HERPETOLOGIJA

Dr Vladica Božić

Zmije Srbije

Kao čuvarkuća, pod pragom

U Srbiji su pronađeni fosilni ostaci mnogih vrsta zmija, starosti od ranog miocena do kasnog pleistocena (od oko 18 miliona do oko 20 hiljada godina). Neke od njih su izumrle (Zamenis paralongisimus), dok neke vrste danas žive u Mediteranu (Hierophis viridiflavus, Elaphe quatuorlineata). Na području Srbije živi deset vrsta zmija, od kojih su tri otrovnice: poskok (Vipera ammodytes), šarka (Vipera berus) i šargan (Vipera ursinii). Kao prirodna retkost zaštićene su šarka i šargan, što znači da se smeju uznemiravati, povređivati i ubijati, dok se poskok nalazi pod kontrolom korišćenja i prometa i njegovo sakupljanje je dozvoljeno svake treće godine, za potrebe proizvodnje protivotrova.

Zbog žlezda sa otrovom, glava otrovnica je drugačija od većine neotrovnih zmija, široka je i relativno kratka, odnosno touglasta. Iza otrovnog zuba nalaze se nekoliko rezervnih otrovnih zuba, koji izrastaju povremeno, jedan za drugim. U miru, otrovni zub je okrenut vrhom unazad i skriven u jednom naboru, a samo u trenutku ujede on se uspravi i brzo stavlja u dejstvo. Otrovni zubi poskoka su dužine 5-6 mm, mada ima podataka da mogu biti dugi i do 8 mm. Predrasuda je da poskok skače - on samo izbacuje gornji deo tela takvom brzinom da može da ujede žrtvu dva-tri puta. Poskok ne ume ni da se uhvati za rep i skotrlja niz brdo na prolaznike, kako se to priča u narodu. 
Sve neotrovne zmije Srbije, ukupno sedam vrsta,  pripadaju porodici Colubridae. Vitkije su i duže od otrovnica. Iako ne postoji univerzalno pravilo, otrovne zmije često imaju šarene i intenzivnije boje, dok su neotrovne zmije često manje upadljive i imaju neutralne boje koje se bolje stapaju s okolinom.

Eskulapov smuk (Zamenis longissimus), ponekad kao albino

Obični ili eskulapov smuk je relativno velika zmija, dužine do 2 m. Odlikuju ga muskulozna glava i relativno krupne oči sa okruglom zenicom. Kod običnog smuka ponekad se javlja albinizam, nedostatak pigmentacije u koži, očima i krljuštima. Albinizam može prouzrokovati da zmija ima vrlo svetlu ili belu boju tela, ružičaste oči i nedostatak tamnih pigmentacija i može uticati na sposobnost zmije da preživi u divljini, jer nedostatak pigmentacije može otežati skrivanje od plena i predatora. Naseljava veći deo Srbije, ali pretežno staništa kao što su bukove ili bukovo-hrastove šume. To je prilično mirna zmija koja se brzo navikne na prisustvo čoveka. Ova vrsta često strada na putevima od motornih vozila, naročito toko maja, kada počinje sezona parenja. Odrasle jedinke se hrane pretežno sitnim sisarima, ređe pticama i gušterima, a mladunci pretežno gušterima. Zabeležena dužina života je do 30 godina.

Stepski smuk (Dolichophis caspius) napasan od početka maja

Snažna i veoma brza zmija, dugačka i preko 2 m. Glava joj je relativno kratka, krljušti glatke, zenica okrugla, a rep dugačak i relativno tanak. Naseljava pretežno suva staništa u pojasu hrastovih šuma i šumostepa, u nižim predelima. Kreće se po zemlji ali se lako penje na grmlje i drveće u potrazi za plenom. Aktivna je od početka maja. Tokom reproduktivnog perioda učestalo strada na magistralnim putevima. Jedinka koja je uznemirena neće odmah pobeći već će se ustremiti ka uljezu, simulirajući napad, a zatim pobeći. Mladunci ne liče na odrasle jedinke, imaju specifičnu sivkasto braonkastu boju i leđnu šaru koja u predelu glave poprima oblik uprošćene krune. Ova vrsta hrani se sitnim sisarima, ali i pticama, gušterima, ponekad i malim zmijama. Zabeležena dužina života u prirodi je do 10 godina.

Smukulja (Coronella austriaca) sklona kanibalizmu

Smukulja izrasta do 80 cm. Ljudi je često mešaju sa šarkom. Ima veoma kratku glavu, okrugle zenice i glatke kljušti pa je u narodu poznata i pod imenom smuk gladiš ili čuvarkuća. Na bočnim stranama glave obično se proteže tamna pruga - od nosnog otvora, preko oka do blizu ramenog pojasa. Ova vrsta naseljava pretežno suva staništa, ali se u južnim delovima Srbije može naći i u vlažnijim i relativno hladnijim staništima, na većim nadmorskim visinama. Aktivna je danju. Ova vrsta je poznata i po tome da jedinke često napadaju i proždiru jedna drugu. Hrani se pretežno gušterima i slepićima, drugim zmijama i miševima. Zabeležena dužina života u prirodi je do 18 godina.

