MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA
Planeta Br. 97 | GRAVITACIONI TALASI
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
» BROJ 97
Planeta Br 97
Godina XVII
Avgust-Septembar-Oktobar 2020.
»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 97
Avgust 2020g
Br. 95
Mart 2020g
Br. 96
Maj 2020g
Br. 93
Nov. 2019g
Br. 94
Jan. 2020g
Br. 91
Jul 2019g
Br. 92
Sep. 2019g
Br. 89
Mart 2019g
Br. 90
Maj 2019g
Br. 87
Nov. 2018g
Br. 88
Jan. 2019g
Br. 85
Jul 2018g
Br. 86
Sep. 2018g
Br. 83
Mart 2018g
Br. 84
Maj 2018g
Br. 81
Nov. 2017g
Br. 82
Jan. 2018g
Br. 79
Jul. 2017g
Br. 80
Sep. 2017g
Br. 77
Mart. 2017g
Br. 78
Maj. 2017g
Br. 75
Septembar. 2016g
Br. 76
Januar. 2017g
Br. 73
April. 2016g
Br. 74
Jul. 2016g
Br. 71
Nov. 2015g
Br. 72
Feb. 2016g
Br. 69
Jul 2015g
Br. 70
Sept. 2015g
Br. 67
Januar 2015g
Br. 68
April. 2015g
Br. 65
Sept. 2014g
Br. 66
Nov. 2014g
Br. 63
Maj. 2014g
Br. 64
Jul. 2014g
Br. 61
Jan. 2014g
Br. 62
Mart. 2014g
Br. 59
Sept. 2013g
Br. 60
Nov. 2013g
Br. 57
Maj. 2013g
Br. 58
Juli. 2013g
Br. 55
Jan. 2013g
Br. 56
Mart. 2013g
Br. 53
Sept. 2012g
Br. 54
Nov. 2012g
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.
» Glavni naslovi

IZLOŽBE

 

Dubravka Marić

Seobe

Zov daljina i divljina

 


Izložba ''Zov daljine - seobe u carstvu životinja'', koja se sve do kraja novembra održava u Galeriji Prirodnjačkog muzeja na Kalemegdanu, osvetljava prirodni fenomen kretanja jedinki i vrsta. Pokretači seoba mogu biti promene godišnjih doba, lokalni klimatski uslovi, dostupnost hrane ili potreba za ostavljanjem potomstva, a životinje zbog njih često pomeraju granice sopstvene izdržljivosti.

IZLOŽBE

''Seoba životinjama omogućava da iskoriste dodatne resurse i ujedno izbegnu nepovoljne uslove sredine u kojoj žive. Seobe imaju značajnu ulogu u ekosistemima jer utiču na preraspodelu plena i grabljivaca, održavaju kruženje materije u prirodi i pomažu raznošenje polena i semena. Seobe mogu biti masovne i upečatljive, ali su uvek od suštinske važnosti za održavanje ravnoteže u ekosistemima i sveukupno zdravlje naše planete. Iako obično verujemo da su ptice najpokretljivija bića na Zemlji, životinjski nomadi su i insekti, slepi miševi, gmizavci, ribe i neki kopneni sisari'', ukazuje dr Daliborka Stanković, viši kustos Prirodnjačkog muzeja u Beogradu, autor izložbe i pratećeg kataloga.

IZLOŽBE

IZLOŽBE

Na izložbi ''Zov daljine - seobe u carstvu životinja'' izloženo je 87 vrsta životinja, odnosno 119 taksidermijskih preparata insekata, gmizavaca, riba, ptica i sisara, iz bogatih zbirki Prirodnjačkog muzeja. Izložbu prate informativni panoi, a obogaćena je i autorskim fotografijama, crtežima i kartama seobe. Izloženi su eksponati nekih vrsta insekata (leptir monarh, stričkovac, veštica mrtvačka glava, putnički skakavac i četiri vrste vilinskih konjica), gmizavaca (crepasta kornjača), riba (atlantski losos), slepih miševa (veliki evropski večernjak i obični noćnik) i poprsje gnua. Ipak, najviše pažnje je posvećeno pticama.
''Znamo da sve ptice nisu selice, ali zato sve imaju periodična kretanja u određenoj meri, pri čemu razlikujemo seobe u užem smislu, irupcije i disperzije. Takođe, ni sve ptice ne lete na isti način, već koriste različite strategije. Osim toga, dok neke neprekidno mašu krilima da bi stigle do željenih teritorija, druge koriste termale - stubove toplog vazduha. Selidbeni putevi obično prate određene geografske smernice, kao što su planinski venci, morske obale ili reke.

IZLOŽBE


IZLOŽBE

IZLOŽBE

Korišćenje određene selidbene putanje može biti genetski predodređeno ili naučeno tokom seobe. Ptice prilikom seobe kao znakove za rad unutrašnjeg kompasa koriste kombinaciju niza navigacionih sistema - Sunce, zvezde, inklinaciju i intenzitet magnetnih sila Zemlje. Mnoge ptice se sele danju, a neke i noću. Blještava svetla velikih gradova ih mogu dezorijentisati, dok visoke građevine predstavljaju prepreke koje ponekad rezultiraju fatalnim sudarima. Seoba predstavlja veliki fizički napor za ptice jer one često lete do krajnjih granica izdržljivosti, ponekad i veoma dugo bez uzimanja hrane, vode, bez odmora i sna. Tokom miliona godina ptice su razvile efikasne mehanizme za iskorišćavanje energetskih rezervi, koje skladište u vidu sala'', objašnjava dr Daliborka Stanković.

IZLOŽBE

 

 

Dubravka Marić

 



Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"

 

 

 

  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Instagramu-u Pratite nas na Twitter - u  
»  Prijatelji Planete

» 10 GODINA PLANETE

free counters Flag Counter

6 digitalnih izdanja:
4,58 EUR/540,00 RSD
Uštedite čitajući digitalna izdanja 50%

Samo ovo izdanje:
1,22 EUR/144,00 RSD
Uštedite čitajući digitalno izdanje 20%

www.novinarnica.netfree counters

Čitajte na kompjuteru, tabletu ili mobilnom telefonu

» PRELISTAJTE

NOVINARNICA predlaže
Prelistajte besplatno
primerke

Planeta Br 48


Planeta Br 63


» BROJ 93
Planeta Br 91
Godina XVII
Novembar - Decembar 2019.

 

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003-2020 PLANETA