SA NASLOVNE STRANE

EVOLUCIJA U RAZVOJU

Nije sve u genima
Pet ključnih pitanja nauke o životu
Osvit homo sapiensa
Kako su nastale vrste, Sećanje na prof. dr. Sinišu Stankovića, Srbi prvi pročitali Darvina
U OVOM BROJU PLANETE:
prof. dr Vidojko Jović, prof. dr Nemanja Damjanov, dr Nikola Tucić, dipl.ing.Srđan Milinković, mr. Dragana Miličić Cvetković, dr Aleksandar Krapež...

AERONAUTIKA

Tanjiri ipak lete
Kada se džip ukrsti sa mlaznjakom

Tokom više od dve decenije, inženjeri jednog bivšeg sovjetskog konstruktorskog biroa poigravali su se idejom o letelici koja izgleda kao daje upravo doputovala iz dalekog svemira.

Njihova ideja bi uskoro mogla da dobije podršku američke mornarice, njihovog novog partnera u ovom projektu. Oni su prihvatili da učestvuju u projektu razvoja atipične letelice tokom nekoliko narednih godina. Probni letovi su zakazani za 2007, u Americi. Ako bi uspeli, njihova otkrića bi omogućila radikalno nov pristup u dizajniranju letelica.

MEDICINA

Degenerativna oboljenja zglobova
Kad "zaškripi" u kolenima

Artroze ili degenarativna oboljenja zglobova najčešće su bolesti zglobova u Ijudskom rodu. Mogu se lečiti, ali ne i potpuno izlečiti, što ukazuje na neophodnost da se pomoć stručnjaka potraži blagovremeno. Dovoljno pravilnog kretanja, (rekreativno) bavljenje sportom, umeren rad bez preteranog mehaničkog opterećenja zglobova, jaki mišići i normalna telesna težina najbolja su preventiva za preranu pojavu ili ubrzan razvoj artroze.
Gotovo da nema čoveka koji se u srednjem i poznijem životnom dobu ne požali na bolove u zglobovima i, s godinama, na manje ili više otežano kretanje. Bol u zglobu, naročito ako se javlja pri prvim pokretima nakon mirovanja, a potom pri dužoj "upotrebi" zgloba, ukazuje na grupu najčešćih reumatskih oboljenja zglobova - na artroze.

NAUKA KAO ŽIVOT

Migracija hemijskih elemenata
Akademih Vidojko Jović 

U podmlađenom radnom sastavu Srpske akademije nauka i umetnosti čast da bude najmlađi akademik pripada Vidojku Joviću, redovnom profesoru Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu. Profesor Jovićje za dopisnog člana u Odeljenju matematike, fizike i geonauka izabran oktobra prošle godine. Baveći se različitim poslovima na širokom nepočin-polju nauke,ostavljajući u svakom poslu i u svakoj naučnoj oblasti iza sebe vidljive tragove, stekao je ime ozbiljnog naučnika i svetsko ime u geohemiji.

PRIČA SA NASLOVNE STRANE

Kako su nastale vrste

Da li fenomen koji stvara peščane dine i magnete takođe pomaže da nastane sve, od crva do slona" Da, tako tvrdi Jan Stjuart, profesor matematike na Univerzitetu Narvik.
Jedna od nerazjašnjenih postavki u Darvinovom «Poreklu vrsta» je i pitanje kako se nove vrste razvijaju od postojećih. Lako je uvideti da prirodna selekcija može da dovede do promena nekih vrsta, ali je mnogo manje jasno zašto se neka pojedinačna vrsta razdvaja na dve različite grane na drvetu evolucije. Ako neke spoljašnje promene čine određene jedinke populacije sposobnijim od drugih da prežive, onda te promene mogu i čitavu vrstu da primoraju da evoluira u tom pravcu. Kako se dve različite vrste mogu razviti od jedne"

PRIČA SA NASLOVNE STRANE

Pet velikih pitanja nauke o životu

Pre 4 milijarde godina, Zemlja je iznutra bila super zagrevana nuklearnom i gravitacionom energijom, a spolja razarana udarima asteroidima. U to vreme nije izgledala baš kao stvorena za nastanak života - ali ipak, to se dogodilo.
Još pre 50 godina je dokazano u laboratorijskim uslovima da su amino kiseline, osnovna građa proteina, mogle nastati na sprženoj Zemlji izloženoj raznim kosmičkim i UV zracima. Ali danas se smatra da su prvo postale RNK, koje nisu samo prenosile informacije, već su delovale i kao primitivni enzimi, katalizatori životnih procesa.

BIOFIZIKA

Da li Darvinova teorija važi i u univerzumu?
Porodilište za male kosmose

Još šezdesetih godina Stiven Hoking i Rodžer Penros su dokazali da se širenje univerzuma i kolaps crne rupe može opisati identičnom jednačinom, ali sa suprotnim pravcem u vremenu. Sedamdesetih je Hoking otišao korak - dva dalje i pokazao da crne rupe zrače i da o svemu što "progutaju" ostaje trag u našem univerzumu. Osamdesetih godina sam imao priliku da od obojice lično saznam šta će se dogoditi dalje. A sada seto dogodilo. Fizika, kraljica svih nauka je opet na početku!

