MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
» BROJ 89
Planeta Br 89
Godina XVII
Mart - April 2019.
»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 90
Maj. 2019g
Br. 89
Mart. 2019g
Br. 88
Jan. 2019g
Br. 87
Nov. 2018g
Br. 86
Sep. 2018g
Br. 85
Jul 2018g
Br. 83
Mart 2018g
Br. 84
Maj 2018g
Br. 81
Nov. 2017g
Br. 82
Jan. 2018g
Br. 79
Jul. 2017g
Br. 80
Sep. 2017g
Br. 77
Mart. 2017g
Br. 78
Maj. 2017g
Br. 75
Septembar. 2016g
Br. 76
Januar. 2017g
Br. 73
April. 2016g
Br. 74
Jul. 2016g
Br. 71
Nov. 2015g
Br. 72
Feb. 2016g
Br. 69
Jul 2015g
Br. 70
Sept. 2015g
Br. 67
Januar 2015g
Br. 68
April. 2015g
Br. 65
Sept. 2014g
Br. 66
Nov. 2014g
Br. 63
Maj. 2014g
Br. 64
Jul. 2014g
Br. 61
Jan. 2014g
Br. 62
Mart. 2014g
Br. 59
Sept. 2013g
Br. 60
Nov. 2013g
Br. 57
Maj. 2013g
Br. 58
Juli. 2013g
Br. 55
Jan. 2013g
Br. 56
Mart. 2013g
Br. 53
Sept. 2012g
Br. 54
Nov. 2012g
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.
» Glavni naslovi

TEMA BROJA

 

V.B.

Arktik/Antarktik - Sličnosti i razlike

Suprotno od medveda, pa severno

Najočioglednija razlika, ona koja se vidi na prvi pogled je u tome što je Arktik more okruženo kopnom, a Antarktik je kopno okruženo morem. Drugim rečima, Arktik je regija, polarmi krug, dok je Antarktik kontinet. Iz ove razlike proističe niz drugih.

Tema Broja

Arktik je na Severenom polu a Antarktik je na Južnom; prvi je udaljen od najbližeg kopna oko 700 km, a drugi oko 1.300 km. Prvi je na 2m nadmorske visine, a drugi na 2.835 m iznad mora. Prvi 21. juna obeležava sredinu leta, i dan mu traje 24 časa. Drugi istog dana obeležava sredinu zime a noć mu traje 24 časa. Prvi 21. decembra obeležava sredinu zime a noć mu traje 24 časa - drugi 21. decembra obeležava sredinu leta a dan mu traje 24 časa.
Na prvom ne postoji stub koji obležava pol jer bi odlelujao posle nekoliko sati - na drugom postoji i pomera se 10 m godišnje: na Arktiku temperature iznose od +5 do -43 C, a na Antarktiku -13,5 do -62 C.
Severni pol se nalazi na oko 700 km severno od severne obale Grenlanda, od  najbližeg kopna. Na tom mestu, Arktički okean je dubok 4.261 m. Okovan je večitim ledom koji se stalno pomera, nekada brzinom puža a nekada brzinom kretanja čoveka. Osoba koja stoji na Severnom polu nalazi se 30-200 cm iznad nivoa mora, u Zalivu kitova, gde je najbliže otvoreno more. Led je na tom mestu debeo 2.700 m, što znači da ide od vrha do skoro nivao mora, zbog čega pritiska stenovito tlo na Zemljinom omotaču. U blizini postoji ceremorijlni stub koji obeležava Južni pol a koji se svakog 1. januara podešava pošto se pomera.
Oba pola imaju pet meseci dnevne svetlosti, zatim mesec dan sumraka i pet meseci noći, pa opet mesec dana sumraka. Na Severnom polu, Sunce je neprestano iznad linije horizonta, od prolećne do jesenje ravnodnevice, da bi u drugom delu godine bio ispod linije. Na Južnom polu je obrnuto.

