MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA
Planeta Br. 99 | MALA NEBESKA TELA
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
» BROJ 99
Planeta Br 99
Godina XVIII
Januar-Februar-Mart 2021.
»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 99
Jan. 2021g
Br. 97
Avgust 2020g
Br. 98
Novembar 2020g
Br. 95
Mart 2020g
Br. 96
Maj 2020g
Br. 93
Nov. 2019g
Br. 94
Jan. 2020g
Br. 91
Jul 2019g
Br. 92
Sep. 2019g
Br. 89
Mart 2019g
Br. 90
Maj 2019g
Br. 87
Nov. 2018g
Br. 88
Jan. 2019g
Br. 85
Jul 2018g
Br. 86
Sep. 2018g
Br. 83
Mart 2018g
Br. 84
Maj 2018g
Br. 81
Nov. 2017g
Br. 82
Jan. 2018g
Br. 79
Jul. 2017g
Br. 80
Sep. 2017g
Br. 77
Mart. 2017g
Br. 78
Maj. 2017g
Br. 75
Septembar. 2016g
Br. 76
Januar. 2017g
Br. 73
April. 2016g
Br. 74
Jul. 2016g
Br. 71
Nov. 2015g
Br. 72
Feb. 2016g
Br. 69
Jul 2015g
Br. 70
Sept. 2015g
Br. 67
Januar 2015g
Br. 68
April. 2015g
Br. 65
Sept. 2014g
Br. 66
Nov. 2014g
Br. 63
Maj. 2014g
Br. 64
Jul. 2014g
Br. 61
Jan. 2014g
Br. 62
Mart. 2014g
Br. 59
Sept. 2013g
Br. 60
Nov. 2013g
Br. 57
Maj. 2013g
Br. 58
Juli. 2013g
Br. 55
Jan. 2013g
Br. 56
Mart. 2013g
Br. 53
Sept. 2012g
Br. 54
Nov. 2012g
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.
» Glavni naslovi

KLIMA

 

Dr Ana Paunović

Šesto veliko izumiranje živih vrsta

Promene kao opasnost

 

Postoje prirodni faktori koji utiču na klimu: litosfera, atomosfera, okeani, lednici i aktivnost Sunca. Od prirodnih uticaja, među najvažnijima su aktivnost okeana i okeanske struje. Okeani mogu da konzerviraju veliku količinu toplote; ta osobina je poznata kao okeanska toplotna inercija.

KLIMA

Dva najpoznatija primera uticaja okeana na klimu su Golfska struja i fenomen „El Ninjo“. Topla Golfska struja, koja teče od Meksičkog zaliva duž istočne američke obale, sve do britanskog arhipelaga i Skandinavije, čini klimu tih područja toplijom nego što bi se očekivalo na osnovu njihovih geografskih širina. A velike vulkanske erupcije mogu prouzrokovati globalno zahlađenje, tako što materijal izbačen vulkanskom erupcijom sprečava sunčevu svetlost da dopre do Zemljine površine.
Najveća poznata erupcija vulkana na Zemlji bila je erupcija vulkana Toba, na ostrvu Sumatri, koja se dogodila pre 70.000 godina. Tom prilikom je u atmosferu izbačeno oko 900 km3 materijala, što je izazvalo značajne promene globalne klime. Procenjuje se da je posle te erupcije nestalo 75% biljaka na severnoj Zemljinoj hemisferi.
Oblaci takođe imaju veliki uticaj na klimu tako što vraćaju energiju Sunčeve svetlosti nazad u svemir. Kad ne bi bilo oblaka, prosečna temperatura na površini Zemlje bila bi viša za desetak stepeni Celzijusovih.
Konačno, promene u orbiti i nagibu Zemljine osovine takođe mogu prouzrokovati globalne klimatske promene.
Danas, termin klimatske promene koristimo kada govorimo o promenama klime koje se događaju od početka 20. veka, a nastale su kao rezultat čovekovih aktivnosti. Klimatske promene, po definiciji, predstavljaju one promene klime koje se direktno ili indirektno pripisuju ljudskim aktivnostima koje menjaju sastav atmosfere i koje se, za razliku od klimatskih varijabilnosti, beleže tokom dužeg vremenskog perioda.