ENERGETIKA

Kao sunčan prolećni dan

Ako neko kaže da postoji idealan sistem zidnog i podnog grejanja i hlađenja koji je prijatan, lep, zdrav i veoma ekonomičan, normalno je biti bar malo sumnjičav. Medutim, postoji.Kada sam pozvonio na vrata "SM inženjeringa", imao sam malu zebnju da li sledi susret sa nekim od čudaka koje treba izbegavati ili, naprotiv, sa genijalnim inženjerom. Zatekao sam se u kancelariju u kojoj je jedan zid pretvoren u izložbeni pano najrazličitijih ventila, cevi i panela sa vatrostalnim malterom. Na stolu, mnoštvo kataloga. Iz brošura shvatam da je "SM Inženjering" zastupnik čuvene austrijske firme "Varioterm" koja ima predstavništva na svim kontinentima.

VELIKANI SRPSKE NAUKE

Biser i Ijuštura
Mileva Andrić - Anštajn: Neobjavljene fotografije i pisma

Knjiga Milana Popovića "U Albertovoj senci", koja je pre nekoliko meseci objavljena u SAD i ubrzo zaslužila odlične kritike, ponovo je skrenula pažnju na ličnost koja je, uprkos sjajnim mogućnostima, još za života bila zaboravljena, a posle smrti ni grob joj nije upamćen. Radi se o Milevi Marić Ajnštajn, prvoj životnoj saputnici slavnog naučnika, kojoj svi, umesto zaborava, dugujemo zasluženo poštovanje.
Milan Popović je kao unuk najbolje Milevine prijateljice, Helene Kaufman Savić, imao priliku da iz njihove prepiske i iz pisama samog Alberta i prijatelja njihove porodice, mnogo toga sazna o tragičnom životu Mileve Marić.

MITOVI I LEGENDE

Od koga smo postali

Oči su ogledalo duše, ali po teoriji ruskog naučnika, dr Muldaševa, mnogo više govore o spoljašnjem svetu, o nama samima, pa čak i drevnim civilizacijama.
Dr Ernst Rifgatovič Muldašev, poznati ruski očni hirurg, akademik i izumitelj transplantacionog materijala "aloplanta" pomoću koga je postalo moguće lečiti dotad neizlečive očne bolesti, postao je poznat širokom krugu čitalaca u Rusiji ne po svojim izuzetnim hirurškim dostignućima, već upravo po ovoj neobičnoj knjizi koja zalazi u granične oblasti nauke. Knjiga se zove "Od koga smo postali" i već je u Rusiji doživela nekoliko izdanja.

PRIRODA

Stariji i od dinosaurusa
Živi svedoci evolucije

Istraživanja mr. Dragane Miličić Cvetković, profesora na Biološkom fakultetu u Beogradu, koja je sprovela na prostoru Stare planine kod Pirota, skrenula su ponovo pažnju na jedan deo našeg prirodnog ambijenta o kome gotovo da ništa ne znamo. Radi se o svojevrsnom prirodnom fenomenu - branhiopodnim rakovima, najstarijoj životinjskoj vrsti, koja se na planeti pojavila 300 miliona godina pre dinosaurusa
Ovi organizmi su neobični po mnogo čemu. Pre svega, oni svojim izgledom prilično odudaraju od uobičajene predstave koju većina Ijudi ima o rakovima. Gornji deo tela nekih od ovih vrsta, gotovo potpuno prekriva zasvođena hitinska ploča, što prilično doprinosi njihovom arhaičnom izgledu. Drugi su, međutim, više nalik malim školjkama, s obzirom da im se telo nalazi između dve Ijušturice u vidu kapaka, dok su neki potpuno golog i nezaštićenog tela. Na sebi imaju neuobičajeno mnogo listolikih ekstremiteta, koji, osim u kretanju, imaju ulogu i u disanju, pa otuda potiče latinski naziv čitave grupe (branhiopoda). S obzirom da se na svakom pojedinačnom ekstremitetu nalazi i veliki broj dlačica kroz koje se filtriraju hranljive čestice iz vode, ti isti ekstremiteti imaju i značajnu ulogu u ishrani ovih životinja.

ČASOPIS PLANETA Br 6

SARADNICI NA BROJU

Stalni saradnici: Dušica Ćoćić, Vladimir Nikitović, Boris Naumović, Grujica Ivanović (dopisnik iz Australije), llja Slani, Ljiljana Milenković, Mirko Peković, Miloslav Rajković, Gordana Tomljenović, Goran Bojić, Vladimir Jovanović, Ljupka Kovačević, Petar Odobašić, Ž aneta Arnautović, Mirko Perak, Viktorija Podboj, Predrag Međedović, Mirko Jakovljević, Elizabeta Vasiljević Ibrahim Hadžić.

Izdavač i osnivač : "Belmedia" d.o.o.
Direktor: Milan Knežević
Glavni urednik: Aleksandar Milinković
Zamenik glavnog urednika: Aleksandar Gaon
Fotografija: Zdenko Štromar
Desk: Dejan Bulajić
Likovna oprema: Kosta Rosić
Tehnička obrada: Ana llić
Internet prezentacija : Dragan Bogdanović