DRUŠTVE MREŽE
Dr Vladica Božić
Produžena virtuelna stvarnost
Digitalni detoks
Društvene mreže su dinamične i neprestano evoluiraju jer se na njima reflektuju promene u tehnologiji, kulturi i načinu na koji komuniciramo. Trendovi na društvenim mrežama brzo se menjaju i prilagođavaju novim tehnologijama, korisničkim navikama i globalnim događanjima. Kako platforme evoluiraju, ovi trendovi oblikuju način na koji korisnici doživljavaju i koriste društvene mreže, dok kreatori sadržaja, brendovi i oglašivači pronalaze nove načine za privlačenje i angažovanje korisnika mreža. Evo nekoliko aktivnosti koji će uticati na korišćenje društvenih mreža u budućnosti.
Ideja o povezivanju stvarnog i digitalnog sveta nije nova, ali su tek nedavno stvoreni tehnički uslovi za njihovu masovnu primenu. Zahvaljujući tome je nastala produžena stvarnost (extended reality-XR), zajednički termin koji obuhvata tehnologije virtuelne stvarnosti (virtual reality-VR), proširene stvarnosti (augmented reality-AR), i njihovu kombinaciju pomešanu stvarnost (mixed reality-MR). Virtuelna realnost je skup tehnologija koje se koriste za definisanje interaktivnog, trodimenzionalnog, kompjuterski generisanog prostora koji korisnici doživljavaju posredstvom čulnih, odnosno tehnoloških pomagala. Proširena stvarnost je transformativna tehnologija kojom se podaci iz sajber prostora umeću u vidno polje korisnika (realno okruženje) u realnom vremenu. Integracijom digitalnih informacija u stvaran fizički svet, proširena stvarnost poboljšava čovekovu percepciju i interakciju sa stvarnim svetom, omogućavajući nove načine angažovanja i produktivnosti. Njome se obično pristupa preko “pametnih” naočara, “pametnih” telefona ili tableta.
Proširena i virtuelna stvarnost su sve prisutnije na društvenim mrežama. AR filteri i drugi efekti za interaktivnije iskustvo korisnika postali su standard na platformama TikTok, Instagram i Snapčat (Snapchat), i očekuje se da će imati ključnu ulogu pri korišćenju društvenih mreža u budućnosti. Umesto jednostavnih filtera, društvene mreže će omogućiti korisnicima interaktivne AR i VR sadržaje u stvarnom svetu. Ovaj trend već raste sa filterima i igrama, ali bi u budućnosti mogao koristiti potpuno interaktivne iskustvene platforme. Takođe su se na platformi Fejsbuk (Facebook) počela koristiti i iskustva virtualne stvаrnosti kroz koncept Metaverzum (Metaverse). Metaverzum kombinuje različite tehnologije kako bi kreirao zajedničko virtualno okruženje gde ljudi mogu komunicirati, raditi, učiti i igrati se na način sličan kao u stvarnom životu. Kako je Metaverzum pokazao veliki potencijal da može preoblikovati ove aktivnosti, velike tehnološke kompanije (Meta, Microsoft, Google) ulažu značajna sredstva u njegov razvoj, ali će njegov uspeh u budućnosti zavisiti od tehnološkog napretka, ali i od društvenog prihvatanja i regulacije.
Ovi alati će omogućiti korisnicima da kreiraju interaktivna i imerzivna iskustva (generisanje trodimenzionalnog prikaza koji izgleda kao da okružuje korisnika). Očekuje se da će se društvene mreže proširiti na virtualne svetove gde će korisnici interakciju vršiti putem virtualne stvarnosti i proširene stvarnosti, što će omogućiti da ljudi prisustvuju poslovnim sastancima, događajima ili čak društvenim okupljanjima u virtualnim okruženjima.
