MEDICINA

Prof. dr Bratislav Velimirović

Minimalno invazivna neurohirurgija
U eri mikroskopske preciznosti

Neke od najsavremenijih procedura iz oblasti neurohirurgije bile su koncipirane još početkom 20. veka, ali nisu mogle da budu izvedene jer nije bilo načina. U poslednjih nekoliko decenija, a posebno u nekoliko poslednjih godina, tehnologije su toliko napredovale da omogućavaju hirurgiji da se, na minimalno invazivan način, približi “tački” određenoj za mikroskopski precizan operativni zahvat

MEDICINA

Endoskopska kapsula najnovije generacije
Sićušnom kamerom kroz tanko crevo

U upotrebi tek nepunu deceniju, endoskopija kapsulom je jedna od najnovijih neinvazivnih, endoskopskih metoda, koja se neprestano usavršava. Namenjena dijagnostikovanju bolesti šupljih organa sistema za varenje, a pre svega tankog creva, zasniva se na minijaturnom endoskopu za jednokratnu upotrebu, smeštenom u kapsuli koja se, kao i svaki drugi kapsulirani lek, unosi u organizam gutljajima vode.

MEDICINA

Metabolički sindrom je intrigantna medicinska tema koja još ima kontroverzna tumačenja, pri čemu neki stručnjaci smatraju da bi stres (na visoko odgovornom poslu, na primer) mogao biti jedan od glavnih okidača za razvoj tog stanja. Srećom, oboljenja koja predstavljaju rizik za razvoj metaboličkog sindroma mogu da se otkriju redovnim kontrolama zdravlja, što je preduslov i za njihovo blagovremeno lečenje. Ukoliko se, ipak, dogodi da zdravstvene tegobe savladaju osobu iz vašeg okruženja i ona izgubi svest, nije naodmet poznavati načine da se joj se pomogne, pa i spasi život pre no što stigne stručna medicinska pomoć...
Ovo je, u najkraćem, bio sadržaj stručnog predavanja koje su lekari i konsultanti beogradske Opšte bolnice Bel Medic pripremili za poslovne ljude izložene hroničnom stresu, i održali pred članovima Slovenačkog poslovnog kluba, na njihovom oktobarskom sastanku u hotelu „Kontinental“.

MEDICINA

Ogledalo statistike
Porođaj i dalje rizičan

Oko 350 hiljada žena umre svake godine tokom trudnoće ili ubrzo nakon porođaja, a žene koje žive u sub-saharskoj Africi, Pakistanu i Avganistanu suočavaju se s najvećim rizicima.
Iako globalna stopa smrti majki opada za 1,5 % godišnje od 1980. godine, potreban je veliki napredak ukoliko se želi dostići cilj Ujedinjenih nacija do 2015. godine, a to je da se za 75 % smanji smrtnost majki na 100 hiljada rođenih beba u odnosu na nivo iz 1990. godine. Danas, na 100 hiljada porođaja umire, u proseku, 251 žena. Samo su 23 zemlje na putu da dostignu željenu normu, a ima i zemalja u kojima se procenat smrtnosti kreće u neželjenom pravcu.

JUBILEJI

Vek avijacije u Srbiji
Sto godina ka visinama

Prvu leteću mašinu sa sopstvenim pogonom težu od vazduha na ovim prostorima konstruisao je i napravio Subatičanin Ivan Sarić, po ugledu na avion Luja Blerioa, koji je imao prilike da vidi prilikom boravka u Parizu, jula 1909. godine. Napravio ga je sa više sopstvenih, originalnih rešenja.
San čoveka da leti star je koliko i čovečanstvo, a rad na njegovom ostvarenju trajao je vekovima. Gotovo u svim civilizacijama Starog veka postoje mitovi i legende o čovekovim letovima i letećim mašinama. Krajem 15. veka, Leonardo Da Vinči bio je fasciniran letenjem. Za sobom je ostavio nacrte nekoliko mašina, među kojima i nacrt za helikopter koji bi bio pokretan snagom četiri čoveka i koji ne bi mogao da poleti, ali i mašina koje bi verovatno mogle poleteti. Osim što je napravio nacrte koji imitiraju ptičija krila, predlagao je i letelice sa krilima kao u slepog miša. U svojim beleškama se osvrće i na ideje o padobranu koje je razrađivao samo teoretski. Kao pogon predviđao je ljudsku snagu mada je znao da to može da se razmatra i funkcioniše samo teorijski.

