ŽIVOT U SVEMIRU

Priredila: Ilijana Jakšić Pavlović

Egzolingvistika

Razgovori sa neznanima

Naučni razvoj čovečanstva, počev od Kopernika a pogotovu u toku 20. i 21. veka, dao je odgovore na brojna pitanja koja su prethodnih vekova opsedala ljudske umove. Na neka pitanja nije bilo odgovora a proizašle su neke savim nove nedoumice. Mesto Zemlje je, u ljudskoj svesti, pomereno iz centra Univerzuuma ka jednoj od planeta koje kruže oko Sunca a koje, opet, kruži sa miljardama drugih zvezda-sunaca oko centra Mlečnog puta, naše galaksije koja je opet samo jedna od neizbrojivo mnogo drugih sličnih zvezdanih skupina u vasioni. Procenjuje se da zvezda sličnih Suncu, tj. klase G, u našoj galaksiji ima oko 20 milijardi. Ne postoji nijedan razlog da se ni Sunce ni planeta Zemlja smatraju za nešto posebno u vasioni a opet - jedini svet za koji za sada znamo da ima život je naša planeta.

Noam Čomski, američki lingvista, počevši od svoje hipoteze o genetski određenoj univerzalnoj gramatici ljudskih jezika, tvrdio je da bi bilo nemoguće da čovek prirodno nauči vanzemaljski jezik jer bi on verovatno imao pravila drugačija od univerzalne gramatike koja nam je urođena. Ljudi bi morali da proučavaju vanzemaljski jezik sporim putem naučnih otkrića, poput fizičara ili bilo kojih istraživača. Osnovna komunikacija između ljudi i vanzemaljaca trebalo da bude moguća, osim ako "stvari koje smatramo zajedničkim jezicima, poput pozicioniranja u vremenu i prostoru i razgovora o učesnicima, nisu toliko radikalno različite da ljudski jezik ne pruža polaznu tačku za to".

Džesika Kun, profesorka lingvistike na Univerzitetu Mekgil, SAD, konsultovana je povodom lingvističkog aspekta filma „Dolazak“, iz 2016. godine. Dok priznaje da je grafički jezik u filmu bio samo umetnički i da nije imao lingvističko značenje, izjavila je da je film prilično tačno prikazao pristup koji bi lingvističari koristili pokušavajući da razumeju vanzemaljski jezik.
Američki lingvista Solomon V. Golomb je tvrdio da bi znanje moralo da bude akumulirano tokom mnogih generacija kako bi se stekla sposobnost izgradnje radio-predajnika ili drugih uređaja sposobnih za međuzvezdanu komunikaciju, ili bilo koje druge tehnologije osim najrudimentarnijih alata. Golomb je dalje zaključio da, budući da to zahteva da oni koji su naučili znanje od drugih mogu nastaviti da ga prenose i nakon smrti svojih prethodnika koji su ta znanja stekli, bilo koja bića sposobna za izgradnju civilizacija moraju imati urođeno razumevanje da informacija zadržava svoje značenje bez obzira ko je izgovori, i ne blokiraju informacije na osnovu generacije glasnika ili smatrajući iste reči prihvatljivim ili neprihvatljivim u zavisnosti od toga ko ih izgovara. Golomb je tvrdio da bi ova sposobnost, budući da je neophodan uslov za akumuliranje informacija u kulturi u prvom redu, morala biti urođena jer nešto što je potrebno da bi se formirala kultura od početka ne može biti posledica kulture. Golomb je tvrdio da bi ovo stvorilo zajedničko lingvističko tlo koje bi pomoglo ljudima s ovom sposobnošću da nauče vanzemaljske jezike.
Ian Roberts, profesor lingvistike na Univerzitetu Kembridž, Velika Britanija, navodi: "Mi smo jedina vrsta koja ima jezik u smislu otvorenog sistema koji se može koristiti da izrazi sve što želite da izrazite". Roberts je član savetodavnog tela za slanje poruka vanzemaljskoj inteligenciji (METI), organizacije osnovane 2015. godine kako bi se poruke sa Zemlje slale u svemir u nadi da će jednoga dana na njih stići i odgovor.

Priredila: Ilijana Jakšić Pavlović

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"