Nismo sami na planeti

Čovek proizvodi ogromne količine gasova staklene bašte (ugljen-dioksid), neprestajući da sagoreva velike količine uglja, nafte i zemnog gasa. Ovi gasovi „zarobljavaju” toplotu u atmosferi, utiču na promenu klime i menjaju uslove života na Zemlji. Istraživači predviđaju da će se preko 80% biljnih i životinjskih vrsta koje žive u polarnim oblastima suočiti sa velikim promenama u narednih osamdeset godina, što će ugroziti njihov opstanak.
Ekstremne temperature, izuzetno jaki pljuskovi, suše i smanjeni prinosi u poljoprivredi povezuju se sa porastom temperature na našoj planeti. Kada se govori o klimatskim promenama, najviše pažnje se posvećuje posledicama koje će to imati na ljude. Ali, mi nismo jedini stanovnici ove planete - nagle klimatske promene izazvane ljudskim aktivnostima imaju posledice na sva živa bića na Zemlji. Naučnici predviđaju da bi globalno zagrevanje moglo da doprinese masovnom istrebljenju divljih životinja u bliskoj budućnosti, delovanjem na čak milion vrsta, što je oko četvrtina svih nama poznatih vrsta.
Kako će klimatske promene uticati na životinjske vrste, zavisi od brojnih faktora, ali neki ključni problemi se ponavljaju. Neke životinje bi nesumnjivo mogle da izgube svoja staništa, a u mnogim delovima sveta određene populacije mogle bi neposredno da izgube život usled ekstremnih vremenskih događaja. Čak i ukoliko uspemo da porast temperature zadržimo na 1,5-2 stepena Celzijusa, neke vrste neće preživeti.

Ljudi pokrenuli veliko izumiranje

Zagrevanje koje se sada dešava dovodi do toga da se, na severnoj hemisferi, mnoge biljne vrste sele prema polovima i na višu nadmorsku visinu u potrazi za hladnijim okruženjem. Ovaj proces je već primećen na mnogim mestima kao što su Alpi, planinski predeli Kvinslenda u Australiji i šume Kostarike.
Uticaj na žive vrste postaje toliko značajan da njihovo kretanje može poslužiti kao pokazatelj zagrevanja planete. Životinje čije stanište nestaje moraju da se sele i zbog toga bivaju ugrožene, što narušava eko-sistem. Svi ekosistemi u prirodi su osetljivi i sa dolaskom novih biljnih vrsta u predele u kojima ih ranije nije bilo stižu i bolesti i štetočine koje narušavaju postojeće stanje i ugrožavaju starosedelačke vrste. Kraće zime i pomerene sezone cvetanja dovode do toga da mnoge migratorne vrste životinja moraju da menjaju svoje navike, što ih vodi u susret poteškoćama i opasnostima na koje nisu navikle.
Pod većim rizikom su tropske vrste u odnosu na one koje su nastanjene u umerenim zonama. Neke životinje će možda uspeti da promene stanište da bi se izborile sa sve višim temperaturama, ali mnoge druge žive u izolovanim oblastima kao što su rezervati prirode, planine ili ostrva. Sisari i ptice imaju bolje predispozicije da prežive nego vodozemci jer imaju sposobnost samoregulisanja telesne temperature.
Naučnici upozoravaju da su ljudske aktivnosti već pokrenule Šesto veliko izumiranje.

Ugroženi beli medvedi

Beli medvedi, kojima nestaje stanište zbog topljenja snega i leda na Arktiku jedan su od dobro poznatih simbola klimatskih promena, ali su i dobar primer problema sa kojim se životinje suočavaju. Zbog promenjenih klimatskih uslova menjaju se okruženje i razne biljne i životinjske vrste koje, ugrožene, nemaju mogućnost da se dovoljno brzo priviknu novonastalim okolnostima pa im preti izumiranje.
Mada kod belog medveda postoje velika genska raznovrsnost i mogućnost širenja populacije, teško je zamisliti njihov život bez morskog leda. Taj led im omogućava da love i da se razmnožavaju jer gubitak leda znatno utiče na životinje kojima se polarni medvedi hrane. I kod belih medveda je stopa razmnožavanja sve niža.

KLIMA

Sve manje velikih pandi

Među životinjama koje bi mogle nestati nalazi se i ona koja je na logou Svetske organizacije za prirodu - džinovska panda. Budućnost velike pande je nesigurna zbog brojnih opasnosti koje prete ovoj vrsti. Njeno stanište u šumama planinskog područja jugozapadne Kine je nejednako raspoređeno, tako da su populacije velike pande male i izolovane jedne od drugih. Bambus, osnova ishrane ove pande, deo je osetljivog ekosistema ugroženog promenama izazvanim globalnim zagrevanjem. Pogodni uslovi za rast bambusa pomeraju se ka višim nadmorskim visinama, ali problem predstavlja to što bambus ima sporu stopu širenja i zbog toga verovatno neće moći da se prebaci na druga područja dovoljno brzo. Čak iako pande mogu da migriraju u odgovarajuća područja, njihov glavni izvor hrane to ne bi mogao.

KLIMA

Morske kornjače - muški pol, ženski pol

Morske kornjače legu jaja na plažama, od kojih su mnoge ugrožene povišenim nivoom mora. Promena klime preti mladuncima morske kornjače jer temperatura gnezda utiče na pol: najhladniji delovi daju mužjake, dok se u toplijima razvijaju ženke. Topla gnezda smanjuju broj mladunaca muškog pola, što ozbiljno preti populacijima kornjača.

