Neurodegenerativna oboljenja koja pogađaju nervne ćelije odgovorne za mišićni
rad i kretanje veoma su destruktivne. Za najzastupljeniju među njima još nema
pravog leka, a za onu koja pogađa najmlađe, i koja srećom može da se zaustavi,
potreban je basnoslovno skup lek, i njegova vrlo rana primena
Lična biblioteka genijalnog naučnika i pronalazača predstavlja izuzetno svedočanstvo o njegovim afinitetima,
ali pruža i uvid u duh epohe u kojoj je živeo i stvarao. Nikola Tesla je posedovao veoma široko obrazovanje, koje nije bilo
ograničeno samo studijama tehnike. Na Karlovom univerzitetu u Pragu pohađao je i predavanja iz filozofije, a njegovo interesovanje
za razna filozofska tumačenja, posebno izraženo kroz snažan uticaj filozofskih stavova Renea Dekarta, uticalo je na njegovo
promišljanje sveta i uloge nauke i tehnike u njemu kao bitnog činioca napretka čovečanstva uopšte. U njegovoj biblioteci nalazili
su se brojni primerci knjiga sa sadržajima iz filozofije, psihologije, lingvistike, politike, istorije i drugih društvenih nauka.
Nekada, pre više stotina hiljada i više desetina miliona godina, Zemlja je bila velika pozornica borbi
živih vrsta za opstanak. Našom planetom tumarala su neobična stvorenja u potrazi za hranom, kažu da je bilo
i više kiseonika, više vode, klima je bila pogodnija. To je uslovilo da su upravo tu gde danas hodamo živele
ogromne životinje i ribe, da su letele ogromne ptice, da je život vrveo od stvorenja koja se po veličini
ne mogu porediti sa današnjim vrstama. Raptori, dinosaurusi, tiranosuarusi... Nema ih odavno. Izmurli
su i o njima znamo samo na osnovu njihovih zemnih ostataka koji su odoleli propadanju.
Kakav je to svet bio? Kako je izgledao, čime se hranio...
TEMA BROJA
Dr Gordana Jovanović
Živi svet praistorije / Evolucija veličine tela kod izumrlih vrsta
Da smo iz vasione mogli da posmatramo razvoj naše planete i života na njoj, videli bismo da je tokom nekoliko
milijardi godina prolazila kroz razne faze. Da smo se nekim slučajem mogli prošetati po njenoj površini, iznenadili bismo se
oblicima života koji su se smenjivali. Šetnja po ovakvoj planeti sigurno ne bi dugo trajala jer nije bilo ni kiseonika ni
drugih uslova za život. Vremenom je život postajao sve raznovrsniji; među njima je bilo mnogih organizama koji nas neprestano
fasciniraju svojim oblikom ili veličinom. Teško je poverovati, ali Zemlja je tokom dužeg perioda svog postojanja prikazivala
život kao da je sa druge planete. Razna čudovišta džinovskih razmera su postojala u kopnenim i u dubokomorskim sredinama
i vrlo su česti u fosilnim zapisima.
“Kad se pomisli na Ledeno doba, pomisli se na njih - runaste mamute, moćne životinje dugih, spiralno
povijenih kljova i čupave kože kako lagano i dostojanstveno, u kolonama, prelaze zamrznuta prostranstva, dok ih iz
prikrajka prate naši preci, ogrnuti životinjskim kožama i naoružani kopljima. Kakvu su šansu imali da ulove te sjajne
zveri? Ali lovili ih ipak jesu, a postoje mišljenja i da su u priličnoj meri doprineli njihovom iščezavanju sa lica Zemlje.
I ne samo da su ih lovili - obožavali su ih.
Perioda karbona, koji pripada paleozoiku, započeo je pre oko 360 miliona godina,
nakon jedne od najvećih katastrofa koja je dovela do izumiranja oko 70% morskih životinja.
