KOSMONAUTIKA

Dragan Lazarević

Misije “Polaris Dawn” i “Inspiration4”

Privatno do novih kosmičkih ciljeva

Prodor u kosmički prostor i prvi orbitalni letovi oko Zemlje sa ljudskim posadama predstavljali su događaje koji su promenili ljudsku svest. Osim što su pokazali moć nauke i tehnologije, proširili su i prostor u kome ljudi mogu da borave van naše planete. Prvi let oko Zemlje Jurija Gagarina 1961. u kosmičkoj kapsuli “vastok 1” trajao je samo 108 minuta na maksimalnoj udaljenosti od Zemlje od 327 km i izazvao je emotivno uzbuđenje celog čovečanstva. Potom su stalno pomerane granice trajanja letova i povećavanja udaljenosti od Zemlje.

German Titov je obavio 16 obletanja Zemlje u toku 24 časa. Naredne godine SAD su lansirale kapsulu “merkjuri” u orbitu oko Zemlje sa astronautom Džonom Glenom, čime je počela trka u kosmosu između SSSR i SAD. Novi poduhvat koji je uzbudio čovečanstvo je bio izlazak Alekseja Leonova u skafanderu iz kapsule “vashod 2” u kosmički prostor; potom je taj poduhvat izveo i astronaut Edvard Vajt izlaskom iz kapsule broda “džemini 4”. Tokom narednih letova kosmičkih letelica tipa “džemini” one su se spajale sa raketom “ejdžina” i, radom njenog motora, podizale maksimalnu udaljenost orbitalne putanje od Zemlje. Tako je 1966. “džemini 11” sa astronautima Konradom i Gordonom, postigao maksimalnu udaljenost od Zemlje od 1374 km. Usledile su misije letova na Mesec u okviru projekta “Apolo” i postignute su udaljenosti preko 400 hiljada km od Zemlje. Potom su usledile stotine letova na udaljenosti 300-400 km od Zemlje kosmičkih brodova tipa “spejs šatl” i “sojuz” u raznim misijama - ali na nižim orbitama I na udaljenosti 300-400 km od Zemlje u svrhu slanja posada na orbitalne stanice.

Nekadašnje nadmetanje SSSR i SAD zamenila je saradnja na orbitalnoj stanici ISS sa ciljem naučnih istraživanja a postizanje kosmičkih rekorda više nije bilo cilj. Kompanija “Space X” Ilona Maska je, zahvaljujući raketi “falkon 9”, koja retroreaktivno vraća prvi stepen, meko ga spušta na Zemlju i time omogućava njegovo višekratno korišćenje, smanjila cenu lansiranja u Zemljinu orbitu i sopstvene potpuno automatizovane kosmičke kapsule “dragon” koristi višekratno.To je omogućilo da se i privatna lica upuste u poduhvate po sopstvenom izboru. NASA i “Roskosmos” su slale na orbitalnu stanicu ISS i privatna lica koja su za to bila spremna da plate cenu do oko 80 miliona dolara za boravak do 21 dana. Ali, “Space X” je počeo letove kosmičkog broda “dragon” u sopstvenoj režiji prema želji korisnika nezavisno od NASA-e. Inicijator i pionir tih kosmičkih letova je prvi privatni astronaut Džared Ajzekmen (Jared Isaacman) i on je do sada obavio dve takve kosmičke misije pod nazivom Inspiration4  i Polaris Dawn. U okviru misije Polaris Dawn postignuta je najveća udaljenost orbite od Zemlje i prvo izlaženje u skafanderu privatnih lica.