KLIMA

Kraj orangutana za par decenija

Poslednje uporište orangutana u prašumama Indonezije ugroženo je nizom promena, uključujući promenu klime, što ovu životinju izlaže riziku istrebljenja u roku od nekoliko decenija. Uporedo sa globalnim zagrevanjem, koje povećava trajanje i učestalost suša, šumski požari su sve češći u ovim veoma gustim šumama, a to proređuje životni prostor orangutana.

KLIMA

Plavi kit bez planktona

Plavi kit iz severnog Atlantika jedna je od najugroženijih vrsta. Pošto sve toplija voda sadrži manje planktona kojim se kit hrani, dostupnost hrane postaje sve veći uzrok smrtnosti kitova. Postoji još između 300 i 350 primeraka ove vrste, ali sa malo izgleda za rast populacije.

KLIMA

Afrički slon uz malo vode

Afrički slonovi su na Crvenoj listi označeni kao ranjiva vrsta još od 2004. godine. Veliki izazov za njihov opstanak predstavlja gubitak i fragmentacija staništa. Osim toga, dobro je poznato da su, zbog slonovače, često na meti lovaca i da se delovima njihovih tela ilegalno trguje.
Ove životinje su osetiljive na porast temperature, a i njihova otpornost na brojne bolesti je slaba. Kako je generacijsko vreme kod slona prilično dugo i nema previše genskih varijacija, prilagođavanje im neće biti lako. Najveći problem predstavlja potreba afričkih slonova za ogromnim količinama sveže vode. Ukoliko je ne bude dovoljno, to će se odraziti na njihove svakodnevne aktivnosti, pa i na reprodukciju i migracije.

KLIMA

Tigar, još malo pa na obali

Neka od najvećih preostalih područja gde se tigrovi nalaze su šume mangrovog drveta u Indiji. Predviđeni rast nivoa mora mogao bi da prouzrokuje da ovaj životni prostor tigra potpuno nestane.

KLIMA

Žabe i suva korita

Promena klime utiče na rasprostanjenost staništa i na disanje mnogih vrsta žaba. Pošto se žabe oslanjaju na vodu u procesu parenja, svako smanjenje ili promena količine padavina moglo bi da uspori njihovo razmnožavanje. Više temperature doprinose isušivanju lokvi - a to rezultira smrću punoglavaca i jaja. Suvlji uslovi uzrokuju da starije žabe umiru zbog gubljenja vode u telu.

KLIMA

Koralni grebeni na ivici opstanka

Koralni grebeni su bitni za više od jedne četvrtine svih morskih vrsta, uključujući preko 4.000 vrsta riba. Oni predstavljaju skloništa, mrestilišta i hranilišta za veliki broj morskih organizama kao što su jastozi, rakovi, morske zvezde i morske kornjače.Globalno zagrevanje dovodi do zagrevanja mora, a to prouzrokuje izbeljivanje korala, pri čemu korali gube simbiontske alge koje su im neophodne za opstanak. Ugljen-dioksid čini more kiselijim i to predstavlja problem za održavanje spoljašnjeg skeleta (egzoskeleta) korala.

KLIMA

Prvi sisar nestao zbog klime

Dok mnogim životinjskim vrstama u budućnosti preti opasnost ukoliko ne budu uspele da se prilagode ili pronađu nova staništa, jedna vrsta sisara je već nestala. Smatra se da je mali glodar Melomys rubicola prvi sisar koji je izumro zbog klimatskih promena. Ova vrsta je živela samo na jednom australijskom ostrvu, čiji deo od 1998. godine tone pa se vegetacija drastično menja; ovaj sisar već je izgubio oko 97 odsto svog staništa. Već godinama niko nije uočio nijednu jedinku ovog glodara.
Naučnici su nedavno objavili studiju u kojoj su naveli da promena klima utiče na svaki oblik života na Zemlji i da ima mnogo promena koje su davno počele a tek se sada vide. Na primer, promenio se genetski sastav pojedinih vrsta. Planktonski rak velika dafnija evoluirao je u drugoj polovini 20. veka da bi mogo da se izbori sa višim temperaturama u Velikoj Britaniji, a ružičasti losos je počeo ranije da migrira jer je smanjena učestalost gena koji podstiču kasniju migraciju.

KLIMA

Dr Ana Paunović

 



Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"

 

 

 

  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u Pratite nas na Instagram-u
»  Prijatelji Planete

» 10 GODINA PLANETE

free counters Flag Counter

6 digitalnih izdanja:
4,58 EUR/540,00 RSD
Uštedite čitajući digitalna izdanja 50%

Samo ovo izdanje:
1,22 EUR/144,00 RSD
Uštedite čitajući digitalno izdanje 20%

www.novinarnica.netfree counters

Čitajte na kompjuteru, tabletu ili mobilnom telefonu

» PRELISTAJTE

NOVINARNICA predlaže
Prelistajte besplatno
primerke

Planeta Br 48


Planeta Br 63


» BROJ 99
Planeta Br 98
Godina XVII
Januar-Februar-Mart 2021.

 

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003-2021 PLANETA