SUMMARY

Planeta No 85
ENGLISH Summary

PRIČA SA NASLOVNE STRANE

OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE

Kada je reč o proizvodnji energije, obično se misli na ono što se dobija sagorevanjem fosilnih goriva, najčešće nafte i uglja. Nešto više ohrabrenja unose podaci o hidroelektranama pošto se u okolini tih postrojenja menjaju eko-sistemi i dolazi do pomeranja tla. A dobijanje energije korišćenjem nuklearnih elemenata izaziva podozrenje zbog mogućnosti kvara i pogubnog zračenja koje potom može nastati.
To je nateralo ljude da pokušaju sa drugim izvorima. I to sa onima koji se ne troše pa nema razloga da se obnavljaju. Traju večito! Na primer: energija pokreta ljudskog tela i vibracije, sunčeva i vetro-energija, plima i oseka, pomeranja okeana, energija iz dubine zemlje...

TEMA BROJA

Vladica Božić

Obnovljivi izvori energije / Mogućnosti korišćenja u Srbiji

Izvodljivo a neiskorišćeno

Većina zemalja u svetu, kao glavni izvor za dobijanje energije, još uvek koristi ugalj i naftu i njene derivate. Kako se zalihe fosilnih goriva brzo smanjuju, većina ovih zemalja će se, u bliskoj budućnosti, suočiti sa ozbiljnom nestašicom energije. Takođe, veliki porast potrošnje, praćen povećanjem broja stanovnika, primoraće sve zemlje da u budućnosri povećaju korišćenje obnovljivih izvora energije (OIE) za podmirivanje svojih energetskih potreba, iako su troškovi korišćenja obnovljivih izvora energije iznad troškova korišćenja fosilnih goriva.

TEMA BROJA

Obnovljivi izvori energije / Gde je ko u svetu

Uspon “čiste” struje

Proizvodnja energije iz obnovljivih izvora naglo je porasla 2016: oko dve trećine, odnosno 165 GW struje u svetu poteklo je iz čistih izvora. Do preokreta je došlo mahom zahvaljujući bumu u korišćenju solarnih ploča u Kini i drugim delovima sveta: broj postavljenih panela uvećao se za oko 50 odsto. To su podaci iz izveštaja o obnovljivim izvorima Međunarodne agencije za energiju (IEA), gde se navodi i da veliko sniženje cena i veća politička podrška otvaraju put za dalji rast u sektoru obnovljivih izvora.

TEMA BROJA

Oliver Klajn

Obnovljivi izvori energije / Predvodnici sa Dalekog istoka

Do snage bez štetnih ostataka

U Klivlendu, u američkoj državi Ohajo, deluje Institut za ekonomičnu energiju i finansijsku analizu. Cilj im je da doprinesu razvoju ekonomije koja je zasnovana na raznovrsnoj i profitabilnoj upotrebi energije. Taj institut je nedavno podneo izveštaj koji je pokazao da je, samo tokom prošle godine, Kina uložila 44 milijarde dolara u projekte koji se odnose na čistu energiju. To je uvećanje za više od trideset procenata, odnosno 12 milijardi dolara za godinu dana.

TEMA BROJA

V.B.

100 % obnovljiva energija je i moguća i isplativa

Čista energija za 139 zemalja

Prelazak sveta na električnu energiju dobijenu 100 odsto iz obnovljivih izvora ne predstavlja više puki san entuzijasta - to je ne samo moguće već i mnogo isplativije od sada korišćenog sistema koji se oslanja mahom na fosilna goriva i nuklearnu energiju, pokazuje jedna nova naučna studija.

TEMA BROJA

Zoran Šević

Obnovljivi izvori energije / Geotermalna energija

Zemlja greje - zemlja hladi

Geotermalna energija se, u razvijenim zemljama, uspešno koristi decenijama, a razvojem tehnologija svakim danom postaje sve jeftinija za upotrebu. Mali troškovi i ekološki aspekt učinili su da geotermalna energija postaje sve popularnija u izgradnji stambenih jedinica. Za sada, najviše se primenjuje u prigradskim naseljima, zbog svojih osobenosti i zahteva, ali je primetan porast upotrebe i u gradskim sredinama. Prednosti korišćenja su višestruke, a posebno se izdvaja mogućnost zagrevanja i hlađenja objekata.

