ORNITOLOGIJA

Dubravka Marić

Ptice u Srbiji

Širenje areala, biološki sat i izmenjena staništa

Srbija je zimovalište ptica, koje se inače gnezde u Severnoj Evropi, ali i mesto gde svoj podmladak podižu neke druge vrste ptica. One će se u seobi pridružiti onim pticama sa severa Evrope koje zimuju u Africi. Uprkos činjenici da zauzima samo 1% evropskog kopna, Srbija se nalazi u jednom od šest centara biološke raznovrsnosti u Evropi. Predeona raznolikost je čini domom brojnih biljnih i životinjskih vrsta tako da je kod nas pouzdano zabeleženo stalno, periodično i povremeno prisustvo 352 ptičje vrste. Međutim, klimatske promene, uticaj antropogenog faktora, degradacija staništa i akcidenti, doveli su do toga da se čak 123 vrste ptica suočavaju sa rizikom od iščezavanja.

- U Vojvodini koja je ravna, ima dosta poljoprivrednih terena i dosta vodenih površina, što prirodnih, što veštačkih - bare, močvare, jezera, ribnjaci... - tako da ima  ptica vodenih staništa. Ima i planinskih delova: pobrđa, brda, planina različitih veličina. U zavisnosti od tih visina, postoje i različite grupe ptica. Gnezdarica je oko 240. To su dosta različite grupe: sitne pevačice, grabljivice, jedna vrsta lešinara, a bilo ih je četiri. Ima i šljukarice, različitih čaplji, roda, vranaca. Prilagodljivije vrste žive u gradovima ali ih, uz određene izuzetke, ima i na drugim lokacijima. U poslednje vreme, sa klimatskim promenama, vrste sa Mediterana se polako penju severno. Na taj način su Beograd i Novi Sad dobili crne i bele čiope - ptice slične lastama. One više vole veće urbane ekosisteme, gde mogu da se gnezde na visokim uskim zgradama koje ih podsećaju na litice kanjona, njihova prirodna staništa. Neke vrste ptica su kod nas cele godine, ali i one tokom godine menjaju svoj areal. Takođe, migriraju i po visini, što znači da se zimi spuštaju na niže nadmorske visine - kaže Uroš Stojiljković, menadžer za odnose sa javnošću Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.
Srbija nema autohtone vrste ptica, ali zato ima stanarice ili vrste koje kod nas žive cele godine: od pevačica, preko ptica vodenih staništa do grabljivca kao što su sove, od kojih je selica samo ćuk. Kada je već reč o sovama, Kikinda je „svetska prestonica“ utina (malih ušara), zbog čega ovaj grad u novembru obeležava „sovembar.“ Počev od oktobra, utine formiraju kolonije i okupljaju se u naseljenim mestima, gde ostaju do kraja februara, kada će se ponovo raspršiti po okoloni kako bi se gnezdile. Broj utina u Kikindi varira od godine do godine, ali su 2009. izbrojane čak 734 jedinke ovih sova, što je još svetski rekord.

Grad, fizičko stanje i stres

- Vojvodina je najslabije pošumljeno područje u Evropi i utine su došle u grad gde ima zelenila, pa mogu da se okupljaju zimi i da se razmnožavaju. Ima dosta glodara, u gradu je temperatura nešto viša nego u okolini. Definitivno, postoje ptičje vrste kojima više odgovara grad. Ali, ima i onih koje nisu toliko bliske čoveku. Tamo gde se ptice love, one su i mnogo plašljivije. Zdravlje tih ptica, njihova fizička kondicija, stres - sve to utiče i na njihovu brojnost. Njima najviše odgovaraju neka zaštićena područja, i zato i jeste cilj da ih u budućnosti ima što više, ali ne u smislu nekog procenta koji Evropa traži od nas već da to stvarno budu zaštićena područja kojima će se pažljivo upravljati. Pravac u kojem se kreće zaštita prirode je rewilding, odnosno vraćanje staništa u izvorni oblik - objašnjava Uroš Stojiljković.

