OPSTANAK VRSTA
Dr Ana Paunović
Jesenje parenje životinje
Ritualima do partnera
Jesenje parenje kod životinja predstavlja ključni period u prirodnom ciklusu mnogih vrsta, tokom kojeg se odvija intenzivna borba za reprodukciju i opstanak. Ova sezona, obeležena promenama u temperaturi i dužini dana, podstiče životinje na rituale udvaranja, teritorijalne sukobe i takmičenje za pažnju partnera. U mnogim ekosistemima, posebno u šumama i stepama, jesenje parenje igra ključnu ulogu u osiguravanju opstanaka vrsta pre nego što stignu hladni, nepovoljni zimski meseci. Dok se ptice se razmnožavaju sezonski, ovulacija i parenje se događaju u određeno vreme u godini, kod sisara tokom jeseni je pojačano lučenje hormona koji direktno utiču na njihovo ponašanje. Mužjaci mnogih vrsta, uključujući jelene, divlje svinje i druge, postaju agresivniji jer su njihovi hormoni, posebno testosteron, na vrhuncu. Promene u nivou hormona utiču i na ženke, koje tokom jeseni ulaze u estrus, u period kada su najplodnije i spremne za parenje.
Postoji nekoliko evropskih ptica koje se pare tokom jeseni, iako većina ptica uglavnom ulazi u period parenja u proleće kada su uslovi za podizanje mladunaca najpovoljniji. Međutim, jedna od najpoznatijih ptica koja se može pariti tokom jeseni je velika ušara. Velika ušara naseljava prostor Evroazije i jedna je od najvećih evropskih sova. Parenje ove vrste obično počinje u novembru ili decembru, a ženke polažu jaja u januaru ili februaru.
Mužjak i ženka započinju svoj proces udvaranja međusobnim glasovnim pozivima. Mužjaci proizvode duboke, rezonantne zvukove nalik na zavijanje kako bi privukli pažnju ženke. Ovi zvuci mogu se čuti na velikim udaljenostima, a njihova učestalost raste tokom sezone parenja. Ženke odgovaraju tihim i kraćim pozivima. Ova vokalna komunikacija pomaže partnerima da se pronađu i uspostave vezu.
Takođe, mužjak često koristi impresivne letove kako bi zadivio ženku. Ovi letovi mogu uključivati niske prelete iznad terena, gde mužjak pokazuje svoju veličinu i snagu. Tokom ovog procesa, mužjak pokušava da ostavi dobar utisak na ženku, jer je fizička sposobnost ključna za uspešnu reprodukciju.
Jedan od najvažnijih delova rituala parenja kod velike ušare je darivanje hrane. Mužjak donosi plen ženkama kao oblik udvaranja i dokaz da može da obezbedi hranu za nju i buduće mladunce. A kada se par formira, započinju potragu za odgovarajućim mestom za gnezdo. Velike ušare obično ne grade gnezda, već koriste prirodne depresije na liticama, starim gnezdima drugih ptica ili šupljinama u stenama ili drveću. Par brani svoje gnezdo i područje oko njega od drugih ptica i predatora.
Kada ženka prihvati mužjaka, parenje se odvija nakon što je par uspostavio vezu kroz navedene rituale. Kopulacija se odvija na mestu blizu gnezda, a mužjak i ženka često ostaju zajedno tokom celog perioda podizanja mladunaca.
Velike ušare često ostaju u paru tokom više sezona, a neki parovi ostaju zajedno za ceo život. Njihova čvrsta povezanost i saradnja tokom podizanja mladunaca odražavaju složenost njihovih socijalnih odnosa.
Jeleni (Cervidae) u sezoni rike
Kod mnogih vrsta jelena, jesenje parenje postaje vrhunac bioloških aktivnosti, gde mužjaci koriste svoje fizičke osobine i složene oblike ponašanja kako bi osvojili ženke (košute) i osigurali potomstvo pre dolaska zime. Parenje jelena je proces koji uključuje različite rituale i ponašanja, posebno u sezoni parenja, poznatoj kao „rikanje“ ili „sezona rike“. Ovo se događa ujesen, obično od аvgusta do novembra, zavisno od vrste i regije.
Evropski jelen (Cervus elaphus)
Evropski jelen naseljava veći deo Evrope, region Kavkaza, Malu Aziju, Iran, delove zapadne Azije i centralnu Aziju. Parenje evropskog jelena se u nizini odvija u avgustu i septembru, a u planinama u septembru, oktobru i novembru. Samo se u sezoni parenja mužjaci približavaju ženkama te dolaze na „rikališta“ na kojima se međusobno bore za pravo na parenje. Tоkom borbi mogu izgubiti i do 30 kg. S obzirom na to da žive u poligamiji, parenje predstavlja napor koji uz prethodne borbe i neuzimanje hrane može dovesti do takve iscrpljenosti da mužjak ugine preko zime.
