KLIMA

Priredila: Ilijana Jakšić

Paleoklimatološka istraživanja

Posle 6500 godina hlađenja

U proteklih 150 godina, globalno zagrevanje je poništilo globalno hlađenje do koga je došlo u proteklih šest milenijuma, prema velikom istraživanju objavljenom u časopisu „Nature Research's Scientific Data“. Reč je o globalnoj srednjoj površinskoj temperaturi holocena, rekonstruktivnom pristupu koji se sastoji od više metoda. Istraživanje pokazuje da je globalno hlađenje milenijumskih razmera počelo pre otprilike 6500 hiljada godina kada je dugoročna globalna temperatura dostigla vrhunac te je bila za otprilike 0,7 stepeni Celzijusa toplija u odnosu na sredinu 19. veka. Od tog trenutka, sve brža emisija gasova staklene bašte doprinela je sveukupnom zagrevanju, koje je sada jače za ceo stepen u odnosu na prošli vek.

Četiri istraživača iz Škole o Zemlji i njenoj održivosti Univerziteta Severne Arizone (SAD) predvodili su ovo istraživanje, zajedno s profesorom Darelom Kofmanom,  glavnim autorom, i vanrednim profesorom Nikolas Mekkejom kao i sa asistentima Kodi Rutsonom i Majklom Erbom. Ekipa je radila u saradnji s naučnicima iz istraživačkih centara širom sveta kako bi rekonstruisala globalnu prosečnu temperaturu tokom tekuće epohe holocena, perioda koji je nastupio nakon Ledenog doba i koji je počeo pre otprilike 12 hiljada godina.

Promena temperature u prošlosti

Kofman je izjavio da je, pre globalnog zagrevanja, došlo do globalnog hlađenja. Prethodno istraživanje prikazalo je da se planeta prirodno i lagano hladila  najmanje hiljadu godina pre sredine 19. veka, kada je globalna prosečna temperatura promenila kurs zajedno s porastom gasova staklene bašte. Ovo istraživanje, zasnovano na velikoj novoj kompilaciji prethodno objavljenih paleoklimatskih podataka, u kombinaciji s novim statističkim analizama, pokazuje s većom pouzdanošću nego ikad da je globalno hlađenje na milenijumskoj razini započelo pre 6500 godina.

Početkom tekuće godine, grupa od 93 stručnjaka za paleoklimu iz 23 različite zemlje, takođe predvođena Kofmanom, Mekkejom, Rutsonom i Erbom, objavila je sveobuhvatnu grupu paleoklimatskih podataka skupljenih za proteklih 12 hiljada godina. Tu je kompresovano 1319 podataka zasnovanih na uzorcima uzetim sa 679 mesta. Na svakom mestu, istraživači su analizirali ekološke, geohemijske i biofizičke dokaze iz morskih i kopnenih arhiva, kao što su depoziti jezera, morski talog i glečeri kako bi doneli zaključke u vezi s promenama temperature u prošlosti. Bezbroj naučnika koji rade širom sveta sprovelo je osnovna istraživanja doprinoseći tako globalnoj bazi podataka.
Stopa hlađenja koja je usledila nakon vrhunca toplote bila je jedva primetna: 0,1 stepen Celzijusa na 1000 godina. To hlađenje je izgleda izazvano sporim ciklusima u Zemljinoj orbiti, što je smanjilo količinu letnje sunčeve svetlosti na Severnoj hemisferi, kulminirajući u „Malo ledeno doba“ u prethodnim vekovima, naveo je Erb, koji je analizirao rekonstrukciju temperature. Od sredine 19. veka, globalno zagrevanje popelo se za 1 stepen Celzijusa, što ide u prilog činjenici da je globalna prosečna temperatura prethodne decenije (2010-2019) viša nego bilo kad u toku trenutnog post-glacijalnog perioda.

Pomoću šablona prirodnih promena

MekKej, koji je razvio neke od statističkih pristupa sintezi podataka širom sveta, primetio je da pojedinačne decenije nisu rešene u temperaturnoj rekonstrukciji od 12 hiljada godina, zbog čega je teško napraviti poređenje s bilo kojom nedavnom dekadom. S druge strane, protekla dekada najverovatnije je bila hladnija nego što će biti prosečne temperature do kraja ovog veka i duže.
Kofman je naveo da je moguće da je poslednji put kad je održiva globalna prosečna temperatura bila za jedan stepen Celzijusa viša od temperature u 19. veku to bilo pre poslednjeg Ledenog doba, pre 125 hiljada godina; tada je nivo mora bio osetno viši nego danas. Istražujući šablone prirodnih promena u temperaturi u vremenu i prostoru pomaže da razumemo i kvantifikujemo procese koji uzrokuju promene klime, što je važno pošto se pripremamo za pun opseg klimatskih promena, kako zbog ljudskog tako i zbog prirodnih faktora, kaže Rutson. On je koristio prethodnu verziju baze podataka da bi povezao arktičko zagrevanje sa smanjenjem padavina na srednjim geografskim širinama.
Rutson dodaje da će klima u budućnosti u velikoj meri zavisiti od uticaja ljudskih faktora, naročito porasta gasova staklene bašte. Međutim, na klimu u budućnosti takođe će uticati prirodni faktori. Buduće projekcije klimatskih promena poboljšaće se boljim tumačenjem antropogenih i prirodnih faktora, zaključio je Rutson.

Priredila: Ilijana Jakšić

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"