TEMA BROJA

Stoti broj „Planete“

U sredini široke stvarnosti

1. broj Planete

Tokom osamnaeste godine neprekidnog izlaženja, „Planeta“, evo, obeležava i pojavu svog 100. broja. Nije u pitanju ovaj broj, još manje jubilej. Pre bi se moglo reći da se, ovim što se do sada postiglo, list našao u malobrojnoj porodici izdanja koja se od samog početka izlaženja bez ostatka drže svojih tema i onih čitalaca koji te teme traže. Ovome bi se moglo dodati i da je list doslovno izrastao iz potreba dela ovdašnje čitalačke publike koja traži takve teme i koja, u šarenilu svakovrsnih drugačijih izdanja, pouzdano zna za šta se opredelila i šta su njenu čitalački interesi.

Jer, prilozi u „Planeti“ nisu uobičajeni nitu su splet političkih priloga i ekonomskih osvrta, a još manje odsjaji zvezdomanije koja je tako snažno prekrila ovdašnje izdavačko nebo. “Planeta” se bavi sasvim drugačijom stvarnošću, onom koja jeste suština opstanka a ne samo periferni detalj života. „Planeta“ je, od prvog broja do danas, list o nauci i dometima naučnih istraživanja, ona je začetak potrage za objašnjenjima tehnološkog napretka naše civilizacije, ona je svet bez granica i prostor u kojem ništa nije ograničeno niti za svagda završeno.
To su osetili i čitaoci „Planete“. Kada je izašao prvi broj, juna 2003, deo ovdašnje čitalačke publike ponovo je dobio mogućnost da se veže za ono za šta se vezivao u vreme izlaženja nekada popularne „Galaksije“. Taj davno nestali list sa velikog prostora nekadašnje Jugoslavije okupljao je ljude željne novih znanja o tome šta se dešava počev od beskrajnih prostora kosmosa do sudbine nekog sićušnog organizma na dnu dubokog mora. Objavljivani su prilozi o dostignućima kosmonautike i istraživanja svemira, o tehnološkim rešenjima saobraćaja i načinima dobijanja energije, o napretku računarske tehnologije i dometima medicine, o biosferi i sve ugroženijoj klimi, ali i o arheološkim nalazištima, o paleontologiji i drevnim naučnim dostignućima, o antropološkim istraživanjima i lingvistici... A posebno o tome gde su u tom mudrom i znatiželjnom svetu nalaze naši naučnici i šta se postiže u našoj sredini, tj. kako rade naši stručnjaci u međunarodnim timovima istraživača i gde je mesto Srbije u tim oblastima.

Izdavanjem 100. broja u nizu, „Planeta“ je daleko odmakla od svojih početnih zabrinutosti nad konceptom i izdavačkom sudbinom. Izdavanjem 100. broja „Planeta“ se utvrdila kao dugotrajuća činjenica u krugu evropskih izdanja slične tematske opredeljenosti, iako nemamo ni takvu marketinšku a još manje organizacionu moć na kakvu se gotovo redovno nailazi u imućnim i sređenijim tržištima zapadnih zemalja. Nejedanput smo u redakciji, sa zavišću i vidljivom radošću u isto vreme, prelistavali inostrane časopise slične tematske opredeljenosti i pomalo se čudili zašto jedan po jedan prelaze sa oblika štampanih izdanja na elektronske verzije. Naravno, i skriveno se divili broju oglasnih strana i organizovanosti koja je ovde gotovo nezamisliva. Ali, tamo je tamo a ovde je - ovde. Nije nam pisano da polazimo od istih osnova, nemamo takve uslove niti im se nadamo. Ono što imamo to su dobro utemeljena tradicija, ma koliko na izdisaju, i jaka namera da se sa „Planetom“ istraje dokle god je moguće, a to znači: dokle smo potrebni čitaocima.
Ovoga puta, koliko god da za slavlje imamo razloga, izbegli smo detalje svečarskog raspoloženja i odabrali da u Temi broja objavimo delove jednog broja objavljenih priloga, odabranih bez posebnih razloga, već pre svega da se koliko-toliko vidi šta smo radili od početka izlaženja do danas.

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"