Prvo privatno kosmičko putovanje

Inicijator i finansijer kosmičkih letova kapsule “dragon” Džared Ajzekmen je osoba posvećena letovima u kosmos za šta je bio spreman da plati visoku cenu. Dobro se snalazi u svetu biznisa: njegovo bogatstvo se procenjuje na oko 1,9 milijardi dolara. Rođen je 1982.  Završio je studije aeronautike, pilot je sa velikim iskustvom; vlasnik je privatne pilotske škole na Floridi koja ima 150 mlaznih vojnih aviona i gde se vrši letna obuku na njima privatnih lica. Leteo je na brojnim tipovima mlaznih aviona a postigao je i rekord u letu oko sveta u lakom komercijalnom mlaznom avionu. Posvećen je i humanitarnom radu. On je zamislio privatnu kosmičku misiju u kojoj bi leteli obični ljudi, pri čemu bi on komandovao misijom a cilj bi bio promovisanje bolnice St.Jude i prikupljanje dobrotvornih priloga za njeno proširenje. Pri tome je odabrao posadu koje bi uspešno promovisala rad bolnice ali i obavila svemirsku misiju nazvanu Inspiration4. Bolnica je odabrala dva člana za kosmički let: Haylay Arcenaux (29), zaposlenu u bolnici u kojoj je i sama bila pacijent i uspešno operisana od tumora kostiju. Drugi član je Christopher Sembroski, elektromehaničar koji je radio na održavanju aviona i projektila a potom i za kompanije Locheed i Blue Origin. Učestvovao je u doniranju bolnice St.Jude a donacija je bila i lutrija za mesto u kapsuli “dragon” u ovoj kosmičkoj misiji. Nagradno putovanje je dobio njegov prijatelj, koji mu je ustupio mesto u kapsuli. Treći član posade je Afroamerikanka Sian Proctor  (1970), profesor geologije, pilot i nekadašnji kandidat za astronauta NASA-e. Njena uloga je da bude pilot u slučaju potrebe. Njen let je finansirala kompanija Shift 4 Payment.

Trening posade je trajao oko 6 meseci, što je višestruko kraće nego što obavlja NASA, ali je obuhvatao i izlaganje višestrukom G-opterećenju u centrifugi, vežbe unutar kapsule i lebdenje u avionu koji ponire u cilju pripreme na bestežinsko stanje. Lansiranje je obavljeno 16. septembra 2021. raketom “falkon 9”. Prvi stepen se uspešno vratio i meko spustio na sletno mesto, a drugi je podigao kosmičku letelicu “dragon 2 resilience” (elastičnost), tešku 12.519 kg u kružnu orbitu oko Zemlje, na visini od 585km i nagnutu u odnosu na ravan ekvatora sa uglom od 51,6 stepena i u istoj ravni kao i međunarodna orbitalna stanica ISS (nije objavljeno zbog čega), ali iznad njene putanje, na 408 km visine. Na kapsuli je bio uklonjen pristanišni adapter kojim je obavljano spajanje sa orbitalnom stanicom i na to mesto je postavljena providna višeslojna kupola od pleksiglasa kroz koju su astronauti mogli da posmatraju Zemlju sa širinom vidnog polja većom nego sa bilo kog prozora orbitalne stanice ili kroz vizir skafandera.
Tokom leta vršena su brojna medicinska istraživanja a Haylay Arcenaux je sa svojom slikom iz vremena kada je primala hemoterapiju iz providne kupole (videla se Zemlja u pozadini) slala sliku i poruke nade obolelima da se mogu izlečiti i, kao i ona, jednog dana putovati u kosmos. Misija je prikupila donacije u vrednosti od oko 250 miliona dolara, a 50 miliona je donirao Ilon Mask. Prema nekim informacijama, cenu misije od 200 miliona dolara platio je Džared Ajzekmen kompaniji “Space X”. Posle 2 dana i 23 h kapsula je, ulaskom u Zemljinu atmosferu, obavila aerodinamičko kočenje , otvorila padobrane i spustila se na površinu Atlantskog okeana ispred obale Floride, nedaleko od mesta poletanja na Kejp Kanaveralu.        

Misija “Zora Severnjače”

Podstaknut uspehom misije “Inspiration4”, Ajzekmen je pet meseci posle tog leta počeo da planira novu misiju nazvanu “Polaris Dawn” koja bi dovela do izvesnih pomeranja do sada dostignutih granica u kosmičkim letovima. Ciljevi nove misije su bili postizanje rekordne udaljenosti pri letu oko Zemlje i izlazak astronauta-privatnog lica iz kapsule u kosmički vakuum. Ajzekmen je odabrao posadu koju su činili: Scott Poteet (50), pilot USAF koji je prešao u Draken International čiji je zadatak bio da upravlja brodom “dragon”, Sarah Gillis (30), aerokosmički inženjer u kompaniji “Space X” na poslovima treninga astronauta za kosmičke misije u brodovima “dragon”, i Anna Menon (38),biomedicinski inženjer. Radila je u NASA-i godinama u pripremi i kontroli astronauta da bi potom prešla na sličan posao u “Space X”.
Misija je planirana za narednu godinu ali su usledila neprekidna odlaganja jer je razvoj skafandera na osnovu postojećeg modela kompanije “Space X” kasnio.Trebalo je podesiti skafander za boravak unutar kapsule, u slučaju njene dekompresije, u složeniji i otporniji skafander za boravak van kabine i koji bi bio izložen jakom zračenju Sunca, tj. velikim temperaturnim razlikama i kosmičkom zračenju i, preventivno, mogućim udarima mikrometeorita.
Planirano je i uspostavljanje kosmičke veze laserom preko satelitskog sistema “Starlink”, što je takođe kasnilo. Posada je bila spremna već krajem avgusta, ali je lansiranje kosmičkog broda “dragon 2 resiliance” obavljeno 12. septembra 2024. Raketa je uspešno obavila sve procedure: prvi stepen se, posle obavljene funkcije, meko spustio retroreaktivnim kočenjem na platformu na moru, a drugi stepen je podigao kapsulu u eliptičnu putanju gde je perigej bio na oko 192 km a apogej na 1200 km udaljenosti od Zemlje.

