OKO PLANETE
Veliki kineski zid
Stariji od Džingis Kana
Veliki kineski zid je, u stvari, skup mnogo zidova. Taj niz dugačak je 8850 km a naklonost posetilaca prema ovoj najvećoj građevini na svetu datira još iz Dinastije Ming (1368-1644) i zaista je sagrađen da bi se Kina odbranila od Mongola. Međutim, nekoliko vekova ranije, zid je podignut daleko na severu. Ova „severna linija” ide ka zapadu, kroz severoistočnu Mongoliju, spušta se ka teritoriji Rusije, a potom završava na severoistoku autonomnog regiona severne Kine, Nei Mongol.
Gideon Šelak-Lavi (Hebrejski univerzitet, Jerusalim) navodi da postoje pisani tragovi u klasičnim tekstovima putnika koji su ga videli, ali da nikada nije bio u središtu nekog istraživanja. Da bi došli do više podataka, Šelak-Lavi i njegove kolege su, pomoću satelitskih slika i fotografija dronova, ispitali čitavu „severnu liniju“, pešice istraživali jedan deo regije i vršili iskopavanja.
Za razliku od čuvenog zida Ming, koji je napravljen od kamena, „severna linija“ napravljena je od kompresovane zemlje od koje je formiran nasip. Kompresovan je sloj po sloj tako da je zemlja postala veoma tvrda. Mnogi od starijih kineskih zidova sagrađeni su na ovaj način. Ostaci su visoki oko 1 m, iako je prvobitno visina verovatno iznosila 2 m. Na severnoj strani nalazi se jarak dubok oko 2 m, za koji Šelak-Levi smatra da je iskopan da bi se navodnjavala zemlja. Nema ni kula ni utvrđenja.
Po primeni metode za radioaktivnim ugljenikom, tim naučnika je došao do zaključka da je zid izgrađen između 1000. i 1100. godine, što bi značilo da se to desilo pre rođenja Džingis Kana (oko 1162. godine). Tako se može zaključiti da zid nema veze s mongolskim invazijama. Umesto toga, kineskim vladarima je možda bio omogućen nadzor nad kretanjima Mongola. Mongolija se s vremena na vreme suočava s veoma jakim zimama, od kojih se pojedini nomadski narodi sklanjaju tako što beže ka jugu. Zid je omogućio Kini kontrolisanje broja ljudi koji u tu zemlju ulaze, a možda čak i plaćanje poreza na ulazu, navodi Šelak-Lavi.
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"
|