MEGASTRUKTURE

CRNOMORSKA „KRTICA”, LUKA JANGŠAN, ORBITALNI PRSTENI,
KORINTSKI KANAL, KRALJEVSKI TORANJ U DŽEDI

Ljudi vekovima osvajaju prostore za svoje naume. Nekada su to samo namere bez većeg uticaja na životnu sredinu a nekada, i to čak često, reč je o ishodima snova brojnih vladara i osvajača, inženjera i konstruktora. Na našoj planeti ima puno megastruktura; ponekad, ljudi su izmišljali tehnička čuda ogromnih razmera, religija je doprinosila da se pojavljuju mnogi do tada nezabeleženi oblici zgrada, a i tektonika je učinila da nastanu prostori velikih izmenjenih osobina. Piramide, Hadrijanov zid, Angkor Vat, Bernalova sfera, Hjuzov avion, stratolanč, Junan uzdignuti autoput, jezero Kariba, palata Kotročeni, linearni grad, orbitalni prsten, Panamski kanal… I šta sve ne sa uvek istom namerom: da bude veće i funkcionalnije i da se čovek približi zamislima neba. Od pamtiveka do danas: što veće, što šire, što više ka nebu, do zvezda ako se može, i u dubinu, do dna mora ako i tamo gde treba...

CRNOMORSKA „KRTICA“

I pod zemljom i pod morem

Godine Hladnog rata, sem što su donele vreme neizvesnosti i političkih previranja, obeležene su izgradnjom vojnih, većinom odbrambenih megastruktura širom sveta. Dok su one na Zapadu, mahom poznate, raspad SSSR-a otkrio je postojanje niza građevina za koje se samo slutilo da postoje. Posebno su interesantni granični regioni dva suprostavljena bloka, od kojih je zbog strateške važnosti zanimljivo poluostrvo Krim, oko koga se i danas vodi sukob između dve suprostavljene strane.

Objekat zvani „Krtica“, jedan je od najvećih sovjetskih podzemnih građevinskih poduhvata. Srce objekta je potpuno automatizovana podzemna hidroelektrana namenjena za proizvodnju električne energije za potrebe Crnomorske flote. Praktično je uklesana u stenoviti masiv Sevastopoljskog zaliva i sastoji se od dve ogromne hale sa generatorima jačine 25 megavata. Izgradnja je započeta 1930. godine a završena je 20 godina kasnije, da bi tokom 80-tih godina prošlog veka hidroelektrana bila proširena i ojačana, te se sada prostire na četiri etaže. Voda iz zaliva slobodnim padom je pokretala velike turbine i generatorima je tako omogućeno kontinurano snabdevanje električnom energijom, čak i u slučaju prekida spoljašnjih izvora struje. Postojali su čak i rezervni generatori, koji bi se uključivali u slučaju kvara glavnih.
K-825 je oznaka objekta koji se nalazi u zalivu Balaklava, a namenjen je za popravku i održavanje dizel podmornica iz serije 613 i klase „Viski“ sovjetske Crnomorske flote. Te podmornice  bile su značajan deo sovjetske mornarice tokom Hladnog rata. Zbog svoje važnosti, rukovodstvo tadašnjeg SSSR-a je odlučilo da se izgradi ogromna servisna stanica daleko od očiju špijunskih letelica, a koja omogućava sklonište, popravke, punjenje gorivom, naoružavanje i medicinsku pomoć. Smatra se da je K-825 izgrađen 1957-1961. godine na površini od 11000 m2  sa skloništem za 1000 osoba i bolnicom od 50 kreveta. U njemu se nalazio komunikacioni centar Podmorničke divizije Crvene armije. Glavni ulazni kanal u bazu sa paralelnim tehničkim hodnikom, dug je oko 300 m, dok je suvi dok, dubok 7,5m, širok 10m i dug 70 m, omogućavao detaljnu popravku i servis plovila. Posebno su interesantna dvostruka plutajuća keson vrata, teška nekoliko tona, koja su štitila ulaz u tunel, ali omogućavala i ispumpavanje vode radi lakše popravke. Ovu bazu opsluživalo je dvesta lica, a prosečno vreme boravka podmornice u njoj, nije prelazilo mesec dana. Izuzetnu pažnju sovjetski inženjeri su posvetili sigurnosti: tako je naoružanje bilo smešteno u posebnom skloništu blizu podzemnog kanala prokopanog u južnom delu baze da, u slučaju eksplozije, ne bi bilo ugroženo – a specijalno konstruisano skladište naftnih derivata, kapaciteta 44000 t, u severnom delu, odvojeno je masivnim betonskim blokovima. Transport naoružanja do plovila obavljan je šinama, a goriva sigurnosnim cevima zalivenim betonom.

