SUMMARY

Planeta No 91
ENGLISH Summary

PRIČA SA NASLOVNE STRANE

LJUDI NA MESECU

Pre pola veka, 20. jula 1969. čovek je prvi put koračao površinom Meseca. Bio je to mali korak za čoveka a ogroman za čovečanstvo, rekao je astronaut Nil Armstrong pošto je kročio na tlo jedinog Zemljinog prirodnog satelita. Nedugo potom, iz lunarnog modula izašao je i astronaut Edvin Oldrin. Tamo, u uslovima potpuno negostoljubivog svemira, astronauti su boravili jedva jedan dan i - to je bio početak ere osvajanja planetarnog sveta u prisustvu ljudi. Bio je to datum za istoriju osvajanja svemira, događaj o kojem se sanjalo hiljadama godina. Iako ni sada, pola veka kasnije, nema tehničkih uslova za međuzvezdana putovanja, prvi koraci čoveka po Mesečevoj površini ohrabrili su čovečanstvo da se sa razlogom nada daljem širenju po vasioni.

TEMA BROJA

Dragan Lazarević

Čovek na Mesecu / „Saturn 5“

Stvaranje džinovske rakete

Brojni projekti leta na Mesec započeti su u SAD i pre političke odluke da se takav poduhvat ostvari. Krajem pedesetih godina prošlog veka, inženjerski tim NASA-e je projektovao džinovsku petostepenu raketu nazvanu „nova“ koja bi imala startnu masu oko 3000 t i koja bi mogla da direktnim letom spusti kapsulu mase 3,6 t, sa 2 ili 3 astronauta, na Mesečevu površinu. Posle spuštanja četvrtog stepena sa stajnim nogama i obavljene misije na površini Meseca, startom petog stepena kapsula bi bila upućena prvo u Mesečevu orbitu a potom i ka Zemlji.

TEMA BROJA

Dragan Lazarević

Ljudi na Mesecu / Moduli kosmičkog broda „apolo“

Snupi izgubljen u svemiru

Pošto je NASA 1962. prihvatila koncepciju susreta u orbiti oko Meseca i okvirno projektovani kosmički brod sa odvojenim odsecima nazvan „apolo“, započet je put detaljne razrade svih funkcionalnih sistema, ugovoranja proizvodnje sa kompanijama proizvođačima aerokosmičke tehnike (kontakti su uspostavljeni od 1961), ispitivanja i provera u simuliranim kosmičkim uslovima... sve do izrade prototipova i prvih probnih lansiranja. Posao je podeljen tako da je, po projektu NASA-e, izrada kapsule za povratak u Zemljinu atmosferu, tj.komandnog modula poverena kompaniji „North American Aviation“, servisnog modula kompaniji „McDonnel Douglas“ a lunarnog modula kompaniji „Grumman“.

TEMA BROJA

Dragan Lazarević

Čovek na Mesecu / Susret modula u Mesečevoj orbiti

Najbrži put za slanje astronauta

Nagli razvoj raketne tehnike posle Drugog svetskog rata i stvaranje interkontinentalnih balističkih projektila postavio je tehnološke osnove za stvaranje daleko snažnijih raketa nosača. Vizije kosmičkih letelica koje bi otišle mnogo dalje od Zemljine orbite dobile su realnu osnovu i poseta našem najbližem susedu u kosmosu, Mesecu postala je realna naučna mogućnost.

TEMA BROJA

Ljudi na Mesecu / “Apolo 11”, podaci o letenju

Ovo je mali korak za čoveka...

Početkom šezdesetih godina prošlog veka, tadašnji predsednik SAD, Džon Kenedi, obraćajući se Kongresu, najavio je ambiciozni plan da, do kraja decenije, njegova zemlja pošalje ljude na Mesec i da potom budu bezbedno vraćeni na Zemlju. U trenutku dok je držan taj govor, 25. maja, 1961. Amerikanci su imali ukupno 15 minuta iskustva u astronautskim letovima. Ipak, osam godina kasnije, iz Svemirskog centra “Džon Kennedi”, na Floridi, lansiran je kosmički brod “apolo 11” sa tri člana posade, u misiji čiji je zadatak bio spuštanje na Mesec i potom bezbedno vraćanje na Zemlju.

