Naučnici sa Univerziteta u Tokiju su testirali reakcije mačaka na njihove vlasnike i dokazali one ne reaguju na njihovo dozivanje iako prepoznaju glas. Naučnici su pratili dvadeset mačaka u njihovim domovima, onda kada njihov vlasnik nije bio tu. Životinjama su naizmenično puštali snimak glasa vlasnika koji ih zove i glasova nekih drugih ljudi, a potom analizirali reakcije životinje na dozivanje: pomeranje ušiju, repa i glave, vokalizaciju, širenje zenica i mrdanje šapa. Mačke su pri dozivanju pokazale tzv. orijentacijsko ponašanje, odnosno pomerile bi glave i uši kako bi locirale položaj izvora zvuka. Iako su nešto više reagovale kada su čule glas vlasnika, generalno nisu menjale poziciju na kojoj su se nalazile.
Istraživanje je pokazalo da, za razliku od pasa, mačke ne reaguju aktivnim ponašanjem na vlasnike koji su van njihovog vidokruga, iako prepoznaju njihov glas. Naravno, i one će doći ako na primer treba da dobiju hranu ali su, za razliku od pasa, znatno inertnije na dozivanje. Evolucijski gledano, one nisu pripitomljene u želji da prate ljudske naredbe. Mačke očigledno preuzimaju inicijativu u interakciji s ljudima, što predstavlja kontrast u odnosu na istorijsku povezanost psa i čoveka. Ljudi su hiljadama godina gajili i dresirali pse, učili ih da razumeju i slede odgovarajuće komande. Mačke, po svemu sudeći, ljudi nisu imali potrebu da uče. One su im kao mali mesožderi i grabljivice bile od koristi da love različite štetočine, pre svega glodare i gmizavce, i kao takve su se same pripotomile. Ipak, i vlasnici pasa i vlasnici mačaka su danas jednako vezani za svoje ljubimce.
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja "Novinarnica"