Kopneni ekosistemi, početkom karbona, bili su prilično slični gornjodevonskim, ali su se
tokom karbona znatno promenili. Karbon predstavlja veoma važan period u razvitku suvozemnog
načina života - tokom njega razvila se u potpunosti šumska vegetacija prečica i kalamita,
a do kraja perioda postojali su već svi razdeli suvozemnih biljaka, što je omogućilo
diverzifikaciju ostalih suvozemnih organizama, kao i uspostavljanje složenih ekoloških
odnosa. Biljni svet se veoma brzo razvio u povoljnim klimatskim uslovima. Postojale
su šume ogromnih prečica, rastavića, drvenastih i semenih paprati. Sa razvojem biljaka,
napredovao je i životinjski svet.
U „Dino parku“ („Dinosville“) Prirodnjačkog centra u Svilajncu nalazi se tridesetak replika dinosaurusa i drugih izumrlih
bića koja su nastanjivala Zemlju u paleozoiku i mezozoiku. Među replikama u prirodnoj veličini je najveća ona koja predstavlja diplodokusa:
visoka je 11, a dugačka 20 m!
Proučavanje ostataka životinja i biljaka ima veliku važnost za nauke kao što su geologija,
paleontologija, biologija, ali i arheologija, gde se ispitivanjem fosilnih ostataka, naročito kostiju sisara,
mogu dobiti značajni podaci o načinu života ljudi u prošlosti - koje su životinje gajili a koje lovili,
da li su koristili kosti za izradu oruđa ili ljuštura kao nakita... Mada je akcenat stavljen na dve grupe životinja,
a to su sitni sisari i mekušci, treba naglasiti da se za rekonstrukciju paleosredina mogu koristiti i
fosili drugih životinja i biljaka.
Dinosaurusi (lat. Dinosauria) su grupa životinja koja se pojavila u geološkom vremenu koje se naziva mezozoik,
tokom trijasa (početak mezozoika), pre oko 230 miliona godina. Prvi dinosaurusi su bili male, grabljive životinje.
U juri (sredina mezozoika) dinosaurusi su bili apsolutni gospodari naše planete. Naučnici smatraju da su se od dinosaurusa mesoždera,
koji su živeli u kasnom dobu jure, razvile današnje ptice. Pored ptica, misle se da su i krokodili potomci dinosaurusa.
Tokom krede (kraj mezozoika) dinosaurusi su se i dalje nesmetano razvijali. Veliki broj generacija raznih stegosaurusa,
tiranosaurusa i ostalih živelo je na Zemlji do pre oko 65 miliona godina kada se desio sudar komete ili meteorita sa našom planetom.
Bila je to, kao se pretpostavlja, kiša kometa ili meteorita koja je udarala o Zemlju nekoliko hiljada godina. Smatra se da je tad zbrisano 75% živih vrsta.
Broj izumrlih vrsta je zapanjujuće veliki. Pre nego što su ljudi ovladali planetom, životinje su evoluirale u nekim istinski neverovatnim pravcima.
Recimo, dabrovi su narastali do veličine medveda, divlje svinje su bile veće od nosoroga današnjice. Čak su i majmuni lenjivci bili kao slonovi.
Broj životinjskih vrsta je naglo opao u prvih hiljadu godina nakon što su ljudi naselili planetu. Oni su lovili najveće životinje da bi se prehranili.
Kada se na istoj strani nađu ljudska pronicljivost, klimatske promene i vreme od nekoliko stotina godina, dobija se planeta lišena mnogih vrsta megafaune koje su nekada postojale.
Najveća životinja na svetu je plavi kit (Balaenoptera musculus), dugačak i preko 30m! Ali, da se na zadržavamo na kitovima već:
koja je ptica najveća? Koji leptir i torbar? Ovo je lista 15 najvećih životinja, u svojim kategorijama. Za neke od njih je teško poverovati da zaista postoje.
