AVIJACIJA

SUDBINA NAJBRŽEG PUTNIČKOG AVIONA
Kraj supersoničnog sna

Pad „konkorda“ (Concorde) nadomak Pariza, 25. jula 2000. godine, pokrenuo je niz pitanja o sigurnosti letenja. Do nesreće je došlo kada je komadić titanijuma, otpao sa aviona DC -10 koji je poleteo neposredno pre „konkorda“, prouzrokovao je eksploziju na gumi aviona i uletanje parčića u motor. Usledili su požar i - pad! Način na koji se izveštavalo o tragediji jedinog supersoničnog putničkog aviona na svetu i 113 žrtava (od kojih 4 na zemlji) uticao je na mnoge da razmišljaju o tome kako se uopšte rodila ideja o supersoničnom putničkom saobraćaju – do danas neprevaziđenom.

TEMA BROJA

OD ZAGONETKE SUNČEVIH NEUTRINA DO MISTERIJE KOSMIČKIH ZRAKA
Glasnici iz kosmosa

Naučnici vole misterije jer rešavanje jedne zagonetke veoma često rađa novu, još uzbudljiviju. Tako je uvod, koji je otvorio perspektivu za odgovor na pitanja odakle dolaze kosmički zraci izuzetno visokih energija, šta ih stvara i od kojih čestica se sastoje, bila jedna druga tajna - tajna Sunčevih neutrina i njeno odgonetanje .
Nobelova nagrada za fiziku dodeljena je 2002. godine za otkrića koja su postavila temelj nove astronomske discipline - neutrinske astronomije, koja nam daje mogućnost da zavirimo u jezgro naše zvezde - Sunca. Nju su podelili Rejmond Dejvis, iz Filadelfije (SAD), i Masatoši Košiba, iz Tokija, za "pionirski doprinos astrofizici a posebno za otkriće kosmičkih neutrina".

TEMA BROJA

OSMATRANJE SUNCA
Pogled u unutrašnjost zvezde

Bilo je planirano da SOHO “izveštava” sa Sunca dve godine, ali je opservatorija slala tako dobre i dragocene informacije da je odlučeno da nastavi svoje operacije barem do 2007. godine, čime bi se njen radni vek podudario sa punim jedanaestogodišnjim ciklusom magnetnih oluja na Suncu. U ovom međunarodnom projektu ESA i NASA učestvuje više od 3.200 naučnika iz celog sveta. Četiri meseca pošto je lansirana raketom NASA, opservatorija se našla na najpovoljnijoj tački za rad - jedan i po milion kilometara daleko od sunčane strane naše planete - iz koje osmatra Sunce 24 sata dnevno, i istraživačima šalje beskrajne serije slika koje svedoče o njegovoj uzavreloj atmosferi. Zahvaljujući izuzetnoj opremi, SOHO sva događanja na Suncu prati sistematičnije nego ikad, a stručnjaci kažu da može da zaviri u samo Sunčevo srce .

TEMA BROJA

UV zračenje
U zoni rizika

Upozorenja stručnjaka da preterano izlaganje suncu može da bude opasno, građani kao da namerno ignorišu - ocenjuje direktor beogradskog Gradskog zavoda za kožne i venerične bolesti, prim. dr Aleksandar Adamović, dermatovenerolog. Tokom leta, u ovu ustanovu dolazi povećan broj onih koji imaju promene na koži zbog neopreznog sunčanja – od običnog solarnog crvenila do teških opekotina.

Bolje sprečiti nego lečiti
Dr Ivana Petrović

Ponekad bude kasno kad o svom zdravlju počnemo da brinemo tek sa pojavom tegoba ili bolesti. Tada je već reč o lečenju. Briga o zdravlju je, međutim, sve ono što učinimo na vreme da do bolesti ne dođe, vođeni mudrošću da je "bolje sprečiti, nego lečiti" i u šta, pored zdravih životnih navika, spadaju i elementi preventivne medicine . Dr Ivana Petrović, lekar opšte medicine u beogradskoj Opštoj bolnici Bel Medic i veliki pobornik ove medicinske grane, navodi ipak ohrabrujuću činjenicu da se i u nas, posle više decenija ulaganja isključivo u kurativnu medicinu, situacija polako menja i ponovo formira svest o značaju preventive. Takođe, kuća u kojoj radi, Bel Medic, spada u one medicinske ustanove koje su fokusirane i na sistematske preglede, kao vrlo značajan element preventivne medicine.

MEDICINA

PREVENTIVNA MEDICINA
Prvi oslonac za pacijenta

Kako treba da izgleda rad medicinske sestre? Opis radnog dana Evice Radojičić i Violete Kanić, iz Opšte bolnice Bel Medic, mogao bi da posluži kao obrazac za pisanje kodeksa ili pravilnika za obavljanje tog specifičnog i odgovornog posla. Da se bude prvi oslonac pacijentu i desna ruka lekarima i stručnim konsultantima ove beogradske bolnice, u najmanju ruku zahteva visoku motivaciju i profesionalnu pripremljenost, ali o njima saradnici kažu i da su pravi primeri medicinskih sestara - menadžera. Svaki njihov dan u Bel Medicu je ispunjen nizom različitih poslova, ne samo onih koje svi poznajemo kao uobičajene zadatke medicinskih sestara, već i organizacionih, iz domena strateškog planiranja. Štaviše, njihov poseban a svakodevan zadatak je i kontinuirano usavršavanje i obuka , odnosno mentorski rad sa pripravnicima .

