O delovanju novog koronavirusa još se ne zna dovoljno, pa istraživanja mogućih posledica bolesti COVID-19
tek treba da odgovore na pitanje da li je reč o jedinstvenom dejstvu SARS-CoV-2, ili o generalnom post-viralnom sindromu
koji je posebno uočljiv zbog toga što se globalno beleži veliki broj zaraženih i obolelih ljudi?
Kada je počelo izdavanje “Planete”, tada jedinog lista u Srbiji u kojem su, od prve do poslednje strane,
obrađivane teme o naučnim istraživanjima i dometima savremenih tehnologija, pitanje je da li je iko od tada
prisutnih saradnika, a verovatno je tako bilo i sa čitaocima, mogao da tvrdi da će izaći i 100. broj “Planete”?
Na razuđenom i posustalom tržitu štampe i uz činjenicu da je sve više onih koji čitaju novine preko elektronskih sredstava,
takva tvrdnja bila bi shvaćena kao neosnovana, Ali, evo: novi broj je pred čitaocima! Stoti broj! Svi oni koji su sarađivali
i sarađuju sa “Planetom” imaju razloga za zadovoljstvo. Imaju ga i čitaoci, ima ga i javnost. Imaju ga i oni koji rade za ovaj list.
Jer, stoti broj je samo jednom, i malo ga je ko dočekao. Mi jesmo, mi sa saradnicima u uverenju da smo postigli nešto nesvakidašnje.
Tokom osamnaeste godine neprekidnog izlaženja, „Planeta“, evo, obeležava i pojavu svog 100. broja.
Nije u pitanju ovaj broj, još manje jubilej. Pre bi se moglo reći da se, ovim što se do sada postiglo, list našao u malobrojnoj
porodici izdanja koja se od samog početka izlaženja bez ostatka drže svojih tema i onih čitalaca koji te teme traže.
Ovome bi se moglo dodati i da je list doslovno izrastao iz potreba dela ovdašnje čitalačke publike koja traži takve
teme i koja, u šarenilu svakovrsnih drugačijih izdanja, pouzdano zna za šta se opredelila i šta su njenu čitalački interesi.
Na osnovu razvoja nauke, postignutih naučnih dostignuća, statističkih podataka o tempu razvoja
naučno-tehničke revolucije i drugih značajnih činjenica, naučnici su stvorili verodostojnu sliku sveta u 2000. godini.
Baštinik svekolikog sećanja, Košnica srpske kulture,Zaboravljeni Tekelija, Netačni računi(bez)vrednih molekula,
Uspon slovenske teolingvistike, Služba zemlji i nauci, Cvijićevi apostoli, Cvijićevi apostoli,Detektori u potrazi za sićušnim česticama, Naše komponente u LHC, Antene od jonosfere,
Simetrija kvazi jednodimenzionalnih sistema, Preokret ka prirodi, Kuća na zvezdanom putu, Biljke kao rezervoari, Miodrag Čolić, imunobiolog, Šporet na vetar, Život ispod leda,
Traganje za jednačinom prirode, Održivost nukelarnih sistema četvrte generacije, Najstarija slika života Zemlje, Tumačenje srpskog modernizma i Kvantovanje na petljama
Pandemija koja traje, nedvosmisleno je pokazala da infekcija novim koronavirusom, SARS-CoV-2,
koji izaziva bolest COVID-19, može strukturno i funkcionalno da utiče na gotovo sve telesne organe.
Kad je o kardiovaskularnom sistemu reč, širom sveta je kod obolelih zabeležena učestala pojava oštećenja srca,
vaskularne disfunkcije i tromboza, čak i kod onih osoba koje u početnim fazama bolesti nisu imale, ili su imale blage simptome.
Potom su, po preležanoj bolesti COVID-19, lekarima sve češće počeli da se javljaju rekonvalescenti koji prijavljuju perzistentne
simptome kao što su umor, bolovi u grudima, otežano disanje, nesanica, glavobolja.
Ljudi koji prežive ozbiljne forme zarazne bolesti Covid-19 imaju relativno dugotrajnu imunološku reakciju na
novi koronavirus Sars-Cov-2. Prema studiji istraživača sa Harvarda (SAD) objavljenoj u “Naučnoj imunologiji”, ima nade da bi
ljudi zaraženi ovim virusom mogli da razviju i trajnu zaštitu od ponovne infekcije, a pokazano je i da merenje antitela može
da bude precizno sredstvo za praćenje širenja virusa u nekoj zajednici.
