VESTI IZ MEDICINE

Neuropsihologija

Antidepresivi ili trčanje?

U prvom eksperimentalnom ispitivanju koje je kod ljudi direktno upoređivalo efekte dva različita tretmana na mentalno i fizičko zdravlje, pokazalo se da fizičko vežbanje ima prednosti u odnosu na antidepresive, kao i da su antidepresivi izazvali blago fizičko pogoršanje. U studiji objavljenoj u časopisu Journal of Affective Disorders, koja je predstavljena i na oktobarskoj konferenciji Evropskog koledža za neuropsihofarmakologiju, ECNP (European College of Neuropsychopharmacology), takođe se ističe da antidepresivi imaju svoju važnu terapijsku ulogu.
Studija je obuhvatila 141 pacijenta sa depresijom i/ili anksioznošću kojima je ponuđen izbor tretmana: grupna terapija trčanjem ili SSRI antidepresivi, tokom 16 nedelja. Većina učesnika, 96 njih, izabrali su grupnu terapiju trčanjem, a 45 se opredelilo za medikament, pri čemu su istraživači primetili da su oni u grupi koja je izabrala antidepresiv bili nešto depresivniji od onih u grupi koja je odlučila da vežba. Učesnici koji su birali lekove imali su zadatak da se pridržavaju propisane doze antidepresiva, što uglavnom nije imalo direktan uticaj na njihovo svakodnevno ponašanje, dok su u grupi za vežbanje morali da potpuno preokrenu svoj sedentarni način života. Grupa koja je uzimala lekove dobila je terapiju SSRI antidepresivom escitalopram, dok je grupa sa vežbama imala dve do tri grupne sesije nedeljno od po 45 minuta; u grupi sa antidepresivima zabeležena je veća stopa pridržavanja protokolu, sa 82 odsto, dok se terapije trčanjem pridržavalo tek 52 odsto učesnika, uprkos početnoj preferenciji za vežbanje u odnosu na lekove.

Po isteku 16 nedelja, kod oko 44 odsto učesnika u svakoj od grupa pokazano je poboljšanje depresije i anksioznosti, s tom razlikom što je u grupi za trčanje bilo poboljšanja i u regulaciji telesne težine, obimu struka, krvnom pritisku i funkciji srca, dok su oni u grupi sa antidepresivima pokazali tendenciju blagog pada ovih metaboličkih markera. Istraživači u tom kontekstu napominju da nastavljaju detaljnije da istražuju i efekte na biološko starenje i upalne procese, i naglašavaju da postoji prostor za obe terapije u lečenju depresije.
Studija je očigledno pokazala da se mnogim ljudima dopada ideja o vežbanju, ali da im je ponekad teško da je sprovedu iako su njene prednosti značajne. Dakle, reći pacijentima da trče nije dovoljno, već ta promena ponašanja u korist fizičke aktivnosti zahteva adekvatan nadzor i ohrabrenje. Kad je o antidepresivima reč, oni su generalno sigurni i efikasni kod većine pacijenata, i dobar su izbor, posebno kad se ima u vidu da nelečenje depresije uopšte dovodi do lošijih ishoda. Ipak, naučnici nastoje da prošire arsenal za lečenje, jer određen broj pacijenata ne reaguje na antidepresive ili nije voljan da ih uzima. Rezultati ove studije sugerišu da je primena terapije vežbanjem nešto što treba da bude shvaćeno mnogo ozbiljnije, jer bi to mogao da bude dobar, možda čak i bolji terapijski izbor za neke od pacijenata. Antidepresivi, naime, potencijalno mogu da imaju i neželjene efekte, posebno kod pacijenata sa već postojećim srčanim problemima. To takođe predstavlja argument da se ozbiljno razmotri smanjenje i ukidanje antidepresiva kada se depresivne ili anksiozne epizode ​​povuku.

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"