MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA
Planeta Br. 98 | METEOROLOGIJA
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
» BROJ 98
Planeta Br 98
Godina XVII
Novembar-Decembar 2020.
»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 97
Avgust 2020g
Br. 98
Novembar 2020g
Br. 95
Mart 2020g
Br. 96
Maj 2020g
Br. 93
Nov. 2019g
Br. 94
Jan. 2020g
Br. 91
Jul 2019g
Br. 92
Sep. 2019g
Br. 89
Mart 2019g
Br. 90
Maj 2019g
Br. 87
Nov. 2018g
Br. 88
Jan. 2019g
Br. 85
Jul 2018g
Br. 86
Sep. 2018g
Br. 83
Mart 2018g
Br. 84
Maj 2018g
Br. 81
Nov. 2017g
Br. 82
Jan. 2018g
Br. 79
Jul. 2017g
Br. 80
Sep. 2017g
Br. 77
Mart. 2017g
Br. 78
Maj. 2017g
Br. 75
Septembar. 2016g
Br. 76
Januar. 2017g
Br. 73
April. 2016g
Br. 74
Jul. 2016g
Br. 71
Nov. 2015g
Br. 72
Feb. 2016g
Br. 69
Jul 2015g
Br. 70
Sept. 2015g
Br. 67
Januar 2015g
Br. 68
April. 2015g
Br. 65
Sept. 2014g
Br. 66
Nov. 2014g
Br. 63
Maj. 2014g
Br. 64
Jul. 2014g
Br. 61
Jan. 2014g
Br. 62
Mart. 2014g
Br. 59
Sept. 2013g
Br. 60
Nov. 2013g
Br. 57
Maj. 2013g
Br. 58
Juli. 2013g
Br. 55
Jan. 2013g
Br. 56
Mart. 2013g
Br. 53
Sept. 2012g
Br. 54
Nov. 2012g
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.
» Glavni naslovi

PO SVETU

 

Tekst i snimci:
Ratko Kušić

1001 priča

LEZBOS, MJANMAR i MALDIVI

 

LEZBOS

Ime

Smaragdno ostrvo Lezbos, treće po veličini u Grčkoj, osim zbog rajskih plaža, interesovanje privlači i zbog svog imena. Ostrvo nosi ime svog zastitnika, mitskog boga Lezbosa ili Lesvosa. U kakvoj su vezi lezbejke I Lezbos? U tesnoj.
Pojam lezbejski potiče od naziva ostrva, i to zahvaljujući antičkoj pesnikinji Sapfo koja je kroz svoju poeziju veličala lepotu i ljubav između žena. U 4. veku p.n.e, osnovala je školu za devojke i kroz svoju poeziju otvoreno govorila o ljubavi prema svojim učenicama. U to vreme bilo je nezamislivo da jedna žena ima toliku slobodu.

Po svetu

Iako pojedini istoričari tvrde da nije bila homoseksualnog opredeljenja, lezbejska populacija smatra je prvom u istoriji koja se javno izjasnila o svom seksualnom opredeljenju. S druge strane, grupa meštana pokušala je da tužbom zabrani upotrebu imena ostrva u te svrhe, smatrajući da samo oni koji potiču sa Lezbosa imaju pravo da nose njegovo ime. Tužba je odbijena.

 

MIJANMAR

Tanaka pasta

Specifično bojenje lica u Mijanmaru vekovima je deo tradicije tamošnjeg naroda. Gotovo sve žene i deca na licima imaju tragove žućkaste paste koja ima, kako tvrde, lekovito, kozmetičko i zaštitno dejstvo. Pasta se zove “tanaka”, a dobija se trenjem istoimenog drveta o uglačan kamen, dok se uz dodatak vode ne pretvori u gustu kremu. Tanaka je spororastuće drvo koje uspeva u centralnom delu Mijanmara, a najbolje za pripremu ovog kozmetičkog sredstva je kad navrši 35 godina starosti.  Veruje se da upotreba tanake na ovim prostorima seže 2000 godina unazad, mada prvi pisani tragovi potiču iz 14. veka od kada su članovi kraljevskih porodica počeli da koriste ovo sredstvo za ulepšavanje, negu i zaštitu kože. Svrha i način pripreme nije se promenio vekovima pa se i danas u Mijanmaru radije koristi tanaka u izvornom obliku nego savremena kozmetička sredstva.

Po svetu

Sveže pripremljena pasta, kako tvrdi lokalno stanovništvo, štiti kožu od sunca, usporava starenje, hladi i umiruje, leči rane i izbeljuje kožu. Iako je vrlo malo medicinskih istraživanja urađeno, smatra se drvo tanaka ima i lekovita svojstva, pa se tako koristi za lečenje malarije, epilepsije, lepre, srčanih oboljenja i infekcija. U ruralnim sredinama masku nanose gotovo svi: i muškarci, i žene, i deca, dok u gradovima, dečaci u tinejdžerskom uzrastu prestaju da je koriste. Bar ne javno. Upotrebljavaju je kod kuće kao dodatno sredstvo za održavanje higijene.

Po svetu

U modernim vremenima mlade žene i preko šminke nanose tradicionalnu pastu, često stilizovanu na obrazima u obliku krugova, cvetova i listova. Ovaj metod nege i ulepšavanja prevazilazi etničke, religiozne i klasne granice jer svi koriste isto sredstvo, iz istih razloga, pripremljeno na isti način. Veruje se da štiti od zlih duhova i donosi sreću onome ko je nosi na licu. U pojedinim školama zahteva se od učenika da pastu nanose na lice kao deo uniforme.

