MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
» BROJ 89
Planeta Br 89
Godina XVII
Mart - April 2019.
»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 92
Sep. 2019g
Br. 91
Jul 2019g
Br. 90
Maj 2019g
Br. 89
Mart 2019g
Br. 88
Jan. 2019g
Br. 87
Nov. 2018g
Br. 86
Sep. 2018g
Br. 85
Jul 2018g
Br. 83
Mart 2018g
Br. 84
Maj 2018g
Br. 81
Nov. 2017g
Br. 82
Jan. 2018g
Br. 79
Jul. 2017g
Br. 80
Sep. 2017g
Br. 77
Mart. 2017g
Br. 78
Maj. 2017g
Br. 75
Septembar. 2016g
Br. 76
Januar. 2017g
Br. 73
April. 2016g
Br. 74
Jul. 2016g
Br. 71
Nov. 2015g
Br. 72
Feb. 2016g
Br. 69
Jul 2015g
Br. 70
Sept. 2015g
Br. 67
Januar 2015g
Br. 68
April. 2015g
Br. 65
Sept. 2014g
Br. 66
Nov. 2014g
Br. 63
Maj. 2014g
Br. 64
Jul. 2014g
Br. 61
Jan. 2014g
Br. 62
Mart. 2014g
Br. 59
Sept. 2013g
Br. 60
Nov. 2013g
Br. 57
Maj. 2013g
Br. 58
Juli. 2013g
Br. 55
Jan. 2013g
Br. 56
Mart. 2013g
Br. 53
Sept. 2012g
Br. 54
Nov. 2012g
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.
» Glavni naslovi

TEMA BROJA

 

V.B.

Arktik/Antarktik - Mozaik Antarktik

Najbolje lovište meteoritima

 

Na geografskoj karti, na najjužnijem delu planete Zemlje može se videti Antarktik, ledeni kontinent veličine gotovo kao dve Australije ili približno kao SAD i Meksiko zajedno (14 miliona km2). To je peti po veličini kontinent na našoj planeti i nesumnjivo najvetrovitiji: vetrovi na nekim mestima dostižu brzinu od 320 km/h.

Tema Broja

 

Na Antarktiku se nalazi 60-90% rezervi slatke vode na svetu. “Rezervoari” su zapravo slojevi leda čija debljina negde prelazi 4 km. Svega 1% teritorije nije prekriven večitim ledom. Neki delovi gube ledeni pokrivač samo leti. Prosečna debljina ledenog sloja iznosi oko 1,6 km. Led sadrži jedinstvene podatke o promeni klime na našoj planeti, tokom miliona godina.

- Uprkos ogromnim zalihama vode, Antarktik je zapravo pustinja, uzimajući u obzir količinu padavina: formiranje sadašnjeg ledenog pokrivača na Antarktiku trajalo je oko 45 miliona godina. Prosečna godišnja količina padavina, u protekle tri decenje, iznosila je tek malo iznad 1 cm, i to više u priobalnim krajevima.

-Istraživači procenjuju da je, pre 40-50 miliona godina, temperatura dostizala 17°C. Fosili pronađeni na Antarktiku svedoče da je ledeni kontinent nekada bio prekriven bujnim šumama i bio stanište dinosaursa.

-Na ledenom kontinentu nema vremenskih zona: naučnici koji tamo rade obično se drže vremenske zone luke iz koje su isplovili, što može da znači da susedne istraživačke stanice, ako pripadaju različitim državama, drugačije računaju vreme. Recimo, tri australijske baze, “Mosan”, “Kejsi” i “Dejvis” poštuju tri različite vremenske zone.


Tema Broja

-Na Antarktiku postoji nekoliko vulkana, od kojih su dva aktivna: Maunt Erebus, drugi po veličini na ovom kontinentu, najjužniji aktivni vulkan na svetu. Drugi aktivni vulkan nalazi se na ostrvu Disepšen.

-Godine 1773. Džejms Kuk i njegova posada prvi su prešli Antarktički krug. Mada su otkrili okolna ostrva, nisu uspeli da stignu do samog kontinenta. Veruje se da im je do cilja nedostajalo oko 240 km.

-Postoji živi svet koji podnosi veliku hladnoću: pingvini, foke, nematodi -valjkasti crvi i neke vrste crvića. Što se biljaka tiče, nema ni drveća ni grmlja, ali postoji preko 200 vrsta lišajeva, više od 50 vrsta mahovine, mnogobrojne gljive i preko 700 vrsta algi (većina su jednoćelijski fitoplanktoni). Rastu  samo dve vrste biljaka koje cvetaju: Deschampsia antarctica i Colobanthus quitensis.