ARHITEKTURA

Lord Norman Foster
U službi nauke i ekologije

Autor najvećih objekata arhitekture u svetu, od Londona do Hong Konga, od SAD do Evrope, lord Norman Foster, briljantnu karijeru ostvario je uz tim u Londonu sa više stotina saradnika u svetu i velikim brojem firmi sa kojima sarađuje.
Fosterova arhitektura osvetljena je prirodnom svetlošću i ostvaruje vizuelni kontakt sa okruženjem i zelenilom. Ogromne konstrukcije žive i dišu, vazduh kroz njih prirodno kruži u zavisnosti od toplote koju sprovodi kako bi dobio optimalne performanse grejanja i energetske efikasnosti.

TEMA BROJA - MIHAJLO PUPIN

Mihajlo Idvorski Pupin, naučnik, profesor Kolumbija univerziteta, diplomata Gospodar električnih izuma

U Kasl Gardenu, u njujorškoj luci, 25. marta 1874. godine, među iskrcanim nemačkim putnicima s broda “Vestfalija”, koji je plovio iz Hamburga, bio je i mladić s crvenim fesom kakav su tada nosili Srbi u Bosni, koji je putovanje probdeo u potpalublju kraj toplog dimnjaka, da se ne bi smrzao od hladnoće. Imigrantske vlasti su odlučivali o useljavanju ili vraćanju svakog putnika natrag, istim brodom. Bez prtljaga i novca, znanja engleskog i bilo kakve škole, mladić je morao smesta da bude vraćen. Ali njegova inteligencija je znala tajnu lozinku. Upitan koga poznaje u Americi, rekao je: Franklina, Linkolna i Harijet Bičer, čiju je “Čiča Tominu kolibu” čitao u prevodu. S pohavlom da je imao “dobar ukus” u izboru poznanika našao se u Novom svetu

TEMA BROJA - MIHAJLO PUPIN

Muzejski kompleks u Idvoru
(Ne)ispunjeno zaveštanje

U opširnom članku “Baštovanska industrija” (“Privrednik” za novembar i decembar 1933), Mihajlo Pupin je prvi put obznanio nameru da u rodnom Idvoru o svom trošku (“nikada nisam tražio da neko drugi troši svoje vreme i svoju tekovinu za ispitivanje mojih predloga...”, pisao je) sazida Narodni dom koji bi bio ne samo čitaonica, “nego i škola u kojoj bi se idvorska mladež pa i stariji Idvorci poučavali u negovanju voća i povrća i u drugim poljoprivrednim poslovima”. Njegov upravitelj je trebalo da bude sam učitelj “baštovanske nastave” a ona “poduprta svim spravama koje je nauka stvorila za tu svrhu” (bioskopski projektor, radio). Mesto “u naručju crkve i škole” izgledalo mu je “kao naročito stvoreno” za Narodni dom”

TEMA BROJA - MIHAJLO PUPIN

Po broju dobijenih patenata Pupin zaostaje samo za Nikolom Teslom
Otkriven posmrtni patent

Mihajlo Pupin je bio i veoma uspešan istraživač i pronalazač, a među njegovim brojnim pronalascima najveći komercijalni uspeh su imali takozvani Pupinovi kalemovi koji su omogućili ostvarivanje telefonskih razgovora na velikim distancama, pa čak i interkontinentalnim - ovaj pronalazak je imao toliki značaj da je po imenu svoga tvorca dobio naziv „pupinizacija“

TEMA BROJA - MIHAJLO PUPIN

Telefonija danas
Bežični klasični telefon - pionir wireless-a

Poslednjih godina uobičajeno je prisustvo monogih “wireless” uređaja: bežičnih miševa i tastatura, rutera, WLAN-ova, „bluetooth“-ova, i drugih. Za sve je zajedničko da u sebi sadrže minijaturne radio-uređaje kratkog dometa sa jednosmernom ili dvosmernom komunikacijom, pomoću kojih se osvaruju funkcionalni kontakt sa nekom drugom komponentom bez fizičke veze