Kalcijum je jedan od najzastupljenijih minerala u našem telu, auglavnom se nalazi u kostima i zubima,
što ga čini važnim za prevenciju osteoporoze. Kalcijum takođe igra važnu ulogu u cirkulaciji krvi, imunitetu i proizvodnji hormona,
kao i prenosu signala iz mozga u različite delove tela. Smatralo se da kalcijum štiti od srčanih bolesti zahvaljujući uticaju na holesterol,
nivo šećera u krvi i krvni pritisak, ali nedavne studije sugerišu da on može da ima negativne efekte i na cirkulatorni sistem.
Genetske mutacije, koje podržavaju rast najučestalijeg tipa tumora na mozgu kod odraslih osoba,
precizno mogu da se otkriju i prate u uzorcima krvi, uz pomoć unapređene forme takozvane tečne biopsije,
koju su razvili istraživači iz Opšte bolnice Masačusets u Bostonu (SAD). Prema istraživanju objavljenom u časopisu
“Klinička istraživanja raka”, taj neinvazivni test može da pomogne lekarima da dijagnostikuju i nadgledaju kliničko
lečenje pacijenata sa gliomima.
Povreda prednjeg ukrštenog ligamenta kolena može da dovede do teškog osteoartritisa,
i kod životinja i kod ljudi. Nova interdisciplinarna studija o lubricinu, proteinu koji podmazuje zglobove,
sugeriše da je to mazivo zapravo prekursor bolesti zglobova. Rad naučnika sa Veterinarskog fakulteta Univerziteta
u Mičigenu (SAD), koji je nedavno objavljen u “Naučnim izveštajima”, prvi je koji istražuje ulogu proteina
poznatog kao lubricin, u povredama prednjeg ukrštenog ligamenta kod pasa, ali može da ima implikacije
i kad je reč o sličnim povredama kod ljudi.
Gotovo 90 odsto smrtnih slučajeva povezanih sa malignim tumorima posledica su
širenja ćelija karcinoma na okolna tkiva, to jest metastaza koje pogađaju kosti, dojke, prostatu,
debelo crevo i mozak. Jedno nedavno istraživanje sugeriše da pojačana proizvodnja kolagena i sprečavanje
njegove razgradnje možda mogu da zaustave tu invaziju ćelija karcinoma i da pomognu u smanjenju rizika
od drugih hroničnih stanja, kao što su bolesti srca.
Prema studiji objavljenoj u časopisu “Medicina i nauka u sportu i vežbanju”,
čak i ako inače puno sedite, svakodnevna vožnja bicikla, džogiranje ili tenisko trčanje ipak
mogu da vam pomognu da održite zdravlje mozga, jer vežbanje pomaže da moždana kora održi svoju gustinu.
Zemlja se redovno sudara s materijom iz svemira, ali su ti objekti obično previše mali da bi prouzrokovali štetu.
Prethodni sudari su oblikovali istoriju Zemlje, od formiranja njenog satelita do istrebljenja vrsta. Verovatnoća da se asteroidi
sudare je vrlo niska, ali se ti događaji odigravaju s vremena na vreme, a šteta koju uzrokuju je neverovatno visoka.
Postoji veći broj mogućnosti koje se istražuju zbog prevencije sudara, ali još uvek nema sveobuhvatnog sistema odbrane.
Hvatanjem neutrina koje emituje jezgro Sunca, fizičari su popunili poslednji
detalj slagalice u vezi s tim kako nuklearna fuzija služi kao pogon zvezdama. Detekcija potvrđuje
teoretska predviđanja stara nekoliko decenija da je određeni deo Sunčeve energije dobijen lancem
reakcija koje uključuju ugljenik i jezgra azota. Ovaj proces spaja četiri protona kako bi se
formiralo helijumsko jezgro, koje oslobađa dva neutrina, najlakše poznate čestice materije koje
su poznate, kao i druge subatomske čestice i veoma velike količine energije.
Čak i posle decenija istraživanja, naučnici nisu videli česticu tamne materije.