S jedne strane, biće potrebno mnogo volje, napora i vremena da se saniraju posledice vekovnog krčenja šuma radi dobijanja poljoprivrednog zemljišta. Sa druge strane, iako se naši veliki gradovi ne šire toliko kada je reč o njihovoj površini, već se „zgušnjavaju“ i rastu „u visinu“, koncentracija ljudi i aktivnosti usmerenih ka zadovoljavanju njihovih potreba i dalje se sudara sa potrebama ptica koje, redovno ili povremeno, koriste prirodna staništa u velikim gradovima ili u njihovoj neposrednoj blizini.
- U ovom jesenje-zimskom periodu, često stradaju labudovi. Prošle godine, ali i prethodnih sezona, kada je bio aktivan ptičji grip, bilo je dosta stradanja ždralova koji su kod nas i bez toga ugroženi samom činjenicom da se više ne gnezde u Srbiji nego se pojavljuju samo na seobi i ređe na zimovanju. Smanjenje staništa na kojima ptice mogu da se odmore tokom migracija dovodi do prevelikog broja jedinki na malom prostoru, pa su samim tim ptice sklonije da međusobno prenesu zarazne bolesti. U tim grupama dolazi do mutacija i nastajanja opasnijih sojeva virusa. Recimo, virus koji nekada ne bi uzrokovao smrt kod ptica sada je mutirao tako da izaziva smrt kod gotovo svih zaraženih jedinki. To je loše po populaciju divljh ptica, ali i pojedinih sisara koji su ugroženi, kao što su polarni medvedi, pojedine vrste foka. Sve to je posledica globalnog zagrevanja, uništavanja staništa i prirode. Prošle godine smo imali veliko stradanje gradskih i seoskih lasta koje su se, zbog velikih vrućina, gnezdile kasnije pa su kasnije završile sa mladuncima i kasnije su krenule u seobu. Njihov prirodni biološki sat je poremećen tim promenama klime, a laste su samo jedna vrsta koja je zadužena za kontrolu insekata. I onda to dođe do drugih sisara i nas, pa na kraju budu životinje krive a ne mi koji menjamo staništa veoma velikom brzinom - ukazuje doktor veterinarske medicine Danica Veljković, stručna saradnica za upravljanje projektima Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.

Privikavanje selica

Najlakše je utvrditi da su ugrožene ptice selice jer one zahvataju veća prostranstva na Zemlji, pa imaju i više izgleda da stradaju od klimatskih promena, kako onih sa kojima se susreću dok putuju tako i onih sa kojima se suočavaju u zimovalištima i gnezdilištima.
- Svake godine, sve ranije i ranije, beležimo dolazak selica. Nekada su vesnici proleća stizali krajem marta a sada prve laste viđamo već u februaru. Drugo, mnoge jedinke vrsta koje su ranije bile izrazite selice, kao što su bele rode, sada kod nas uspešno prezimljuju zbog nižih temperatura tokom zime i dostupnosti hrane na brojnim deponijama. Tokom ‚Zimskog popisa ptica vodenih staništa‘, svake godine beležimo prezimljavanje nekih selica, kao što su žuta čaplja, vlastelica i druge. Neke studije pokazuju da postoji biološko prilagođavanje ptica na klimatske promene, odnosno da je broj mladunaca kod nekih vrsta manji nego pre pedeset-šezdeset godina, da su jaja manja, kao i same ptice. To su sve neke biološke promene, koje u određenoj meri mogu da se povežu sa klimatskim promenama - objašnjava Danica Veljković.
Otuda se neke od vrsta koje su se gnezdile u Srbiji, kao što je mala droplja, više ne pojavljuju čak ni u preletu. Kudravi nesiti (pelikani), nekada rasprostranjene gnezdarice Srbije, poslednjih godina se redovno viđaju na Đerdapu tokom zime, ali se i dalje ne gnezde, baš kao ni tankokljuni sprudnik, zijavac i orao ribar. Od četiri vrste lešinara koji su se gnezdili u Srbiji, sada to čini samo beloglavi sup, koji je dobro oporavljen zahvaljući naporima Fondacije za zaštitu ptica grabljivica i drugih ornitologa. Preostale tri vrste lešinara: bradan, bela kanja i crni lešinar, kod nas se smatraju iščezlim vrstama.