TEMA BROJA

Ljudi na Mesecu / Sletanje „Apolo 11”

Malo poznato…

Nil Armstrong i Edvin “Baz” Oldrin bili su prvi “zemljani” čiji su koraci ostavili trag na Mesečevom tlu. Međutim, evo nekoliko detalja koji nisu bili objavljeni...

TEMA BROJA

Dr Vladica Božić

Čovek na Mesecu / Svemirski program SSSR-a do kraja šezdesetih godina

Do ali ne i na Mesecu

Teorijska osnova za istraživanje svemira (ili kosmosa) pomoću letelica postavljena je još u Carskoj Rusiji pre Prvog svetskog rata zahvaljujući radovima naučnika i pronalazača Konstantina Ciolkovskog (1857-1935). On je krajem 19. veka počeo da proučavao teoriju kretanja raketa (vozila, odnosno letelica koje se kreće usled reakcije na izlazak gasa velike brzine iz nje), da bi 1896. godine sa II raketnom jednačinom (Ciolkovskog) definisao teoriju raketnog pogona.

TEMA BROJA

G.T.

Kosmička medicina

Što dalje, što duže u kosmosu?

Najveći problemi u očuvanju zdravlja astronauta dok putuju kroz Sunčev sistem jesu sprečavanje fizioloških promena uzrokovanih bestežinskim stanjem i radijacijom. Atrofija mišića i gubitak koštane mase verovatno su najpoznatije takve promene, ali nisu jedine

TEMA BROJA

Oliver Klajn

Ljudi na Mesecu / Kina i Japan

Mitovi kao moderne letelice

Kineska nacionalna svemirska administracija je naziv tamošnje kosmičke agencije. Svemirska istraživanja, što se tiče njihove tehničke strane, sežu u pedesete godine prošlog veka, kada su bila deo vojnih planova Kine. A narednu deceniju obeležilo je rivalstvo velikih sila oko leta na Mesec. Kineske vlasti nisu želele da ostanu na margini tako da je 1967. doneta odluka o pokretanju nacionalnog svemirskog programa.

TEMA BROJA

Ljudi na Mesecu / Teorije zavere

Otkud to?

Teorije zavere i sumnje u istinitost spuštanja ljudske posade na Mesec nikle su ubrzo po objavljivanju vanrednog uspeha koji je preko televizije uživo pratilo više od 530 miliona ljudi širom sveta. Jedna Galupova anketa iz 1999. godine pokazala je da oko 6 % Amerikanaca misli da se to nikada nije dogodilo.

MEDICINA

Gordana Tomljenović

Klinička ishrana

Nutritivna potpora kao važan deo lečenja

Bilo da je reč o pripremi pacijenta za operaciju, postoperativnom tretmanu ili lečenju teških oboljenja - stanjima u kojima pacijent često nije u mogućnosti da se hrani prirodno, na usta - metode kliničke ishrane, parenteralnim i enteralnim putem, velika su podrška odbrambenim moćima organizma obolelog i način da mu se brže vrate mentalna i psiho-fizička vitalnost

MEDICINA

Gordana Tomljenović

Atopijske bolesti

Lečenje alergijske kijavice kao – prevencija astme

Blagovremeno prepoznavanje i pravilan tretman alergijske kijavice zapravo je način prevencije i očuvanja kvaliteta života kod osoba sklonih atopijskim bolestima, koje su poslednjih decenija sve učestalije širom sveta. Istaknuti alergolog, prof. dr Mirjana Bogić, kaže da je alergijska kijavica ključni faktor rizika za oboljevanje od alergijske bronhijalne astme, te je dobra kontrola rinitisa i nešto ređe zastupljenog dečjeg ekcema, istovremeno i brana za razvoj najteže među atopijskim bolestima.

VESTI IZ MEDICINE

REUMATOLOGIJA

Neobično otkriće o reumatoidnom artritisu

Istraživači sa Medicinskog fakulteta Univerziteta u Virdžiniji, SAD, na neočekivan način su došli do novih nalaza o razvoju reumatoidnog artritisa. Primetili su da brisanje gena ELMO1 ublažava simptome artritisa kod miševa, što je bilo posebnoiznenađujuće zbog toga što se prvobitno smatralo da gubitak ELMO1 dovodi do povećane upale.