Dokaz o postojanju supstance je skoro neosporan, ali još uvek niko ne zna od čega je. Već nekoliko
dekada fizičari se nadaju da će se ispostaviti da je tamna materija teška i da se sastoji od takozvanih
masivnih čestica koje slabo reaguju među sobom (WIMP) i koje se direktno mogu otkriti u laboratoriji.
Kina planira da tokom ove godine lansira prvu svemirsku misiju na Mars.
Kineska nacionalna svemirska agencija (CNSA) je saopštila ime misije: "Tianwen-1". "Tianwen"
(u prevodu: "Pitanja nebu") naziv je poeme čuvenog kineskog pesnika i političara Kua Juana,
koji je živeo pre više od dve hiljade godina. U delu "Pitanja nebu" pesnik je izrazio svoje
divljenje zvezdama, planetama i drugim nebeskim telima
Već utvrđeni podatak da se Titan odmiče od Saturna gotovo da ne bi bio toliko zanimljivi
da nije reč o oko sto puta bržem udaljavanju nego što su naučnici predviđali! Ovo otkriće ukazuje na
pretpostavku da se ovaj Saturnov mesec formirao mnogo bliže matičnoj planeti u vreme nastanka Sunčevog
sistema, pre oko 4,5 milijardi godina, i da se kasnije premestio na udaljenost od oko 1,2 miliona km od planete.
Stručnjaci sa Univerziteta u Notingemu (Velika Britanija) nedavno su završili studiju o
mogućem broju postojećih civilizacija u našoj galaksiji. Za osnovu razmatranja postavili su pretpostavku
da se život na drugim planetama razvija na sličan način kao što se to događalo ili događa na Zemlji.
SVEMIR (vidljivo područje)
Starost: 13,8 milijardi godina
Prečnik: 93 milijarde svetlosnih godina
Broj galaksija: između 100 i 200 milijardi (ima i drugačijih podataka)
Broj zvezda: 1024
Kamera 8K se retko koristi na našoj planeti, ali će Japan koristiti tu tehniku za snimanje
slika izuzetno visoke rezolucije Marsa i njegovih meseca Fobosa i Deimosa. "Japan Aerospace Exploration Agency"
i njihov saradnički tim iz NHK trenutno usavršavaju 4K i 8K kamere koje će snimati pomenuta vasionska odredišta
tokom misije "Mars Marsona Moons Exploration" (MMX). Cilj misije je dugoročno snimanje i slanje snimaka na Zemlju.
Originali snimaka čuvaće se u posebnoj kapsuli sve do njenog povratka na našu planetu.
Evropska svemirska agencija, Odeljenje za sunčevu orbitu "Solar Orbiter" (SolO) je objavila najnovije fotografije Sunca,
napravljene na 77 miliona km udaljenosti od površine naše zvezde. To je do sada najmanja udaljenost sa koje su napravljeni uspešni snimci,
a na njima se prvi put jasno vide i mali plamenovi, popularno nazvani "logorske vatre".
Ruska svemirska agencija "Roskosmos" objavila je dokumenta o
lunarnom programu Sovjetskog Saveza koji je, kako se navodi, nameravao da,
krajem šezdesetih godina, prvi na svetu postavi astronomsku opservatoriju na
prirodnom Zemljinom satelitu.
U toksičnoj atmosferi Venere, astronomi su otkrili prisustvo fosfina,
što se smatra tragom života. Ako ovo otkriće potvrde dodatna posmatranja i moguće svemirske misije,
to bi moglo da ponovo usmeri pažnju naučnika na ovu najsvetliju tačku na noćnom nebu. Do sada, i koliko se zna,
na Veneri život nije moguć zbog temperatura koje prelaze 400 C i gustih oblaka koji sadrže kapljice sumporne kiseline.
Istraživanje Marsa kosmičkim sondama koje su se uspešno spustile na njegovu površinu i
slale snimke i naučne podatke o svojoj okolini traje od sondi „viking 1 i 2“, tj. preko 45 godina.
Slika o Marsu je posle svake misije sondi postajala potpunija - ali su ostala brojna pitanja o njegovoj
prošlosti i planetološko-fizičkoj evoluciji. Da li je u ranoj istoriji Sunčevog sistema Mars bio topliji,
sa znatno većom atmosferom i tekućom vodom na površini?
