MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
» BROJ 90
Planeta Br 90
Godina XVII
Maj - Jun 2019.
»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 91
Jul 2019g
Br. 90
Maj 2019g
Br. 89
Mart 2019g
Br. 88
Jan. 2019g
Br. 87
Nov. 2018g
Br. 86
Sep. 2018g
Br. 85
Jul 2018g
Br. 83
Mart 2018g
Br. 84
Maj 2018g
Br. 81
Nov. 2017g
Br. 82
Jan. 2018g
Br. 79
Jul. 2017g
Br. 80
Sep. 2017g
Br. 77
Mart. 2017g
Br. 78
Maj. 2017g
Br. 75
Septembar. 2016g
Br. 76
Januar. 2017g
Br. 73
April. 2016g
Br. 74
Jul. 2016g
Br. 71
Nov. 2015g
Br. 72
Feb. 2016g
Br. 69
Jul 2015g
Br. 70
Sept. 2015g
Br. 67
Januar 2015g
Br. 68
April. 2015g
Br. 65
Sept. 2014g
Br. 66
Nov. 2014g
Br. 63
Maj. 2014g
Br. 64
Jul. 2014g
Br. 61
Jan. 2014g
Br. 62
Mart. 2014g
Br. 59
Sept. 2013g
Br. 60
Nov. 2013g
Br. 57
Maj. 2013g
Br. 58
Juli. 2013g
Br. 55
Jan. 2013g
Br. 56
Mart. 2013g
Br. 53
Sept. 2012g
Br. 54
Nov. 2012g
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.
» Glavni naslovi

TEMA BROJA

 

V.B.

Proučavnje spavanja i snova

Proučavanje spavanja je 60-ih godina doživelo procvat. Za ovakav preokret treba zahvaliti:

1) tada još uvek važećem psihoanalitičkom pristupu mentalnim bolestima koji je u psihotičnom procesu implicirao proces spavanja; zahvaljujući tome posebna pažnja je posvećena izučavanju REM spavanja.
2) otkriću skraćene REM latence kod endogene depresije;
3) otkriću SOREMP-a kod narkolepsije, 1960. godine;
4) interesovanju za odnos spavanja, epilepsije i abnormalnih pokreta (najviše u Francuskoj);
5) uvođenju benzodiazepina u terapiju i proučavanju njihovog hipnotičnog dejstva. Ključni koraci u razvoju somnologije su načinjeni tek od druge polovine XX veka. 1960. godine je načinjen opis

Déjà vu (franc. "već viđeno")

Ova pojava označava situaciju koja se izražava doživljajem po kojem se nova sutuacija već ranije dogodila, da je negde viđena ili doživljena u snu. Javlja se kod zdravih ljudi i kod onih koji su iscrpljeni i zatrovani neurotoksinima, alkoholom i halucinogenim drogama. Može biti posledica neuroze, psihoze i poremaćaja rada mozga, posebno u temporalnom delu režnja. Doživljaj je teško veštački izazvati, čak i u laboratorijskim uslovima. Trenutna istraživanja se fokusiraju na studije anomalija pamćenja, s obzirom da je fenomen "već viđenog" izvesno rezultat preklapanja neuroloških sistema za kratkotrajno i dugotrajno pamćenje. S druge strane, moguće je da pojavu provociraju i pojedini lekovi.  

Tema Broja

Dugo vremena je ovo osećanje pripisivano raznim uzrocima - od paranormalnih smetnji do neuroloških poremećaja. Međutim, poslednjih godina, sve se više naučnika bavi tim fenomenom, tako da su se raširile brojne teorije koje sugerišu da se ne radi samo o zastoju u memorijskom sistemu ljudskog mozga. Izveštaj psihologa s Državnog univerziteta Kolorado, En M.Kliari, objavljen u časopisu Društva psihološke nauke Current Directions in Psychological Science, opisuje otkrića o déjà vu, uključujući brojne sličnosti između déjà vu i shvatanja ljudskog pamćenja prepoznavanjem.
Pamćenje prepoznavanjem je tip pamćenja koji omogućava da čovek shvati da je ono što trenutno doživljava već ranije doživeo, kao na primer kad prepozna prijatelja na ulici ili čuje poznatu pesmu. Mozak fluktuira između dva različita tipa pamćenja prepoznavanjem, između prisećanja i upoznatosti. Prepoznavanje zasnovano na prisećanju događa se kad se može tačno odrediti slučaj po kojem se trenutna situacija već dogodila u prošlosti. S druge strane, kod prepoznavanja zasnovanog na upoznatosti, događa se da se trenutna situacija čini poznatom, ali se osoba ne seća kad se ranije dogodila. Na primer, kada neko ugleda poznatog čoveka, ali ne može da se seti odakle ga poznaje. Za déjà vu se veruje da je primer prepoznavanja zasnovanog na upoznatosti: tokom déjà vua osoba je uverena da prepoznaje situaciju - ali nije sigurna zašto.

