ARHEOLOŠKA ZAGONETKA
Priredila: Maja Miljević-Đajić
Hobiti sa ostrva Flores
Zagonetni mali ljudi
Rekonstrukcija tri žene H. floresiensis,
H.sapiens i H. neanderthalensis |
Tokom 2003. godine došlo se do zapanjujućeg otkrića u pećini Liang Bua na ostrvu Flores, u Indoneziji. Arheološki tim koji se sastojao od indonežanskih i australijskih arheologa otkrio je fosilne ostatke ljudi patuljastog rasta, nalik deci, koji su živeli od pre 95.000-50.000 godina. To je izazvalo brojne rasprave i nagađanja. Mnogi istraživači bili su skeptični da li fosilni ostaci ovih hominina predstavljaju novu vrstu ili se tu radi o posledicama nekog patološkog stanja. Međutim, gotovo očuvan skelet odrasle osobe Liang Bua 1 (LB1) jednim delom je opovrgnuo sumnje istraživače.
Detaljan opis fosilnih ostataka, kao i opis i imenovanje nove vrste Homo floresiensis, pripisuje se poznatom paleoantropologu Piteru Braunu. Budući da je u ovom periodu čitav svet bio opsednut trilogijom “Gospodar prstenova” bilo je, donekle, i za očekivati da će nova ljudska vrsta dobiti nadimak “Hobit” zbog niskog telesnog rasta.
Fosilni ostaci H. floresiensis-a iskopani su samo iz jedne pećine Liang Bua. Na početku arheoloških istraživanja, tokom 2003. Godine, otkriven je delimično očuvan skelet ženske osobe Liang Bua 1 (LB1) i izolovani molar druge osobe. Već sledeće godine istraživači su objavili otkriće novih sedam osoba iz Liang Bua-e. Svi fosili su bili manjih dimenzija, odnosno manji od LB1. Osoba pod nazivom LB4 nalazila se u višem sloju od LB1 i njena starost je samo 12.000 godina, dok je većina novootkrivenih fosila bila iz nižih arheoloških slojeva, odnosno njihova starost je procenjena od pre 74 i 95.000 godina, što govori da je Homo floresiensis već tada naseljavao pećinu tokom više od 60.000 godina.
Paleoantropološke analize su pokazale da je reč o malim ljudima ili ljudima patuljastog rasta čija je visina iznosila oko 1 m. Skeletni ostaci LB1 sastoje se od kompletne lobanje, fragmentovane karlice, nekoliko kostiju gornjih i donjih udova, kao i kostiju stopala i šake. Lobanja fosila LB1 imala je mozak veličine šimpanze od 417 cm3 u telu od približno 30 kg. Ovaj hominin hodao je uspravno na dve noge. U nekim aspektima stopalo je vrlo slično današnjem čoveku; međutim, stopalo je 20 cm duže nego što bi se mogla naći kod bilo kog čoveka tog stasa. Ali je zato srazmerna dužini stopala šimpanze i ranih hominida (australopiteka).
Pećina Liang Bua na ostrvu Flores |
Pored izrade primitivnih kamenih alatki, postoje i dokazi upotrebe tih alata u vidu urezanih tragova na nekim kostima patuljastog slona (Stegodon), koji ukazuju da su hominini lovili i kasapili ove životinje, ali da su lovili i gigantske guštere-komodo zmajeve. Kamene alatke su bile jednostavne izrade i podsećaju na najranije i najprimitivnije vrste alata u fosilnim zapisima kao što su one iz kulture Olduvaj u Africi (pre 2 miliona godina). U pećini su pronađene izgorele životinjske kosti, što može da ukazuje na namernu upotrebu vatre.