Na prvoj konferenciji UN o životnoj sredini i razvoju, održanoj u Rio de
Žaneiru 1992. godine, usvojena je Deklaracija o životnoj sredini i razvoju, često skraćeno
nazvana Rio Deklaracija, kojа se sastoji od 27 načela čiji je cilj uspostavljanje budućeg
održivog razvoja u svetu. Pored toga, doneta je i „Agenda 21”, neobavezujući akcioni plan
za UN i druge međunarodne i regionalne organizacije i pojedine vlade širom sveta koji se
može izvršiti na lokalnom, nacionalnom i globalnom nivou.
Moć predviđanja je jedna od osnovnih odlika inteligencije.
To je ono što je čoveka odvojilo od životinja, što ga je, korak po korak,
izvelo iz pećine i dovelo do digitalnog doba u kojem živimo danas.
Ljudska glad za tačnim predviđanjem utkana je u najstarije rituale i
bila podsticaj razvoju mnogih civilizacijskih tekovina. Velika proročišta,
poput onog u Delfima, upravljala su običnim ljudima ali i kraljevima,
a nauke poput matematike i astronomije razvijale su se da bi služile
astrolozima da pronađu odgovore u zvezdama. Od kako je sveta i veka
tražili smo načine da proniknemo u budućnost kako bi doneli ispravne odluke.
Koliko je visok stepen zavodljivosti metafora tzv. veštačke inteligencije vidi
se i po tome što im podležu čak i oni koji bi trebalo da su u poslednjoj liniji intelektualne odbrane - filozofi.
Praksa je pokazala da, nakon velikih kriza, dolazi do novih dostignuća koja podižu celokupni sektor IT.
Tako je, recimo, ekonomija bila snažno pogođena nakon recesije 2008. godine, ali se talas novih startapova pojavio upravo
iz te finansijske krize (Whatsup - 2009, Uber - 2009, Instagram - 2010, Pinterest – 2010). Sada smo svedoci krize izazvane korona-virusom.
Međutim, tu se primećuju dva fenomena: prvi je rast online prodaje na gotovo svim segmentima - većina je premašila prodaju planiranu
za 2023. godine, a drugi je pojava novog čipa i centralne procesorske jedinice koju je nedavno objavio Apple.
Izraelska kompanija „StoreDot” je uspela da napravi
bateriju koja može da reši najveći problem električnih
automobila: vreme koje je potrebno da se njihovi
ispražnjeni pogonski akumulatori potpuno napune,
što trenutno iznosi nekoliko sati. Njeni inženjeri su
razvili prvu generaciju litijum-jonskih baterija sposobnih
da izdrže veoma velike struje punjenja, i pun
kapacitet ostvaruju za svega pet minuta.
Velika matematička otkrića prati vreme u kome su nastala. U veoma dugoj istoriji matematike
ne samo godine već i čitavi vekovi mogu dobiti oreol matematički. Na primer: 7.vek p.n.e. (indijski matematičari),
6.vek p.n.e (Pitagora, Tales…), 3. vek p.n.e (Euklid, Arhimed, Apolonije…), 9-11. vek (arapski matematičari,
Fibonači), 17. vek (Njutn, Lajbnic,Dekart, Ferma, Paskal…), 18. vek (Gaus, Ojler, Lagranž, Laplas,Dalamber, Bernuli…),
19. vek (Kroneker, Kantor, Koši, Riman, Puankare, Kovaljevska…), 20. vek ( Petrović-Alas, Nojman, Tjuring, Hilbert,
Anštajn, Gedel...), 21. vek ( Todorčević, Pereljman, Mirzahai, Terens, Von Burg…)
Porodica Nilsa Bora (1885-1962) je bila izuzetna: njegov otac je predavao psihologiju u
Kopenhagenu, a mlađi brat Harald je bio nadareni matematičar. Oba brata su bila fudbaleri
profesionalnog nivoa. I Nils i njegov sin Oge (rođen 1922), ovenčani su Nobelovom
nagradom za fiziku 1922, odnosno 1975. godine.
Zašto nam je trebalo toliko vremena da pokrenemo civilizaciju?