Tema Broja

Snovi: šta, kako...

Pitanja: od čega su satkani snovi i mogu li da utiču na naše živote ili kako to čine, intrigiraju ljudski rod od davnina.  
Imaju li snovi posebno značenje? Široko prihvaćen stav glasi da snovi nemaju neko posebno značenje, već predstavljaju samo električne impulse u mozgu koji “privlače” nasumične misli i slike iz skladišta naše memorije. Postoje čak mišljenja da ljudi zapravo sami konstruišu sadržaj snova nakon buđenja.
Pogled u podsvesno: snovi otkrivaju najdublje misli i emocije. Mada mnogi zanemaruju i potcenjuju svoje snove smatrajući ih samo nasumičnim odbljescima podsvesti, oni zaista nose značenje za svakog pojedinaca. Noćni snovi tačno odražavaju najdublje misli i osećanja kojih ljudi nekada uopšte nisu svesni.
Šta znači ponavljanje istog sna? Kod mnnogih ljudi javlja se isti ili sličan san mnogo puta, bilo tokom kraćeg vremenskog perioda ili tokom života.  Ponavljanje istog sna obično znači da u životu snevača postoji detalj na koji nije obratio dovoljno pažnje ili uopšte ne priznaje njegovo postojanje, a taj san stalno izaziva neki vid stresa. San koji na to ukazuje ponavlja se zato što problem nije rešen.  
Da li se snovi ostvaruju? Nekada se i to dešava, naročito ako se čovek uporno drži stava “moji snovi postaju stvarnost”; takvo uverenje deluje na podsvest i doprinosi da se u stvarnosti desi ono što je viđeno u snu.
Kakva je uloga sna? Pre svega, spavanje je važno za regulisanje metabolizma, krvnog pritiska, brojne funkcije organizma...
Koliko često sanjamo? Sanjamo svake noći, uprkos tome što neki ljudi  tvrde da nikada ne sanjaju. Izuzimajući osobe koje su pretrpele neke povrede mozga, svi ljudi sanjaju. Prema procenama, više od dva sata spavanja svake noći provodimo sanjajući ili u stanju nalik na snevanje. 
“Prelazno stanje” je stanje svesti, obično zvano polu-san ili polu-budno stanje, ili "budan um - uspavano telo”, i odnosi se na mentalno stanje osobe koja se kreće ka uspavljivanju ili ka buđenju, ali je još “na pola puta” do jednog ili drugog. 
Šta su noćne more? Noćne more su uznemirujući snovi koji kod spavača izazivaju jake negativne emocije, najčešće strah, anksioznost, užasnutost. Jedna od razlika između noćnih mora i “običnih” snova je što ove prve navode spavača da se probudi i u budnom stanju iskusi intenzivne emocije. Noćne more mogu imati i odrasli i deca; stres je jedan od najčešćih uzroka.

Vitamni B6 pomaže da se setimo snova?

Istraživanje grupe stručnjaka sa Univerziteta u Adelejdu pokazalo je da su ispitanici kojima su davane veće doze vitamina B6 mogli bolje da se sete šta su sanjali nego oni koji su primali samo placebo.
Studija objavljena onlajn (časopis Perceptual and Motor Skills) obuhvatila je 100 ispitnika iz raznih krajeva Australije, kojima je, neposredno pre odlaska na počinak, davana velika doza vitamina B6 (240mg ), pet dana uzastopno.
"Naši rezultati pokazuju da je uzimanje vitamina B6 poboljšalo sposobnost ljudi da se sete svojih snova, u poređenju sa grupom ispitanika koja je primala placebo",  izjavio je glavni autor studije dr Denholm Espi, sa Katedre za psihologiju Univeziteta Adelejda.
Vitamin B6 nije uticao na živost, prirodu slika ili boje koje su ispitanici videli u snovima, niti je ustanovljen uticaj vitamina na bilo koji drugi aspekt spavanja i snova. Pre uzimanja suplemenata sa vitaminom B6, mnogi ispitanici retko su mogli  da se sete šta su sanjali, ali su nakon toga zapazili poboljšanje.