NAUKA KAO ŽIVOT

MODERNI GRAD NA UŠČU
Dr Ljiljana Blagojević , vanredni profesor Arhitektonskog fakulteta Univerziteta u Beogradu

O Ljiljani Blagojević nekadašnji profesori govore s impresivnim uvažavanjem. Ističu njen naučni rad, smisao za transfer znanja o savremenoj arhitekturi, opštu erudiciju. Institut za tehnologiju Masačusets univerziteta (Massachusetts Institute of Technology) objavio je njenu monografiju Modernism in Serbia The Elusive Margins od Belgrade Architecture 1919-1941, pisanu na engleskom jeziku. Knjiga je doživela pozitivne prikaze širom sveta .

JUBILEJI

150 godina od rođenja Nikole Tesle
Tesla u porodičnim zapisima
Sofijin kuvar

Preturajući po tavanu stare kuče svoje tetke po ocu, Svetozar je pronašao jednu sveščicu svoje bake Sofije. Na 135 stranica gusto ispisanih Sofijnom rukom, Svetozar je našao mnogo recepata, koje je pažljivo preneo u računar, odštampao i po jedan primerak poslao svakoj od Sofijinih praunuka. Prilikom prepisivanja Sofijinog kuvara, Svetozar se trudio da ne izostavi ili promeni ni jednu jedinu reč. Kuvar je stigao i u Beograd, budući da u njemu žive dve Sofijine praunuke i mnogo Trivunovih potomaka, među kojima je i unuka njegovog sina Miloša. Miloš Mandić je bio Sofijin polubrat, Trivunov sin iz njegovog trećeg braka. U tom braku Trivun je dobio troje dece: Petra, Miloša i Olgu, koju je Nikola Tesla cupkao na kolenima i poklonio joj dukat kada je 1889. godine došao u Gračac da poseti rodbinu. Tom prilikom je Tesla sa svojim ujakom Petrom Mandićem, Trivunovim bratom, posetio parisku izložbu.

ROBOTIKA

Tipičan robot se sastoji od sledećih delova: pokretna fizička struktura (neka vrsta motora), senzorski sistem izvora za napajanje i kompjuter (tzv. mozak robota) koji kontroliše ostale delove. U osnovi roboti su mašine koje pokušavaju da oponašaju čoveka ili životinju. Postoje različite definicije pojma robot tako da je teško dati opštu definiciju ove naprave. Poznate su sledeće vrste robota: R 2 D 2 i C 3 PO inteligentni roboti koji govore, sa svojom personalnošću kao u filmovima "Rat zvezda". Sonijev AIBO robot igračka u obliku psa može da "uči “, da raspoznaje čovekov glas i da izgovara rečenice .

SAOBRAĆAJ

Pruge uskog koloseka
Povratak ćirinog piska

Početkom 2003. godine završena je obnova čuvene „Šarganske osmice“, na Mokroj Gori u blizini Užica, dela nekada izuzetno značajne pruge uzanog koloseka Beograd - Sarajevo - Dubrovnik, na kojoj je saobraćaj ukinut 1974. godine. Do šezdesetih godina prošlog veka, ovom magistralnom saobraćajnicom dnevno su prolazile desetine vozova, prevozeći robu i putnike između Srbije i Jadrana.
Modernizacijom železnice i razvojem drumskog saobraćaja, do sredine sedamdesetih godina ukinuta je i demontirana većina pruga uzanog koloseka na našim prostorima. Poslednji uski kolosek u Srbiji na kome se odvijao redovan železnički saobraćaj , prugom Mladenovac - Aranđelovac - Lajkovac , prestao je da radi 1982. godine . Time je završen jedan važan i svetao period u istoriji jugoslovenskih železnica .

HIDROGEOLOGIJA

Najveći broj prirodnih izvora nalazi se na teritoriji središnje Srbije. Ovakav raspored prirodnih i veštačkih termalnih i termomineralnih izvora posledica je raznolikog geološkog sastava i hidrogeoloških i geotermalnih karakteristika. U Srbiji ima 46 lokaliteta koji se smatraju kao prirodna lečilišta. - Temperaura vode kod oko 60 % izvora iznosi 20-40 oC. Izvori termomineralnih voda koje sadrže CO2 koriste se za industrijsku proizvodnju mineralnih “stonih” ili takozvanih “kiselih” voda. U Srbiji takvih proizvodnih pogona ima osam. Prema bogatstvu izvora kiselih voda koje bi se mogle koristiti, ovih fabrika bi moglo biti duplo više - objašnjava prof. dr Mihajlo Milivojević, dekan Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu.

ČASOPIS PLANETA Br 20

SARADNICI NA BROJU

Dragomir Antonić, Nebojša Arsenijević, Maja Borović, Nikola Božić, Zorica Civrić, Rajko Dosković, Mirjana Dragović, Ibrahim Hadžić, Mirko Jakovljević, Čedomir Janjić, Nataša Jovanović, Vladimir Jovanović, Vidojko Jović, Jelena Kalderon, Vida Karabuva, Oliver Klajn, Ana Kocjan, Nadežda Krstić, Aleksandar Milinković, Vladimir Milojević, Jelena Milosavljević, Žaneta Miljanić, Vojin Nestorović, Viktorija Podboj, Zoran Popović, Ivica Radovanović, Branislava Rogić, Luka Rubinjoni, Milutin Rudaković, Vesna Strugar, Duško Šibinac, Lidija Tomić, Miomir Tomić, Gordana Tomljenović, Tamara Torlak.

Direktor : Milan Knežević
Glavni i odgovorni urednik : Aleksandar Gaon
Pomoćnik glavnog urednika : Miloslav Rajković
Likovno - grafički urednik : Branka Savković
Fotografije : Rade Krstinić
Internet prezentacija : Dragan Bogdanović