NAJDETALJNIJI VODIČ O PTICAMA

Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije nedavno je prevelo i objavilo knjigu „Ptice Srbije i Evrope: vodič za raspoznavanje“. To je najobimniji vodič sa fotografjama u jednoj knjizi za raspoznavanje ptica u Evropi, objavljen kod nas. Pripremili su ga Bob Hjum, Robert Stil, Endi Svoš i Hju Harop, koji su i autori poznatog vodiča „Ptice Britanije.“ Knjiga „Ptice Srbije i Evrope: vodič za raspoznavanje“, prikazuje svih 928 vrsta divljih ptica zabeleženih u Evropi, kao i uspostavljene populacije stranih vrsta. Sadrži 4.700 fotografija koje prikazuju ptice onakvima kakvima ih zaista vidimo u prirodi. Fotografije su birane tako da pruže što više informacija, ali i da knjiga bude lepa. U njoj se nalazi i 540 mapa, izrađenih u saradnji sa organizacijom „BirdLife International“ iz Velike Britanije. Vodič je lak za korišćenje, praktičan je i pristupačan, ima 640 strana. Sadrži neophodne informacije potrebne posmatračima ptica svih nivoa znanja, kako bi mogli da prepoznaju svaku pticu koju vide. Ptice su detaljno opisane u svakom ruhu: mužjaci, ženke, gnezdeće i negnezdeće jedinke, odrasle i nezrele jedinke, kao i karakteristične podvrste (upoređuje slične vrste ili one koje su teške za raspoznavanje). Opisani su svi aspekti potrebni za raspoznavanje vrste, uključujući mitarenje i oglašavanje, a prikazani su i rasprostranjenost, status i stanište. Knjiga „Ptice Srbije i Evrope: vodič za raspoznavanje“, donosi tačan presek situacije u proleće 2023. godine, iako će već u narednim godinama biti promena kada je reč o prisutnim vrstama i njihovim podvrstama. Neke od ovih vrsta verovatno ćemo češće viđati u narednim decenijama, kako se klima Srbije bude menjala iz kontinentalne u suptropsku

- Šezdesetih godina prošlog veka je došlo do masovnog trovanja vukova, i tada su nestali i lešinari. To je jedan od glavnih uzroka njihovog nestanka. Ptice grabljivice su na vrhu lanca ishrane, tako da sva ta trovanja u suštini utiču na njih. Imamo i vrste koje su kritično ugrožene, kao što je velika droplja. Prošle godine ih je bilo devet, a imali smo ih sedam u prethodnih desetak godina, u rezervatu Pašnjaci, kod Kikinde. Bilo je to prvo zabeleženo povećanje njihove populacije i ornitološka vest 2024. godine kod nas. Raste i populacija orla krstaša u Vojvodini, ali to ne znači da on i dalje nije ugrožen. Ugroženi su i ražanj, ćurlikovac, muljača, barska šljuka, orao kliktaš, stepski soko, riđa lunja i veliki tetreb - ocenjuje Uroš Stojiljković, menadžer za odnose sa javnošću Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.
Na opasku da se u javnosti često čuje da ima „previše“ golubova i vrana, on sa osmehom odgovara:
- Od nas nećete čuti da neke vrste ima previše. Kod nas nema invazivnih vrsta ptica. Fazani su brojni, ali oni su lovna vrsta i njihov broj se kontroliše. Golubovi su u smislu zaštite u nekakvoj sivoj zoni jer oni nisu zaštićena vrsta i za njih niko nije nadležan. Zaista ne možemo da kažemo za bilo koju vrstu da je česta. Na primer, golub selac koji je u Americi bio čest, baš kao što je sada divlji golub, nekada je bio toliko lovljen da je sada izumrla vrsta - tako da može izgledati da neke vrste ima mnogo, ali su ti odnosi u prirodi delikatni i vrlo brzo može doći do nekakvog narušavanja sistema.

Obeležavanje mladunca krstaša 2023, foto: Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije

