KOSMONAUTIKA

Dragan Lazarević

Sergej Pavlovič Koroljev

Čovek koji je ostvario prodor u kosmos

Četvrtog oktobra 1957. jedan tehnički poduhvat ustalasao je čovečanstvo: Zemlja je, pored svog prirodnog satelita Meseca, dobila još jedan satelit - veštački „sputnjik 1“! On je obilazio našu planetu zapanjujućom brzinom od 8 km/s i slao radio-signale koje je bilo lako detektovati. Neočekivano je bilo to što je ovaj poduhvat postigao SSSR a ne višestruko ekonomski i, smatralo se tada, tehnološki razvijenije SAD.
Iako tada nije bilo objavljeno ko su bili tvorci tog poduhvata, kasnije su, iskazima i svedočenjima učesnika, uloga i delo jednog čoveka postavljeni ispred svih drugih. To je bio delo glavnog  konstruktora i organizatora Sergeja Pavloviča Koroljeva.

Sergej Pavlovič Koroljev je rođen 1907. u Žitomiru a jedan period detinjstva je proveo blizu Odese, gde je bila baza hidroaviona Crnomorske flote, kojima se divio a što je uticalo na njega da se posveti vazduhoplovstvu.
Završio je politehničku školu u Kijevu. Kao sedamnaestogodišnjak leteo je na jedrilicama i postao instruktor letenja. Godine 1926. upisao je Više tehničko učilište u Moskvi a 1930.odbranio diplomski rad, projekat sopstvenog aviona „sk-4“ kod A.N.Tupoljeva. Tako je postao inženjer aeromehanike a potom i pilot aviona.
Sa idejama Ciolkovskog upoznao se 1931. Od tada se posvetio viziji leta u kosmos i radio na konstrukciji raketa. Posle osnivanja GIRD-a u Moskvi (grupa za ispitivanje reaktivnog pogona), 1932. postao je rukovodilac grupe. Naredne godine ispitivao je rakete na čvrsto gorivo, a po osnivanju RNII (reaktivni naučno-istraživački institut) u njemu radio na beskrilnim i krilatim raketama, raketnim avionima i serijama eksperimentalnih raketnih motora na tečno gorivo. Godine 1934. objavio je svoje delo „Raketni let u stratosferu“. Prvi let aviona „rp-318-1“, koji je konstruisao Koroljev, pokretanog raketnim motorom, obavljen je 1940.

Sibir i v2

Previranja u vlastima tog vremena nisu zaobišla ni njega pa je, pod optužbom da namerno usporava projekte, bio uhapšen. Jedno vreme bio je interniran u rudniku zlata na Kolimi, u Sibiru, što mu je narušilo zdravlje.
Vlast je ipak na vreme shvatila da je korisniji na svom poslu pa je vraćen tamo odakle su ga odveli 1942. da bi 1945. postao pukovnik Crvene armije.
Posle rata, razvoj balističkih raketa postao je prioritet SSSR-a - a Koroljev je 1946. postao glavni konstruktor i rukovodilac programa.
U Nemačkoj se upoznao sa od Crvene armije zarobljenim raketama „v2“ i nemačkim stručnjacima koji su radili na njima. Na osnovu „v2“, sagradio je prvu sovjetsku balističku raketu „r-1“ a potom „r-2“, dvostruko većeg dometa (oko 700 km), čime je prevazišao nemački uzor. Ubrzo je usledio projekat R-3 koji je trebalo da ima domet 3000 km. Godine 1953. realizovana je raketa „r-5“, dometa 1200 km.

„Semjorka“, Mesec pa Gagarin

Najveće dostignuće Koroljeva je raketa „r-7“, interkontinentalni balistički projektil za nuklearno bombardovanje koji je prvi put lansiran 21. avgusta 1957, iz Bajkonura ka cilju na Kamčatki.
Sledeće lansiranje „r-7“, popularne „semjorke“ bilo je slanje „sputnjika 1“ u Zemljinu orbitu. Potom je sledio „sputnjik 2“ sa prvim živim bićem u kosmosu - kerušom Lajkom, pa „sputnjik 3“ mase1,3 t.
Dok je svet bio zadivljen dostignućima raketne tehnike SSSR-a, 1959. je lansirana „luna 1“ koja je prošla pored Meseca i ušla u orbitu oko Sunca; pa „luna 2“ koja je pogodila Mesec! „Luna 3“ ga je obišla i snimila njegovu do tada neviđenu suprotnu stranu.
Koroljev je, na čelu konstruktivnog biroa OKB-1, ostvario i kosmičke brodove „vostok“. Usledio je let prvog čoveka u kosmos, Jurija Gagarina, a potom i drugih sovjetskih kosmonauta.

Hitac u Veneru

Kreću i kosmičke sonde ka Marsu. „Luna 9“ se prva meko spustila  na Mesec. „Venera 3“ 1965. pogađa Veneru.
Biro Koroljeva priprema novi kosmički brod „sojuz“ i džinovsku raketu „n1“, ali Korovljevo zdravlje je narušeno i on, pod  nejasnim okolnostima, umire tokom operacije 1966. Da se to nije dogodilo, pitanje je da li bi projekat džinovske rakete „n1“ bio, posle četiri neuspela lansiranja, prekinut i odbačen i ko bi bio prvi na Mesecu?

Njegovi saradnici su opisali osobine njegove ličnosti:
bezgranična predanost radu, talenat naučnika i konstruktora, strasna vera u svoju ideju, visoke organizacione sposobnosti, smelost naučnog i tehničkog predviđanja.

Takav je bio Sergej Pavlovič Koroljev; prvi prodor u kosmos čovečanstvo duguje pre svega njemu. Pored brojnih priznanja u njegovoj otadžbini, jedan krater na suprotnoj strani Meseca je dobio ime Koroljev, isto tako krater na Marsu i jedan asteroid.

Dragan Lazarević

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"