Moderni Homo sapiens se pojavio pre otprilike 250.000-350.000 godina.
Ali, početne korake prema civilizaciji - branje u prirodi,
a zatim pripitomljavanje useva biljaka - započeo je pre oko 10.000 godina.
Prve civilizacije pojavljuju se pre 6.400 godina
Pčela je bilo koja vrsta letećih insekata, nadfamilije pčela (Apoidea).
Sastavni su deo ekosistema planete Zemlje milionima godina Na svetu postoji oko 20.000
različitih vrsta pčela, u sedam familija. Veličina im se kreće od 2 mm do 4 cm.
Pčela uspe da zamahne krilcima 11.400 puta u minutu, zbog čega i čujemo zujanje.
I pored toga što je veličine zrna susama, pčelinji mozak je sposoban za veoma kompleksne funkcije i odgovorne zadatke.
U ovom jubilarnom, stotom broju Planete, predstavićemo novu vrstu
gljiva za Srbiju. Reč je o vrsti Fusicolla merismoides, koja je pronađena 19. marta 2016.
godine na stablu bršljana (Hedera helix) u Makišu, šumarku blizu Ade ciganlije u Beogradu.
Nazvao sam je vatrena gljiva i smatram da će ovo „narodno ime“ ponajviše odgovarati njenom izgledu.
Ona je, kako se može pročitati na internetu, nedavno otkrivena u Americi i Japanu, mada mapa o
globalnom rasprostranjenju vrste govori o njenoj pojavi na svim kontinetima.
U okviru taksonomske familije pasa odnosno Canidae i podfamilije Caninae izdvaja se rod Lycaon.
Odvojivši se tokom evolucije od roda Canis, rod Lycaon karakteriše neobična građa zuba, izuzetna pokretljivost i
anatomske posebnosti u vidu četiri prsta. Nekada su postojale dve vrste, a danas postoji samo Lycaon pictus, odnosno afrički divlji pas.
U proteklih 150 godina, globalno zagrevanje je poništilo globalno hlađenje do koga je došlo u proteklih šest milenijuma,
prema velikom istraživanju objavljenom u časopisu "Nature Research's Scientific Data". Reč je o globalnoj srednjoj površinskoj
temperaturi holocena, rekonstruktivnom pristupu koji se sastoji od više metoda. Istraživanje pokazuje da je globalno hlađenje milenijumskih
razmera počelo pre otprilike 6500 hiljada godina kada je dugoročna globalna temperatura dostigla vrhunac te je bila za otprilike 0,7
stepeni Celzijusa toplija u odnosu na sredinu 19. veka. Od tog trenutka, sve brža emisija gasova staklene bašte doprinela je sveukupnom zagrevanju, koje je sada jače za ceo stepen u odnosu na prošli vek.
Narod Ham živi na severozapadu Nigerije. Njihovo selo Nok se nalazi u nigerijskoj državi Kaduna. Engleski
oficir Džon Dent Jang je tu, baveći se rudarstvom, ostvario važno otkriće 1928. godine. Jedan od
njegovih rudara pronašao je figure od terakote koje su predstavljale ljudsku i majmunsku glavu.
Tokom 2003. godine došlo se do zapanjujućeg otkrića u pećini Liang Bua na ostrvu Flores,
u Indoneziji. Arheološki tim koji se sastojao od indonežanskih i australijskih arheologa otkrio je fosilne
ostatke ljudi patuljastog rasta, nalik deci, koji su živeli od pre 95.000-50.000 godina. To je izazvalo
brojne rasprave i nagađanja. Mnogi istraživači bili su skeptični da li fosilni ostaci ovih hominina
predstavljaju novu vrstu ili se tu radi o posledicama nekog patološkog stanja. Međutim, gotovo očuvan
skelet odrasle osobe Liang Bua 1 (LB1) jednim delom je opovrgnuo sumnje istraživače.
Tibetansko carstvo je usvojilo pismo sredinom 7. Jezik kojim se govorilo od tog trenutka do polovine 11.
stoleća naziva se starotibetanski. Iz te drevne jezičke forme proistekao je veliki broj jezika. Svi oni su objedinjeni pod nazivom tibetski jezici.
Među njima se izdvajaju oni koji se pišu na istom pismu.