-Polarni psi imali su veliku ulogu u istraživačkim pohodima na Antarktik: Roald Amundsen je, u sankama sa psećom vučom, stigao na Južni pol 1911. godine. Ali, kasnije je prisustvo ovih pasa zabranjeno iz straha da bi mogli preneti bolesti, npr. štenećak, i tako uništiti populaciju foka.

-Počev od 1994, na Antraktik se ne smeju donositi-uvoziti vrste koje nisu autohtone za to geografsko područje.

-Antarktik je pogođen globalnim zagrevanjem, i više i brže oseća štetne posledice nego mnogi drugi delovi Zemlje. U proteklih pola veka, prosečna temperatura porasla je za oko 3°C, što je pet puta više nego prosečno povećanje temperature na celoj planeti.

-Na Antarktiku se nalazi geografski Južni pol.

-Kada je Antarktik otkriven, 1820, bio je to jedini kontinent bez starosedelačkog stanovništva. Nekoliko zemalja odmah ga je proglasilo za svoje vlasništvo, što je dovelo do velikih tenzija u međunarodnim odnosima, pa se ukazala neophodnost mirnog rešavanja problema.

Tema Broja

-Godine 1959, 12 zemalja je potpisalo Sporazum o Antarktiku, međunarodni akt prema kojem sve one zajedno upravljaju kontinentom i obavezuju se da ga čuvaju kao oazu mira i prostor za naučna istraživanja. U međuvremenu je još 41 zemlja potpisala

-Sporazum i učestvuje u odlučivanju koje se odvija isključivo na osnovu konsenzusa. Dokument je kasnije proširen i danas sadrži striktne odredbe o komercijalnom ribarenju, lovu na foke i potpunoj zabrani rudarskih radova.

-Gotovo 30 zemalja izgradilo je preko 80 istraživačkih stanica po kontinentu.

-Vinsonov masiv je najviša tačka na Antarktiku: 4.987 m. U dubinama, ispod debelog sloja leda, otkriveni su planinski lanac i oko 200 jezera.

-Za postojanje Antarktika nije se znalo do 1820, a dvadesetak godina kasnije potvrđeno je da je reč o kontinentu a ne samo o grupi ostrva. Norveški istraživač Roald Amundsen bio je prvi čovek koji je stigao na Južni pol. Prestigao je svog kolegu istraživača, Engleza Roberta Falkona Skota, 14.decembra 1911. godine i prvi postavio zastavu svoje zemlje.

Tema Broja

-Britanski istraživač i stručnjak za meteorologiju, Felisiti Aston prva je skijama prešla Antarktik, koristeći samo fizička svojstva svoga tela. Prešla je 1.744 km za 59 dana, krajem 2011. i početkom 2012.

-Noć i dan: tokom zimskih meseci, veći deo Antarktika je u potpunom mraku. Ali zato leti, kada se sunce stalno nalazi iznad horizonta, nastaje praznik svetlosti.

-Glečeri se povlače; čak 87% glečera na  Antarktičkom poluostrvu se smanjuju.

-Marta 2000. najveća ikada izmerena santa odvalila se od ledene ploče Ros. Santa označena kao B-15 bila je veličine 270x40 km.

-Antarktik je najbolje “lovište” meteorita na našoj planeti, delom zato što su crne meteorske stene lako vidljive na belom ledu, a delom zato što su meteoriti tu uglavnom sačuvani od propadanja.


Tema Broja

 

V.B.

 



Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"

 

 

 

  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u  
»  Prijatelji Planete



» 10 GODINA PLANETE

free counters Flag Counter

6 digitalnih izdanja:
4,58 EUR/540,00 RSD
Uštedite čitajući digitalna izdanja 50%

Samo ovo izdanje:
1,22 EUR/144,00 RSD
Uštedite čitajući digitalno izdanje 20%

www.novinarnica.netfree counters

Čitajte na kompjuteru, tabletu ili mobilnom telefonu

» PRELISTAJTE

NOVINARNICA predlaže
Prelistajte besplatno
primerke

Planeta Br 48


Planeta Br 63


» BROJ 92
Planeta Br 92
Godina XVII
Septembar - Oktobar 2019.

 

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003-2019 PLANETA