TEMA BROJA

L.Đ.

Obnovljive energije / “Crowd Energy”

Okeanske struje pokreću sistem turbina

Solarne ploče i turbine koje pokreće vetar su ono na šta najčešće pomislimo kada je reč o alternativnim izvorima energije. Solarna energija i energija vetra su najvidljiviji oblici obnovljive energije i stoga se najčešće pominju. Iako je većina ljudi svesna činjenice da se okean neprestano kreće, mali je broj onih koji su odista svesni ogromnog potencijala tog kretanja za dobijanje električne energije.

TEMA BROJA

Vesna Bosanac

Obnovljive energije / Ekološka energija iz mora

Plima i oseka kao izvorišta

Pre više decenija, stručnjaci su osmislili načine dobijanja električne energije iz plimnih talasa, mada smo u fazi ranog razvoja. Napori su sada usmereni na tehološke finese kako bi posebni tipovi generatora korišćeni za uslove plima-oseka davali što više struje, smanjili uticaj na prirodnu sredinu i omogućili firmama uključenim u posao da ostvare zaradu.

TEMA BROJA

Zoran Šević

Obnovljive energije / Problemi tehnologije i novca

"I “Gugl” u igri

Razvoj novih tehnologija koje podržavaju korišćenje obnovljivih izvora energije ubrzano i značajno raste i samo je pitanje vremena kada će te enegije postati ekonomski konkurentne tradicionalnim izvorima. Za sada su to samo vetar, voda, biomasa i sunčeva energija. Za njihov razvoj i primenu izuzetnu važnost ima svest ljudi ali i politička volja za investiranje i primenu novih tehnologija.

TEMA BROJA

Dr Ana Paunović

Obnovljivi izvori energije / Rizici postavljanja vetro-parkova

Ugrožene vrste na udaru

Vetar je obnovljivi izvor energije, što znači da se, za razliku od fosilnih goriva, neće potrošiti, a pri proizvodnji električne energije ne oslobađa gasove usled sagorevanja koji bi povećavali efekat staklene bašte i tako nepovoljno uticali na globalno zagrevanje. Energija vetra se koristi od davnina. Pre izuma parnih mašina, putovanje okeanom je bilo moguće samo jedrenjacima, a vetrenjače su bile glavno sredstvo za mlevenje žita i crpljenje vode u svrhu navodnjavanja ili isušivanja.

TEMA BROJA

L.Đ.

Obnovljivi izvori eneregije / Šta sa energijom vibracija

Ceo grad kao baterija

Kako uhvatiti energiju vibracija i pretvoriti je u električnu energiju - to je ideja koju tek valja realizovati. Australijski Centar za energiju i greenhouse tehnologije razvio je kinetičku energetsku ćeliju koja može da generiše električnu energiju iz vibracija ili pokreta. Istraživači sa Univerziteta u Bristolu (Velika Britanija) istražuju sprave koje koriste opruge i teg i u stanju su da hvataju energiju vibracija. Na Univerzitetu u Kalgariju eksperimentišu sa prikupljanjem električne energije iz pokreta muzičara i vibracija njihovih istrumenata. U CISRO organizaciji (Australija) razvijen je FIED - što je skraćenica za engleski naziv savitljive integrisane energetske opreme, koja se nosi kao prsluk.

MEDICINA

Dr sc. med. Slaviša Zagorac

Spinalna hirurgija

Bezbedne, minimalno invazivne operacije kičme

U poslednjih nekoliko decenija, hirurgija kičmenog stuba tehnološki je veoma napredovala, kako u razvoju novih tehnika i implantanata, tako i u razvoju instrumentarijuma za njihovu primenu. Od kako je ostvaren veliki napredak u oblasti imidžing dijagnostike koja je višestruko uvećala sposobnost hirurga da precizno identifikuju i pravilno anatomski lociraju uzrok bola, operacije na kičmenom stubu vrlo su bezbedne i uspešne, kaže dr sc. med. SlavišaZagorac, spinalni hirurg, saradnik Bel Medic-a

VESTI IZ MEDICINE

Imunologija

“Ćelije ubice” - neguju fetuse

Prirodne, agresivne “ćelije ubice” koje pripadaju imunom sistemu i koje normalno ubijaju ćelije raka i zarazne patogene, takođe učestvuju u ishrani fetusa, pomažući im da rastu. Ovo su otkrili kineski naučnici koji su, analizirajuči “ćelije ubice” kod miševa, identifikovali jedan njihov podskup koji nastaje isključivo u materici, i to samo tokom rane trudnoće. Nazvali su ih “uterine ćelije ubice”, i ustanovili da proizvode velike količine dva proteina od vitalnog značaja za rast fetusa.