Algoritmi za prepoznavanje obrazaca
Veštačka inteligencija (artificial intelegency-AI) se sve više koristi na društvenim mrežama za personalizaciju sadržaja, moderaciju komentara i poboljšanje korisničkog iskustva. Nju pre svega čine čatbotovi (chatbot- program veštačke inteligencije koji automatizuju komunikaciju sa korisnicima na društvenim mrežama), generativna veštačka inteligencija (kao što je GPT) i alati za automatsko uređivanje sadržaja. Generativna veštačka inteligencija (GenAI ili GAI) je veštačka inteligencija sposobna da kreira tekst, sliku ili druge podatke koristeći generativne modele, često kao odgovor na pitanja. Zahvaljujući tome, alati veštačke inteligencije mogu pomoći kreatorima u stvaranju ili poboljšanju sadržaja na društvenim mrežama, upravljanju društvenim mrežama i interakciji sa korisnicima. Na primer, oni mogu pružiti trenutne odgovore na pitanja korisnika, predložiti najbolje vreme za objavljivanje, kreirati naslove, generisati slike ili video zapise, pa čak i pripremati tekstove. Na taj način ovi alati olakšavaju posao marketinškim timovima i kreatorima, omogućavajući im da efikasnije proizvode visokokvalitetan sadržaj. U budućnosti će kreatori sadržaja i oglašivači imati pristup sve sofisticiranijim alatima za stvaranje videa, animacija i pisanje teksta, što će demokratizovati nastajanje kvalitetnog sadržaja čineći ga dostupnim široj publici a ne samo profesionalcima. Veštačka inteligencija će imati ključnu ulogu i u korišćenju iskustava proširenei virtuelne stvarnosti na društvenim mrežama.
Zahvaljujući tome što mogu da obrade ogromne količine podataka u realnom vremenu, danas AI algoritmi analiziraju ponašanje korisnika, njihove interakcije, interesovanja i sklonosti kako bi kreirali personalizovane fidove (feed-kontinuirano dostavljanje novosti o aktivnostima prijatelja i stranica). To omogućava korisnicima društvenih mreža da vide sadržaj koji je relevantan za njih, što povećava njihov angažman i zadržava ih duže na platformi. Instagram, Facebook, TikTok i druge platforme (mreže) koriste ove algoritme kako bi prikazale postove (unos u blog ili internet forum), videozapise i reklame koje su najprikladnije za svakog pojedinca. U budućnosti će ovi algoritmi postajati sve sofisticiraniji u predviđanju korisničkih želja i interesa, omogućavajući kreiranje visoko prilagođenih fidova na osnovu interesa korisnika. Generativna veštačka inteligencija će igrati veću ulogu u kreiranju sadržaja na društvenim mrežama, kao i u razvoju pametnih čatbotova za automatske razgovore.
Alati veštačke inteligencije omogućavaju kreiranje dipfejk (deepfake-duboko lažno) sadržaja (slika, video snimaka ili audio zapisa) u kojima je originalna osoba zamenjena nekom drugom, ili su prikazani nepostojeći likovi. Dipfejk koristi moćne tehnike mašinskog učenja i veštačke inteligencije za manipulisanje ili generisanje vizuelnog i audio sadržaja koji može lako zavarati. Iako dipfejk može biti zabavan i kreativan u nekim kontekstima, može se zloupotrebiti za širenje lažnih informacija, manipulaciju mišljenja ili kreiranje lažnih identiteta. Zbog toga ova vizuelna ili audio manipulacija može predstavljati ozbiljan izazov za autentičnost i poverenje na društvenim mrežama. AI alati se mogu koristiti na platformama i za otkrivanje i uklanjanje dipfejk, neprikladnih, uvredljivih ili štetnih sadržaja kao što su govor mržnje, nasilje, lažne vesti, dezinformacije i propaganda kako bi zaštitile korisnike od obmana. Algoritmi mogu prepoznati obrasce dezinformacija i označiti sumnjiv sadržaj, što pomaže u smanjenju širenja problematičnih informacija. Ipak, ovo je izazovno područje jer se lažne informacije brzo prilagođavaju i često je teško prepoznati ih u realnom vremenu. Borba protiv manipulacija sadržajem, lažnih identiteta i lažnih vesti će biti važan aspekt budućeg razvoja društvenih mreža.