Akutni kardiovaskularni događaji, kao što je infarkt miokarda, glavni su uzročnici
oštećenja kardiovaskularnog sistema - i krvnih sudova srca, i srčanog mišića. Pritom, ograničeni
regenerativni kapacitet odraslog srca glavna je prepreka u borbi kardiovaskularne medicine sa
čestim zatajenjima srca. Pema specijalizovanom američkom časopisu Circulation, istraživači
Univerziteta Viskonsin-Medison otkrili su nov terapijski pristup problemima zastoja srca,
što bi moglo da pomogne u obnavljanju srčane funkcije, regeneracijom srčanog mišića.
Kao glavne komponente fizioloških procesa u ćelijama, proteini su vitalni delovi živih organizama.
Kad njihov relativni nivo pretrpi značajnije promene, menja se i kompletan organizam, prolazeći kroz proces starenja.
Sadržaj proteoma - što je naziv za celokupan set proteina koji jedan organizam proizvodi ili modifikuje - varira s
vremenom i u zavisnosti od raznih uslova kojima su ćelija ili ogranizam izloženi. Relativno nova naučna disciplina
koja izučava proteine, proteomika utvrdila je da se promene kojima podležu proteini, odnosno proces starenja,
po svoj prilici odvija stepenasto, jer ima jasnih znakova da jedan živi organizam prelazi u svoju sledeću fazu starenja.
Gubitak mišićne mase je jedan od efekata starenja koji znatno doprinosi invaliditetu kod starijih osoba.
Naučnici sa Instituta Salk (SAD) proučavaju načine za ubrzanje regeneracije mišićnog tkiva, koristeći kombinaciju molekularnih
jedinjenja koja se obično koriste u istraživanju matičnih ćelija. U studiji objavljenoj u Nature Communications, tvrde da upotreba
tih jedinjenja podstiče regeneraciju mišićnih ćelija kod miševa, aktiviranjem prekursora mišićnih ćelija, miogenih progenitora.
Jedinjenja korišćena u studiji često se nazivaju faktorima Jamanaka, po japanskom naučniku koji ih je otkrio. Jamanaka faktori
su kombinacija proteina (tzv. transkripcionih faktora) koji kontrolišu kako se DNK kopira za prevođenje u druge proteine.
U laboratorijskim istraživanjima koriste se za pretvaranje specijalizovanih ćelija, poput ćelija kože, u ćelije sličnije
matičnim ćelijama koje su pluripotentne, što znači da imaju sposobnost da postaju različite vrste ćelija.
Istraživanje irskog RCSI Univerziteta za medicinu i zdravstvene nauke pokazalo je da majčino mleko blagotvorno
deluje na kardiovaskularno zdravlje i rani kardiovaskularni razvoj kod nedonoščadi.Prema studiji objavljenoj u časopisu JAMA
Network Open, ovo istraživanje sprovedeno na 80 nedonoščadi prvo je takve vrste koje pokazuje da nedonoščad hranjena majčinim
mlekom imaju poboljšanu srčanu funkciju u dobi od godinu dana, sa vrednostima koje se približavaju onima kod zdrave odojčadi.
Svemir (takođe i kosmos, univerzuum ili vasiona) je beskonačno veliki prostor
koji nas okružuje i u kojem se nalazi veliki broj nebeskih tela. U manja nebeska tela spadaju
zvezde, planete i prirodni sateliti, a u veća galaksije, crne rupe i kvazari. Zvezde su grupisane
u zvezdane sisteme (koje se sastoje od miliona zvezda) koje su organizovane u zvezdane populacije,
zvezdane asocijacije i zvezdana jata i superjata. Između nebeskih tela je najčešće prazan
prostor-vakuum sa malo čestica, među kojima dominiraju plazma vodonika i helijuma i kosmička
prašina (sastavljene uglavnom od čestica ugljenika i silikata) ali, na nekim mestima,
međuzvezdana materija ima jako veliku gustinu i sačinjava magline. U tom prostoru ima i
elektromagnetnog zračenja, magnetnih polja, neutrina i kosmičkih zraka.