VESTI IZ MEDICINE

Genetika

Novi marker za maligne tumore dojke

Naučnici sa Londonskog univerzitetskog koledža na tragu su novom markeru koji bi na fatalne karcinome dojke mogao da ukaže i do godinu dana pre sadašnjih dijagnostičkih metoda. Ustanovili su, naime, da jedna regija DNK nazvana EFC # 93 pokazuje abnormalne obrasce metilacije DNK u uzorcima raka dojke. Štaviše, ti obrasci prisutni su u krvi pre nego što rak može da se otkrije u dojci. Otkriće tog specifičnog indikatora moglo bi da pomogne da se na vreme započne sa indivudualizovanim terapijama, čak i pre radiološke potvrde dijagnoze. Metilacija DNK je dodavanje jedne metil grupe DNK koja često utiče na ekspresiju gena.

VESTI IZ MEDICINE

Gastroenterologija

Lakim infekcijama do teškog zapaljenja

Prema studiji objavljenoj u časopisu Science, male bakterijske infekcije mogu vremenom da dovedu do razvoja teške zapaljenske bolesti. Lake bakterijske infekcije koje prolaze gotovo neprimećeno i koje telo lako eliminiše, kao što su laka trovanja hranom, ipak mogu da pokrenu lanac događaja koji dovode do hronične upale i potencijalno opasnog kolitisa. Ovo otkriće bi takođe moglo da pomogne da se konačno utvrdi poreklo inflamatorne bolesti creva (inflammatory bowel disease - IBD).

VESTI IZ MEDICINE

Zdravlje žene

Dobrobiti kombinovane hormonske terapije

Kombinacija konjugovanih estrogena i leka bazedoksifena izaziva ekspresiju gena koji poboljšavaju metabolizam i sprečavaju gojenje, ali bez stimulacije materice i povećanja rizika od karcinoma reproduktivnih organa. Ovo je pokazala jedna studija obavljena na eksperimentalnim miševima kojima su uklonjeni jajnici, objavljena nedavno u časopisu PLOS One. Istražujući tu pojavu, naučnici su otkrili da terapija bazedoksifenom i konjugovanim estrogenim smanjuje ekspresiju gena duž tri paralelne metaboličke putanje koja utiču na zdravlje jetre - smanjujući akumulaciju lipida, nivoe upale i reaktivne puteve kiseonika u jetri.

ASTROFIZIKA

Ilijana Jakšić

Zvuk spajanja crnih rupa pre milijardu godina

Misteriozni signal

Nakon skoro stotinu godina otkada je Albert Ajnštajn formulisao Opštu teoriju relativiteta, 14. septembra 2015. godine, dva ogromna detektora, jedan u Luizijani a drugi u Vašingtonu, prolazili su kroz završne provere. Poslednje pripreme za naučnu misiju čiji je cilj bila detekcija gravitacionih talasa privođene su kraju. Iznenada i neočekivano, instrumenti detektora snimili su neobičan zvuk koji je ličio na slabašni tupi udarac niskog tonaliteta?

ASTROFIZIKA

Ilijana Jakšić

Nove planete van našeg solarnog sistema

Prozor u svet izvan galaksije

NASA-ina K2 misija, na koju je trenutno fokusirana svemirska letelica “kepler”, otkrila je 95 novih planeta van našeg solarnog sistema. Pronađeno skriveno blago u vidu novih egzoplaneta pridružuje se grupi od oko hiljadu drugih koje su identifikovane od februara tekuće godine.

ASTRONOMIJA

Dragan Lazarević

Život i razum u Vasioni / Pola veka od dela Josifa Šklovskog i Karla Segana

Planete pogodne za život?

