MEGASTRUKTURE
Vladimir Milojević
Široki kolosek Trećeg Rajha
Ideja o gigantskoj železnici
Od kada je, pre tačno šezdeset godina, 1964. godine u Japanu pušten u saobraćaj čuveni Šinkasen, mreža železničkih pruga, namenski građenih za saobraćaj vozova velikih brzina, širi se u sve većem broju zemalja. U Evropi i Aziji je, samo prethodne decenije, izgrađeno više hiljada kilometara pruga na kojima se ostvaruju redovne brzine od 200-300km/h, a najnovije kineske deonice su projektovane za maksimalne brzine od čak 400km/h. Ova vrsta saobraćaja svake godine beleži sve veći broj putnika, a u mnogim zemljama po udobnosti i vremenu putovanja uspešno parira vazdušnom saobraćaju.
Malo je poznato da se ideja o novim, do tada neviđenim “super” vozovima, prvi put pojavila u Nemačkoj u drugoj polovini tridesetih godina prošlog veka. Davne 1937. godine, nemački inženjer dr Ginter Vins je nacističkoj vrhuški predstavio projekat potpuno nove vrste železnice, “gigantske” veličine. Njen kolosek bi bio više nego dvostruko širi od standardnog “Stivensonovog” koji se koristi u najvećem broju zemalja (1,435m). Ova gigantska železnica bi u budućnosti povezivala ključne tačke „velikog nemačkog Rajha”, uključujući i one koje tek treba da budu osvojene. Projekat “Breitspurbahn” je sa razmakom između tračnica od čak tri metra predviđao radikalno povećanje kapaciteta i brzine vozova. U početku, firer nije bio posebno impresioniran ovom idejom. Možda bi ona bila zaboravljena kao i mnoge druge megalomanske ideje nacističkih naučnika tog vremena, da krajem 1941. nije aktuelizovana pošto je vođa Rajha naknadno zaključio da je ona u skladu sa njegovim planovima da izgradi “novo carstvo” u kome bi Berlin postao glavni grad planete.
U skladu sa stvaranjem Lebensraum-a
|
Kada je preuzeo vlast, Adolf Hitler je Nemačku prestonicu smatrao provincijskim gradom, nedostojnim slave nemačke nacije. Posle “konačne i neopozive pobede Vermahta i poraza saveznika”, Berlin je trebalo da postane “Welthauptstadt Germania” (Prestonica svetske Nemačke) - grad koji će obeležiti istoriju i ostati simbol arijevske moći vekovima. Sa svojim omiljenim arhitektom Albertom Šperom, on je planirao posleratnu obnovu i izgradnju dostojnu veličine i moći starog Egipta, Vavilona ili Rima. Ideja dr Vinsa se savršeno uklapala u njegovu sliku “novog sveta”, i Hitler je zaključio da je „hiljadugodišnjem Rajhu“ neophodna dostojna železnička transportna mreža u vidu Breitspurbahna.
Prema ideologiji koja je nastala još u vreme carske Nemačke i koju su nacisti usvojili, budućnost nemačke nacije se “nije nalazila na jugu ili zapadu Evrope, već na istoku - na zemlji koju su Sloveni oteli od Nemaca”. Ta prostranstva su morala da budu osvojena, a Sloveni bi zatim bili uništeni ili proterani iza Urala, dok bi manji deo tog naroda bio “germanizovan”. Nakon toga, na “oslobođenu” zemlju bili bi naseljeni tzv “verbaueri” (seljaci vojnici): milioni nemačkih kolonista koji bi potom na ogromnim plodnim prostranstvima “Lebensrauma” proizvodili hranu za čitav Rajh.
Strateški razvoj „životnog prostora“ trebalo je da se odvija upravo uz pomoć Breitspurbahna. Njegova glavna istočna ruta trebalo je da bude Hamburg - Berlin - Vroclav - Lavov - Kijev - Rostov na Donu, dakle prema teritorijama sa bogatim poljoprivrednim zemljištem i rudnim nalazištima Ukrajine i južne Rusije. Kasnije bi trasa bila produžena do Staljingrada i Bakua. Drugi krak bi vodio od Vroclava preko Varšave do Moskve i Lenjingrada, a planirano je da Minsk postane veliki železnički čvor. Mreža Breitspurbahna bi se širila i u drugim delovima Evrope: Berlin bi bio povezan sa Parizom, Rimom, Bečom, Budimpeštom, Beogradom, Bukureštom i Istanbulom, a ruta bi kasnije bila nastavljena kroz Aziju, sve do Japana.