VESTI IZ MEDICINE

ISHRANA

Bezmesna dijeta protiv dijabetesa

Izbegavanje životinjskih proizvoda i ishrana biljnom hranom pogodan je način da se dijabetes tipa 2 stavi pod kontrolu. Prema tekstu objavljenom u BMJ Open Diabetes Research & Care, istraživači su proučili 11 velikih studija (od kojih su većina bile rađene na slučajnom uzorku, što je zlatni standard u istraživanjima) koje su obuhvatile više od 400 ljudi sa dijabetesom tipa 2.

VESTI IZ MEDICINE

FIZIOLOGIJA

Kraće spavanje vodi u dehidraciju

Odrasli koji spavaju samo šest sati tokom noći pod većim su rizikom od dehidracije, u poređenju sa onima koji duže spavaju. Prema istraživanju objavljenom u časopisu Sleep, neki od simptoma neadekvatnog sna, kao što su umor, nejasno razmišljanje i jutarnja glavobolja, mogu da budu posledica dehidracije.

VESTI IZ MEDICINE

NEUROLOGIJA

Vitamin D i zdravlje mozga

Jedno istraživanje obavljeno na Univerzitetu u Kvinslendu, Australija, objašnjava zašto je vitamin D od vitalnog značaja za zdravlje mozga i na koji način njegov nedostatak dovodi do poremećaja kao što su depresija i šizofrenija. Istraživači su otkrili da nivoi vitamina D utiču na neku vrstu "građevinskih skela" u mozgu, nazvanih perineuronske mreže.

VESTI IZ MEDICINE

PEDIJATRIJA

Opšta anestezija bez trajnih posledica

Jedan sat opšte anestezije u ranom detinjstvu - duže nego što je neophodno za obavljanje najčešćih tipova manjih operacija u detinjstvu - ne dovodi do merljivih neurorazvojnih problema ili do problema u ponašanju mališana u dobi do 5 godina.

FIZIKA

M. Rajković

CERN - Dr Petar Adžić, profesor Fizičkog fakulteta UB

Budućnost fizike čestica je već počela

U martu ove godine Srbija je postala dvadeset treća članica Evropske organizacije za nuklearna istraživanja (CERN). Odluka Saveta CERN-a o prijemu naše zemlje u punopravno članstvo bila je jednoglasna. Srpski istraživači su u ovoj velikoj naučnoj porodici uvek bili cenjeni i dobrodošli. Ne treba zaboraviti da je FNR Jugoslavija, čiji je Srbija sukcesor, bila potpisnik Konvencije o njenom osnivanju 29. septembra 1954.

ASTRONOMIJA

M. Rajković

Astronomija u Srbiji i Srbija u Međunarodnoj astronomskoj uniji

Od Šestodneva do teleskopa “Milanković”

Stogodišnjicu osnivanja Međunardna astronomske unije (v. Andersen et al., The International Astronomical Union/ Uniting the Community for 100 Years, Springer 2019) astronomska zajednica Srbije obeležila je naučnim skupom u SANU “Astronomija u Srbiji i Srbija u Međunarodnoj astronomskoj uniji”. Nastala je u opštem raspoloženju povlačenja zemalja pobednica Prvog svetskog rata iz dotadšanjih međunarodnih kolaboracija i osnivanja novih, iz kojih su poražene centralne sile bile isključene

HIGH TECH

OPRETAIVNI SISTEMI, KOSMONAUTIKA,
SAOBRAĆAJ, ROBOTIKA, MEDICINA I RAKETE

”Huawei” intenzivno testira svoj sopstveni operativni sistem “HongMeng”, koji će predstavljati kinesku alternativu “Android” operativnom sistemu. Zajedno sa internet provajderima i tehnološkim gigantima kao što je “Tencent”, i domaćim proizvođačima telefona “Xiaomi”, “Oppo” i “Vivo”, “Huawei” usavršava “HongMeng OS” koji bi trebalo da bude predstavljen pre kraja leta.Iako su prve informacije nagoveštavale da će na “HongMenu” "raditi" nova “Huawei Mate 30” serija, koja je trebala da bude predstavljena na jesen, ovaj softver će verovatno zaživeti i ranije, uz “Huawei P40” paletu.

