JUBILEJI

Više od genija
Albert Ajnštajn

Dali bi Ajnštajn bio model za postere kojima se simbolično predstavlja prototip pravog naučnika, a samo zato što je imao razbarušenu kosu i prodorne oči? Da li bi postao ikona nauke da nije bio istovremeno i posvećen i rasejan i da li bi u tom slučaju njegovo ime i dalje bilo sinonim za genija?

Zamislimo, radi provere, da je izgledao kao Maks Plankt ili Nils Bor. Da li bi i tada sa njima delio orbitu kojom jezde samo čisti genijalci? Ili bi, pak, napravio kvantni skok u krug koji naseljavaju Aristotel, Galilej i Njutn?

Tekst

MEDICINA

Sportska traumatologija: prof. dr sc med Miroljub Stanojković
Siguran povratak na teren

Sportska povreda je poseban termin u medicini - podrazumeva se da je reč o povredi kod mladog čoveka u punoj životnoj aktivnosti, i da su takve povrede posledica čestog ponavljanja istih i veoma napornih vežbi, jer zbog višegodišnje akumulacije prevelikog fizičkog napora dolazi do popuštanja određenih delova skeleta. Tegobe koje se pri tom javljaju su, pre svega, bol, a potom i oštećenje funkcije pogođenog dela lokomotornog aparata, najčešće noge ili ruke.

Tekst

MEDICINA

Fetus kao pacijent
Parentalna dijagnostika srčanih mana

Jedna, danas potpuno zdrava beba, koja je nedavno došla na svet u Ginekološkoj klinici Kliničkog centra Srbije, a ubrzo potom je operisana na Univerzitetskoj dečjoj klinici u Beogradu, u nekom drugom vremenu ili okolnostima živela bi možda samo koji dan. Na sreću, ginekolog koji je bebu pregledao još u majčinoj utrobi, ultrazvukom, primetio je da ona ima tešku srčanu manu, pa je sve što se dalje događalo oko nerođenog pacijenta imalo precizno utvrđen i dobro organizovan sled: stanje fetusa je redovno praćeno, na osnovu toga je određen najpovoljniji dan porođaja, novorođenče je po odvajanju od majke odmah upućeno na dečju kliniku gde ga je već čekao lek bez koga ne bi moglo da preživi....

Tekst

TEHNOLOGIJA

Dijamagnetska levitacija
Po kosmosu na magnetnim silama

Poznata osobina magneta da se njihovi raznoimeni polovi privlače, a istoimeni odbijaju, odavno je navela naučnike da pomisle na mogućnost da se predmeti održavaju u lebdećem stanju pomoću magneta. Ali, kod običnih magneta to ne ide; svako ko se kao dete igrao sa njima pokušavajući da ih postavi da “lebde” jedan iznad drugog, video je da oni veoma brzo gube ravnotežu.

Tekst

PSIHIJATRIJA

Terapija virtuelnom stvarnošću

Izgleda da softver kojim se kreira virtuelna okolina može mnogo bolje i korisnije da nađe primenu u medicini, nego u igricama. “Virtuelna” stvarnost može da ublaži i fizički i psihološki bol (kao što je već pokazao dr Vilajanur Ramačandran, koristeći obićno ogledalo za olakšavanje simptoma tzv. fantomskog bola, o čemu je već pisano u Planeti br. 10). Ipak, korišćenje softvera za kreiranje virtuelne realnosti koja može da pomogne pri ublažavanju bolova, pa čak i lečenju od fobija, otvara sasvim novo polje istraživanja sa veoma primamljivim i u suštini neograničenim mogućnostima...

Tekst

MAKROSKOP

Nauka kao igra

Retki su tekstovi o igri u nauci. Moguće je da naučnici nisu samouvereni pa vole da se prikrivaju ili možda smatraju da im igra jednostavno pripada. A ne bi bilo ni zgodno da ljudi pomisle da njihovi porezi odlaze na igrarije prerasle dečurlije.
Igra u nauci je prikrivena i teško je pratiti, pa je ekstremna teza da je nauka jednako igra - praktično neodrživa. Skromnija definicija koja može da se dokazuje je ona, da nauka ima elemenata igre.

Tekst

PRIČA SA NASLOVNE STRANE

Meteori bombe padalice
Kosmičko kamenje koje ostvaruje želje ili uništava planete

Komete, meteori, asteroidi, elektromagnetske eksplozije ili energetske “bombe” iz kosmosa - sve je to bezbroj puta tokom 4.6 milijardi godina, koliko je stara naša planeta, dovodilo u opasnost ili čak uništavalo dobar deo života na Zemlji. Naša sreća, zapravo, oslanjala se na dovoljno čvrst višeslojni zaštitini omotač. Mars, na primer, nije imao takvu sreću, jer njegovo magnetno polje nije bilo toliko snažno da zadrži udar iz kosmosa. Da li postoje ciklične smene katastrofalnih događanja na Zemlji?

Tekst

NAUKA I ŽIVOT

Pametne tkanine

Zamislite da imate tašnicu koja vas upozorava da ste zaboravili novčanik ili kišobran i da tu tašnicu kasnije možete da upotrebite kao maramu koja očitava, uzgred, nivo zagađenosti vazduha u gradu! A šta mislite o jednostavnoj spravici na zidu, koja zasvetli istog trenutka kad neko pokuša da se ubaci na vašu bežičnu internet liniju?!

Tekst

PALEONTOLOGIJA

Jezivoglavi gušter sa istoka

Fosilni ostaci dugovratog morskog grabljivca, gmizavac sa zubima, koji je verovatno lovio ribe i sipe u plićim vodama pre nekih 230 miliona godina, otkriven je na jugoistoku Kine. Ovaj morski gmizavac je imao relativno krut vrat dug 1,7 m što je skoro duplo duže od trupa, koji je jedva dosezao metar dužine.
Ovo je prvi primerak pravog morskog gmizavca pod nazivom protorosaur, koje karakteriše dug vrat i produžena vratna kičma. Poređenje ovog primerka sa sličnim u Evropi i na Bliskom Istoku, pod nazivom tanystropheus, daće novi uvid o njihovim sposobnostima da love kao i tokove evolucije u periodu triasa.

Tekst

ARHITEKTURA

Zeleno građevinarstvo
Zdrave i bolesne kuće

Svetska zdravstvena organizacija više od decenije radi na projektu ispitivanja kvaliteta zgrada sa aspekta njihovog uticaja na zdravlje ljudi. Posebno su analizirane takozvane “bolesne kuće”, pravljene od štetnih materijala. Prof. dr Slobodan Krnjetin, sa građevinskog fakulteta u Novom Sadu, ističe da se posledice, najčešće ispoljavaju kroz oboljenja disajnih organa i alergije, a česti su primeri malignih oboljenja kao i raznih genetskih promena. Istraživanja međunarodnih ekspertskih komisija takođe svedoče o značaju, koji se i u svetu poklanja ovom problemu. Na međunarodnoj konferenciju u Milanu 1995. godine, posvećenoj ovoj temi, posebno su navedeni sledeći kriterijumi za definiciju tzv. “zdravih kuća”: termički kvalitet sredine, velika osvetljenost, dobra zvučna izolacija, sigurnost, funkcionalnost, mala potrošnja energije i prirodnih i mineralnih resursa i malo zagađenje okoline.

Tekst