Revolucionarna otkrića do kojih je dolazila astronomija menjala su i predstavu koju je čovečanstvo imalo o Univerzuumu koji nas okružuje i o položaju Zemlje i ljudi u njemu. Prvo je Kopernik sa svojim heliocentričnim sistemom ukazao da je Zemlja samo jedna od planeta koje kruže oko Sunca. Kasnije je usledilo saznanje da su zvezde druga veoma udaljena sunca a naša zvezda Sunce samo jedna od milijardi zvezda naše galaksije, Mlečnog puta.

IZLOŽBE

Dubravka Marić

Mika Alas, povodom 150 godina od rođenja

Priča o renesansnom čoveku

Priča o naučnom delovanju i životu Mihaila Petrovića Alasa govori o čoveku koji se jednako posvećivao brojnim stvarima. Rezultati su dovoljni da ispune nekoliko ljudskih života. Srpska akademija nauka i umetnosti je, povodom 150. godine od njegovog rođenja, nedavno u svojoj Galeriji u Beogradu, priredila izložbu „Mihailo Petrović Alas, rodonačelnik srpske matematičke škole”

VEŠTAČKA INTELIGENCIJA

Dr Milan Gnjatović, docent na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu

Nova oružja

Argonauti današnjice

Ako verujete da su naučnici uvek nepristrasni i u pravu, možete da odahnete. Na studijskom panelu održanom u septembru 2016. na Univerzitetu Stenford, grupa renomiranih naučnika je potvrdila da veštačka inteligencija ne predstavlja pretnju čovečanstvu, i da će ostvariti pozitivne uticaje na naše društvo i ekonomiju - i to već do 2030. godine.

MATEMATIKA

Borka Marinković

Maj, mesec matematike 2018. - Od laboratorije do računara

Strategija odbrane ruže

Ko je izmislio zupčanike, kako biologija pomaže matematici i kako kvantifikovati oblik u biologiji, zašto su “mercedes” i “tojota” najskuplji brendovi, kakve su veze bioritmova i kosinusne funkcije... samo su neka od brojnih pitanja na koja su ovogodišnji učesnici sedme po redu manifestacije “Maj, mesec matematike” pokušali da odgovore.

ARHITEKTURA

Dr arh. Mirjana Lukić

Od 20. veka pa u budućnost

Zalet u malo poznato

Nove tehnološke mogućnosti i dostupnost materijala kao što su čelik, armirani beton i staklo, učinili su da moderna arhitektura postane deo industrijske revolucije, krajem 19. i početkom 20. veka. „Kristalna palata” Jozefa Pakstona, prikazana na Svetskoj izložbi u Londonu 1851. predstavlja rani primer. A možda je najbolji primer oblakoder u Čikagu arhitekte Luisa Salivana, nazvanog „ocem oblakodera”, iz 1890. godine.

EKSPERIMENTI

O. Klajn

Ćelijski nuklearni transfer

Kloniranje primata

Na jugoistoku azijskog kontinenta živi vrsta makakija koja se naziva rakojed. Zovu ga i dugorepi makaki pošto mu dužina repa nadilazi dužinu tela. Stručno se zove Macaca Fascicularis. Uprkos nazivu rakojed, makaki najviše jedu semenke i voće. Mogu biti pretnja za živi svet u sredinama u koje su dovedeni sa strane pošto nanose štetu zemljoradnicima jer jedu njihove plodove a nekad i otimaju hranu ljudima u urbanim naseljima. Koriste kamena oruđa,što znači da je reč o veoma inteligentnim bićima. Često ih koriste u medicinskim istraživanjima jer oboljevaju od sličnih bolesti kao čovek.

EGZOTIČNI NARODI

Oliver Klajn

Dogoni

Maskirani poznavaoci zvezda

Mali je država na zapadu Afrike, veličine preko milion i dvesta hiljada km2. Podeljena je u deset regiona. U centralnom delu Malija je region Mopti, a u toj oblasti je nagib Bandiagara. To je visoka litica od peščara, u središtu područja koje naseljavaju Dogoni.

