OKO PLANETE

Međunarodna slovenska akademija

Priznanje srpskom astronomu

Astronom, fizičar, književnik i univerzitetski nastavnik Milan S. Dimitrijević (Leskovac 1947 ) izabran je za člana Međunarodne slovenske akademije, nauke, umetnosti i kulture sa sedištem u Moskvi. Dimitrijević je izabran na Skupštini ove međunarodne akademije polovinom decembra prošle godine. To je još jedno veliko priznanje srpskom astronomu sa zavidnom reputacijom u svetu, pored domaćeg zvanja zaslužan naučnik, koje mu je dodelio Nacionalni savet za naučni tehnološki razvoj.
Posle svršenih studija astronomije i fizike na PMF u Begoradu, gde je magistrirao i doktorirao, Dimitrijević je najduže radio na Astronomskoj opservatiriji (1984 -2012), a od 1994. do 2002. godine bio i njen upravnik. Od 2009. je pridruženi saradnik Pariske opservatorije u Laboratoire d’Etudes du Rayonnement et de la Matière en Astrophysique. Predavao je na postidplomskim i doktorskim studijama na Matematičkom fakultetu u Beogradu, a na evropskim Astromundus master studijama držao je kurs Spectral Lineshapes in Astrophysics. Bio je kopredsednik Radne grupe za sudarne procese Međunarodne astronomske unije (MAU), član Uprave  Evroazijskog astronomskog društva i član Saveta Evropskog astronomskog društva.

Profesor Dimitrijević je organizovao više međunarodnih i nacionalnih naučnih konferencija i niz zajedničkih konferencija sa bugarskim, rumusnkim, mađarskim i beloruskim astronomima. Dimitrijevićevih deset naučnih konferencija, od 1997. do 2019, pod zajedničkim nazivom Razvoj astronomije u Srbiji, predstavljaju vredan pokušaj da se unapredi istraživanje istorije astronomije i proučavanje kosmičko-astronomskih inspiracija, motiva i veza u arheologiji, filosofiji, književnosti, muzici i slikarstvu.

Bibliografija novog člana Međunarodne slovenske akademije nauka, umetnosti i kulture sadrži više od 300 autorskih i koautorskih radova u međunarodnim  naučnim časopisima, 76 predavanja po pozivu na međunarodnim konferencijama štampanih u celini, knjige, monografije, udžbenike, kao što su Astronomska spektroskopija (1998), Srpski astronomi u indeksu naučnih citata u XX veku (2005), Beogradska astronomska opservatorija 1995 – 2000. 
Na naučnom polju najveće prinose je dao u astronomiji, posebno u spektroskopiji zvezdane i laboratorijske plazme. On je začetnik te nove naučne oblasti u srpskoj astronomiji, a u saradnji sa A. A. Mihajlovim uveo je istraživanje uticaja atomskih i molekularnih sudarnih procesa  na optičke karakteristike zvezdanih atmosfera. Posebno vidan značaj za srpsku kulturu ima Dimitrijevićev doprinos proučavanju istorije astronomije kod Srba.
Rukovodio je međunarodnim projektima sa Pariskom opservatorijom, univerzitetima u Londonu, Daremu i Atini, Institutom za teorijsku astronomiju u Moskvi i Institutom za astronomiju u Sfojiu. Bio je rukovodilac srpskog dela međunarodnog projekta za stvaranje evropskog Virtuelnog centra za atomske i molekularne podatke, prvog projekta EU u  astronomiji u Srbiji.   

 

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"