Sa nove lansirne rampe smeštene u Tajuanu, Kina je obavila uspešno lansiranje svoje nove rakete “Long March 6A”.
Dvostepena raketa duga 50 m u orbitu je ponela dva satelita: “Tiankun-2” koji je razvila “Space Engineering Group” za detekciju
i praćenje svemirskog okruženja, i “Pujiang-2”, koji šalje Shanghai Academy of Spaceflight Technology SAST, predviđen za
naučna i eksperimentalna istraživanja.
Sonda “Vojadžer 1”, upućena u svemir 1977. godine, pre desetak godina napustila je Sunčev sistem.
Sada, posle 45 godina od lansiranja, šalje zbunjujuće podatke. Mada ova sonda i dalje radi ispravno, podaci iz njenog
sistema za određivanje položaja ne odgovaraju smeru kretanja letelice, što upućuje na pretpostavku da je letelica
“zbunjena” po pitanju svog mesta u svemiru. Pomoću AACS sistema, sonda šalje podatke o međuzvezdanom prostoru samo
dok drži antenu usmerenu tačno ka Zemlji. Kada nije tako, podaci su drugačiji. Obe letelice, “Vojadžer 1” i “Vojadžer 2”
stare su skoro 45 godina, što je daleko više od predviđenog roka za njihov normalni rad. Za sada, “Vojadžer 2” šalje očekivane podatke.
NASA-in rover “kjuriositi” je, 24. februara, poslao snimak površine Crvene panete na kojoj se vidi nešto kao kameni cvet.
Po prirodi naših naravi, odmah se pomislilo da je reč o okamenjenom ostatku neke davne organske tvorevine mada su stručnjaci naveli da je to mineralna formacija iz davne prošlosti Marsa.
U tlo donešeno sa Meseca, naučnici su nedavno posadili seme malog cvetnog korova, Arabidopsis thaliana,
u 12 posuda veličine naprstka. Svaka posuda je sadržavala gram Mesečeve zemlje, zvaničnog naziva lunarni regolit.
Naša galaksija ima oko 400 milijardi zvezda, a mi živimo u orbiti oko jedne od njih. U tom mnoštvu,
pretpostavlja se da ima oko 300 miliona nastanjivih planeta. Tako je navedeno u naučnom časopisu “The Astronomical Journal”.
Dobijeni podaci rezulat su posmatranja egzoplaneta između 2009. i 2018. godine. NASA-in teleskop “Kepler”, namenjen otkrivanju
egzoplaneta, omogućio je astronomima da dođu do brojnih saznanja - pa čak i o tome koliko u Mečnom putu ima planeta na kojima je moguć život.
Da bismo saznali da li ima života na Marsu, odnosno da li ga je ikada bilo, potrebno je
sačekati da kolekcija kamenja koje je sonda "Istrajnost" prikupila na površini Crvene planete stigne na Zemlju.
NASA-in rover “Istrajnost” nedavno je počeo da se penje po obodu kratera nazvanog Jezero, gde je inače sleteo.
Usput, zadatak mu je da pregleda okolno kamenje jer je najverovatnije da se baš tu kriju tragovi života koji je
možda postojao na Marsu. Cilj je da kamenje stigne na Zemlju do 2030. godine.
Od prvog trenutka kada je čovek otišao dalje od Zemljine atmosfere, svemir se „obogatio“
različitim delovima letelica, opreme i komadićima svega i svačega. Opasnost od „deponije“ ovog tipa preti
satelitima, svemirskim stanicama, a možda i ljudima... ako se veći komadi otpada sruče na Zemlju.
Pre tačno sedamnaest godina, evropska kompanija „Airbus“ predstavila je najveći putnički avion na svetu - „Airbus A380“.