Društvena trgovina i viralni marketing
Pojava interneta i društvenih mreža je dovela i do velikih promena u poslovanju brendova, kao i promena u ponašanju samih potrošača. Zahvaljujući online kupovinu putem web sajtova brendova nastala je društvena trgovina (engl. social commerce). Ona se dodatno razvila uspostavljanjem direktne kupovine sa korisnicima na društvenim mrežama kao što su Instagram, TikTok i Facebook, omogućavajući brendovima da prodaju proizvode direktno na platformama, čime se skraćuje proces kupovine i stvaraju uslovi za brzi profit. Pri tome, preporuke proizvoda i usluga koje su se u prošlosti u većini slučajeva prenosile usmenim putem, danas su zamenjene „lajkovanjem”, „tagovanjem”, „pinovanjem”, „šerovanjem” i drugim terminima koji se vezuju za korišćenje društvenih mreža. Trgovina putem društvenih mreža će nastaviti da raste jer će one omogućiti korisnicima da kupuju direktno iz aplikacija, uz poboljšana iskustva kroz proširenu stvarnost-AR kao što je virtualno isprobavanje proizvoda. Brendovi će koristiti društvene mreže ne samo za promociju već i za celokupno iskustvo prodaje.
Brendovi koje imaju svoje naloge na društvenim mrežama da bi privukli što više kupaca putem mreža i uz to se bolje pozicionirali na tržištu, koriste različite tehnike viralnog marketinga radi indirektnog uticaja na svest potrošača. Među njima su video-klipovi, slike, tekstovi kao i mimovi (meme). Mim je viralni sadržaj koji se širi među korisnicima na interentu, najčešće u obliku slike s dodatim tekstom, ali može biti i u obliku video-klipa, reči ili fraze. Iako društvene mreže pružaju mnogo različitih načina za objavljivanje informacija i privlačenje zainteresovanih ljudi, mimovi su postali ključan oblik komunikacije na njima jer su brzi, zabavni i laki za deljenje. Korisnici i brendovi koriste mimove i druge kratke videozapisa za širenje poruka na kreativan i humorističan način, jer su jednostavni za pregled i omogućavaju kreatorima sadržaja da brzo privuku pažnju. Kratki, dinamični videozapisi su posebno popularni na platformama kao što je TikTok, i funkcijama kao što su Instagram Reelsi YouTube Shorts, gde često postaju viralni, podstičući korisnike na interakciju i učešće u izazovima.
I audio sadržaj postaje važan trend na društvenim mrežama zahvaljujući porastu popularnosti aplikacija kao što je Clubhouse i uvođenjem audio soba (spaces) na Facebook i X (bivši Twitter). One imaju „virtuelne sobe”, digitalni prostor stvoren pomoću tehnologija poput virtuelne realnosti (VR) ili proširene realnosti (AR) sa kojima korisnici mogu da komuniciraju jedni sa drugima pomoću zvuka u realnom vremenu. Podkasti, digitalne datoteke koje sadrži audio ili audio-video zapis koji se distribuira putem interneta, takođe su sve prisutniji na društvenim mrežama, a platforme olakšavaju deljenje i otkrivanje novih audio formata. Sve popularnije postaju i ankete, kvizovi i drugi oblici interaktivnog sadržaja jer podstiču korisnike na aktivno učešće. Platforme kao TikTok ili funkcije kao Instagram Stories često koriste ove aplikacije kako bi povećale angažman korisnika.
Influenseri i dalje igraju ključnu ulogu u marketinškim strategijama na društvenim mrežama. Sve veći pažnja se poklanja mikroinfluenserima koji imaju manji broj ali vrlo angažovane pratioce. Ovi kreatori sadržaja obično imaju jaču vezu sa svojom publikom, što ih čini autentičnijim i pouzdanijim za promociju proizvoda. Na društvenim mrežama sve veću pažnju privlači autentičan i iskren („realan”) sadržaj. Umesto savršenih, profesionalno oblikovanih fotografija, raste popularnost sirovih i „nesavršenih” trenutaka, što se vidi kroz platforme kao što je BeReal, koja podstiče korisnike da dele spontane fotografije bez pripreme ili filtera.