BIOLOGIJA

Dr Ana Paunović

Vrste kojih neće biti

Nedohvatljiva budućnost živog sveta

Svaka vrsta u prirodi ima svoju ulogu i značaj za eko-sistem. Sve vrste, uključujući i čoveka, međusobno su povezane. Bez obzira na kom prostoru žive, neke vrste imaju globalan uticaj, druge regionalan ili lokalni. Ugroženost jedne vrste direktno ili indirektno utiče na ugroženost druge. Biolozi su ustanovili da na našoj planeti postoje 34 tzv. vruće tačke, to jest staništa s najvećim brojem ugroženih vrsta na svetu. Glavni kriterijumi u određivanju ovih tačaka bio je biodiverzitet biljnih vrsta i endemski karakter flore i faune, kao i stepen pretnje kojoj su izloženi.

BIOLOGIJA

Dr Barbara Radulović

Eksperiment prirode

Život ispod vulkana

Jedna od najvećih vulkanski erupcija u novijoj istoriji dogodila se 1883. godine na vulkanskom ostrvu Krakatau, smeštenom izmedju Sumatre i Jave. Procenjuje se da je ova erupcija odnela 36.000 ljudskih života, izazvala pojavu cunamija i dovela do privremenog pada temperature na čitavoj planeti. Osim ovoga, erupcija je za posledicu imala i to da je ostrvo ostalo potpuno nenaseljena oblast, bez ijedne biljne i životinjske vrste u bujnom tropskom području Indonezije. Istovremeno, ovo područje je postalo i svojevrsna laboratorija na otvorenom u kojoj je bilo moguće istraživati složena pitanja koja se odnose na brzinu širenja biljnih i životinjskih vrsta.

PČELARSTVO

Slavomir Vojinović

Zapostavljene mogućnosti Srbije

Med - i hrana i lek

Pčelarstvo predstavlja veoma značajnu komponentu savremene poljoprivrede - zbog proizvodnje meda, polena, matičnog mleča, propolisa, voska, pčelinjeg otrova, matica i rojeva, i zbog oprašivanja spontanih i gajenih biljnih vrsta i povećanja prinosa. Angažovanjem pčela kao oprašivača povećavaju se kvalitet i kvantitet dobijenih plodova. Spontane i gajene cvetnice predstavljaju nezamenljivi izvor prirodne hrane medonosnoj pčeli, pa se s razlogom govori o savršenoj simbiozi biljaka cvetnica i pčela.

PALEONTOLOGIJA

Dr Gordana Jovanović

Prozori u prošlost Planete

Kao rogovi boga Amona pod mikroskopom

Zemlja se odlikuje neverovatnom raznovrsnošću života koja je zbunjivala i velike prirodnjake, uključujući i Darvina. Ukupan broj vrsta još uvek nije precizno utvrđen jer ne postoji postoji pouzdan model niti formula za njegovo utvrđivanje. Prema nekim procenama naučnika, danas živi oko 10 miliona vrsta organizama. Postoje i mišljenja da se ovaj broj višestruko povećava ako se uzme u obzir mnogo veći broj insekata. Ovaj broj se stalno menjao tokom geološke prošlosti, a i danas zavisi od promena u životnoj sredini.

ARHEOLOGIJA

O.K.

Otkrića u džungli Gvatemale

Preokret zahvaljujući lidar-tehnologiji

Gvatemala je najnaseljenija država u Srednjoj Americi. Nekada je bila središte majanske civilizacije, što se danas ispituje novim tehnikama geodetskog merenja koji se naziva lidar. Pomoću optičkog mernog instrumenta, zracima lasera osvetljavaju se objekti koji su predmet proučavanja. Cilj je da se dobiju trodimenzionalne slike drevnih ruševina. Lidar je skraćenica koja se može prevesti kao “uočavanje i utvrđivanje dometa svetlosti”. Nazvana je i lasersko skeniranje. U arheologiji ima vrlo široku primenu.

HOBI

O.K.

Notafilija

Između stvarne lepote i stvarne koristi

Reč notafilija ima dvostruko značenje. Ona se najpre odnosi na pomoćnu istorijsku nauku koja se bavi izučavanjem novčanica od papira, od skora i od polimera, odnosno plastike. Ovaj pojam označava i hobi sakupljanja papirnog novca. Znatno je manje popularan u odnosu na filateliju i numizmatiku, iz koje se vremenom izdvojila.