ENERGIJA

Fotonaponske ćelije
Uz pomoĆ silicijuma i Sunca

Tehnologija direktnog pretvaranja sunčeve energije u električnu energiju dobija zamah. Ukorak sa razvojem elektrana sa ”ogledalima“ i proizvodnim procesom “Sunce - ogledala - parna turbina - elektrogenerator – potrošač”, ide razvoj fotonaponskih ili solarnih ćelija koje imaju znatno jednostavniji proizvodni proces, tj. Sunce - solarne ćelija - električna.energija - potrošač

KLIMA

Praistorijski ljudi su možda doprineli ubrzavanju klimatskih promena
Počelo je sa 0,8 %

Donedavno je kao antropogeni uzrok klimatskih promena navođeno sagorevanje fosilnih goriva u vreme industrijske revolucije i kasnije. Zatim je 2003. godine Vilijem Rudimen, po zanimanju paleoklimatolog sa Univerziteta u Virdžiniji, SAD, naveo pretpostavku da je pojava poljoprivrede pre 8000 godina veoma uticala na povećanje emitovanja metana u atmosferu, što je bilo izazvano efektom staklene bašte, a čime se planeta zagrejala za približno 0,8 stepeni Celzijusa. Današnja istraživanja pokazuju da smo se „igrali“ sa klimom još pre 15000 godina.

GEOINZENJERING

Možemo li da sačuvamo okeane?
Gore-dole sa kopnom i morem

Za neke, kraj može doći sporo, dok nivo mora raste svake godine. Takva je bila sudbina drevnih gradova Irakliona i Istočnog Kanopusa, koji su vekovima tonuli. Na drugim mestima, kopno može biti erodirano dejstvom talasa i mogu ga odneti struje, kako se desilo srednjovekovnoj engleskoj luci Danviču. Ili bi nesreća mogla da nastupi tokom noći, kada se oluja udruži sa plimom i kada nastane talas koji bi preplavio odbranu od poplava

OSVAJANJE SVEMIRA

„Hayabusa 2”
U potrazi za poreklom života

Moderniji naslednik problematične bespilotne svemirske letelice “hayabusa” (u bukvalnom prevodu s japanskog „sivi soko“), koja se vratila na Zemlju u junu 2010. godine, mogao bi biti lansiran već 2014. „Hayabusa 2” bi trebalo da se vrati 2020. i da donese sa sobom činjenice o poreklu života na planeti Zemlji .
Krajem avgusta, Japanska agencija za istraživanje vazduhoplovstva i svemira (JAXA) dobila je dozvolu od vlade da započne rad na razvoju svemirske letelice “hayabusa 2”, što će koštati oko 164 biliona jena (2 milijarde američkih dolara). Kao i njen prethodnik, letelica će posetiti jedan asteroid kako bi sakupila uzorke površinske prašine. Ali, dok se “hayabusa” srela sa asteroidom Itokava širokim 500 m, sredinom 2005. godine, da bi pokupila uzorke prašine bogate gvožđem i silicijumom, “hayabusa 2” će posetiti svemirsku stenu kilometarske veličine pod nazivom 1999 JU3.

OSVAJANJE SVEMIRA

Merkur
Mesindžer otkriva najmanju planetu

Astronomi su uglavnom smatrali da je Merkur, najmanja planeta u Sunčevom sistemu, statičan i nepromenljiv i da je neprestano izložen visokim temperaturama zbog svoje blizine Suncu. „Mesindžer“, NASA-ina letelica koja je tokom proteklih godinu dana letela pored Merkura i koja će ući u njegovu orbitu 2011. godine, potvrdila je zapažanja do kojih je prethodno, tokom sedamdesetih, došla letelica „mariner 10“

FOTOREPORTAžA

Zapisi iz prirode
OBLACI, OBLACI

Dva dana kroz uski procep na krovu posmatram nebo. Na plavetnom horizontu smenjuju se slike oblaka. Prisećam se stihova M. J. Ljermontova Oblaci, večni stranci...
Pokušavam da u toj nedefinisanoj, penastoj masi, pronađem neki smisao, neku sličnost sa nečim što sam već video. Kao na ogromnom filmskom platnu, promiču prizori. A slike oblaka nisu ništa drugo doli slike ružnih džinova, nosatih stvorenja sa niskim čelima i ogromnim vilicama, kratkim vratovima i zdepastim leđima, čiji donji udovi prelaze u bezobličnu masu.