Treći objekat koji čini celinu zvanu “Krtica” je kompleks bunkera i skloništa. Nosi oznaku “Objekat 221”. To je poslednji deo ove megastrukture i građen je čitavu deceniju, počev od 1977. godine. Sastoji se od dva nivoa površine 20.000 m2, povezana širokim hodnicima, galerijama i koridorima za cevi i kablove. Rađen da izdrži direktan nuklearni udar, sa sistemima ventilacije, filtracije vazduha, sopstvenim izvorom vode i sistemom za zaštitu od bioloških, hemijskih i radioloških dejstava, ovaj kompleks je predviđen kao sklonište komandnog centra čitave Crnomorske flote. Smešten je u blizini Sevastopolja. Objekat nikada nije završen.
Ulaz u nekadašnji super-tajni objekat izgleda neupadljivo: obična stambena zgrada sa ofarbanim prozorima i praznom unutrašnjošću. Nekada su unutar podruma ovog zdanja postojala teška protivnuklearna vrata. Danas ih nema, jer su upadi tragača za metalom ostavili prostoriju ogoljenu i nezaštićenu. Unutra vlada visoka vlažnost, jer je sva nekadašnja zaštita pažljivo uklonjena, kao i stepenice koje vode unutar skloništa, što čini spuštanje u ovo zdanje veoma opasnim.
Otkrićem “Krtice” i njenim otvaranjem za javnost, ova građevina postala je popularno mesto obilaska turista i avanturista, a sam objekat je i scenografija izuzetno uspešnih kompjuterskih igrica “Stalker” i “Metro 2033”.

Rad bez ljudi

Luke sa dubokom vodom opslužuju velike i vrlo natovarene brodove. Njihova dubina je devet ili više metara. Takva je luka Jangšan u zalivu Hangdžou, između Šangaja i provincije Žeđang. U tom zalivu je arhipelag
Žoušan. Jangšan luka je smeštena na dva ostrva arhipelaga. U direktnoj je vezi sa Šangajem kao vodećim privrednim i tehnološkim centrom. Smatra se delom luke Šangaj.

Gradnja je počela početkom ovog veka. Zvanično, Jangšan je otvoren 2005. godine. Luka je namenjena brodovima sa intermodalnim kontejnerima. Njena gradnja je bila podeljena u četiri faze a čak četiri hiljade stručnjaka je angažovano na ovom projektu. Svemu tome je prethodilo šest godina planiranja i priprema.  
Da bi se izveo čitav poduhvat, bila su neophodna posebna sidrišta dubine 15 m. U početnim fazama gradnje stvoreno je 9 sidrišta. Jangšan se smatra najvećom lukom u svojoj kategoriji. Prostire se na više od 25 km2. Deset milijardi dolara je potrošeno za izgradnju ove megastrukture.
Kod kontejnerskih brodova, obično se upotrebljava jedinica ekvivalenta dvadeset stopa kojom se određuje kapacitet tereta. U Jangšanu je davno prebačen učinak od četrdeset miliona ovih jedinica.
Od velike važnosti je i veza sa kopnom, odnosno šangajskim okrugom Pudong preko mosta Donghai. U luci  je
više od 140 dizalica i preko 130 automatskih vozila. Sve je automatizovano i vrlo malo ljudi je angažovano u radu te luke. Gotovo svi su u glavnoj operativnoj prostoriji, odakle se prati rad luke.

PROJEKAT BUDUĆNOSTI

Putnici dođu - putnici odu

Orbitalni prstenovi su veliki veštački prstenovi koji okružuju planete, sa kablovima povezanim za različite tačke na njenoj površini, što omogućava brži transport ljudi i tovara u svemir i iz njega. Sastoje se od jednog unutrašnjeg prstena, koji se kreće dovoljnom brzinom da zadrži orbitu oko planete, i od jednog spoljašnjeg prstena, koji se putem magnetne levitacije „kači“ na unutrašnji prsten.

Ovi prtenovi, zasad samo zamišljeni, služiće kao svemirske luke koje omogućavaju efikasan transport na površini planete, a imaju i druge primene. Oni uveliko eliminišu potrebu da se svemirski brodovi spuštaju na naseljene planete, s obzirom da jednostavno mogu da pristanu uz prsten i istovare putnike i teret, koji zatim žičarom ili sličnim prevozom dolaze na samu planetu. Prstenovi mogu da imaju železnice koje se kreću čitavim njihovim obimom, kao i veliki broj žičara do različitih lokacija na površini planete, tako da se sa samog prstena lako može doći do važnih lokacija na planeti ispod njega. Takođe je moguće da putnici sa planete dođu na prsten, tu sednu na voz ili u žičaru i odvezu se do druge, željene tačke na planeti.

KORINTSKI KANAL

Vreme da se „preseče prevlaka“

Korintski kanal koji povezuje Jonsko i Egejsko more: izgrađen je 1893. u blizini grada Korinta. Kanal je prošao kroz 6,3 km široku Korintsku prevlaku - uzak kopneni most koji poluostrvo Peloponez povezuje sa grčkim kopnom, a koji je na kraju, pretvorio u ostrvo.