Idealna rekonstrukcija LB1 |
Fenomen “ostrvski dvorfizam”
Neki paleoantropolozi su pretpostavljali da je H. floresiensis evoluirao od H. erectus-a, kroz proces nazvan “ostrvski dvorfizam” koji je uobičajen za ostrva poput Floresa. Fenomen “ostrvskog dvorfizma” zabeležen je i za brojne druge sisare velikog tela, kao što su primati, mamuti i jeleni. Postoje brojni slučajevi gde čitava jedna ljudska populacija postane patuljastog rasta. Takva promena često je povezana sa smanjenom dostupnošću neophodnih životnih resura. Veliki sisari izolovani na ostrvima imaju tendenciju smanjenja.
gore: Homo floresiensis LB1
dole: Fosilni ostaci LB1 |
Zašto su hobiti mali?
U početku su paleoantropolog Piter Braun i njegove kolege tvrdili da je H. floresiensis potomak H. erectus-a ili neke druge starije ljudske vrste, kao što je H. habilis ili hominid iz roda Australopithecus-a. Pored njihovih sitnih tela i malog mozga, morfologija skeleta hobita pokazuju kombinaciju primitivnih i modernih karakteristika. Kao i australopitekusi i drugi rani hominini, ženka LB1 ima primitivne karakteristike, koji uključuju široke kukove, kratku ključnu kost i rame postavljeno napred. Istovremeno, nadočni lukovi hobita, debljina lobanje i oblik mozga ukazuju na modernije osobine, što više podseća na H. erectus-a i kasnije ljudske vrste.
Jedna druga teorija koja dovodi u pitanje zašto su ovi hominini bili niskog telesnog rasta jeste teorija koja ima veze sa patološkim stanjem, odnosno da je H. floresiensis anatomski moderni čovek pogođen mikrocefalijom. Mikrocefalija je stanje u kojem je mozak nerazvijen, a koja se retko javlja u modernoj populaciji. Ona može biti rezultat genetskog poremećaja čiji su glavni simptomi nedovoljni razvoj mozga, brzo srastanje kostiju lobanje, ali i nizak telesni rast. Kod modernih ljudi, zapremina mozga varira od 1.200 do 1.700 cm3, a osoba koja boluje od mikrocefalije ima manju zapreminu mozga od 700 cm3, a čak je kod nekih ljudi zabeležen kapacitet mozga ispod 400 cm3. I uglavnom su ti ljudi niskog telesnog rasta. Što se tiče hobita sa ostrva Flores, njihova zapremina mozga bila je oko 400 cm3, a telesni rast je iznosio oko 1 m. Pristalice ove hipoteze do sada nisu uspele da identifikuju koji tačno poremećaj može da objasni primitivni izgled na fosilnim ostacima hobita.
Dve najpopularnije evolucione hipoteze pozicioniraju Homo floresiensis-a kao patuljastog potomka Homo erectus-a ili potomka još primitivnije vrste. Na osnovu morfolologije fosila hobita, H. floresiensis najviše liči na H. habilis-a, H. ergaster-a i H. georgicus-a. Međutim, da jer reč o znatno starijoj vrsti, odnosno primitivnom homininu koji je morao da napusti Afriku pre 2 miliona godina je nemoguće, jer ne postoje fosilni ili arheološki dokazi za tako rano širenje.
Analize kamenih alatki iz pećine, koje su pregledali arheolozi Brum i Aziz, otkrile su da su one gotovo identične sa onim alatkama na otvorenim nalazištima na ostrvu Flores koje datiraju pre 800.000 godina. Očigledno je da su preci hobita već bili na ostrvu, odnosno bar do početka srednjeg pleistocena (pre oko 126.000 godina). Možda su hobiti nekog trenutka došli u kontakt sa našim drevnim precima, jer su anatomski moderni ljudi (Homo sapiens) na ostrvu stigli pre oko 46. 000 godina. Taj susret je mogao dovesti do nestanka hobita ili je njihova populacija sama izumrla. Ono što je verovatno jeste da je Homo floresiensis prava vrsta hominina, vrsta koja je bliže povezana sa ljudima nego sa šimpanzama i drugim majmunima i još jedna vrsta u nizu koja je istovremeno delila svet sa nama, anatomski modernim ljudima.
Priredila: Maja Miljević-Đajić
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"
|