Belouška (Natrix natrix), svuda po Srbiji

Obična belouška veličine je, najčešće, do 1,5 m, retko dostiže 2 m. Ženke su veće od mužjaka. Ima karakterističnu glavu sa dve svetle zaušne mrlje po kojima je dobila ime. Zenice su joj okrugle, telo vitko i izduženo, sa relativno dugim repom. Leđne krljušti imaju uzdužni greben. Ova vrsta naseljava sve krajeve Srbije, od Panonske nizije do zone subalpske bukve, na planinama. Česta je blizu vodenih staništa mada se neretko sreće u oranicama, na livadama, u šumi i u ljudskim naseljima. Brza je i veoma retko ujeda. Dobro pliva i roni. Kada je napadnuta, ispušta sekret veoma neprijatnog mirisa. Što je jedinka veća, reakcija je burnija. Takođe, ako je ugrožena, može da se prevrne na leđa i pretvara da je mrtva. Ova vrsta prelazi velike razdaljine i učestalo strada od motornih vozila. Parenje se odigrava u proleće kada je uobičajeno da se više mužjaka nagomila oko jedne ženke. Belouške se često hrane žabama, ali i mrmoljcima i ribama, pa i mišolikim glodarima i malim pticama, drugim zmijama, čak i puževima golaćima. Zabeležena dužina života u prirodi je 28 godina.

Ribarica (Natrix tessellata), ljubitelj riba

Ribarica je duga do 1,4 m. Glava je sa jasno izraženim zaušnim pljuvačnim žlezdama, oči i nosnice smeštene bliže vrhu glave, zenice okrugle. Leđne krljušti su sa izraženim uzdužnim grebenom. Ljudi ovu vrstu često mešaju sa otrovnom šarkom. Kada je uplašena ili uhvaćena, oslobađa smrdljiv sekret. Naseljava celu Srbiju, slično belouški sa kojom često deli stanište, mada je ribarica češće zastupljena ili čak dominantna vrsta zmije u brzim i velikim rekama i jezerima. Ako su uslovi povoljni, formira brojnu populaciju. Parenje se odvija grupno, slično kao kod belouške. Ova vrsta se hrani skoro isključivo ribom. Krupnije ribe iznosi na kopno i tamo ih guta. Po nekim podacima, najmanje 70% ukupnog plena ribarice čine ribe.

Četvoroprugi smuk (Elaphe quatuorlineata) kao šahovska ploča

Četvoroprugasti smuk je zmija koja narasta do 2,6 m. Robustne je i mišićave građe, sa jasno odvojenom glavom i relativno krupnim očima. Boja leđne strane tela je tamno braon i duž bočnih strana se protežu po dve uzdužne tamne pruge. Za razliku od njih, mladunci imaju niz tamnih četvorougaonih mrlja duž svetle leđne strane tela i po nekoliko uzdužnih redova istovetnih tamnih mrlja na bočnim stranama tela, tako da podsećaju na šaru šahovske ploče. U Srbiji, ova vrsta naseljava samo najjužnije predele jer njen areal obuhvata isključivo mediteransku oblast. Naseljava raznovrsna staništa, ne izbegava blizinu ljudskih naselja i veoma je pitoma. Uglavnom se može naći na senovitim mestima, čak i blizu vode, uključujući i morsku obalu. Dobar je plivač. Vrsta se hrani pretežno sitnim sisarima, koje ubija davljenjem. Jede i mladunce ptica, ponekad jaja ili guštere, dok se mladunci pretežno hrane gušterima.

Šilac (Platyceps najadum), brza zmija

Šilac je relativno tanka zmija, veoma brza. Glava je jasno izražena i po boji različita od ostatka tela, a oči krupne, sa okruglim zenicama. Rep je veoma dug, čini oko četvrtine do trećine ukupne dužine tela. Leđna strana tela je maslinastozelene boje, sa tamnim mrljama u vratnom regionu, dok je trbušna strana tela svetla. Krljušti su glatke. Kod mladunaca se po jedan niz tamnih mrlja pruža duž svake strane tela. U Srbiji naseljava njen najjužniji deo. Aktivna je danju, na otvorenim i pretežno kamenitim staništima sa retkom žbunastom vegetacijom. Hrani se uglavnom gušterima, ponekad i skakavcima i, veoma retko, sitnim sisarima.

Slepić (Anguidae), nije zmija, a nije ni slep!

Slepić je beznogi gušter koji je naziv dobio po tome što su mu, kada je ubijen, očni kapci sklopljeni. U narodu ga zovu još i šljepak, gladiš ili užak. Naseljava svetle šume, travnate površine i pustare, do 2000 m nadmorske visine. Voli vlažna staništa. Može se naći i u parkovima, baštama ljudskih naselja, čak i onih velikih. Odrastao primerak je dug 30-50 cm, od čega na rep otpada više od polovine dužine tela. Najduži je gušter u našoj zemlji i često za njega ljudi pomisle da je u pitanju zmija. Slepić je gladak  i sjajan, sivkaste do bakarne boje. Gornja strana tela mu je olovnosiva ili sivomrka i ima po jednu tamnu prugu sa strane. Krljušti su mu potpuno glatke. Sunča se tokom proleća i jeseni, a ostatak godine se tokom dana ili ukopava ili krije ispod klada i kamenja. Hrani se nakon zalaska sunca ili posle kiše, kada lovi sitne životinje kao što su puževi golaći. Od insekata lovi skakavce, a hoće da napada i mlade zmije. Napadnuta jedinka može da odbaci rep, ali se nov kod ove vrste guštera ne formira. Slepići su dugovečne životinje - jedan primerak odgajen u zoološkom muzeju u Kopenhagenu, živeo je 54 godine!

Dr Vladica Božić

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"