VEŠTAČKA INTELIGENCIJA

Dr Milan Gnjatović,
docent na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu

Softver i fiziognomika

Pseudonauka u naučnoj oblandi

Dva istraživača sa Univerziteta Stenford, Vong (Yilun Wang) i Kozinski (Michal Kosinski), predstavila su 2017. u jednom uglednom naučnom časopisu softver koji, na osnovu izgleda nečijeg lica, prepoznaje seksualnu orijentaciju. Ovaj softverski sistem je brzo postao poznatiji pod pejorativnom jezičkom slivenicom „gejdar” (engl. gaydar), nastalom iz reči „gay” i „radar”.

MATEMATIKA

Borka Marinković

Maj - mesec matematike 2019. / „Matematika sveta“

Kuća od hiljadu stopa

Kao i prethodnih godina, i ove je mesec maj u Srbiji bio je posvećen matematici i njenim primenama. Slogan „Matematika sveta“ upućuje na neraskidivu vezu matematike i geografije, što se ogleda u mnogim aspektima.

ENERGIJA

Jovan Vlašković

Simpozijum u SANU / Uticaj malih hidroelektrana na životnu sredinu

Reke u cevovodima

Da li je danas moguće ostvariti 100% učešća OIE na globalnom nivou, tj. prestati sa korišćenjem fosilnih energenata? Najkraći odgovor mogao bi da bude: da. Sledeće pitanje moglo bi da glasi: pod kojim uslovima? Pod uslovima da se više vidova OIE. tj. hidro energija, solarna energija, energija vetra, bioenergija, geotermalna energija i toplotne pumpe, objedine i koriste zajedno svuda gde je to moguće. Na primer: hidroenergija, energija vetra i solarna energija mogle bi da budu zastupljene zajedno u severnim krajevima, a solarna i energija vetra više u južnim krajevima sveta.

EGZOTIČNI NARODI

Oliver Klajn

Bajake

Očevi koji doje decu

Glavna karakteristika pigmejskih naroda je omanji rast. Sam izraz se uglavnom odnosi na afričke Pigmeje koji žive u slivu reke Kongo. Ove plemenske zajednice se dele na tri grupe koja naseljavaju različite zemlje Crnog kontinenta. Jedna od njih je Bambenga ili, kako se drugačije naziva, Mbenga. Ovoj zajednici naroda pripadaju Bajake koje žive na jugozapadu Centralnoafričke republike i na severu Kongo Brazavila. Vrlo srodni su sa narodom Baka koji živi u istim državama kao i Bajake.

IZLOŽBE

“Okom prirodnjaka“ u Prirodnjačkom muzeju

Put do odlučujućeg trenutka

Galerija Prirodnjačkog muzeja na Kalemegdanu je tokom juna i polovinom jula bila domaćin izložbe pod nazivom “Okom prirodnjaka.“ Vešta kompozicija, estetika i izuzetnost ovih fotografija, smeštaju ih tamo gde se uveliko preklapaju dokumentarne i umetničke vrednosti koje “oko prirodnjaka“ pronalazi u prirodi. Namera Prirodnjačkog muzeja u Beogradu i autora ove izložbe, fotografa Milana Živkovića, bila je da ona preraste u tradiciju.

ENTOMOLOGIJA

Dr Ana Paunović

Ektoparaziti

Dosadna i opasna stvorenja

Čovek predstavlja životni prostor neverovatno velikog broja živih stvorenja. Neka od njih su paraziti koji nas koriste kao domaćine, dok su druga korisni organizmi bez kojih ne bismo mogli da opstanemo. Za razliku od endoparazita koji borave u unutrašnjim organima, odnosno u telu domaćina, ektoparaziti žive na koži domaćina.

RETKE VRSTE

O.K.

Bubašvaba nosorog

Nežno čudovište

U Australiji žive najteže bubašvabe na svetu. Njihova težina dostiže 35 gr a dužina skoro 8,5 cm. To je džinovska kopačka bubašvaba koju kolokvijalno nazivaju „bubašvaba nosorog“. Stručni naziv je Macropanesthia rhinoceros. Spada u drugu po veličini taksonomsku familiju insekta Blaberidae, koju je krajem 19. veka naučno definisao švajcarski entemolog Anri de Sosir.