Prvi let ovom impozantnom letelicom obavljen je iznad Tuluza, u Francuskoj, krajem aprila 2005. godine. Od tada do prošle godine, „Airbus“
je proizveo i mnogim svetskim kompanijama isporučio 250 aviona „A380“ u više verzija, dok je prvi koji je izašao sa proizvodne linije
kompanija zadržala i pretvorila ga u leteću laboratoriju koju i danas koristi za različita testiranja.
Razigrano leto je izazov za nove avanture a možda i novi eksperiment.
Ideja vodilja bila je: Koja to sila čoveka uvek vraća na zemlju?
Nikola je uzeo dedin kišobran i popeo se na ambar. Otvorio ga i skočio.
Pod težinom tela i potiskom vazduha, kišobran se izvrnuo, platno se
pocepalo a on je tresnuo na zemlju i dobro se ugruvao. Deda je prežalio
kišobran a roditelji su odustali od toga da ga kazne jer je on već
dobio svoj nauk....
Posle deset izuzetno osmišljenih i ostvarenih manifestacija „Maj - mesec matematikeˮ, pred organizatorima
je ove godine bio zadatak da zadrže ili podignu ovu manifestaciju na viši nivo. Po završetku, sumiranjem utisaka i postignutih ciljeva,
može se bez dvoumljena reći da je manifestacija bila u svakom pogledu uspešna i da joj je budućnost obezbeđena. Tema okupljanja je bila: igra.
Bendžamin Frenklin se rodio 1706. godine u Bostonu. Poticao je iz brojne porodice doseljenika iz Engleske.
Uglavnom je bio samouk, budući da je u školi proveo samo dve godine. Pomagao je ocu zanatliji, ali je svaki slobodan trenutak
koristio za čitanje. Još kao dečak, kod starijeg brata izučio je štamparski zanat a oprobao se i u novinarstvu pišući nadahnuta
pisma pod pseudonimom u bratovljevom listu. Sa 17 godina pobegao je iz Bostona u Filadelfiju, za šta nije dobio pristanak brata,
što je bilo protiv zakona.
Na 60 km istočno od Budimpešte je grad Jasberenj, sa nešto manje od trideset hiljada stanovnika.
Mesto uz reku Zađvu je poznato kao značajan arheološki lokalitet i centar istorijskog regiona Jasžag. Na tom području trajne
ljudske naseobine postoje kontinuirano već osam milenijuma. Drevni Sarmati imali su značajnu ulogu tokom pet stoleća stare i
četiri veka nove ere. Postepeno se šireći, ovladali su velikim prostranstvom na teritoriji današnje Ukrajine i Rusije.
Vremenom su se utopili u rana slovenska plemena.
Kičmenjaci koriste svoje bubne opne da bi pritisak zvučnih talasa iz okoline pretvorili u signale koje
mozak interpretira kao zvuk. Ali šta je sa manjim životinjama poput insekata ili paukova? Da li oni mogu detektovati zvuk i kako?
Razlika u izgledu između mužjaka i ženke iste vrste se u biologiji naziva polnim dimorfizmom.
Ovakva pojava je najzastupljenija kod ptica i najviše se ispoljava u različitoj obojenosti mužjaka i ženke.
Jedan od mnogobrojnih primera ove pojave je prisustvo šarenog i raskošnog perja kod mužjaka pauna,
dok su ženke manje upadljivih boja. Međutim, boje su samo mali deo elektomagnetnog spektra, takozvane vidljive svetlosti.
Iz jezika starosedelačkog naroda Tupi, u Brazilu, nastao je naziv jednog spretnog stvorenja
koje podseća na rakuna. Koatimundi ili, kako se još naziva, koati, kao i rakun, pripada taksonomskoj porodici
Procyonidae koja živi na američkom kontinentua a čine je svaštojedi. Postoje četiri vrste koatija u okviru dva roda.
Prve dve vste koje spadaju u rod Nasua imenovao je švedski priodnjak Karl Line. Drugi rod Nasuella obuhvata vrste sa
manjim jedinkama koje žive u Andima. To su planinski koatimundi. U celini gledano, ove životinje obitavaju od juga SAD,
preko Meksika i Centralne Amerike do delova Južne Amerike, zaključno sa Urugvajem.
