MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
» BROJ 91
Planeta Br 91
Godina XVII
Jul - Avgust 2019.
»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 92
Sep. 2019g
Br. 91
Jul 2019g
Br. 90
Maj 2019g
Br. 89
Mart 2019g
Br. 88
Jan. 2019g
Br. 87
Nov. 2018g
Br. 86
Sep. 2018g
Br. 85
Jul 2018g
Br. 83
Mart 2018g
Br. 84
Maj 2018g
Br. 81
Nov. 2017g
Br. 82
Jan. 2018g
Br. 79
Jul. 2017g
Br. 80
Sep. 2017g
Br. 77
Mart. 2017g
Br. 78
Maj. 2017g
Br. 75
Septembar. 2016g
Br. 76
Januar. 2017g
Br. 73
April. 2016g
Br. 74
Jul. 2016g
Br. 71
Nov. 2015g
Br. 72
Feb. 2016g
Br. 69
Jul 2015g
Br. 70
Sept. 2015g
Br. 67
Januar 2015g
Br. 68
April. 2015g
Br. 65
Sept. 2014g
Br. 66
Nov. 2014g
Br. 63
Maj. 2014g
Br. 64
Jul. 2014g
Br. 61
Jan. 2014g
Br. 62
Mart. 2014g
Br. 59
Sept. 2013g
Br. 60
Nov. 2013g
Br. 57
Maj. 2013g
Br. 58
Juli. 2013g
Br. 55
Jan. 2013g
Br. 56
Mart. 2013g
Br. 53
Sept. 2012g
Br. 54
Nov. 2012g
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.
» Glavni naslovi

TEMA BROJA

 

Ljudi na Mesecu / Sletanje „Apolo 11”

Malo poznato…


Nil Armstrong i Edvin “Baz” Oldrin bili su prvi “zemljani”  čiji su koraci ostavili trag na Mesečevom tlu. Međutim, evo nekoliko detalja koji nisu bili objavljeni:

Posada je po povratku morala da ispuni carinsku deklaraciju

Carinska služba SAD tražila je od astronauta Nila Armstronga, Baza Oldrina i Majkla Kolinsa da ispune formular istog dana po sletanju u Pacifički okean nedaleko od  Havaja, 24. jula 1969, iz kojeg se vidi da su na teritoriju SAD uvezli kamenje i prašinu sa Meseca. Mesto polaska označeno je kao Kejp Kenedi, Florida, putovanje je bilo let do Meseca i natrag, a završna tačka Honoluu, na Havajima.
Posada “apola 11” deklarisala je svoj “prtljag” kao “uzorke Mesečevih stena i prašine”. Kako carinici nisu mogli da znaju prenose li astronauti neku bolest, u traženi odeljak upisali su “tek treba da se ustanovi”.

Tema Broja

Foto: space.com

Bačeno smeće na Mesečevo tle

Baz Oldrin i Nil Armstrong ostali su u lunarnom modulu nekoliko minuta nakon spuštanja na Mesec. Tada je Armstrongu Oldrin dodao kesu sa otpacima - omoti u koje je bila upakovana hrana i kontejneri sa izmetom - a ovaj ju je spustio na površinu Meseca kada je napustio modul. Na fotografiji koju je snimio jasno se vidi kesa sa đubretom.
Kasnije su izbacili još smeća i deo alatki da bi napravili mesta za uzorke Mesečevog tla. Bačene su i sasvim ispravne alatke, vage, čekići, laserski uređaj kojim je mereno rastojanje Zemlja - Mesec i drugo.  

Tema Broja

Foto: popularmechanics.com

Napušten je i deo lunarnog modula korišćen za spuštanje na Mesec: na njega je stavljen natpis koji ga je učinio nekom vrstom spomenika: “Ovde su ljudi sa planete Zemlje prvi put kročili na Mesec, jula 1969, nove ere. Došli smo u miru, u ime celog čovečanstva.” Otpaci, alat i deo lunarnog modula i dalje se nalaze na Mesecu.