Sa povećanjem brige oko privatnosti i sigurnosti podataka na mrežama, korisnici će sve više tražiti veći nadzor nad svojim podacima, pa će regulatorni okvir za društvene mreže postati strožiji. Vlade širom sveta već rade na zakonima koji će osigurati da društvene mreže budu odgovornije za sadržaj na njihovim platformama. Korisnici traže i veću transparentnost u vezi s načinom na koji se njihovi podaci prikupljaju i koriste, dok regulative kao što su Opšta uredba o zaštiti podataka (General Data Protection Regulation-GDPR) podstiču platforme na bolje upravljanje privatnošću. Povećana svest o zaštiti podataka dovela je do poboljšanja sigurnosnih mera na mnogim platformama, koje sve više naglašavaju sigurnost korisnika i kontrolu nad podacima. Decentralizovane društvene mreže kao što su Mastodon ili buduće platforme koje će se temeljiti na blokčejn tehnologiji (blockchain-razmena i skladištenje informacija preko više računara povezanih u mrežu, gde se novčane transkacije vrše u obliku kriptovaluta) mogle bi u budućnosti postati još popularnije, omogućujući veću transparentnost i sigurnost podataka, bez postojanja središnjeg entiteta koji kontroliše mrežu.
Društvene mreže postaju i okruženje za rasprave o važnim društvenim temama, od klimatskih promena do ljudskih prava. Pošto sve više korisnika očekuje od brendova i influensera da zauzmu stav o društvenim i ekološkim pitanjima, brendovi koji promovišu održivost, ravnopravnost i društvenu odgovornost postižu bolju povezanost sa korisnicima. Zbog toga će društvene mreže u budućnosti biti usmerene ka većoj odgovornosti prema društvenim i ekološkim pitanjima. Kako svest o klimatskim promenama raste, očekuje se da će korisnici tražiti od platformi da budu održivije i transparentnije u svojoj ulozi u zaštiti životne sredine i promovisanju društvene odgovornosti.
Umesto velikih platformi kao Facebook, u budućnost će verovatno postati popularnije specifične društvene mreže koje su usmerene prema određenim interesima ili zajednicama (kao što su hobi, stručne zajednice ili mentalno zdravlje). Sa porastom svesti o uticaju društvenih mreža na mentalno zdravlje, očekuje se da će buduće platforme nuditi više alata za odgovorno korišćenje i promovisati digitalni detoks. Alati koji pomažu korisnicima da upravljaju vremenom provedenim na mreži, kao i podsticanje zdravih navika u vezi s konzumiranjem sadržaja, biće važni za održavanje mentalnog zdravlja.
Bolji sadržaji, veća personalizacija
Društvene mreže danas imaju ogroman uticaj na moderno društveno, kulturno i ekonomsko okruženje. Budućnost društvenih mreža će biti obeležena tehnološkim inovacijama, posebno u oblastima virtualne stvarnosti, veštačke inteligencije i društvene trgovine. Očekuje se da će veštačka inteligencija omogućitii platformama da unaprede korisničko iskustvo, poboljšaju angažman i omoguće veću personalizaciju, interakciju i optimizuju sadržaj. Zaštita privatnosti, etika i sigurnost, posebno u vezi dezinformacija, sajber-nasilja (skraćeno od cybernetic-kibernetika, fenomen povezan sa informacionom tehnologijom) i govora mržnje će biti od velikog značaja za stvaranje sigurnog okruženja za korisnike, dok će personalizacija i autentičnost postati važniji nego ikad. Zbog toga će društvene mreže morati da obezbede da tehnologija bude korišćena na način koji je siguran i koristan za sve korisnike. Očekuje se da će društvene mreže postati još integrisaniji deo našeg svakodnevnog života, ali sa većom odgovornošću prema društvu i pojedincima. Mreže će postati sve interaktivnije, sa većim usmerenjem na zajedničke projekte, saradnju i stvaranje zajednica. Korisnici će moći da učestvuju u stvaranju njihovog sadržaja zajedno sa influenserima, brendovima i drugim korisnicima, što će platforme učiniti dinamičnijim i angažovanijim.
Dr Vladica Božić
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"
|