PALEONTOLOGIJA

Dr Gordana Jovanović

Nijanse prošlosti

Otkrivanje fosilnih boja

Sve što naše oko vidi kao boju, uglavnom potiče od različitih pigmenata. Kad su u pitanju fosili, našim očima se čini da većina fosila nema nikakvu boju. I ako ima važnu ulogu u proučavanju ekoloških i evolucionih procesa, još uvek nije proučeno kako je boja kod životinja evolurala kroz vreme jer se veći deo pigmenta vrlo brzo uništi posle smrti. Tek odnedavno, počele su da se primenjuju specijalne tehnike za otkrivanje fosilnih boja.

KLIMA

I. Jakšić

Naučne prognoze

Poplave na pomolu

Deca koja su nedavno rođena mogla bi da dožive porast okeana preko 1 m, do 2100. godine. Ni ranije prognoze u vezi porasta nivoa mora do 2100. godine nisu pozitivne u slučaju scenarija velike emisije gasova.

HOBI

O.K.

Učenje jezika

Poliglotski izazov

Postoje predrasude da sredovečni ljudi i oni u starijem dobu teško uče jezike. Međutim, sa pravom posvećenošću, to može biti hobi koji pruža veliko zadovoljstvo onima koji se u njega upuste.

OKO PLANETE

DELFINI

Sličan se sličnom raduje

Kada je u pitanju sklapanje prijateljstava, izgleda da su delfini kao i mi i da se druže sa sebi sličnima. To otkriće, koje je u naučnom časopisu Proceedings of the Royal Society B objavila međunarodna ekipa istraživača sa Univerziteta Bristol, omogućava dalji uvid u socijalne navike ovih neverovatnih životinja.

OKO PLANETE

BIOLOGIJA

Radioaktivne životinje na 11 km pod vodom

Životinje koje žive u najdubljim delovima okeana u sebi nose radioaktivni ugljenik, zaostavštinu nuklearnih testova sprovedenih tokom Hladnog rata. To su nedavno utvrdili američki naučnici koji su pronašli povišene nivoe radioaktivnog ugljenika u amfipodama, stvorenjima nalik škampima, koji žive i do 11 kilometara ispod površine vode.

OKO PLANETE

OTKRIĆA

Vanzemaljska organska materija

U novoj studiji CNRS (Centar za molekularnu biofiziku u Francuskoj) objavljeno je da su naučnici otkrili vanzemaljsku organsku materiju "zarobljenu" u vulkanskim stenama duž planine Makondžva, u Južnoj Africi, starim više od tri milijarde godina.

OKO PLANETE

ANALIZE

Svojeglave mace

Većina vlasnika mačaka znaju koliko je beznadežno osećanje kada pokušavaju da imenom dozovu svog ljubimca, a on ili ona ih ignorišu; ili, još gore, odlaze uz prezrivo mahanje repom. Analizom mačijeg ponašanja je utvrđeno da mačke vrlo dobro znaju svoje ime ali da ih je izgleda baš briga da li ih vi koristite ili ne.

OKO PLANETE

MERE

1 kg nije 1 kg

U poslednjih 130 godina, kilogram je, kao jednica mere, definisan fizičkim cilindrom napravljenim od legure platine i iridijuma, koji se čuva u Međunarodnom birou za tegove i mere u Francuskoj. Međutim, svaki put kada su naučnici uzimali taj cilindar u ruke, on je gubio atome pa se procenjuje da je sada za 50 mikrograma lakši nego što je bio kada je napravljen.

OKO PLANETE

BIOLOGIJA

Biljke nestaju brže od životinja

Prema majskom izveštaju UN, procenjuje se da je milion životinjskih i biljnih vrsta pred izumiranjem. Većina ljudi može da imenuje sisara ili pticu koja je izumrla u poslednjih nekoliko vekova, ali malo ko može da kaže kojih biljaka više nema, istakla je dr Elis Hamfrejs, sa Stokholm univerziteta. "Iz ove studije prvi put imamo pregled o tome koje su biljke već izumrle, odnosno koliko se to brzo događa", dodala je ona.

