SA NASLOVNE STRANE

Putnici i vremenske mašine,
Čuvari vremena,
Tri veka istraživanja,
Uputstvo za putovanje,
Velsova i Tesiina priča, Hodnici vremena

U OVOM BROJU PLANETE

AERONAUTIKA

Krila nad Srbijom

Počeci srpske avijacije sežu u prvu deceniju prošlog veka. Jedan od entuzijasta, dr Vladimir Aleksić iz Pančeva, u oktobru 1909. godine, sagradio je prvu jedrilicu kod nas i sa njom uspešno leteo. Planove da u svoj model ugradi motor nije ostvario, pošto je preminuo tokom operacije slepog creva. Ostao je upamćen kao simbol začetka naše avijacije, ali više kroz planove koje je razvijao, nego kroz efekat koji je ostvario. Druga bitna ličnost, iz tog ranog perioda, je Ivan Sarić iz Subotice. Tokom boravka u Francuskoj 1909. godine, video je avion Luja Bleria, kojim je ovaj francuski pilot preleteo Lamanš. To ga je navelo da, odmah po povratku, samostalno počne da gradi avion, koji je ličio na Bleriov, ali se po dimenzijama i nekim tehničkim rešenjima bitno razlikovao.

EKSKLUZIVNO

Beogradska mumija

Dr Branislav Anđelković sa Katedre za arheologiju Bliskog istoka na Filozofskom fakultetu u Beogradu i član Međunarodnog udruženja egiptologa, jedan je od retkih arheologa u svetu kojima se posrećilo da za istraživanja ima svoju "vlastitu" mumiju. Posle viševekovnog spokojstva i mira, mumija je neuhvatljivim igrama sudbine dospela u Srbiju, potom u Narodni muzej u Beogradu, pa posle kratkog predaha pod reflektore i radoznale poglede čitavog tima uglednih naučnika. Prvi deo pratećih eksponata, koji obuhvata bronzane statue, ušabti figurine, amulete i skarabeje, stigao je u Arheološku zbirku Filosovskog fakulteta u Beogradu 1990. godine, dok je drugi deo eksponata, uključujući kovčeg sa mumijom kao i prazan kovčeg Neferrenepet, u Arheološku zbirku dospeo oktobra 1992. godine.

DEFEKTOLOGIJA

Koliko razumemo decu?
Porazni rezultati istraživania o poremećajima kod dece

Projekat "Fenomenologija smetnji i poremećaja u razvoju" Defektološkog fakulteta u Beogradu, započet pre dve godine, zabrinjava i trenutnim rezultatom i potencijalnim pogoršanjem stanja: već je loše, a biće još gore.
Ovaj projekat je krajem decembra 2001. godine, odobrila komisija u Bolonji, a troškove njegove realizacije snose sam Defektološki fakultet i Ministarstvo za nauku, tehnologiju i razvoj republike Srbije. Prva faza trogodišnjeg istraživanja upravo se okončava, a ispitanike je činilo 2000 dece od drugog do četvrtog razreda u pet beogradskih škola. Ovo je najobuhvatnije, do sada obavljeno ispitivanje smetnji i poremećaja učenika kod nas. Kao metod je korišćena audiometrija, a primenjivan je i kanadski "akadija" test. Stručni tim Defektološkog fakulteta, koji čini 30 profesora i asistenata, na čelu sa prof. dr Slavicom Golubović, već je obradio većinu materijala prikupljenog tokom protekle dve godine.

MEDICINA

Zapostavljeni periferni krvni sudovi
Lek uvek postoji

Pojava suženja krvnih sudova upozorenjeje da je došlo do ozbiljnog oboljenja donjih ekstremiteta. Pacijente ne treba pitati da li su zapostavili krvne sudove jer, načinom života i ishrane, oni to često čine. Ali ako biste upitali lekare da li su neki krvni sudovi zapostavljeni u lečenju, verovatno ne bi rekli da jesu. Dr Mihajlo Zdravković,profesor kardiologije tvrdi suprotno.