Naučnici - mikolozi - smatraju da u carstvu Fungi, koje je na Zemlji prisutno već više miliona godina,
ima oko milion i po vrsta gljiva. Iz te ogromne skupine odabrali smo vrstu o kojoj se do pre tridesetak godina kod nas
skoro ništa nije znalo, a reč je o vrsti koja je u nauci poznata pod imenom Laetiporus sulphureus. No, srećna okolnost
bila je saradnja sa časopisom Zov, kada sam 1992. godine pišući o gljivama predstavio vrstu koju su Englezi nazvali
Chicken of the Woods čije sam ime preveo u naše “narodno” šumsko pile. U tom tekstu prvi put je na srpskom jeziku navedeno
ovo vrlo lepo ime koje se lako odomaćilo među našim beračima i prodavcima šumskih gljiva.
Krajem ove godine biće otvoren Veliki egipatski muzej, jedan od najvećih nacionalnih
projekata modernog Egipta i najveći svetski muzej posvećen samo jednoj - drevnoj egipatskoj civilizaciji.
Ovaj grandiozni kulturni objekat, građen pune dve decenije, trebalo je da primi prve posetioce u novembru 2021,
ali je pandemija korona virusa poremetila te planove i učinila da otvaranje Muzeja bude odloženo za posebno značajnu,
2022. godinu; naime, ove godine, Egipat obeležava 100 godina od otkrića Tutankamonove grobnice.
Do otkrića čuvene eneolitske nekropole Varna I došlo se slučajno 1972. godine tokom iskopavanja
zapadne industrijske zone obalnog dela grada Varne u Bugarskoj. Iste te godine, započinju i arheološka iskopavanja
kojima je rukovodio Ivan Ivanov sve do 1991. godine. Interesovanje za ovo jedinstveno mesto sahranjivanja javlja
se zbog obilja i raznolikosti grobnih nalaza, a posebno zlatnih predmeta kojih ima više od 3000, a čija ukupna
težina prelazi šest kilograma! Često se ovo zlato naziva i prvim zlatom čovečanstva.
U regionu Kanta-Hame, na jugu Finske, je neveliko mesto Hatula. U ataru te opštine je arheološki lokalitet Suontaka.
Krajem šezdesetih godina prošlog veka, u toj oblasti postavljane su vodovodne cevi. Tokom radova, pronađeni su najpre mač a potom i
grob iz srednjeg veka. Utvrđeno je da grob potiče iz perioda između sredine 11. i druge polovine 12. veka. Neobičnost
otkrića je u tome što je, pored ratničkog mača, pronađen i nakit.
Teorija da se Atlantida prostirala Antarktikom imala je naučnu potporu zahvaljujući američkom profesoru
Čarlsu Hačinsu Hepgudu koji je u svojoj knjizi „ Zemljina promenljiva kora“, izdatoj 1958. godine, a za koju je predgovor
napisao Alber Ajnštajn, izneo tvrdnju da se ovaj kontinent, pre 12.000 godina, nalazio mnogo južnije nego što je to danas.
Samim tim, klimatski uslovi su bili mnogo bolji i Antarktik je brzo postao dom izuzetno napredne civilizacije. Međutim,
pre 12 milenijuma došlo je do pomeranja tektonskih ploča i taj deo sveta istisnut je daleko na sever.
Taj događaj je doveo do pokrivanja čitavog Antarktika ledom - ali i do nestanka Atlantide.
Naučnici su objavili prvi čitavi ljudski genom, popunivši praznine preostale nakon prethodnih napora i
ponudivši nove mogućnosti u potrazi za tajnama mutacija koje uzrokuju bolesti i genetske varijacije kod ljudi. Godine 2003.
otkrili su ono što se tada smatralo potpunim sledom ljudskog genoma. Međutim, oko osam odsto nije bilo u potpunosti dešifrovano,
uglavnom zato što su se ti delovi sastojali od učestalo ponavljajućih delova DNK koje je bilo teško spojiti s ostatkom.