 

MIJANMAR

Zlatna stena

Zlatna stena u Mjanmaru među najvažnijim je svetilištima budističkih hodočasnika. Obložena zlatom od strane hodočasnika, blista na litici planine Kjaktijo, na visini od oko 1100 m. Iako se mislilo da je ova glatka stena prirodan deo vrha planine, utvrđeno je da je zasebna celina, koja se samo jednim delom oslanja na tlo prkoseći gravitaciji. Na vrhu 7,5 m visoke stene izgrađena je pagoda gotovo iste visine. Ne zna se pouzdano od kada datira, ali se veruje da je stara oko 2.500 godina.
Prema legendi, sam Buda je jednom pustinjaku dao pramen svoje kose, koji je on dalje poklonio kralju sa željom da ga smesti u svetilište od kamena u obliku pustinjakove glave. Kralj je, upotrebivši svoje natprirodne moći, takav kamen pronašao na dnu mora i postavio ga na vrh planine. Na njemu je izgradio pagodu u kojoj je smešten pramen Budine kose.

Po svetu

Za budustičke vernike ovo je dovoljno da svake godine, od novembra do marta, u velikom broju posećuju zlatnu stenu, penjući se po strmim, kilometrima dugim planinskim puteljcima. Poslednji kilometar puta, po običaju, hodočasnici prelaze bosi po tlu od oštrog kamenja.
Kako običaj nalaže, na stenu se lepe pravougani zlatni listići i ostavlja novac zaboden drvenim štapićima da ga ne bi odneo vetar. Ženama nije dozvoljeno da dodirnu stenu, što nije u vezi sa religijom već običajima Mjanmara. Vrhunac hodočašća je u martu, na dan punog meseca, kada se u znak poštovanja Bude oko Zlatne stene upali 90.000 sveća, koje obasjavaju nebo nad planinom Kjaktijo.

 

MALDIVI

Ajkule

U prozirnim vodama Maldivskog arhipelaga živi preko 26 vrsta ajkula. Većina svojim zastrašujučim izgledom i veličinom jeste smrtonosna, poput ajkule čekićare i tigar ajkule, ali sa njima se turisti i ronioci retko susreću. Ipak, u plitkim vodama oko aola, plivaju male grebenske ajkule, koje ne dostižu više od 1m dužine.
Svake večeri okupljaju se u jatima toliko blizu obale da ih je gotovo moguće dodirnuti. Ipak to se ne preporučuje, iako nikada nije zabeleženo da je u ovoj oblasti ajkula napala čoveka. Razlog za to verovatno leži u činjenici da se zabrane za njihovo uznemiravanje striktno poštuju ali i u tome što je podvodni svet bogat raznim vrstama riba, pa su ajkule site i mirne.

Po svetu

Temperatura mora u oblasti Maldiva često premašuje 30 stepeni pa je pogodna za mrešćenje ajkula. Bebe-ajkule su tu bezbedne od većih predatora, koji žive u vodi ne toplijoj od 10 stepeni. Čim dovoljno odrastu, sele se u dublje i hladnije vode, kao da znaju da im je po statistici najveći neprijatelj upravo čovek. Oko 100 miliona ajkula čovek ubije svake godine, dok od njihovog napada strada petoro ljudi. Maldivi su, izgleda, izuzetak jer tamo ovi predatori žive u miru.

 

MALDIVI

Potapanje ostrva

Od 1190 koralnih ostrva, grupisanih u 26 atola, koja čine državu Maldivi naseljeno je svega 200, dok su na oko 80 smešteni hotelski kompleksi. Najveće ostrvo dugačko je jedva 6 km a ima i onih od svega nekoliko kvadratnih metara.

Po svetu

Voda je u pojedinim delovima toliko plitka da se od ostrva do ostrva može prepešačiti. Prosečna nadmorska visina Maldiva je 1, 5 m, a najviša tačka je svega 2,3 m pa je ova zemlja najniža na planeti. Zbog podizanja nivoa okeana, jedan broj ostrva već je iseljen, a ako se ne preduzmu potrebne mere, naučnici predviđaju da će do kraja ovog veka, usled globalnog otopljavanja, vode Indijskog okeana potopiti veći deo maldivskog arhipelaga. Da bi podigla svest o stvarnoj opasnosti i upozorila ostatak sveta na problem, vlada Maldiva je 2009. godine održala sednicu pod vodom!

 

 

Tekst i snimci:
Ratko Kušić

 

 



Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"

 

 

 

  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u Pratite nas na Instagram-u
»  Prijatelji Planete

» 10 GODINA PLANETE

free counters Flag Counter

6 digitalnih izdanja:
4,58 EUR/540,00 RSD
Uštedite čitajući digitalna izdanja 50%

Samo ovo izdanje:
1,22 EUR/144,00 RSD
Uštedite čitajući digitalno izdanje 20%

www.novinarnica.netfree counters

Čitajte na kompjuteru, tabletu ili mobilnom telefonu

» PRELISTAJTE

NOVINARNICA predlaže
Prelistajte besplatno
primerke

Planeta Br 48


Planeta Br 63


» BROJ 98
Planeta Br 98
Godina XVII
Novembar - Decembar 2020.

 

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003-2021 PLANETA