NAUKA KAO ŽIVOT

Akademik, prof, dr Sava Perović
Skalpelom kroz svet

Urolog, čija je uža specijalnost genitalna hirurgija, postao je poznat po "začuđujućim zahvatima" još 1977. godine. Od tada, na skupovima urologa i hirurga širom sveta, svake godine predstavlja nove radove i dostignuća. Njegovi hirurški zahvati prenose se satelitom direktno iz operacione sale
Poznati svetski hirurzi pozivaju dr Perovića na stručnu saradnju kako bi se upoznali sa njegovim jedinstvenim metodama. Najveća imena svetske hirurgije, kao što su Hohenfellner iz Mainca, Marberger iz Insbruka, Asopa iz Indije i mnogi drugi, porede ga sa Kristijanom Bernardom, napominjući da se takav hirurg pojavljuje veoma retko.

ASTRONAUTIKA

Pet godina kosmičke stanice

Pre pet godina, 20. novembra 1998. lansiran je prvi segment Medunarodne kosmičke stanice (ISS), modul "Zarja". Tako je počela gradnja stanice ISS, najvećeg međunarodnog mirovnog projekta u istoriji koji je do sada koštao više od 20 milijardi dolara.Dve godine kasnije, 2. novembra 2000. na stanicu je stigla njena prva osnovna posada -Vilijem Šeperd (VVilliam Shepherd), Sergej Krikaljov i Jurij Gidzenko. Od tada pa do nesreće "Kolumbije", ISS je stalno bio nastanjen tročlanim posadama sastavljenim od američkih astronauta i ruskih kosmonauta. Povremeno, u kratkotrajne posete američkim šatlovimai ruskim "Sajuzi-ma", na ISS su dolazili i predstavnici pojedinih od šesnaest država-članica programa ISS.

PRIČA SA NASLOVNE STRANE

DA Li JE MOGUĆE PUTOVANJE KROZ VREME
Istina i iluzija

Možda je to vaš najveći san, ali je za većinu naučnika putovanje kroz vreme, najgora noćna mora. Za ovo postoji jednostavan razlog. lako zakoni prirode dozvoljavaju postojanje vremenskih mašina, time se narušava princip kauzalnosti - osnovna pretpostavka po kojoj uzrok mora da prethodi posledici. Problem je u tome što još uvek niko nije ponudio definitivno objašnjenje zbog čega vremenska mašina ne bi mogla da se napravi. Najbolji dosadašnji razlog dao je Stiven Hoking, koji nagoveštava da, jednostavno rečeno, svemir ima svog ugrađenog "policajca" za vreme. Ipak, kako u zakonima fizike nema vidljivih policajaca, teorija o čuvanju hronologije ostaje želja fizičara koji mogu da drže palčeve i nadaju se najboljem.

PRIČA SA NASLOVNE STRANE

GOSPODARI VREMENA
Između fantastike i nauke
Kapije bogova

Putovanje kroz vreme, onakvo kakvim ga predstavlja većina pisaca naučne fantastike dozvolilo bi put u bilo koji trenutak prošlosti ili budućnosti. Ako bi neka napredna civilizacija napravila vremeplov, milenijumima daleko, oni bi se mogli vratiti u naše vreme i podeliti sa nama znanje koje su razvijali hiljadama godina. Ipak, još se niko nije pojavio i vodeći fizičari, poput Stivena Hokinga, pitaju se "ukoliko je put kroz vreme stvarno moguć, gde su onda svi ti putnici?" Odgovor leži u razlici između naučnih činjenica i naučne fantastike. Dok je tehnologiia potrebna za sastavljanje vremeplova vekovima daleko, ništa što je poznato današnjim zakonima fizike to ne sprečava. To, međutim, ne znači da ćemo moći da putujemo unazad koliko nam se prohte. Ne bi se moglo putovati u vreme pre nego što je mašina napravljena. Ovo ograničenje je neizbežna posledica fizički ostvarivih vremeplova.

PRIČA SA NASLOVNE STRANE

Hodnici vremena

Postoji mnogo teorija o poreklu letećih tanjira, otprilike onoliko koliko ima peska na plaži. Na primer, njima pilotiraju bića sa drugih planeta. To su tajne vojne letilice. To su duhovne rnanifestacije. Proizvod su prirodne zemljine energije. Oni su halucinacija, pogrešno identifikovane zvezde, prevara... Spisak je beskrajan.
Postoji još jedna mogućnost, koja se može dodati fisti. Šta ako su NLO-i, vimane, virakoče ili Moisijevi "darodavci" doputovali iz nekog drugog vremena, a ne samo sa drugog mesta?
Da bi se istražile mogućnost putovanja kroz vreme na druge načine, različite od dnevne egzistencije, važno je razumeti da vreme nije konstanta u svemiru, većje subjektivni fenomen -jedna vrsta sasvim ličnog doživljaja.