Tema Broja

"Čini mi se da su sa svakim danom moji snovi postajali jasniji i lakše sam ih se sećao. Detalji su mi ostajali u glavi tokom čitavog dana”, rekao je jedan od učesnika na kraju eksperimenta. Drugi je izjavio: "Snovi su mi bili nekako stvarniji i jedva sam čekao da odem na počinak da bih sanjao.”
Dr Espi podseća da prosečan čovek oko šest godina života provede sanjajući:  "Lucidni snovi, kada ste svesni da sanjate u trenutku kada se to dešava, nude velike prednosti. Primera radi, lucidno sanjanje moglo bi da pomogne u prevazilaženju  noćnih mora, lečenju fobija, rešavanju kreativnih problema, usavršavanju motornih veština, čak i u oporavku od fizičke traume. Da biste postigli tu lucidnost, vrlo je važno da možete redovno da se sećate snova. Pomenuta studija ukazuje da bi vitamin B6 mogao biti jedan od načina da se ljudima pomogne da lucidno sanjaju."
Vitamin B6 je prirodni sastojak brojnih namirnica. Recimo: integralnih žitarica, mahunarki, voća (npr. banana, avokado), povrća (npr. spanać, krompir), mleka, sira, jaja, crvenog mesa, džigerice, ribe.

Kontrolisanje snova

San mnogih ljudi je da kontrolišu svoje snove. Da li je to uopšte moguće? Naučnici odgovaraju potvrdno i pokazuju praktičan način za dostizanje cilja. 
Istraživači sa australijskog Univerziteta Adelejd ustanovili su da određena kombinacija tehnika može povećati izglede da ljudi lucidno sanjaju. To je stanje u kojem je spavač svestan da sanja u trenutku kad se san odvija i može da uspostavi kontrolu nad tim iskustvom. Od ranije poznate tehnike za postizanje lucidnih snova dale su slabe rezultate, nedovoljne da bi istraživači mogli da prouče potencijalne prednosti i primenu lucidnih snova.
Studija dr Denholma Espija (Fakulteta za psihologiju Univerziteta Adelejd) označila je korak napred u razvijanju odgovarajućih tehnika. Rezultati studije, objavljeni u časopisu Dreaming, potvrdili su da ljudi mogu da poboljšaju svoje sposobnosti za lucidno sanjanje. Kod tri grupe ispitanika primenjena su tri različita metoda za indukovanje lucidnih snova:

Tema Broja


1. Testiranje realnosti -
podrazumeva da nekoliko puta na dan proveravate šta se zbiva u vašoj okolini, kako biste ustanovili da li sanjate ili ne.
2. Buđenje i vraćanje u krevet - buđenje posle pet sati spavanja,  ostajanje u budnom stanju kratko vreme, ponovni odlazak na spavanje kako bi se dostigla REM faza u kojoj se snovi najčešće javljaju.
3. MILD (mnemonička indukcija lucidnih snova) - ispitanici se bude posle pet sati spavanja i zatim - pre nego što se vrate u krevet - nastoje da zapamte osećaj da sanjaju, ponavljajući sledeću frazu: "Sledeći put kad budem sanjao, setiću se da je to san." Bilo im je takođe rečeno da sebe zamisle u lucidnom snu.
Grupa od 47 ispitanika koji su slobodno mogli da koriste sve tri tehnike, ostvarila je 17%  više lucidnih snova u roku od samo jedne nedečje, znatno više u odnosu na prvu, probnu nedelju dana kada nisu pribegavali nikakvim tehnikama. Najboljom se pokazala grupa koja je uspevala da zaspi samo pet minuta od primene tehnike MILD: imali su gotovo 46 odsto uspeha u “kreiranju” lucidnih snova.
"Tehnika MILD utiče na ono što zovemo 'moguće sećanje', tj. sposobnost da se setite da uradite nešto u budućnosti. Ponavljanje fraze da ćete se setiti da sanjate u trenutku kada to zaista budete činili, stvara u vašem umu nameru da zaista hoćete da se setite da sanjate, što vodi ka lucidnim snovima", kaže dr Espi. "Važno je i to što su ispitanici koji su koristili tehniku MILD pokazivali  znatno manji umor narednog dana, a to ukazuje da lucidni snovi nisu uticali negativno na kvalitet sna."  
"Ovo nas dovodi korak bliže ka razvijanju efikasnih tehnika za indukovanje lucidnih snova, što bi omogućilo da proučimo višestruke potencijalne koristi od lucidnih snova, recimo za lečenje noćnih mora i poboljšanje fizičkih veština i sposobnosti kroz vežbanja u okruženju tokom faze lucidnog sna", naglašava ovaj stručnjak.

 

V.B.



Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"

 

 

 

  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u  
»  Prijatelji Planete



» 10 GODINA PLANETE

free counters Flag Counter

6 digitalnih izdanja:
4,58 EUR/540,00 RSD
Uštedite čitajući digitalna izdanja 50%

Samo ovo izdanje:
1,22 EUR/144,00 RSD
Uštedite čitajući digitalno izdanje 20%

www.novinarnica.netfree counters

Čitajte na kompjuteru, tabletu ili mobilnom telefonu

» PRELISTAJTE

NOVINARNICA predlaže
Prelistajte besplatno
primerke

Planeta Br 48


Planeta Br 63


» BROJ 91
Planeta Br 91
Godina XVII
Jul - Avgust 2019.

 

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003-2019 PLANETA