Jelen lopatar (Dama dama)
Jelen lopatar je kao autohtona vrsta naseljen u Turskoj, možda je autohton na Balkanu i kontinentalnoj Italiji, a prenet je u veliki deo Evrope i manje delove Južne i Severne Amerike, Australije i južne Afrike. Sezona parenja kod jelena lopatara traje od oktobra do novembra, u planinskim krajenima i do januara. Tokom sezone parenja mužjaci često prave mala područja na kojima se bore i privlače ženke. Borbe između mužjaka su česte, ali su manje nasilne nego kod nekih drugih vrsta jelena. Dominanti mužjak se pari sa svim ženkama.
Srne (Capreolus capreolus)
Srna je šumska životinja rasprostranjena na području srednje Evrope i Azije. Iako parenje srna počinje drugom polovinom jula, ili početkom avgusta, kod srna koje se pare kasnije ne dolazi do prekida razvoja zametka tj. dolazak mladih na svet se odvija istovremeno sa onima koje su bile u embriotenciji. Srndać prati srnu do 4 dana, a potom je napušta i traži drugu. Na taj način on oplodi 4-5 srna.
Mužjaci jelena koriste snažne glasovne pozive (riku) kako bi privukli ženke i upozorili druge mužjake da se drže podalje. Ova vokalizacija je znak njihove snage i dominacije. Takođe, mužjaci uspostavljaju teritorije i štite ih od drugih mužjaka. Oni će često označiti teritoriju struganjem po drveću svojim rogovima i uriniranjem na određena mesta.
Ako se dva mužjaka sukobe zbog ženke, dolazi do fizičkih borbi rogovima. Ove borbe mogu biti izuzetno intenzivne i ponekad dovode do povreda ili smrti jednog od mužjaka. Ova borba je ključna za uspostavljanje dominacije.
Jelenska mirisna komunikacija igra važnu ulogu u ritualima parenja. Mužjaci ispuštaju specifične mirise putem urina i žlezda koje se nalaze na licu, što ženke koriste da procene njihove hormone i spremnost za parenje. Osim ovoga, mužjaci često izvode različite rituale prikazivanja snage, kao što su kopanje tla, podizanje prašine ili intenzivno mahanje glavom i rogovima.
Kada mužjak privuče pažnju ženke, on joj prilazi i počinje udvaranje koje uključuje nežne dodire, njuškanje i praćenje ženke. Ako ženka nije spremna za parenje, može ga ignorisati ili pobeći. A ako ženka prihvati mužjaka, parenje se odvija relativno brzo, nakon čega mužjak obično traži drugu ženku.
Divlja svinja (Sus scrofa) – vepar se vraća usamljenom životuo
Divlje svinje, poznate i kao evroazijska divlje svinje, bliski su rođaci domaćih svinja, a žive u čoporima, uglavnom oko vlažnih šuma. Parenje divljih svinja obično se odvija u jesen i zimu, najčešće od novembra do januara. Međutim, u nekim područjima, sezona parenja može varirati u zavisnosti od klimatskih uslova. Tokom ovog perioda, mužjaci (veprovi) postaju agresivniji i bore se međusobno kako bi uspostavili dominaciju i pravo na parenje sa ženkama. Oni koriste snažne kljove u borbama, a dominacija se obično postiže snagom i veličinom. Veprovi često prate ženke i njuše njihove genitalije kako bi procenili da li su u estrusu, što je period kada su spremne za parenje. Posle borbi sa drugim mužjacima, najjači vepar ostaje sa čoporom oko mesec dana i za to vreme se pari sa svim ženkama iz čopora. Posle tog perioda se vraća usamljeničkom životu.
Pre parenja, mužjaci divljih svinja koriste mirisne tragove (urin i iscedak iz žlezda) kako bi obeležili teritoriju i pokazali prisustvo drugim mužjacima. Takođe, prave brazde i trljaju se o drveće da bi ostavili svoj miris i obeležili svoj prostor. Borba za dominaciju među mužjacima često uključuje direktne sukobe. Mužjaci koriste svoje snažne kljove u borbi, ali borbe retko dovode do ozbiljnih povreda, jer uglavnom služe da pokažu snagu i dominaciju.
Kada mužjaci postanu svesni prisustva ženki u svom području, počinju da ih prate. Ženke divljih svinja ulaze u estrus samo na nekoliko dana. Mužjak njuši ženkine genitalije i kada otkrije ženku u estrusu, započinje proces udvaranja, koji uključuje njuškanje i trljanje o ženkino telo. Tokom ovog procesa, mužjak pokušava da dobije njenu pažnju i signalizira svoju spremnost za parenje. A kada ženka prihvati mužjakovo udvaranje, parenje se odvija relativno brzo. Mužjak skače na ženku i vrši kopulaciju. Tokom sezone parenja, mužjaci se mogu pariti sa više ženki, jer su divlje svinje poligamne. Rituali parenja divljih svinja odražavaju borbu za dominaciju i plodnost u okviru njihove društvene strukture, gde dominantni mužjaci imaju najveće šanse za reprodukciju.