PRIČA SA NASLOVNE STRANE

Velsovo putovanje sa Teslom

Pre tri godine, pišući knjigu o H. G. Velsu, Ronald Rajt pominje neobičnu vezu između Velsa, Tesle i izvesne Tanje Čerenkove kojoj je Tesla bio neka vrsta mentora. Navodno, Čerenkova je po Teslinoj preporuci pomagala Velsu da razume princip funkcionisanja vremeplova. Eventualno, uspela je da stvori jednu vremensku mašinu, da otputuje, uz najavu - po Velsovom testamentu - da će se početkom XXI veka vratiti!
Vels je, navodno, još 1946. godine, ostavio oporuku, otvorenu 21. decembra 1999. godine, u kojoj se navodi da bi tako nešto stvarno trebalo da se dogodi!

MEDICINSKA GEOLOGIJA

Voda - i zdravlje i rizik

Monografija "Medicinska geologija" dr Miomira Komatine predstavlja kapitalno delo u kojem su, po prvi put u svetu, celovito razrađeni predmet, zadatak i metodika zdravstvene zaštite u svetlu složenih geoloških zbivanja.Dr Komatina, koji je ceo radni vek proveo u Geološkom zavodu, objašnjava da su stene sa svojim hemijskim karakteristikama ili osnovni zagađivači ili nosioci pozitivnog uticaja kada je reč o ulozi zemljišta, voda, a potom biljaka, životinja i čoveka. Znate li koji je najmanji zajednički sadržitelj Srbije, Finske i središnjeg dela Kine? Problem manjka selena u zemljištu! Taj problem u Kini rešavaju odgovarajućim đubrenjem zemljišta, dok je Finska, uz ostale mere, pribegla i obogadvanju hlebnog brašna. I znate li štaje rezultat? Za polovinu su smanjili broj obolelih od raka pluća!

ARHEOLOGIJA

0 jednoj ostavi turskog novca
Ćup sa blagom

Početkom devedestih godina, u ataru Kupinova, meštanin S.M. je, prilikom zalivanja bašte, pronašao u tragu vode mali srebrni novčić. Ništa neobično, pomislio je dok je stavljao novčić i džep, jer se i ranije dešavalo da su na mnogim mestima pronalaženi "stari novci". Nedugo potom, kada je ponovo zalivao baštu, pronašao je još desetak gotovo istovetnih primeraka starog novca. Priča o tom pronalasku brzo je obišla malu sredinu i doprla do lokalnih zaljubljenika u numizmatiku pa su novčići i po više puta traženi na istoj njivi. I, nalaženi su na desetine primeraka svaki put. Po kazivanju nalazača, samozvanih arheologa amatera, pronađeno je oko 200 do 250 komada istog novca. Od toga je samo 50 primeraka analizirano i obrađeno dok je ostatak, verovatno, ranije otuđen i nalazi se po privatnim zbirkama Ijubitelja starina.

ČASOPIS PLANETA Br 5

SARADNICI NA BROJU

Stalni saradnici: Dušica Ćoćić, Vladimir Nikitović, Boris Naumović, Grujica Ivanović (dopisnik iz Australije), llja Slani, Ljiljana Milenković, Mirko Peković, Miloslav Rajković, Vladimir Jovanović, Ljupka Kovačević, Petar Odobašić, Žaneta Arnautović, Mirko Perak, Viktorija Podboj, Predrag Međedović, Mirko Jakovljević, Ibrahim Hadžić.

Izdavač i osnivač : "Belmedia" d.o.o.
Direktor: Milan Knežević
Glavni urednik: Aleksandar Milinković
Zamenik glavnog urednika: Aleksandar Gaon
Fotografija: Zdenko Štromar
Desk: Dejan Bulajić
Likovna oprema: Kosta Rosić
Tehnička obrada: Ana llić
Internet prezentacija : Dragan Bogdanović