TEMA BROJA

Branka Jakšić

Društvene mreže / Između plusa i minusa

Sve više i sve manje svoji

Petar Vasić, komunikolog

Nema sumnje da su društvene mreže izmenile svakodnevni život. Brzi hod visokih tehnologija ulazi na vrata svake kuće, uređuje porodične i prijateljske odnose, diktira skoro sve poslove i usmerava ljude: i gde bi hteli i gde ne. Društvene mreže su moćan alat koji može imati i pozitivne i negativne efekte na mlade ljude. Važno je usmeriti ih da ih koriste na  konstruktivan i prihvatljiv način. Uveliko se primenjuju dostignuća veštačke pameti. Ne zna se tačno kakve će dugoročne posledice biti pa je razumljivo da oseća nelagoda.

Društvene mreže omogućavaju mladima da se povežu sa vršnjacima širom sveta, razmenjuju ideje i uče o različitim kulturama. One su platforme za kreativno izražavanje, šta god da je u pitanju.
- Sećam se kada je moja nećaka pokrenula posao prodaje ručno rađenog nakita preko Instagrama: ubrzo je imala kupce ne samo iz Srbije već i iz inostranstva! To su - kaže Petar Vasić, komunikolog - dobre strane društvenih mreža koje su svima, otkako su se pojavile, bar na neki način promenile život. Mladim ljudima koji su odrasli sa Fejsbukom, Tik-tokom, Instagramom, mreže su poprilično „iskrojile“ svakodnevnicu i promenile životne planove koji su ostali u njihovoj prošlosti i glavama onih roditelja koji nisu umeli ili nisu mogli da idu ukorak sa svojom decom, koju modernim stazama (od)vode mlade, naročito tinejdžere njima često neshvatljivim pravcima.
-Međutim, kao i svaka medalja, i ova ima dve strane. Prekomerno korišćenje društvenih mreža može dovesti do zavisnosti, smanjenja fizičke aktivnosti i problema sa samopouzdanjem. Tinejdžeri su često izloženi nerealnim standardima lepote i uspeha. Kao što je jedan momak šaljivo primetio: "Na društvenim mrežama svi žive najbolje živote, a ja ne mogu ni da nađem dve iste čarape ujutru!" - navodi Petar Vasić.

Umesto razgovora licem u lice

Pritisak da se po svaku cenu prikaže savršen život može dovesti do anksioznosti i depresije, i to najčešće kod još psihofizički nestabilnih tinejdžera. Verovatno je da će previše vremena provedenog online uticati na razvoj socijalnih veština. Umesto razgovora licem u lice, mladi se sve više oslanjaju na emotikone da izraze osećanja. Emotikoni su samo senka pravih osećanja, ali to korisnici smajlića i hejtera, plačljivka i ljutibabe… ne mogu da razumeju. Možda će svima uskoro biti potreban prevodilac za "emoji" jezik! Toga se pribojava Petar Vasić ali i svi oni koji na društvene mreže gledaju hladne glave i koriste ih samo nekada, kada su dobrodošli i koriste u određene svrhe.
Recimo, cyberbullying je ozbiljan problem. U prošlosti, deca su se mogla skloniti od maltretiranja kod kuće, ali sada ih je moguće pratiti i online. Važno je da roditelji i edukatori budu svesni ovih rizika i da otvoreno razgovaraju sa decom o tome kako da se zaštite na internetu.

Petar Vasić, komunikolog

Da li postoji balans

Kako pronaći balans? Pre svega, roditelji bi trebalo da budu uključeni i da razumeju platforme koje njihova deca koriste. Postavljanje vremenskih ograničenja i podsticanje aktivnosti van ekrana mogu biti od pomoći.
- Sećam se kada smo kao porodica uveli „bez ekrana nedelju“. Bilo je to pravo otkriće - otkrili smo da imamo dvorište!
To priča komunikolog, a iz sopstvenog iskustva može se saznati koliko je neophodan beg od raznih ekrana u prirodu. Planina, šuma, livada i reka su pribežišta gde se mogu organizovatni šetnje, izleti, upoznavanje sa vrstama drveća, biljaka, životinja. Za sportski nadarene osobe, mnogo će radosti i ushićenja proizvesti lopta, reketi, kao i stvarčice za orijentaciju u prirodi (kompas). I dobre stare a nepoderive čizme ili cipele.
Koliko stvarčice visoke tehnologije menjaju život, u Srbiji?
Nekada se satima čekalo da se fotografije razviju? Danas se, jednim klikom podele slike sa celim svetom. Visoka tehnologija je drastično promenila život svuda u svetu: od aplikacija koje omogućavaju plačanje parkinga bez traženja sitnog novca, do pametnih uređaja koji podsećaju da treba ustati posle predugog sedenja.
Dobre strane su očigledne: brža komunikacija, pristup informacijama, efikasnost u radu. Moguće je naručiti hranu, platiti račune i zakazati pregled kod lekara, sve sa jednog uređaja. Ali, novonastala stanja uključuju zavisnost od ekrana, smanjenu socijalnu interakciju i brigu o privatnosti.

Kako se menja razvoj?

Deca danas, pre nego što nauče da pišu, već znaju da koriste tablet. Tehnologija pruža neverovatne mogućnosti za učenje, ali i rizik od preteranog vremena pred ekranom - navodi Vasić - Sećam se kada je moj sin pokušao da "zumira" sliku u knjizi raširenim prstima! Važno je pronaći balans između digitalnog i stvarnog sveta kako bi najmlađi zdravo rasli.
A svet odraslih? Veštačka inteligencija donosi mnogo prednosti: automatizaciju poslova, personalizovane usluge, pa čak i predviđanje trendova. Tu su i izazovi poput mogućeg gubitka posla i etičkih dilema. Kao što neko reče: AI neće zameniti ljude, već ljudi koji koriste AI zamenjuju one koji je ne koriste.
- Strah roditelja je opravdan. Prekomerno korišćenje tehnologije može uticati na razvoj dece, posebno na socijalne veštine i pažnju. Ali kriviti tehnologiju je kao kriviti kašiku za prejedanje. Važno je postaviti granice i usmeriti decu ka zdravim navikama. Možda je vreme za uvošenje "digitalne dijete", kao što je nekada postojalo ograničeno vreme za crtane filmove.

Branka Jakšić

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"