MEDICINA

prof dr Mladen Prvulović

Pozitronska emisiona tomografija
Izotopima kroz ljudsko telo

Za razliku od drugih metoda medicinskog imidžinga, koje obezbeđuju morfološke medicinske podatke, pozitronska emisiona tomografija (PET) - inače deo nuklearne medicine - identifikuje metabolička stanja različitih telesnih tkiva. Naglašavajući ovu prednost PET-a, prof dr Mladen Prvulović, upravnik Centra za imidžing dijagnostiku pri Institutu za onkologiju u Sremskoj Kamenici, ističe da je metoda posebno korisna u onkologiji, jer otkriva metastatske tumore koje druge tehnike nisu u stanju da vizualizuju, ali da je takođe koriste i neurologija i kardiologija.

MEDICINA

Dr Jovan Konjović

Magnetna rezonancija
Kao na dlanu i meka tkiva i zglobovi

Još pedesetih godina prošlog veka, magnetna rezonancija (MR) je kao laboratorijska tehnika korišćena u hemijskim istraživanjima, nešto kasnije i u biohemiji i biologiji (za ne destruktivno ispitivanje bioloških procesa), da bi krajem veka postala nezamenjiva dijagnostička metoda za snimanje mekih tkiva. Razvoj medicinske tehnike koja ne koristi jonizujuće X-zrake, a ipak može da proizvede superiorne slike unutrašnjosti ljudskog tela, pratile su i Nobelove nagrade dodeljivane naučnicima koji su tom razvoju davali ključni doprinos 1952. godine američkim fizičarima Feliksu Blohu i Edvardu Parselu, za jasnu definiciju nuklearnog spina i postavljanje temelja MR spektroskopije, i 2003. godine, Polu Laterburu i Piteru Mensfildu, koji su otkrili kako da se dugo poznata metoda iskoristi za dijagnostičko slikanje, odnosno vizuelno prikažu njeni nalazi.

MEDICINA

prof. dr Mladen Prvulović

Medicinska imidžing dijagnostika
OD DAVINČIJEVIH CRTEŽA DO SLIKE MOŽDANIH FUNKCIJA

S pojavom kompjuterske tehnologije, u medicini je, po mnogim procenama, u poslednje tri decenije došlo do napretka ravnog medicinskom napretku kroz celu dosadašnju istoriju. Pozitronska emisiona tomografija (PET), najmlađa u nizu sofisticiranih tehnika anatomskog imidžinga oslonjenih na kompjutersku analizu podataka, sposobna je da prikaže čak i metabolička stanja organskih tkiva, čime otvara vrata i neurolozima i psiholozima da posmatraju moždane aktivnosti o kojima se dosad samo teorijski znalo.

MEDICINA

ginekolog dr Ljubica Presetnik

4D ultrazvučna dijagnostika
Tri dimenzije, u realnom vremenu

Za razliku od mlađih metoda medicinskog imidžinga koje su se uglavnom naglo pojavljivale i donosile fantastične dijagnostičke promene, ultrazvučna dijagnostika se razvijala postepeno, nalazećI primenu u svim granama medicine. Sa malim ali vrlo korisnim rezultatima eksperimentalno je korišćena već pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka, pre svega u opstetriciji i kardiologiji. Za pregled fetusa u majčinoj utrobi bili su dragoceni i minimalni podaci koje je ultrazvuk tada obezbeđivao, da bi sedamdesetih bio uveden u medicinske udžbenike kao tehnika za praćenje visoko rizičnih trudnoća. Kardiologija je, zahvaljući ultrazvuku, dobila sliku srca i njegovih zidova, ali i njihovog pomeranja, da bi kasnije, pojavom sondi koje na vrhu imaju ultrazvučnu aparaturu, ultrazvuk našao primenu i u angiologiju (analiza arterijskog plaka). Njegova široka medicinska primena počela je sredinom sedamdesetih, pojavom takozvane sive skale, odnosno sa mogućnošću da svaki registrovani ultrazvučni odjek može da se predstavi ne samo po mestu nego i po jačini, što se obeležava nijansama sivog. Sa tom značajnom novinom raste interesovanje za ultrazvuk u svim granama medicine.

MEDICINA

Dr Siniša Rusović

Multislajna (multidetektorska) kompjuterska tomografija
Izotopima kroz ljudsko telo

I multislajsna kompjuterska tomografija (MSCT) temelji se na znatno ranije stečenim medicinskim znanjima koja su, pomognuta kompjuterskom tehnologijom, dobila novu dijagnostičku dimenziju. Osnovni principi radiologije ostali su gotovo isti i kod rendgena 21. veka ali, za razliku od klasične radiološke tomografiije, koja je iz ove perspektive gledano slike preseka tela pravila na primitivan način, kompjuterska tomografiija (CT) daje rekonstruisanu sliku niza kompjuterski analiziranih rendgenskih snimaka.

KLIMA

TaČka bez povratka

Mnoge naučne institucije izučuvaju promene sastava atmosfere izazvane ljudskim aktivnostima, koje su glavni uzrok nastanka efekta staklene bašte. Feedback procesima pripisuje se holocensko globalno otopljenje. Efekat staklene bašte stvaraju dugoživeći gasovi (greenhouse gases/GHG-s) među kojima je najznačajniji CO2. GHGs onemogućavaju da se deo toplote primljene od Sunca vrati u svemir. Ta toplota povećava temperaturu tla i okeana. Pri povećanju globalne temperature za oko 3 stepena, dominiraju spori feedback proces koji pomažu zagrejavanje usled čega se klima može značajno promeniti.