Inženjerska rešenja i razgranata mreža
Donji stroj Breitspurbahna bio bi građen korišćenjem koloseka bez balasta, što i danas predstavlja inovativni pristup. Šine bi bile postavljene ne monolitnoj betonskoj podlozi potopljenoj u zemlju, čime bi se osigurala pouzdanost i sigurnost pri velikim brzinama i opterećenjima. Širina takve trase zahtevala je korišćenje značajnih građevinskih parcela. U normalnim uslovima, ovi troškovi bi predstavljali veliki problem i visoku cenu tokom izgradnje, ali su oni tokom rata bili u potpunom skladu sa razvojnom strategijom Rajha. Na istoku, Breitspurbahn bi praktično prolazio kroz spaljenu zemlju i “sravnjene” gradove Poljske i Sovjetskog Saveza. Ni u samoj Nemačkoj izgradnja nebi izazvala poteškoće, pošto je planirano da se najveći gradovi u zemlji obnove u potpunom „arijevskom” duhu, a nove stanice za ultraširoki kolosek bile su deo projekta u okviru ovih rekonstrukcija. Centralni okruzi Berlina, Minhena, Nirnberga, Linca, Hamburga… su, po nacrtima Špera, planirani za rušenje, a na njihovom mestu bili bi izgrađeni novi javni i administrativni kompleksi, koji bi svojom veličinom i estetikom veličali nemačku naciju. U glavnom gradu su, na primer, u okviru projekta Welthauptstadt Germania planirane dve kolosalne železničke stanice: Severna i Južna.
Za Breitspurbahn je, uprkos ratu koji je bio u toku, do 1943. godine detaljno razvijen jedinstveni vozni park. Putnički vozovi su, u suštini, predstavljali male gradove na točkovima. U kompoziciji srednje veličine, troklasnim dvospratnim vagonima istovremeno bi moglo da putuje dve do četiri hiljade ljudi. Kompozicija je trebalo da odiše vrhunskim luksuzom i komforom koji se ne razlikuje od onoga što nude savremeni prekookeanski brodovi.
Kolosalni vozni park
Lokomotive voza su projektovale najveće nemačke kompanije “Henšel” i “Borsig”. Predviđena je upotreba različitih vučnih sredstava: dizel lokomotiva, lokomotiva sa gasnim turbinama, električnih lokomotiva i konvencionalnih parnih lokomotive na ugalj. Parne bi imale snagu od 3340 KS i maksimalnu brzinu od 40 km/h, i služile bi generalno za manevru. Električna lokomotiva bila bi duga 46,6 m a teška čak 560 t! Napon električne mreže koji bi koristila iznosio bi 50-100KV (današnje locomotive, u Srbiji, koriste 25KV), i bila bi neophodna izgradnja posebnih elektrana za napajanje železnice. Sa različitim prenosima snage na točkove, lokomotiva bi mogla da postigne 100, 200 ili 250 km/h! Njena trajna snaga bi premašivala 20 MW. Dizel lokomotive, takođe ogromne veličine i vučne moći, mogle bi da pređu 1000 km bez dopune gorivom.
Putnički vagoni impresivne dužine i visine su dizajnirani da odgovaraju gigantskim lokomotivama, i predstavljali bi svojevrsne „palate na točkovima“. Jednospratni vagoni prve klase, visine preko 5 m, odisali bi luksuzom iznutra, obloženi mahagonijem i tepisima, i imali bi 130 sedišta. Njihovi kupei, veličine soba od 11 m2, bili bi opremljeni tapaciranim nameštajem, garderobom, tušem i toaletom. Vagoni druge klase projektovani su kao dvospratni, dužine 41 m i visine 6,85 m. Svi vagoni namenjeni pripadnicima “arijevske rase” posedovali bi bioskope, luksuzne restorane i prostore za odmor ili zabavu.
Dizajneri su mislili i na ostale stanovnike „velike Nemačke”. Za besplatnu radnu snagu sa okupiranih teritorija, predviđeni su vagoni u kojima postoje samo stajaća mesta, sa kapacitetom do 500 ljudi. Što se teretnog saobraćaja tiče, projektovano je 18 tipova teretnih vagona, od otvorenih i zatvorenih do cisterni, nosivosti od 165-900 t! 500-tonske vagone je razvijao MAN. Vagoni “platforme” mogli bi da prevoze kontejnere velikog kapaciteta, pa čak i mala rečna ili morskih plovila, ali i po potrebi vagone “standardnog” koloseka. Predviđeni su i namenski vagoni za dopremanje žita iz “Lebensrauma”, sa pokretnim krovom radi lakšeg utovara i istovara. Projektovna su dva tipa: manji bi imao zapreminu 250 m³, a veći čak 433 m³, uz nosivost od 280 t. Vagon cisterna je takođe ogroman sa zapreminom od 300 m³.
Ostala je samo ideja
Nemačka je izgubila rat, tako da ni infrastruktura Breitspurbahna, ni lokomotive, ni vagoni nikada nisu praktično napravljeni ili testirani. Uprkos veličini i obimu projekta, za njegovo postojanje tokom razvoja znalo je svega stotinak ljudi. Arhivski dokumenti su prvi put postali dostupni javnosti krajem pedesetih godina prošlog veka. Međutim, u Deutsche Bahn muzeju u Nirnbergu i danas mogu da se vide modeli vagona za Breitspurbahn, koji je u istoriji železnice ipak ostao zabeležen samo kao jedna od mnogih megalomanskih nacističkih utopističkih ideja.
Vladimir Milojević
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"
|