Prva razmišljanja o geologiji su se javilia u drevnoj Grčkoj,
u 4. veku p.n.e. kada je grčki filozof Aristotel, prosmatrajući sastav kopna,
komentarisao geološke promene i formulisao teoriju da se promene na Zemlji
odvijaju vrlo sporo i ne mogu se primetiti tokom života jedne osobe.
Tek u 17. veku geologija je postigla velike pomake u svom razvoju.
Taj vek nosi naziv Doba razuma jer je potreba za proučavanjem i
tumačenjem pojava i događaja u prirodi postala jako izražena.
Od anatomskih crteža ljudskog tela do robota i "Mona Lize", Leonardov genije spajao je umetnost i nauku
na jedinstven način, neprevaziđen u istoriji ljudske civilizacije. Naučna strana ličnosti Leonarda da Vinčija (1452-1519)
naginjala je ka tome da svet prikazuje jasno naturalistički, dok je njegova umetnička sklonost otvarala drugačije mogućnosti
gledanja i razumevanja sveta. Prema oceni jednog poznavaoca Da Vinčijevog dela,
verovatno mu se podjednako važnim činio složeni mehanizam neke mašine i zagonetni osmeh Mona Lize.
Naučnici su nedavno pronašli deliće polistirena u
utrobi skokuna, minijaturnih zglavkara, na obalama ostrva King Džordž,
delu Antarktika na kojem rade brojni timovi istraživača i gde postoje
naučno-istraživačke baze, skladišta i objekti za turiste.
Astronom, fizičar, književnik i univerzitetski nastavnik Milan
S. Dimitrijević (Leskovac 1947 ) izabran je za člana Međunarodne slovenske akademije,
nauke, umetnosti i kulture sa sedištem u Moskvi. Dimitrijević je izabran na Skupštini
ove međunarodne akademije polovinom decembra prošle godine. To je još jedno veliko
priznanje srpskom astronomu sa zavidnom reputacijom u svetu, pored domaćeg zvanja
zaslužan naučnik, koje mu je dodelio Nacionalni savet za naučni tehnološki razvoj.
Avio industrija tokom poslednje decenije traži načine da smanji uticaj
na proizvodnju ugljen-dioksida, tako što investira u ekološke projekte umanjrnjs štete
koju proizvode avioni na mlazni pogon. Istraživači Univerziteta u Oksfordu predstavili
su nedavno eksperimentalni proces koji može da ugljen-dioksid - gas koji najviše doprinosi
efektu staklene bašte - pretvori u gorivo za mlaznjake. Eksperiment čiji su rezultati
objavljeni u časopisu “Nature Communications” sproveden je samo u laboratoriji.
Ruski i američki naučnici sakupili su genom komaraca da bi ih "odvikli"
da piju ljudsku krv i da prenose parazita koji uzrokuju malariju, saopštila je pres-služba
Istraživačkog univerziteta informacionih tehnologija (ITMO) u Sankt Peterburgu. Genom komaraca,
koji su sakupili naučnici iz Rusije i SAD, učiniće borbu protiv malarije jednostavnijom.
U istraživanju, koje je počelo 2018. godine, učestvovali su stručnjaci Politehničkog instituta
Virdžinija, Univerziteta Džordža Vašingtona i Univerziteta ITMO.
Kina je napravila još jedan važan prodor u nauci i visokim tehnologijama.
U gradu Čengdu, administrativnom sedištu provincije Sečuan, puštena je u rad nova generacija
termonuklearnog uređaja HL-2M tokamaka (akronim od prvih slova reči: toroidalna komora sa
magnatnim kalemima). Kako je prenela kineska državna novinska agencija Sinhua,
postrojenje HL-2M tokamak je dokaz da Kina "drži vodeće globalne pozicije na polju
kontrolisane fuzije". HL-2M po svim ključnim parametrima nadmašuje sličan
uređaj prethodne generacije HL-2А, i po dimenzijama je od njega kompaktniji.
Pri kraju je izrada novog podvodnog drona koji će omogućiti postavljanje,
održavanje i proveru na desetine hiljada kilometara okeanskih cevovoda. Reč je o podvodnom
dronu u obliku zmije koji može da radi do šest meseci bez potrebe da ispliva na površinu.