Tim američkih naučnika to je rešio tokom istraživanja čiji je sadržaj objavljen u časopisu „Sajens“ (Science).
Istraživači sa Univerziteta u Kembridžu osmislili su i napravili robota za kojeg se nadaju da
može pomoći u kuvanja. Do sada, robot je naučen da pravi omlet i da proba kajganu sa paradajzom koju je prethodno spremio.
Povećanje temperature izazvano klimatskim promenama smanjuje vreme spavanja. Ovo stanje će se osetno
pogoršati do kraja veka, navodi se u jednom istraživanju čiji su rezultati objavljeni u časopisu “One Earth”.
Više istraživača, predvođenih Keltonom Minorom sa Univerziteta u Kopenhagenu su, od 2015. do 2017. prikupljali
podatke sa narukvica za praćenje spavanja koje je koristilo više od 47.000 ljudi, u 68 zemalja. Dobijene podatke
stručnjaci su uporedili s lokalnim podacima o vremenskim uslovima. Rezultati su pokazali da u noćima kada temperatura premaši 30°C, ljudi spavaju oko 14 minuta kraće.
Profesor David Nut koji vodi istraživački centar na Imperijalnom Koledžu u Londonu je, sa ekipom saradnika, uradio važnu studiju o primeni psihodelika u lečenju depresije. Rezultati koji se temelje na uzorku od 60 ispitanika su pokazali da psilocibin, aktivna susptanca koju sadrže opasne halucinogene gljive i koji može da se koristi kao nervni bojni otrov, ima mogućnost da pomogne obolelima više od uobičajenih antidepresiva. Sintetički psilocibin je testiran kao lek na ljudima u strogo kontrolisanim uslovima, a svi testirani su psihološki praćeni pre, tokom i posle konzumacije.
Takođe, prisustvovali su psihoterapijama, a svakom je pojedinačno rađen EEG pre prve doze leka, dan posle uzimanja prve doze i tri nedelje kasnije.
Vetrovi brzine od 250 km/h, septembra 2017, pogodili su ostrvo Kajo Santjago, istočno od Portorika,
gde živi oko 1.500 rezus makaki majmuna. Za razliku od ljudi - stradalo ih je oko 3000 - svi majmuni su preživeli uragan.
Međutim, staništa su im bila uništena. Da zlo bude veće, drveće je ostalo bez lišća, a to je onemogućilo životinjama
da nađu hlad u vreme kada je temperatura na ostrvu porasla za oko osam stepeni Celzijusovih.
Istraživački tim s kalifornijskog Univereziteta Dejvis (University of California Davis) razvio je panele koji
stvaraju energiju i noću. Novi paneli, koji doduše stvaraju male količine energije, rade na isti način kao “normalne” solarne
ćelije - ali je proces obrnut. Stručnjaci to objašnjavaju na sledeći način: obična fotonaponska ćelija je hladna u odnosu na
sunce - pa upija svetlost. To uzrokuje stvaranje napona na uređaju i protok struje. Objekt koji je vruć u odnosu na okolinu
deluje kao infracrveno svetlo, s tim da struja i napon idu u suprotnom smeru. Drugim rečima, energija se i dalje proizvodi.
Grupa argentinskih naučnika koristi mikroorganizme poreklom sa Antarktika da bi uklonili otpad koji
nastaje od goriva i sagorevanja plastike. Već duže vreme zna se za mikrobne enzime koji razgrađuju plastiku, a kojih
ima u bakterijama na deponijima plastike.
Ranija istraživanja dovela su do saznanja da postoji više od 200 miliona gena pronađenih u DNK uzorcima uzetim iz okoline;
pronađeno je i 30.000 različitih enzima koji mogu da razgrade deset vrsta plastike. Istraživači su iskoristili sićušne
mikrobe koji jedu otpad, stvarajući time prirodan sistem čišćenja prostora zagađenog dizelom koji se koristi kao
gorivo za uređaje kojima se zagrevaju istraživačke baze na Antarktiku.