Konačno je posada u skafanderima bila izložena atmosferi čistog kiseonika pri pritisku od 35kPa. Skafanderi nisu imali sopstvene rezervoare za kiseonik već su bili snabdevani preko creva iz rezervoara u kapsuli. Usledilo je otvaranje gornjeg poklopca kabine u kratak tunel koji vodi do vrha kapsule. Sistem za spajanje sa orbitalnom stanicom je bio uklonjen a sam konični poklopac je bio zaokrenut u stranu. Usledilo je Ajzekmenovo provlačenje kroz prolaz i, konačno, izlazak gonjim delom tela van kapsule. Pri tome se držao za odgovarajuće rukohvate, povremeno puštao jednu ruku i proveravao pokretljivost u skafanderu, povremeno je više od polovine tela iznosio iz prolaznog tunela ali se nije upustio u avanturu da se potpuno odvoji od kapsule i lebdi pored nje. Kamera na koničnom poklopcu ga je snimala sa Zemljom u pozadini koja polako postaje sve uži srp kako se približavaju njenoj noćnoj strani. Taj snimak je bio najspektakularniji vizuelni doživljaj ove misije. Posle skoro 8 minuta, Ajzekmen se vratio u kapsulu a Sara Gilis je izašla van nje gornjim delom tela. Posle oko 7 minuta vratila se u kapsulu.  Ovom misijom ostvareni su neki do sada nepostignuti rekordi: prvi put su četiri astronauta bili u kosmičkom vakuumu, od toga dve astronautkinje, Polaris Dawn je bila treća nezavisna kosmička misija pored ISS i kineske orbitalne stanice a ukupno je u kosmosu u to vreme boravilo 19 ljudi. Sara Gilis je najmlađa osoba koja je obavila misiju, svirala je na violini a Ana je čitala tekst iz knjige za decu u čijem je pisanju i sama učestvovala. Prilikom povraka, resiliance je ušla u atmosferu, obavila aerodinamičko kočenje, otvorila padobrane i spustila se na vodu Meksičkog zaliva.            
Jared Isaacman je najavio da je spreman da ponovo finansira let u kosmos u bližoj budućnosti ali nije za sada jasno kakav bi bio profil tog leta i sa kojim bi ciljem bio obavljen. Navodno, razmatra mogućnost da ode znatno dalje od orbitalne visine koju je postigao u prethodnoj misiji. Lansiranje treba da se obavi marta 2025. približno u vreme ravnodnevnice, kada linija noći prelazi preko samih polova. Misiju će finansirati preduzetnik Chun Wang koji će i učestvovati u njoj a posadu će činiti Jannicke Mikkelsen, Eric Philips i Rabea Rogge. Osim što će to biti prva misija sa posadom na polarnoj putanji, ona će obavljati istraživanja polarnih svetlosti i fenomena u jonosferi nazvanih STEVE , svetlih traka zelene i purpurne boje koje se javljaju na oko 450 km visine. Takve pojave emituju i određene doze X zračenja pa će se proučavati i zaštita od njih i uticaj na ljudski organizam. To bi mogao da bude podsticaj finansijerima misija da se u većem broju uključe u takve poduhvate. Ipak misije “staršipa” sa kosmičkim turistima oko Meseca koje je nameravao da finansira japanski milijarder Yusaku Maezawa nisu verovatne u predvidivo bližoj budućnosti.

Dragan Lazarević

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"