OKO PLANETE

HEMIJA

Voda nije jedna tečnost

Postoje dva različita oblika molekula vode s gotovo identičnim fizičkim osobinama. Do tih otkrića došli su istraživači sa Univerziteta u Bazelu i njihove kolege iz Hamburga. Hemijski posmatrano, molekul vode sastoji se od jednog atoma kiseonika povezanog s dva atoma vodonika. Manje je poznato da voda postoji u dva različita oblika (izomera) na molekularnom nivou.

OKO PLANETE

BOTANIKA

Crvene bobice starije od dinosaurusa

Priroda Srbije bogatija je za još jednu novu vrstu, i to reliktnu, saopštio je ovih dana Prirodnjački muzej iz Beograda! Dr Marjan Niketić, muzejski savetnik i ugledni srpski botaničar, otkrio je na Staroj planini prošlog juna manju populaciju nove vrste biljke za floru Srbije, pod nazivom patuljasta efedra (Ephedra distachya L.), i o tome nedavno izvestio u časopisu Botanica Serbica.

OKO PLANETE

PREDVIĐANJA NEKADA: Iz “Galaksije” broj 3, maj 1972.

Kako naučnici vide 2000. godinu

Na osnovu razvoja nauke, postignutih naučnih dostignuća, statističkih podataka o tempu razvoja naučno-tehničke revolucije i drugih značajnih činjenica, naučnici su stvorili verodostojnu sliku sveta u 2000. godini. Prvi značajan pokušaj naučnog „proračunavanja“ budućeg razvoja učinila je 1964. godine američka Rand Koroporacija jednom studijom Gordona Helmera. Od tada se prognozama pridaje sve veći značaj i one su danas jedan od najznačajnijih putokaza privrede svih razvijenijih zemalja.

OKO PLANETE

VIDEO-IGRE

Osećaj virtuelnog dodira

Novi silikonski rukavi oivičeni vazdušnim mehurićima na naduvavanje jednog dana bi mogli da obogate iskustvo sa igricama virtuelne realnosti. Ruho koje predstavlja poslednju reč tehnologije pružilo bi zaljubljenicima u igrice osećanje da ih neko gura, štipa ili pipka - kao da se to zaista dešava. Današnji virtuelni sistemi u velikoj meri se oslanjaju na vizuelni prikaz naočara kako bi “prenele” fanove do omiljenog sveta simulacije. Međutim, ultra-tanke obloge prilagodljivog oblika u vidu rukava ili nekog drugog dela odeće mogle bi da pruže gejmerima taktilni nadržaj a samim tim i impresivniji doživljaj virtuelne stvarnosti.

OKO PLANETE

MATEMATIKA

Najveći prost broj?

Novootkriveni, najveći do sada prost broj pronađen je uoči Nove godine i potvrđen posle više provera. Broj je veliki i nemoguće bi bilo navesti ga pošto ima više od 23 miliona cifara. Ovaj prost broj je višestruko duži i od dva miliona reči dugog romana Žila Romena “Ljudi dobre volje”, koji se smatra najdužim poznatim romanom, a koji je u 27 knjiga na 8000 strana izdavan u Parizu od 1932. do 1946. godine.

OKO PLANETE

BIODIVERZITET

Zaštićena područja u sve gorem stanju

Putari, farmeri, drvoseče i graditelji uništavaju najmanje jednu trećinu od ukupno dve stotine hiljada zaštićenih oblasti u svetu gde bi priroda trebalo da se obnovi. Jedno nedavno obavljeno istraživanje najezde ljudi na zaštićena područja širom sveta otkrilo je da se 32,8 procenata ugroženog zemljišta nalazi pod intenzivnom čovekovom opsadom. Ukupna površina zaštićenog područja pokriva šest miliona kvadratnih kilometara (oblast dva puta veća od Aljaske).

OKO PLANETE

KLIMA

Porast temperature na zapadnom Balkanu

Savet za regionalnu saradnju u BiH objavio je Studiju o klimatskim promenama na zapadnom Balkanu u kojem se ukazuje na preteći porast temperature na celoj teritoriji - 1,2 stepena Celzijusova u skoroj budućnosti narašće do 1,7-4 stepena. Analize klimatskih promena u regionu potvrđuju da su zdravlje ljudi, sigurnost i kvalitet života osetljivi na vremenske prilike, a utvrđene su i oblasti gde će se osetiti njihov najveći uticaj.