OKO PLANETE

DNK

Poreklo poznatih mumija

Otkako su pronađene sahranjene zajedno, mumije Khnum-nakht i Nakht-ankh nazivaju “Dva brata“. Posle 3800 godina od sahrane, preduzeta su DNK testiranja da bi se pokazalo da li im ovaj nadimak odgovara ili ne.Ispostavilo se da su “Dva brata” zapravo polubraća! Naučnici sa Univerziteta Mančester obavili su DNK analize, 2015. Istraživanje je pokazalo da su braća imala istu majku, ali ne i istog oca.

OKO PLANETE

IZUMI

Svetska mreža

Evropski centar za nuklearna istraživanja (CERN) u Ženevi, pod nazivom Web@30, svečano je obeležio trideset godina World Wide Web, izuma koji je promeni svet. Tačnije, prvog predloga svetske mreže, posle čega u medijskom i informativnom prostoru naše planete ništa više nije bilo kao pre tog 12. marta 1989.Radeći u CERN-u, mladi kompjuterski stručnjak Tim Berners-Li (Tim Berners-Lee) je iskombinovao ideju o pristupu informacijama sa željom za širokom povezanošću i otvorenošću. Bilo je to revolucionarno otkriće, a njegov predlog je postao World Wide Web ili skraćeno www.

OKO PLANETE

EKSPERIMENTI

Mozak radi posle smrti

Američkim naučnicima je pošlo za rukom da mozak svinje održe delimično funkcionalnim čak i posle smrti životinje. Smatra se da ovo predstavlja otkriće koje bi moglo da pomogne u istraživanjima koji se tiču bolesti kao što je npr. Alchajmerova. Istraživanje je obavljeno na 32 svinjska mozga, a obavljala ga je ekipa naučnika sa Jel univerziteta.

OKO PLANETE

ARHEOLOGIJA

Veštački arhipelag

Nekadašnji stanovnici Škotske napravili su veštačka ostrva hiljadama godina pre nego što smo mislili. To otkriva stara grnčarija otkrivena u škotskim jezerima.Stotine ovih malih, ljudskom rukom napravljenih ostrva može se pronaći širom Škotske. Oni su naročito uobičajena na ostrvima Spoljnog Hebrida, arhipelaga koji se nalazi zapadno od obale Škotske. Arheolozi su ranije verovali da nastariji datira iz perioda od pre 800 godina p.n.e.

OKO PLANETE

OTKRIĆA

Zemlja na Mesecu

Kada su astronauti misije „Apolo 14“ na Zemlju doneli kamenje s Meseca, moglo se reći da su sa sobom poneli malo parče doma. Parče granita pronađeno na Mesecu moglo bi da bude prvi dokaz da se stena može odlomiti na našoj planeti ili na nekom drugom mestu. Kamenje s Meseca razbacuje se svuda po svemiru i, u vidu meteora, sve vreme stiže na Zemlju.

ČASOPIS PLANETA Br 91

 SARADNICI NA BROJU

Saradnici: Jozef Baruhović, Katarina Bogićević, Vesna Bosanac, Svetlana Đurić, Milan Gnjatović, Ibrahim Hadžić, Ilijana Jakšić, Gordana Jovanović, Oliver Klajn, Sana Knežević, Dragan Lazarević, Mirjana Lukić, Borka Marinković, Vladimir Milojević, Žaneta Miljanić, Marija Miljković, Darko Mladenović, Draženko Nenadić, Ana Paunović, Barbara Radulović, Miloš Rastović, Dušan Stanić, Sanja Stanković, Miomir Tomić, Gordana Tomljenović, Ljubiša Topisirović, Zoran Šević, Zdenko Štromar, Slavomir Vojinović


Dostupno na digitalnom formatu www.novinarnica.net

Direktor: Milan Knežević
Glavni i odgovorni urednik: Aleksandar Gaon
Pomoćnik glavnog urednika: Miloslav Rajković
Likovno-grafički urednik: Studio Platinum, Beograd
Fotografije: Zdenko Štromar
Naslovna strana: Marija Miljković
Internet: Marija Miljković

IZDAVAČ I OSNIVAČ : " Belmedia" d. o. o.
DISTRIBUCIJA: Global Press d.o.o, Beograd, Žorža Klemansoa 24, 011/276-4538 i 276-9301
ŠTAMPA: "Kosmos", Svetog Save 16, Beograd, 011/ 2430 510

Sledeći broj izlazi 1.septembra 2019g.