"Eelume" je 6 m dugačak zmijoliki robot koji koristi kamere i senzore za podvodnu navigaciju.
Može se držati na dubini do 500 m čak šest meseci, a da pritom ne mora da izroni na površinu.
S jednim punjenjem baterije može da pređe do 20 km.
Izraelski arheolozi objavili su otkriće više desetina novih fragmenata
svitaka sa Mrtvog mora sa biblijskim tekstom pronađenim u pećini u pustinji,
za koje se vjeruje da su sakriveni tokom jevrejske pobune protiv Rima pre gotovo 1.900 godina.
Na fragmentima pergamenta je tekst na grčkom iz Knjige Zaharija i Nauma,
a radikarbon metodom je utvrđeno da potiču iz 2. veka ne.
Na našoj planeti postoji mesto koje je iz godine u godinu sve hladnije.
Na severu Atlantskog okeana, južno od Grenlanda, NASA je otkrila tačku koja postaje sve
hladnija. Podaci pokazuju da se, za poslednjih sto godina, okean zagrejao za 1 stepen
Celzijusov. Istovremeno, hladna tačka u Atlantskom okeanu ohladila se za gotovo 1 stepen?
Pošto je površina okeana na tom delu hladnija od okoline, hladi se i vazduh iznad tog dela.
Korisnici Facebooka, Instagrama, ili TikToka su često deca mlađa od trinaest godina.
Tu postoje brojne mogućnosti za zloupotrebu, iskorišćavanje i zlostavljanje, što mlađim maloletnim
licima neretko čine i odrasle osobe. Jedan od prioriteta Facebooka je skora realizacija verzije
Instagrama namenjene deci mlađoj od 13 godina. Adam Mozeri, koji je na čelu Instagrama, neposredno
rukovodi projektom u saradnji sa potpredsednicom Facebooka, Pavni Divanji. Ona već ima iskustvo
na platformama kao što je YouTube Kids, a bavila se pitanjima zaštite mladih korisnika na Google-u.
Naučnici sa Univerziteta u Tokiju su testirali reakcije mačaka na njihove
vlasnike i dokazali one ne reaguju na njihovo dozivanje iako prepoznaju glas. Naučnici
su pratili dvadeset mačaka u njihovim domovima, onda kada njihov vlasnik nije bio tu.
Životinjama su naizmenično puštali snimak glasa vlasnika koji ih zove i glasova nekih
drugih ljudi, a potom analizirali reakcije životinje na dozivanje: pomeranje ušiju,
repa i glave, vokalizaciju, širenje zenica i mrdanje šapa.
Prelazak sa zimskog na letnje vreme i obratno ima veliki uticaj
na ljudski organizam. Posledice pomeranja sata naše telo oseća nekoliko dana,
a one su najizraženije tokom prva tri. Ogledaju se kroz umanjenu radnu efikasnost,
slabiju koncentraciju, otežano pamćenje, dnevnu pospanost i osećaj umora.
Gubitak samo jednog sata spavanja može da poremeti nivo hormona i podigne
krvni pritisak, što ima uticaj na srce, naročito kod kardiovaskularnih bolesnika.
Saradnici: Jozef Baruhović, Katarina Bogićević, Vesna Bosanac, Milan Gnjatović, Ibrahim Hadžić,
Ilijana Jakšić, Gordana Jovanović, Oliver Klajn, Sana Knežević, Ratko Kušić, Dragan Lazarević,
Borka Marinković, Jelena Marjanović, Vladimir Milojević, Žaneta Miljanić, Maja Miljević-Đajić,
Darko Mladenović, Draženko Nenadić, Ana Paunović, Branislava Rogić, Miloš Rastović, Marija Sretenović,
Dušan Stanić, Miomir Tomić, Gordana Tomljenović, Ljubiša Topisirović, Zoran Šević, Zdenko Štromar
Dostupno na digitalnom formatu
www.novinarnica.net
Direktor: Milan Knežević
Glavni i odgovorni urednik: Aleksandar Gaon
Pomoćnik glavnog urednika: Miloslav Rajković
Likovno-grafički urednik: Studio Platinum, Beograd
Fotografije: Zdenko Štromar
Naslovna strana: Marija Miljković
Internet i Instagram: Marija Miljković