LEGENDE

Usporavanje kretanja Zemlje

Najvažnija ličnost starozavetne knjige o Isusu Navinu ostavila je duboki trag u drevnoj istoriji. Njemu je posvećena šesta po redu knjiga Starog zaveta mada se spominje i u ranijim knjigama: Izlazak i Brojevi. Prema tim izvorima, njegovo ime je bilo Avsija i bio je sin Navina, iz plemena Efraim. Tek ga je Mojsije prozvao Isus, odnosno Jošua, što je približno hebrejskom originalu imena

SVETSKA BAšTINA

Jelen sa Rodosa
U posedu sunca

Prvobitni polis po imenu Rodos podignut je u antička vremena, udruženim naporom tri starija ostrvska grada: Jalisosa, Kamirosa i Lindosa, čiji akropolji u ostacima i danas postoje. Zidanje novog grada bilo je izraz potrebe za prestonim mestom ujedinjenog ostrva, a novopodignuto naselje dobilo je ime po Zevsovoj kćerki Rodi ili Rodini, udatoj za Sunčevog boga Heliosa, koji je postao simbol i zaštitnik Rodosa.

INSEKTI

Biber, so i bube

Jedna od stvari koje nikako ne biste smeli pominjati u kuhinjama širom zapadnog sveta su insekti! Prva misao koja bi mogla pasti na um su nepozvani gosti koje je moguće sresti u kuhinjama i ostavama, sa dobro poznatim narodnim nazivima: bubašvabe, bubarusi i mravi. Teško bi bilo ko pomislio da je insekte moguće pomenuti i kao stavku u jelovniku. Ipak, u mnogim zemljama insekti se uobičajeno koriste kao redovni obroci ili čak kao delikates, od njih se prave specijalni napici, a neki narodi su svoj opstanak u dobroj meri zasnivali na ovim stvorenjima

INSEKTI

Noćni leptiri ili moljci?

Kada neko pomene leptire, po pravilu pomišljamo na dnevne leptire, one koje po sunčanom vremenu viđamo na livadi, u parku ili dvorištu. Zapravo, ti leptiri čine samo mali deo reda Lepidoptera. Daleko su brojniji oni leptiri koje ćemo obično videti noću okupljene oko neke svetiljke.

PRIČA SA NASLOVNE STRANE

Mihajlo Pupin

Mada rođen u malom banatskom selu Idvoru, „kojeg nema ni na jednoj zemljopisnoj karti“, kako je objašnjavao svojim američkim prijateljima, Mihajlo Pupin vinuo se u svet naučnih i tehničkih dostignuća do mere da je svakodnevni život na planeti nezamisliv bez primene njegovih pronalazaka. Predavao je na brojnim univerzitetima i stekao najviša priznanja. Posebno, svet je zadužio pronalaskom kalemova koji su omogućili prenos zvučnih signala na velike daljine. Nikada nije zaboravio svoje rodno selo, po čijim je pašnjacima kao dete čuvao ovce, niti svoje skromno poreklo iz kojeg je izrastao u naučnika svetskog glasa.

ČASOPIS PLANETA Br 43

SARADNICI NA BROJU

Dalibor Čevizović, Milan Dimitrijević, Milan Đurić, Filip Franeta, Ibrahim Hadžić, Mirko Jakovljević, Branka Jakšić, Ilijana Jakšić, Vidosava Janković, Zoran Janjušević, Vladimir Jovanović, Oliver Klajn, Nadežda Krstić, Jelisaveta Lalić, Mirjana Lukić, Vladimir Milojević, Žaneta Miljanić, Branislav Miljković, Darko Mladenović, Boris Naumović, Marko Nestorović, Mićo Tatalović, Miomir Tomić, Gordana Tomljenović, Snežana Šarboh, Zdenko Štromar

Direktor: Milan Knežević
Glavni i odgovorni urednik: Aleksandar Gaon
Pomoćnik glavnog urednika: Miloslav Rajković
Likovno-grafički urednik: Branka Savković
Fotografije: Rade Krstinić
Internet prezentacija : Dragan Bogdanović

DISTRIBUCIJA: Global Press d.o.o, Beograd, Žorža Klemansoa 24 , 011/276-4538 i 276-9301
ŠTAMPA: "Batatisak”, Beograd, Miloša Savkovića 4-6, 011/38-20-333