Tema Broja

Voda i kopno

Arktički predeo je raznolik: ravnice, planine, reke, jezera, brda, tundre, ivica tajge... Debljina leda iznosi 3-4 m i traje nekoliko godina; more je uglavnom smrznuto, okovano okolnim kopnom. Na Grenlandu je najveća ledena kapa na Arktiku, druga najveća na svetu posle one na Antarktiku, što je izuzetak pošto je stalni led vrlo redak u tom delu sveta.
Na drugoj strani, 98 % tla Antarktika je pokriveno ledom. Krajolik čine ledene planine, glečeri i ledene ploče. Nema većih reka a nijedna ne teče tokom cele godine. Jezera su mala i uglavnom neprestano smrznuta. Gotovo da nema vegetacije, nema pašnjaka, žbunja i drveća. Ima samo manjih prostora pod tundrom na antarktičkom poluostrvu i na antarktičkim i sub-antarktičkim ostrvima - ali ničega sličnog ogromnim prostranstvima Arktika.
Površina Antarktika se udvostruči svake zime zaleđivanjem obale. U leto, taj led puca i otplovljava ka severu, gde se topi, tako da većina njegovog leda traje jednu godinu. Ogromne ledene ploče sa tada odvaljuju od glavnog kopna i potom plove. Njihova površina dostiže više stotina km2.

Klima

U obe polarne regije, klima se sastoji od dugih ledenih zima i kratkih hladnih leta. Postoje i veoma kratka proleća i jeseni.
Arktik je topliji od Antarktika iz dva osnova razloga: uticaj mora čija temperatura ne pada ispod -2 C (tako je cela regija relativno topla iako je more prekriveno ledom) i Antarktik je, u proseku, viši opd svih drugih kontinenata;  sa prosečnom visinom od 2.300 m, dvostruko je viši od prosečne visine Azije i tri do šest puta viši od drugih kontinenata (temperatura pada sa povećanjem visine stope od 1 C, na svakih 100 m).
Jedan od razloga zbog kojeg je Antarktik hladniji od Arktika su cirkumpolarni vetrovi koji struje oko ovog kontineta i vremenske okolnosti drže na jednom mestu, dok se na Arktiku vremenske okolnosti prelivaju sa njega ka jugu, ali i sa juga ka njemu. Međutim, teško je reći koliko je niska u obe ove regije jer se prilike razlikuju od oblasti do oblasti. Tokom januara, na Severnom polu temperature variraju od -25 do - 43 C, dok se tokom zime na Južnom polu kreću od -55 do - 62 C. Najniža zabeležena tempratura na Zemlji ikada iznosila je - 89,2 C, što se desilo 21. jula 1983, kod Južnog geomagntskog pola na Antarktiku.
Najviša zabeležena tempratura na Severnom polu iznosila je +5 C dok je najniža zabeležena temperatura na Južnom polu iznosila -13,5 C.

Biljni svet

Na Arktiku ga ima u izobilju i uglavnom raste u tundrama, ogromnoj regiji bez drveća koja zauzima prostor od oko 11,5 miliona km2 i ispod koje se nalazi večito zaleđeno tlo. Ima niskog grmlja, šaša, trave, mahovine i kopitnjaka, raznolikog alpskog cveća i lišajeva, sve zajedno: oko 1.700 različitih vrsta biljaka.
Na drugoj strani planete, na Antarktiku, biljnog sveta ima mnogo manje. Pošto je samo 1 % tog kontinenta bez leda, samo se na kamenju mogu naći naizdržljivije biljke. Postoje dve vrste viših biljaka, par vrsta trava, male cvetajuće alpske biljke, oko stotinak vrsta mahovine, više stotina vrsta lišajeva i 25 vrsta kopitnjaka. Pod ekstrmnim uslovima, alge i lišajevi žive u sitnim porama unutar kamenja!

Životinjsko carstvo

Na Arktiku žive irvasi, mufloni, leminzi, arktički zečevi, snežne sove, veverice, arktičke lisice i polarni medvedi... Pošto je Arktik deo kopnenih masa Evrope, Azije i severne Amerike, ove životinje mogu da migriraju na jug tokom zime i da se vraćaju leti. Postoje i brojne morske životinje: morževi, foke, narvali i kitovi...
Mnoge krupne životinje povremeno žive na Antarktiku: različite vrste pingvina i foka (među njima i foka rakojed, navodno najbrojniji sisar na planeti posle čoveka), različite vrste ptica.