Govor za slučaj tragedije

Američki predsednik Ričard Nikson pripremio je govor za slučaj da posada  “apola 11” ne uspe da se vrati - konkretno, ukoliko Nil Armstrong i Baz Oldrin na Mesecu ostanu zauvek. Naučnici NASA smatrali su “apolo 11” pouzdanom letelicom, ali bilo je sumnji u pogledu lunarnog modula. Postojala je bojazan da bi u nekoj fazi mogao da se pokvari ili sruši, ili da propadne pokušaj ponovnog  spajanja sa komandnim modulom koji posadu vraća na Zemlju. U zavisnosti od toka događaja, posada je mogla trenutno da strada, da umre od gladi ili da oduzme sebi život.
Ideja za govor potekla je iz NASA-e, a zadatak je bio poveren piscu Niksonovih  govora Vilijamu Sefajru. Između NASA-e i Bele kuće posredovao je astronaut Frenk Borman, mesec dana pre nego što je posada “Apola 11” stigla na Mesec. Govor je napisao lično Sefajer.

Tema Broja

Foto: mnn.com

Baz Oldrin na većini slika

Mada je Nil Armstrong “glavni junak” sletanja na Mesec, većina slika snimljenih tokom ekspedicije prikazuju Baza Oldrina  - Armstrong je rukovao glavnom kamerom i snimao je kolegu. I Oldrin je doduše imao kameru, ali sa zadatkom da snima druge stvari.
Najbolji fotos Nila Armstronga ne prikazuje ga jasno. Vidi se da nešto radi kod lunarnog modula, ka kameri okrenut leđima. Zastava SAD nalazi se na levom kraju slike, dok je Armstrong na suprotnom. Ni na jednoj slici ne vidi se izraz Armstrongovog lica dok boravi na Mesečevom tlu. Pojavljuje se ipak samo jednom, kao odraz na Oldrinovom viziru, tj. na fotografiji koju je sam snimio.

Tema Broja

Foto: space.com

Treći astronaut nije se spustio na Mesec

Komandni brod kojim je upravljao treći astronaut - Majkl Kolins, kružio je oko Meseca dok je lunarni modul sa dvojicom njegovih kolega bio na samoj površini  nebeskog tela. Kolins im se nije pridružio jer nije smeo da napusti brod. Dok su Armstrong i Oldrin slikali, bacali otpatke i skupljali uzorke tla, Kolins je fotografisao Mesec. Sam je u letelici boravio više od 20 sati. Bilo je predviđeno da se on - ukoliko njegove kolege stradaju - vrati na Zemlju, i zato se ime Kolins ne pominje u Niksonovom govoru pripremljenom za slučaj tragedije.

Tema Broja

Foto: curiosity.com

Ko je proizvođač  američke zastave  pobodene na Mesecu ?

Dve firme tvrde da su baš one proizvele američku zastavu koju su na Mesecu ostavili Armstrong i Oldrin. Druge dve firme tvrde da su baš one snabdele pomenute proizvođače posebnom najlonskom tkaninom od koje je zastava napravljena. NASA se o tome ne izjašnjava, pod pretpostavkom da zna ko je u pravu. 
Iz NASA-e je jednom prilikom nagovešteno, mada ne i potvrđeno, da je zastava kupljena od firme “Sears”. U tom slučaju, zastavu je napravila firma “Annin”, koja je u to vreme “Siers” snabdevala američkim zastavama. Međutim, kako je zapisao inženjer NASA Džek Kinzler, zastava je naručena iz vladinog kataloga. Ako je to tačno, onda je njen proizvođač firma “Valley Forge”.   

Tema Broja

Veruje se da su u to vreme “Annin” i “Valley Forge” materijal za zastave kupovale od fabrike “Burlington Industrial Fabrics’ Plant Number 2”, u Rodhisu, Severna Karolina. S druge strane, tekstilno preduzeće “Glen Raven” tvrdi da je najlonsku tkaninu iz svoje fabrike u Bernsvilu dostavljalo obema firmama.