AKCEKERATORI

Mikroskopi u subatomski svet

Deseti septembar 2008. godine je datum koji će zasigurno ući u udžbenike fizike elementarnih čestica. Tog dana je, u 10 časova i 28 minuta, stavljen u pogon do sada najveći cirkularni akcelerator Large Hadron Colider (LHC). Ovo je najveći svetski akceleratorski kompleks. U njegovoj komori se dva protonska zraka kreću u suprotnim pravcima da bi se, nakon nekoliko nedelja, po postizanju predviđene energije, u jednom momentu ukrstili tako izazvali sudari protona visokih energija. U izgradnji ovog kolosa je učestvovao veliki broj inženjera i fizičara iz celog sveta. Šta su uopšte akceleratori i zašto su unazad nekoliko decenija ulagani veliki napori i sredstva u njihovo građenje?

MEDICINA

akademik prof. dr Dragan Micić

Novine u lečenju gojaznosti
MASNO TKIVO KAO ENDOKRINA ŽLEZDA

Za razliku od drugih metoda medicinskog imidžinga, koje obezbeđuju morfološke medicinske podatke, pozitronska emisiona tomografija (PET) - inače deo nuklearne medicine - identifikuje metabolička stanja različitih telesnih tkiva. Naglašavajući ovu prednost PET-a, prof dr Mladen Prvulović, upravnik Centra za imidžing dijagnostiku pri Institutu za onkologiju u Sremskoj Kamenici, ističe da je metoda posebno korisna u onkologiji, jer otkriva metastatske tumore koje druge tehnike nisu u stanju da vizualizuju, ali da je takođe koriste i neurologija i kardiologija.

ASTRONOMIJA

Vasiona s vrha vidojevice

Novom teleskopu, na vrhu planine Vidojevica u Topličkom kraju, na 1150 m , obradovali su se svi, a naročito najmlađi srpski astronomi koji će se sada lakše odlučivati da, uprkos pozivima da rade u inostranstvu, ostanu u Srbiji i bave se svojom naukom. Nova astronomska posmatračka stanica sagrađena je nadomak Prokuplja. Naučnici su procenili da će pogled s tog mesta biti najbolji, lišen velegradskog svetlosnog zagađenja .

ZOOLOGIJA

Usamljena saola

Za postojanje saole, jednog od najređih svetskih sisara, saznalo se nedavno. Stručni naziv ovog goveda je Pseudoryx nghetinhensis. Pozno otkriće ove vrste rezultiralo je pojavom novog taksonomskog roda Pseudoryx.
Dužina tela ove životinje je oko metar i po, a visina od 80 do 90 cm. Boja krzna je tamno braon. Najkraće dlake su na glavi i vratu. Krzno im je dosta tanko i mekano u odnosu na vremenske prilike na području koje nastanjuju. Donji deo je nešto bleđi, takođe braon boje, sa nešto dužim dlakama nego u gornjem delu. Pozadina saole je bele boje a belih dlaka ima i na vratu. Vrlo tanka crna pruga ide uz kičmu, sve do vrha trobojnog repa; vršni deo repa je braon boje, srednji bele a donji crne.

RAKETNO MODELARSTVO

Prvi korak ka svemiru

Kao deo porodice vazduhoplovnih sportova , raketno modelarstvo je sportsko - tehnička disciplina . Sportska - pošto , po pravilima , za tri starta na takmičenjima postoji logućnost korišćenja samo dva modela a neophodno je vratiti bar jedan od dva koja su lansirana . Koliko je to teško , govori podatak da neki modeli lete i po nekoliko kilometara od startnog mesta . Tehnička - takmičari sami prave svoje modele , što ovaj sport čini još zanimljivijim .

NAUKA KAO ŽIVOT

Aleksandar Jovanović, redovni profesor Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu

BaŠtenik svetskog sećanja

Na Univerzitetu u Beogradu, pomenemo samo njene korifeje, arheologiju su predavali Mihailo Valtrović i Miloje Vasić, Nikola Vulić i Milutin Garašanin, Jovan Kovačević i Vladislav Popović, Dragoslav Srejović i Aleksandrina Cermanović - Kuzmanović. Toj zlatnoj grani arheološke nauke u Srba pripada i Aleksandar Jovanović (1947), redovni profesor Odeljenja za arheologiju Filozofskog fakulteta, koji već 65 semestara prenosi studentima svoje ogromno znanje o materijalnim i duhovnim tragovima starobalkanskih naroda i grčko - rimskog sveta na našem tlu.

ČASOPIS PLANETA Br 31

SARADNICI NA BROJU

Nebojša Arsenijević, Jasna Brkić, Dalibor Čavizović, Milan Dimitrijević, Ibrahim Hadžić, Mirko Jakovljević, Vladimir Jovanović, Nataša Jovanović, Vidojko Jović, Oliver Klajn, Miodrag Kovačević, Nadežda Krstić, Branka Kuprešanin, Vladimir Milojević, Branislav Miljković, Miodrag Nestorović, Ljerka Opra, Petar Ribar, Branislava Rogić, Miomir Tomić, Gordana Tomljenović

Izdavač i osnivač: „Belmedia”d.o.o
Direktor: Milan Knežević
Glavni i odgovorni urednik: Aleksandar Gaon
Pomoćnik glavnog urednika: Miloslav Rajković
Likovno-grafički urednik: Branka Savković
Fotografije: Rade Krstinić
Internet prezentacija : Dragan Bogdanović

DISTRIBUCIJA: Data Press, Beograd, Kondina 24, 011/33 40 440
ŠTAMPA: „Batatisak“, Beograd, Miloša Savkovića 4-6, 011/38-20-333