Tema Broja

Ljudi

Mnoge urođeničke grupe žive oko Arktika: Inuiti, Čukči, Laponci, Jupiki, Inupioki... Oni su mahom nomadi, lovci sakupljači. Neki kao Laponci, na primer, bave se odgajanjem irvasa. Na Arktiku živi oko 4 miliona ljudi (u gradu Murmansku živi 325.000 ljudi).
Najveća razlika između Arktika i Antarktika je u ljudskom prisustvu. Na ovom drugom nikada nije postojala urođenička zajednica; niko ga čak nije ni video do 1820. godine, niko nije kročio na njega do dve godine kasnije, a od 1898. tamo niko nije proveo celu godinu.
Danas su tamo samo naučno-istraživačke stanice u kojima stručnjaci raznih profila  borave godinu-dve. I dalje se niko nije rodio na Antarktiku niti je iko tamo živeo. Najveća stanica je američka baza “Mekmurdo” sa oko 1000 ljudi tokom leta i oko 250 tokom zime. Ukupno, na Antarktiku radi oko 4-5000 naučnika, od kojih samo četvrtina ostane da tamo prezime. A tokom leta tamo se zaputi oko 40.000 turista koji obično borave dve nedelje. 
Naziv Arktik dolazi od grčke reči “artikos”, što znači: u blizini medveda, severno (artkos je medved a misli se na sazvežđa Velikog ili Malog medveda). Antarktik potiče od grčke složenice “antarktike”, što u prevodu znači: suprotono od Arktika, suprotno od severa.

Tema Broja

ARKTIK / Ledena riznica

Arktik se proteže od Severnog pola do približno 66. severne paralele i zauzima oko 20 miliona km2 ledenih mora i golog kopna.
Za razliku od Antarktika, veći deo Arktika je pod nacionalnim jurisdikcijama sledećih zemalja: Kanade, Norveške, Danske, SAD i Rusije, koje izlaze na granične oblasti Arktika i tvrde da polažu pravo na neke njegove delove.
Godine 2008. “arktička petorka” izjasnila se za privrženost postojećem zakonskom okviru za ovaj deo sveta bogat resursima, kao i da će primereno rešavati pitanje interesa koji se potencijalno budu preklapali. Prema proceni koju je 2008. dala naučna institucije američke vlade USGS (The United States Geological Survey), na Arktiku se nalazi 30 odsto neotkrivenih rezervi gasa na Zemlji, kao i 16 odsto neotkrivenih rezervi nafte koje “čekaju” unutar Arktičkog kruga.
Ugalj, dijamanti, uranijum, fosfati, nikl, platina i drugi dragoceni minerali čekaju ispod ledene površine Arktika, naglašava Morten Smelror, direktor Geološkog zavoda Norveške. “Arktik sigurno spada u poslednje predele (na Zemlji) gde mineralni resursi još nisu istraženi, isto kao u dubokim vodama okeana”, izjavio je ovaj stručnjak.
Američki predsednik Donald Tramp je 2017. potpisao izvršnu naredbu kojom se ukida zabrana bivšeg predsednika Obame da se na Arktiku prave naftne bušotine, što upućuje na nameru da se počne sa eksploatacijom resursa u pomenutom području.

Tema Broja

 

V.B.

 



Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"

 

 

 

  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u  
»  Prijatelji Planete



» 10 GODINA PLANETE

free counters Flag Counter

6 digitalnih izdanja:
4,58 EUR/540,00 RSD
Uštedite čitajući digitalna izdanja 50%

Samo ovo izdanje:
1,22 EUR/144,00 RSD
Uštedite čitajući digitalno izdanje 20%

www.novinarnica.netfree counters

Čitajte na kompjuteru, tabletu ili mobilnom telefonu

» PRELISTAJTE

NOVINARNICA predlaže
Prelistajte besplatno
primerke

Planeta Br 48


Planeta Br 63


» BROJ 78
Planeta Br 78
Godina XIV
Maj.2017 -Jun.2017.

 

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003-2019 PLANETA