Osim što je jedan od najvažnijih infrastrukturnih objekata u Grčkoj, jer je skratio putovanje između kopna i Peloponeza, ali i između atinske luke i italijanskih luka, Korintski kanal je druga najposećenija atrakcija u zemlji posle  Akropolja. Dva drumska, dva železnička i dva potopljena mosta na oba kraja kanala povezuju kopnenu stranu prevlake sa peloponeskom, dok se na zapadnom kraju nalazi vojni most za hitne slučajeve. Pokretni mostovi se spuštaju na dno kanala kada prolaze brodovi. Korintski kanal nije prepreka za manje turističke brodove i godišnje njime prođe oko 11 hiljada manjih brodova.
Jedini izuzetak, kada je reč o velikim brodovima, predstavlja „MS Brejmar“. Ovaj kruzer dugačak 196 m a širok 22,5 m, koji je 2019. jedva prošao kroz 25 m širok kanal, i dalje je najširi i najduži brod kome je to pošlo za rukom. Pri tom ga je navodio kanalski pilot, a prolazio je tako blizu ivica, da su putnici mogli da dodirnu drveće sa obe strane vodenog prolaza. Korintski kanal je bio zatvoren početkom 2021. nakon pojave klizišta, i ponovo je otvoren između juna i oktobra 2022. Potom je opet bio zatvoren do juna 2023. Vlaga i erozija su izazvale krunjenje kamenih stubova, koji su podržavali i štitili zemlju od obrušavanja u Korintski kanal, pa su izvedeni sanacioni radovi.
Iako su Grci tridesetih godina 19. veka planirali da prokopaju Korintski kanal, novca za skup projekat nije bilo. Međutim, kada je 1869. pušten u rad Suecki kanal, grčka vlada je odlučila da se „preseče prevlaka.“ Radovi su započeli 1882. a okončani su 11 godina kasnije, uz mnogo poteškoća. Korintski kanal je veliko tehničko dostignuće svog vremena. Njegova širina na nivou mora iznosi 24,6 m, na dnu mora je 21,3 m, dok dubina varira između sedam i po i osam metara. Ukupna zapremina zemlje izvađene prilikom izgradnje je 12 miliona kubnih metara. Prvi pokušaj izgradnje Korintskog kanala, učinjen je još u 7. veku pre nove ere, ali je trebalo da prođe dve i po hiljade godina da se projekat konačno realizuje.

KRALJEVSKI TORANJ U DŽEDI

Zelenom tehnologijom u nebesa

Kraljevski toranj, ranije poznat kao Kingdom Tower, izuzetan je građevinski projekat u Saudijskoj Arabiji, koji bi po završetku trebalo da postane najviša zgrada na svetu. Projektovan je da dostigne visinu od najmanje 1000 m, čime bi nadmašio sadašnju najvišu građevinu, Burdž Kalifu, u Dubaiju, visoku 828 m.

Zgrada će imati vise od 200 spratova od kojih će 167 biti stambeni, a preostali će imati druge namene. Zauzimaće površinu od oko 530 000 m2. Sama konstrukcija biće od betona posebnih performansi i čelika, predviđena da izdrži najjače vetrove i zemljotrese. Zgradom će posetioce i stanare prevoziti 59 liftova, zaključno sa dva dvostruka, brzine 10 m/sec. U planu je i specijalni lift koji će posetioce prevoziti do vidikovca na 660 m visine.
Izgradnja je otpočeta u sklopu velikog projekta razvoja Jeddah Economic City. Cilj je da se Džeda transformiše u svetski poslovni centar. Ovo zdanje je vizija saudijskog princa Al-Valida bin Talala. Glavna konstrukcija poverena je  arhitektonskom birou „Adrian Smith plus Gordon Gill Architecture“, koji se proslavio po dizajnu Burdž Khalife.
Radovi su započeti aprila 2013. Usporili su ih brojni izazovi: ekonomske promene, tehnički problemi, političke promene u regionu. Uprkos svemu, radovi su nastavljeni a graditelji ulažu napore da nadoknade propušteno.
Dizajn inspirisan prirodom - oblikom  lišća pustinjskih biljaka koje uspevaju u Saudijskoj Arabiji. Osnova zdanja je trostrana, što pruža stabilnost i odličnu iskoristivost prostora. Očekuje se da će Kraljevski toranj postati centralna tačka Jeddah Economic City-ja, privlačeći investicije, turiste i poslovne subjekte, što će značajno doprineti ekonomiji Saudijske Arabije.
Zgrada će koristiti napredne tehnologije za energetsku efikasnost: delotvorne sisteme hlađenja i obnovljive izvore energije, što je deo puta Saudijske Arabije ka održivom razvoju. Kraljevski toranj će postati prva zgrada na svetu  viša od jednog kilometra, postavljajući nove standarde u građevinarstvu i arhitekturi. A kada se gradi zdanje kilometarske visine, treba misliti na rešavanje mnogih tehničkih izazova: zaštitu od oluja, stabilnost temelja na peskovitom tlu i, naročito, funkcionisanje liftova na velikim visinama.
Zamišljen da simboliše modernizaciju i napredak Saudijske Arabije, Kraljevski toranj održava i ambiciju kraljevstva da ponese naziv globalnog centra inovativnosti i ekonomskog rasta. Mada suočen sa brojnim teškoćama i preprekama, taj građevinski poduhvat stvarno jeste vrhunac građevinske tehnologije i arhitektonske kreacije.

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"