OKO PLANETE

BIOLOGIJA

Zaštićena područja

WWF, svetska organizacija za prirodu, okupila je na Kaluđerskim barama u Nacionalnom parku Tara nastavnike i učenike iz 10 osnovnih i srednjih škola, koji su proteklih osam meseci promovisali svoje zaštićeno područje. Za polaznike Akademije za prirodu, u oktobru prošle godine, WWF je organizovao obuku u Istraživačkoj stanici Petnica, posle koje su učenici i nastavnici postali „ambasadori“ pet zaštićenih područja u Srbiji: nacionalnih parkova Tara, Đerdap i Fruška gora, Specijalnog rezervata prirode Gornje Podunavlje i Predela izuzetnih odlika Avala.

OKO PLANETE

PET TERAPIJA

Četvoronožna pomagala

Kod pet terapije se ne radi samo o provođenju vremena sa maznim životinjama, iako je to važan deo procesa. Pored toga, pet terapija je vrsta fizikalne i radne terapije koja obuhvata korišćenje životinja da bi se postigli terapeutski ciljevi. U vrtićima predškolske ustanove ,,Radosno detinjstvo’’ u Novom Sadu u toku je projekat aktivnosti s decom uz pomoć pasa. Tu je terapeutski pas Lara, rase labrador, koja je prošla specijalnu obuku da bi mogla da radi sa najmlađima. U timu se nalaze psiholog, defektolog, fizio i radni terapeut i veterinar.

OKO PLANETE

PRIBOR

Pokretni kišobran

“Ashai Power Service”, kompanija u severoistočnoj japanskoj prefekturi Tošigi, nada se da će uskoro moći da počne s prodajom nove sprave. U prvo vreme cilj će biti da deluje u privatnim zatvorenim prostorima kao što su golf tereni zbog rizika od pada i složenih propisa za korišćenje dronova. Prečnika 1,5 m, prototip drona suncobrana težak je 5 kg i za sada može da leti samostalno pet minuta, na bateriju koja se puni.

OKO PLANETE

PROJEKTI / Pokreni se za nauku

Dodeljene stipendije i grantovi

Dodeljivanjem 5 stipendija i 3 granta u vrednosti od po 600.000 dinara u okviru trećeg ciklusa programa „Pokreni se za nauku“ koji realizuju Centar za razvoj liderstva i kompanija „Filip Moris“, 14 mladih naučnika i naučnica dobilo je priliku da svojim naučnim istraživanjima u oblasti medicinskih nauka, farmacije, biologije, hemije, kao i multidisciplinarnim istraživanjima u ovim oblastima, doprinesu povezivanju nauke i privrede i time omoguće brži ekonomski razvoj Srbije zasnovan na inovacijama, ali i da svoja naučna istraživanja nastave da realizuju u Srbiji.

ČASOPIS PLANETA Br 85

 SARADNICI NA BROJU

Saradnici: Jozef Baruhović, Katarina Bogićević, Vesna Bosanac, Svetlana Đurić, Milan Gnjatović, Ibrahim Hadžić, Ilijana Jakšić, Gordana Jovanović, Oliver Klajn, Sana Knežević, Dragan Lazarević, Mirjana Lukić, Borka Marinković, Vladimir Milojević, Žaneta Miljanić, Marija Miljković, Darko Mladenović, Draženko Nenadić, Ana Paunović, Barbara Radulović, Miloš Rastović, Dušan Stanić, Sanja Stanković, Miomir Tomić, Gordana Tomljenović, Ljubiša Topisirović, Zoran Šević, Zdenko Štromar, Slavomir Vojinović


Dostupno na digitalnom formatu www.novinarnica.net

Direktor: Milan Knežević
Glavni i odgovorni urednik: Aleksandar Gaon
Pomoćnik glavnog urednika: Miloslav Rajković
Likovno-grafički urednik: Studio Platinum, Beograd
Fotografije: Zdenko Štromar
Naslovna strana: Marija Miljković
Internet: Marija Miljković

IZDAVAČ I OSNIVAČ : " Belmedia" d. o. o.
DISTRIBUCIJA: Global Press d.o.o, Beograd, Žorža Klemansoa 24, 011/276-4538 i 276-9301
ŠTAMPA: "Kosmos", Svetog Save 16, Beograd, 011/ 2430 510

Sledeći broj izlazi 1.septembra 2018g.