Tema Broja

Foto: history.com

Pričešće na Mesecu

Oldrin i Armstrong ostali su neko vreme u lunarnom modulu nakon spuštanja na Mesec, da se odmore i pripreme otpad predviđen za bacanje. Oldrin je tih par minuta iskoristio i da se pričesti. Prvo je radio-porukom tražio od komande leta u Hjustonu trenutak tišine: zamolio je slušaoce da u mislima prate spuštanje ljudske posade na Mesec, dok će on tome “izraziti zahvalnost na sopstveni način.” Sipao je vino na komad hleba i pojeo ga, dok je Armstrong posmatrao. Bio je to prvi zalogaj koji je uzeo čovek na Mesecu.
NASA je bila obazriva u pogledu religijskih pitanja: jednom ranijom prilikom su je tužili zato što je posada “apola 8” čitala Knjigu postanja tokom leta oko Meseca, 25. decembra 1968. Zbog toga je Oldrinu savetovano da čin pričešća na Mesecu učini “opštijom pričom”. Danas članovi Prezviterijanske crkve (Webster Presbyterian Church),  gde je Oldrin u to vreme zauzimao istaknuto mesto, slave Nedelju Mesečevog pričešća.

Nil Armstrong je tvrdio da ga pogrešno citiraju  

Da li je Nil Armstrong rekao: “To je mali korak za čoveka, a džinovski skok za čovečanstvo”, ili  “To je samo mali korak za jednog čoveka, a džinovski skok za čovečanstvo”?
Malu razliku u engleskom jeziku čini odsustvo ili prisustvo neodređenog člana “a” ispred reči “man” (“čovek”).  Mada se prva verzija više citira, Armstrong je insistirao na drugoj,  prema kojoj je reč o “jednom čoveku”, tj. o njemu samom.
Prema naknadnim objašnjenjima, neodređeni član “a” možda se nije dobro čuo zbog lošeg zvuka ili zbog specifičnog Armstrongovog izgovora.

Posada nije mogla da dobije životno osiguranje

Uoči misije, trebalo je da astronauti dobiju životno osiguranje, ali se ispostavilo da bi ono podrazumevalo neverovatno velike sume novca. Tako je posada “apola 11” smislila sledeće: porodicama je ostavila svoje autograme, koji bi dobro mogli da se unovče u slučaju njihove smrti. 
Članovi posade postali su poznati mnogo pre sletanja na Mesec. Mnogobrojni obožavaoci stalno su bili u lovu na autograme. Nakon povratka sa uspešne misije astronauti su podelili na hiljade autograma, od kojih su neki kasnije prodati za pozamašne sume.


Karantin po povratku na Zemlju

Danas je normalno da astronauti odmah po sletanju i napuštanju svemirskog broda kontaktraju sa drugim ljudima. U vreme misije “Apola 11” nije bilo tako pa je posada morala da provede tri nedelje u karantinu, za svaki slučaj.  
Naučnici tada još nisu bili sigurni da li na Mesecu postoje smrtonosni mikroorganizmi, pa se u karantinu pratilo zdravstveno stanje posade, dok su  uzorci Mesečevog tla i skafanderi koje su nosili, kao i brojni drugi predmeti,  pomno ispitani.
U karantinu su boravile i posade “apola” 12 i 14. NASA je takvu praksu prekinula prilikom povratka “apola 15” pošto je ustanovljeno da sa Meseca ne dolazi pretnja nekom pogubnom zarazom.

Tema Broja

Foto: NASA

 


Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"

 

 

 

  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u  
»  Prijatelji Planete



» 10 GODINA PLANETE

free counters Flag Counter

6 digitalnih izdanja:
4,58 EUR/540,00 RSD
Uštedite čitajući digitalna izdanja 50%

Samo ovo izdanje:
1,22 EUR/144,00 RSD
Uštedite čitajući digitalno izdanje 20%

www.novinarnica.netfree counters

Čitajte na kompjuteru, tabletu ili mobilnom telefonu

» PRELISTAJTE

NOVINARNICA predlaže
Prelistajte besplatno
primerke

Planeta Br 48


Planeta Br 63


» BROJ 92
Planeta Br 92
Godina XVII
Septembar - Oktobar 2019.

 

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003-2019 PLANETA