TEMA BROJA
I. Jakšić
Gravitacioni talasi / Otkrića potrage za promenama
Dok se kosmos pomera
Opservatorija LIGO (Laser Interferometer Gravitational-Wave Observatory) uskomešala je javnost kada je objavila prvo direktno opažanje spajanja neutronske zvezde. Tu se postavlja se pitanje: šta smo saznali gledajući i slušajući signale gravitacionih talasa?
Sve vreme se razvlačimo i stiskamo
Godine 1916, Albert Ajnštajn je predvideo da bi masivni objekti kao što su crne rupe ili neutronske zvezde, prilikom kretanja, trebalo da prave „nabore“ u prostoru i vremenu, koji bi razvlačili i stiskali sve u kosmosu. Na osnovu prve detekcije gravitacionih talasa od strane opservatorije LIGO, 2015. godine, saznalo se da se sve, uključujući Zemlju i sve drugo zajedno s njom, izokreće. Kada je izvor gravitacionih talasa daleko, kao što je bio slučaj prilikom svakog dosadašnjeg otkrića, dolazi do skoro neprimetnog „izokretanja“. Ali, ako bi crne rupe ili neutronske zvezde koje uzrokuju talase bile bliže, mogli bismo da osetimo kako se naša tela naizmenično rastežu i stiskaju dok se kosmička „čudovišta“ pomeraju.
Crne rupe postoje
Možda izgleda previše očigledno - ali crne rupe postoje, i to je poznato već decenijama. Međutim, pre LIGO-a, nije se moglo obaviti direktno posmatranje crne rupe. Znalo se da postoji nešto veoma teško u središtima galaksija koje su nam poznate; ali, pošto crne rupe po definiciji ne propuštaju nikakvu svetlost, niko to nije mogao da potvrdi. LIGO je dokazao da crne rupe postoje, da mogu da se obrću jedna oko druge i spajaju u jedinstvenu, veću crnu rupu. |
Kako nastaju teški elementi
Vodonik i helijum, najlakši elementi, formirani su prilikom Velikog praska. Većina elemenata težih od helijuma ali lakših od cirkonijuma nastali su zbog zvezda i supernovih. Ali, nikada nije dokazano kako nastaju najteži elementi. Tokom jednog nedavnog osmatranja gravitacionih talasa, teleskopi su zabeležili tragove elemenata poput zlata, platine i olova koji su se formirali kao posledica sudara neutronskih zvezda. Istraživači iz opservatorije LIGO navode da je sudar proizveo oko deset procenata mase Zemlje u zlatu. Slični događaji mogu biti razlog za otkriće većine ili čak svih teških elemenata u Univerzuumu.
Saznanje o gama-zracima
Kada se dve neutronske zvezde dotaknu, prva stvar koju izbacuju je mlaz gama radijacije; to je registrovao NASA-in svemirski teleskop „fermi“, nekoliko sekundi nakon što je gravitacioni talas spajanja preplavio detektore LIGO-a. U toku protekle decenije, registrovano je više pojava kao što je ova pa je nastala pretpostavka da one potiču od pripajanja neutronskih zvezda, što do sada nije dokazano. Svaki put kada su astronomi posmatrali „praskove“ gama-zraka, tragalo se i za spajanjima neutronskih zvezda.
Predviđanja u vezi kosmosa su tačna
Sve što se saznalo o gravitacionim talasima do sada je opsežno modelovano i unapred predviđeno. Prilično precizno znalo se kako će zvučati gravitacioni talasi od para crnih rupa koje se spajaju ili neutronskih zvezda. Znalo se da su crne rupe postojale u teoriji kao i to kako bi trebalo da izgledaju njihova orbita i sudari. Vladalo je mišljenje da su kolizije neutronskih zvezda odgovorne za teške elemente i kratke eksplozije gama-zraka. Posle jedne nedavno uočene promene, LIGO je uspeo da izmeri ekspanziju Univerzuuma, a ta merenja bila su u skladu sa proračunima dobijenim drugim metodama. Gravitacioni talasi zasad nisu doneli neko veliko iznenađenje.
I. Jakšić
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"
|