Istraživači sa Univerziteta Simon Fraser (Kanada) napravili su humanoidnog robota
koji meri krvni pritisak dodirivanjem grudi pacijenta. Za tu namenu robot koristi senzore suvih
elektroda na vrhovima “prstiju”. Senzori utvrđuju krvni pritisak kombinovanjem očitavanja
elektrokardiograma (EKG) i fotopletizmograma (PPG).
Svetlost je toliko brza da u jednoj jedinoj sekundi može da obiđe Zemlju sedam puta oko njenog ekvatora.
Da bi svetlost sa Meseca došla do Zemlje, potrebno je nešto više od jedne sekunde. Sunce je od Zemlje udaljeno nešto više
od osam svetlosnih minuta, što je vreme da svetlost sa Sunca stigne do Zemlje. Ipak, svemir je toliko veliki da se rastojanja između većine nebeskih tela mere milijardama svetlosnih godina!
Brojni ostaci neandertalaca i pleistocenske faune iz perioda pre 300-240 hiljada godina,
pronađeni su u pećinama Velika i Mala Balanica, u Sićevu kod Niša, što svedoči o praistorijskim vezama
Balkana i Bliskog istoka. O tim vezama u dalekoj prošlosti često se raspravljalo, mada su one često i osporavane. Na primeru Balanice, pokazalo se da se najranija praistorija Evrope ne može posmatrati odvojeno od prilika na Bliskom istoku.
Asteroid koji je pre 66 miliona godina pobio gotovo sve dinosauruse naše planete,
u Zemlju je udario u proleće? Međunarodni tim stručnjaka pretraživao je delove Severne Dakote (SAD)
u potrazi za fosilizovanim kostima riba koje su uginule sat vremena posle udara i - uspeli su da utvrde
kada se to dogodilo. Kako se navodi u časopisu “Nejčer” (“Nature”), to se dogodilo u proleće.
Uzroci smanjenja biodiverziteta su brojni, počev od degradacije prirodnih staništa, prekomernog
korišćenja prirodnih resursa i klimatskih promena do nezakonite trgovine i ubijanja divljih vrsta. Poslednji izveštaj
Svetske organizacije za očuvanje živih vrsta (WWF) pokazuje da su, za poslednjih pola veka, populacije sisara, ptica, riba,
vodozemaca i gmizavaca smanjene za 68 odsto! Upravo zbog toga, iz WWF-a poručuju da je pretnja divljim vrstama zločin protiv prirode, što
podrazumeva nezakonit lov i ribolov, ubijanje zaštićenih vrsta, nezakonitu trgovinu i krijumčarenje, nedozvoljeno hvatanje i posedovanje divljih vrsta.
Jozef Baruhović, Vesna Bosanac, Vladica Božić, Milan Gnjatović, Ibrahim Hadžić,
Ilijana Jakšić, Vladimir Jelenković, Gordana Jovanović, Oliver Klajn, Sana Knežević, Rastko Kostić,
Dragan Lazarević, Dubravka Marić, Borka Marinković, Jelena Marjanović, Vladimir Milojević, Maja Miljević-Đajić,
Vladimir Nikolić, Ana Paunović, Miloš Rastović, Zorana Stanić, Sanja Stanković, Miomir Tomić, Gordana Tomljenović,
Ljubiša Topisirović, Zoran Šević
Dostupno na digitalnom formatu
www.novinarnica.net
Direktor: Milan Knežević
Glavni i odgovorni urednik: Aleksandar Gaon
Pomoćnik glavnog urednika: Miloslav Rajković
Likovno-grafički urednik: Studio Platinum, Beograd
Fotografije: Mileta Mirčetić
Naslovna strana: Marija Miljković
Internet, Instagram i Facebook page: Marija Miljković
