ogromnom glavom, džinovskim očima i perastim perajima. Ovo stvorenje, po imenu Chimaera
supapae, predstavnik je vrste drevnih rođaka ajkula i raža. Vest o ovome objavljena je u časopisu
"Raffles Bulletin of Zoology".
Na obali kod Vankuvera, u Kanadi, seizmolozi su registrovali gotovo
dve hiljada potresa u jednom jedinom danu! Ova pojava, smatraju naučnici, znak je
da će uskoro nastati nova okeanska kora, i to iz magmatske rupture dna dubokog mora.
Stručnjaci Univerziteta u Tokiju izradili su dvonožnog robota kao nastavak
biohibridnih robota koji koriste mogućnosti mišića. Da bi napravili okretnijeg robota sa
finim lakim pokretima, naučnici su stvorili biohibridnu stvar koja imitira ljudski hod i,
dodatno, radi u vodi. Gornji deo mu je izrađen od pene a opterećene noge mu omogućavaju da
stoji ravno pod vodom. Kostur robota je uglavnom od silikonske gume koja može da se savija
da bi se taj kostur prilagodio pokretima mišića.
Izrael je prva zemlja u svetu u kojoj je odobrena prodaja
laboratorijski napravljenog goveđeg mesa. Odobrenje za rad dato je tamošnjoj
kompaniji za prehrambenu tehnologiju “Aleph Farms Ltd". Ne tako davno, slično
je uradio i Singapur, mada samo za proizvode zasnovane na biološkim sirovinama
dobijenim od živinskog mesa.
Virus nazvan "vB-HmeY-H4907" pronađen je na dubini od 8.839 m unutar
Marijanskog useka, najdubljeg mesta na planeti. Virus je takav da inficira bakterije
pre nego što otme njihove ćelije da stvori više svojih kopija. Ovo otkriće objavljeno
je u časopisu "Microbiology Spectrum", uz napomenu da je pronađeni virus na zasad
najdubljem poznatom mestu u globalnom okeanu.
U izveštaju IQAir, koji vrši kontrolu kvaliteta vazduha u svetu,
od 134 zemlje pomenute u izveštaju za prošlu godinu, samo sedam njih (Australija,
Estonija, Finska, Grenada, Island, Mauricijus i Novi Zeland) ispunjavaju kriterijume
Svetske zdravstvene organizacije o čistoći vazduha! Znatna većina zemalja ne ispunjava
potrebne standarde za PM2,5, vrstu mikroskopske mrlje čađi koja, kada se udiše,
može izazvati zdravstvene problem pa čak i smrt!
Kod 10 pingvina na jednom ostrvu u britanskoj prekomorskoj teritoriji Južna
Džordžija, potvrđeno je prisustvo virusa ptičijeg gripa. Žrtve su zasad papuanski i
kraljevski pingvini. Pošto je sezona parenja pri kraju, uticaj ove pošasti verovatno
će biti ograničen. Ali, šta će biti sledeće godine?
Katarina Bogičević, Vesna Bosanac, Vladica Božić, Milan Gnjatović, Branimir Grgur, Ibrahim Hadžić, Ilijana Jakšić,
Ilja Slani, Reuf Jakupović, Vladimir Jelenković, Gordana Jovanović, Oliver Klajn, Sana Knežević, Ivan Kremer, Dragan Lazarević,
Dubravka Marić, Borka Marinković, Vladimir Milojević, Maja Miljević-Đajić, Draženko Nenadić, Ana Paunović, Mihailo Racković,
Barbara Radulović, Zorana Stanić, Sanja Stanković, Miomir Tomić, Gordana Tomljenović, Ljubiša Topisirović, Zoran Šević
Dostupno na digitalnom formatu
www.novinarnica.net
Direktor: Milan Knežević
Glavni i odgovorni urednik: Aleksandar Gaon
Pomoćnik glavnog urednika: Miloslav Rajković
Likovno-grafički urednik: Studio Platinum, Beograd
Fotografije: Mileta Mirčetić
Naslovna strana: Marija Miljković
Internet, Instagram i Facebook page: Marija Miljković