Gošća s Nila

U novembru je na Dorćolu viđena nilska guska. Ova vrsta koja je tipična za Nil i podsaharsku Afriku je, u 16. i 17. veku, doneta u Veliku Britaniju kao ukrasna. U Zapadnu Evropu je uvedena u 19. stoleću. Od tada se toliko odomaćila da je 2017. proglašena za invazivnu vrstu, a to onda znači i da je na nju dozvoljen lov. Stručnjaci smatraju da je ova guska verovatno pobegla iz nekog uzgajališta, ali i da je moguće da je doletela odnekud. Oni procenjuju da ćemo narednih godina viđati sve više nilskih gusaka u Srbiji. Sasvim je moguće i da će, zbog klimatskih promena, i naša zemlja postati pogodna za naseljavanje papagaja koji će živeti slobodno, što je već slučaj u nekim mediteranskim državama.
- Utvrđeno je da se sa područja Mediterana širi areal desetak vrsta ptica, ovde gde nije njihovo izvorno stanište. Pitanje je kako će se uklopiti, koliko će ugroziti domaće ptice zbog hrane. To je samo jedan od problema i izazova sa kojima ćemo morati da se nosimo u budućnosti. U Španiji su papagaji baš česti. Čujete ih i vidite kako lete. Ista je situacija i u Italiji, naročito u većim gradovima. To su najčešće mali i veliki aleksandri, koji su pušteni ili su pobegli. Skloni su da se naviknu i adaptiraju na neko stanište. Pronaći će tu neku hranu, koja možda ne bi bila onakva kakvom bi se hranili na teritoriji gde su prirodno, ali naći će nekakvu alternativu. I veoma su otporne ptice, u smislu da se lepo reprodukuju u prirodi, da opstaju u hladnijim periodima bez problema, tako da to postane problem zato što to nije vrsta koja je ovde prirodno. Samim tim, hraniće se našim vrstama, koje ne bi trebalo da jedu: zelenim mladicama bilja i sličnim, što može da ugrozi naše vrste, a njih same da pretvori u invazivne vrste. Može doći do širenja zaraznih bolesti, pošto je reč o vrsti koja ovde nije prirodna. Isto tako, nova vrsta i sama može biti prijemčiva na neke bolesti, pa će onda doći do mutacije tih virusa i napraviće se problem za domaće vrste. Ovakva dešavanja su uvek rizična za autohtone vrste - upozorava Danica Veljković, stručna saradnica za upravljanje projektima Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.

DRUŠTVO OBELEŽILO 35 GODINA

Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije sa sedištem u Novom Sadu i Beogradu, proslavilo je svoj tridesetpeti rođendan 18. novembra 2024. Njegovi članovi nisu samo ornitolozi već i svi oni koji svojim delovanjem mogu da doprinesu zaštiti i proučavanju ptica. Za 35 godina postojanja, objavljeno je više značajnih knjiga („Ptice Srbije - kritički spisak vrsta“, „Ptice Srbije i Evrope: vodič za raspoznavanje“) i realizovano nekoliko filmova i dokumentarnih serija. Društvo ima svoje časopise i periodične publikacije. Takođe, učestvuje u različitim međunarodnm projektima: od rada na Evropskom atlasu ptica gnezdarica i sprovođenja popisa i praćenja ptica, preko projekata sa ciljem oporavka populacija (modrovrana, orao krstaš) i postavljanja bezbednih gnezda na dalekovode (bele rode), pa sve do pokretanja inicijativa (uveden je lovostaj na ugrožene vrste grlice i jarebice do 2024. i skraćenje lovne sezone na prepelice) i rada na otkrivanju i sprečavanju slučajeva uništavanja ptica kroz delovanje Tima za borbu protiv krivolova, koji je Društvo osnovalo 2014. Pravljenje kutija za modrovrane, foto: Kalman Moldvai Sve to je nemoguće bez aktivnog uključenja volontera i animiranja javnosti. Iako je do 2019. Društvo brojalo oko dve stotine članova, sada ih ima hiljadu i dvesta. Ima i oko četrdeset hiljada pratilaca na Fejsbuku, kao i grupu sa još oko 12 hiljada članova. Tradicionalna akcija  „Domaćinstvo koje su laste izabrale“ usmerena je na seosko stanovništvo, kako bi se sa tonom kukuruza nagradila domaćinstva sa najvećim brojem seoskih lasta. U toku je projekat popularizacije posmatranja ptica među seoskim stanovništvom u pograničnoj oblasti sa Bosnom i Hercegovinom. Takve akcije, kao i promovisanje posmatranja ptica, hobija koji je inače vrlo popularan u svetu, ali i besplatne aplikacije („Ptice na dlanu“) za lako raspoznavanje 260 vrsta ptica, uz druge oblike uključivanja najšire javnosti (posebno dece i mladih) - pomažu očuvanju ptičjih vrsta i populacija u Srbiji. Pticama je sigurno potrebna svaka pomoć zato što se, osim sa klimatskim promenama i gubitkom staništa, neprekidno suočavaju sa trovanjem, krivolovom, hvatanjem, krijumčarenjem, elektrokucijom (stradanjem od strujnog udara) i kolizijom (sudar sa delovima prenosne mreže).

Dubravka Marić

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"