Evropski jazavac (Meles meles) gotovo porodično
Jazavac je vrsta životinje koja pripada porodici kuna. Pare se u oktobru, a izuzetno, naročito mlade životinje, nešto kasnije. Jazavci žive u porodicama ili „klanovima“ od nekoliko članova, obično u podzemnim jazbinama. Tokom sezone parenja, unutar klanova može doći do sukoba između mužjaka, jer su dominantni mužjaci često ti koji imaju prioritet za parenje sa ženkom.
Pre parenja, jazavci često koriste vokalizacije i mirisne signale kako bi privukli partnere. Mužjaci i ženke ispuštaju različite zvuke i koriste mirisne žlezde koje se nalaze oko anusa da označe teritoriju i označe svoj status spremnosti za parenje. Ovi mirisi su ključni u identifikaciji potencijalnih partnera i njihovih reproduktivnih stanja.
Muški jazavci prate ženke, a udvaranje može uključivati bliske interakcije, dodirivanje njuškama, lizanje i njuškanje genitalnog područja. Mužjak može provoditi dosta vremena u blizini ženke, braneći je od drugih mužjaka i održavajući teritoriju. Tokom parenja, mužjaci se mogu pariti sa više ženki, a ženke mogu imati više partnera. Kopulacija može trajati dugo, često više od sat vremena, a može se ponavljati nekoliko puta u toku perioda kada je ženka plodna.
Jazavci imaju jedinstven biološki mehanizam odložene implantacije, što znači da oplođena jajna ćelija može ostati u latentnom stanju do nekoliko meseci pre nego što se implantira u matericu. Ovo osigurava da se mladunci rađaju u proleće, kada su uslovi za preživljavanje optimalni. U jazbini, nakon parenja, mužjak i dalje može biti prisutan i delimično učestvovati u odbrani teritorije, dok se ženka priprema za dolazak mladunaca. Po rođenju, ženke obično preuzimaju brigu o mladuncima, ali svi članovi klana mogu pomoći u odgajanju mladih.
Domaća ovca (Ovis aries), njuškanje i gurkanje
Parenje domaće ovce obično se odvija sezonski, najčešće u jesen, da bi se jagnjad rodila u proleće kada su uslovi za njihovo preživljavanje najbolji. Proces parenja uključuje nekoliko ključnih faza, povezanih sa biološkim ciklusom ovaca. Ovnovi postaju veoma borbeni tokom sezone parenja. Bore se rogovima za pravo na parenje sa ovcama.
Domaće ovce u određenim periodima godine imaju više ciklusa estrusa (plodnosti). Najčešći period kada ovce ulaze u estrus je tokom jeseni, obično od septembra do novembra. Ovnovi (mužjaci) postaju aktivniji i agresivniji tokom sezone parenja. Njihov miris, koji potiče od specifičnih žlezda, postaje intenzivniji, što privlači ženke. Ovnove često karakteriše ponašanje kao što su njuškanje, gurkanje ženki glavom podizanje gornje usne kako bi bolje osetili mirise feromona ženki.
Kada je ženka u estrusu, ovnovi njuše njene genitalije i često je prate da bi utvrdili kada je spremna za parenje. Kada dođe do kopulacije, ovnovi skaču na ženku i vrše oplodnju. Parenje se odvija brzo; ovnovi mogu oploditi više ovaca u kratkom vremenskom periodu. Posle parenja, ovce se vraćaju svom stadu i ponašanju.
Pomenuti rituali parenja raznih vrsta pomažu da se uspostavi i ojača veza između mužjaka i ženke, što je od ključnog značaja za preživljavanje potomstva. Jedna od ključnih prednosti jesenjeg parenja je da mladunci dolaze na svet na proleće, kada su uslovi u prirodi najpovoljniji za preživljavanje. Biljna vegetacija je u punom razvoju, a klima je blaža, što omogućava lakši pristup hrani. Ovo je posebno važno za vrste koje žive u hladnijim klimatskim zonama, gde je zima previše surova za odgajanje mladih. Rituali parenja pomažu životinjama da privuku suprotni pol i ključni su za reprodukciju i opstanak vrsta. Rituali mogu uključivati različite oblike udvaranja, a ritualni obrasci omogućavaju životinjama da ocene i izaberu najkvalitetnije partnere. Rituali često signaliziraju najbolji trenutak za parenje, što može biti važno za povećanje šanse za uspešno oplodnju. Bitno je istaći da ritualizovani oblici ponašanja često smanjuju fizičke sukobe između mužjaka jer, kroz ritual, mužjaci rešavaju potragu za ženkom bez potrebe za agresivnim fizičkim sukobima.
Dr Ana Paunović
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"
|
