MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA
Planeta Br. 98 | METEOROLOGIJA
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
» BROJ 98
Planeta Br 98
Godina XVII
Novembar-Decembar 2020.
»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 97
Avgust 2020g
Br. 98
Novembar 2020g
Br. 95
Mart 2020g
Br. 96
Maj 2020g
Br. 93
Nov. 2019g
Br. 94
Jan. 2020g
Br. 91
Jul 2019g
Br. 92
Sep. 2019g
Br. 89
Mart 2019g
Br. 90
Maj 2019g
Br. 87
Nov. 2018g
Br. 88
Jan. 2019g
Br. 85
Jul 2018g
Br. 86
Sep. 2018g
Br. 83
Mart 2018g
Br. 84
Maj 2018g
Br. 81
Nov. 2017g
Br. 82
Jan. 2018g
Br. 79
Jul. 2017g
Br. 80
Sep. 2017g
Br. 77
Mart. 2017g
Br. 78
Maj. 2017g
Br. 75
Septembar. 2016g
Br. 76
Januar. 2017g
Br. 73
April. 2016g
Br. 74
Jul. 2016g
Br. 71
Nov. 2015g
Br. 72
Feb. 2016g
Br. 69
Jul 2015g
Br. 70
Sept. 2015g
Br. 67
Januar 2015g
Br. 68
April. 2015g
Br. 65
Sept. 2014g
Br. 66
Nov. 2014g
Br. 63
Maj. 2014g
Br. 64
Jul. 2014g
Br. 61
Jan. 2014g
Br. 62
Mart. 2014g
Br. 59
Sept. 2013g
Br. 60
Nov. 2013g
Br. 57
Maj. 2013g
Br. 58
Juli. 2013g
Br. 55
Jan. 2013g
Br. 56
Mart. 2013g
Br. 53
Sept. 2012g
Br. 54
Nov. 2012g
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.
» Glavni naslovi

KOSMONAUTIKA

 

Dragan Lazarević

Prvi let kosmičkog broda „dragon 2“ sa posadom

Zmaj i sve brojnija posada

 


Prodor u kosmički prostor započet je pre više od šest decenija kao rivalsko nadmetanje dveju tadašnjih supersila SSSR i SAD. Kosmičku trku je započeo Sovjetski savez a SAD su, radi očuvanja prestiža supersile, morale da odgovore svojim kosmičkim letelicama. Posle raspada SSSR-a, usledila je saradnja Rusije i SAD i izgradnja međunarodne orbitalne stanice ISS. Od završetka programa „Spejs šatl“, 2011. američki astronauti su leteli na orbitalnu stanicu isključivo ruskim „sojuzima“ jer NASA nije htela da kosmičku letelicu „CEV Orion“ prilagodi za misije na ISS. Posle devet godina, ta praksa je prekinuta prvim letom sa posadom kosmičkog broda „dragon 2“ kompanije „Spejs X“ koji je peti tip kosmičkog broda proizveden u SAD.

 

KOSMONAUTIKA


Kosmička letelica „dragon 2“ je projekt započet 2008. inicijativom vlasnika kompanije Ilona Maska. Put do konačne forme letelice je bio vrlo dug i i trnovit. Kompanija je razvila rakete nosače serije „falkon 9“ koje su nosile kapsule „dragon“ u bespilotnoj varijanti namenjenoj snabdevanju međunarodne orbitalne stanice ISS. Projekat je finansirala NASA.
Obavljeno je 20 takvih misija. Na osnovu stečenih iskustva, kompanija „Spejs X“ je razvila kosmičku letelicu „dragon 2“ sa kapsulom i teretnim odsekom u varijantama „kru“ (namenjeno za prevoz astronauta) i „kargo“ (za prevoz tereta). Projekat je finansirala NASA sa 3,1 milijardom dolara. Posle dugotrajnih ispitivanja sistema za spasavanje kapsule u slučaju havarije rakete nosača i uspešne misije bez posade „demo 1“, kada je kapsula „dragon 2“ lansirana i spojena sa ISS a potom i uspešno vraćena na Zemlju - usledila je i misija sa astronautima.

KOSMONAUTIKA

KOSMONAUTIKA

Ilon Mask

 


Lansiranje u Zemljinu orbitu

Sa lansirnog poligona LC-39A kosmičkog centra „Kenedi“, paljenjem devet raketnih motora tipa „merlin“, poletela je 30.maja 2020. raketa „falkon 9“. Na njenom vrhu, u kapsuli „dragon 2“ bila su dva astronauta: Daglas-Dag Harli i Robert-Bob Benken. Komandant misije bio je iskusni astronaut NASA-e Daglas Džerald Hurlej, vazduhoplovni inženjer i vojni pilot marinskog korpusa. Leteo je na 25 tipova aviona i ima 5500 sati naleta. Učestvovao je, kao astronaut NASA-e, u dve kosmičke misije kao pilot „spejs šatla“. U misiji „STS-127“, jula 2009. dopremljeni su japanski modul „JEM-EF“ i  modul „ELM-ES“ na orbitalnu stanicu

U poslednjoj misije šatla „atlantis STS-135“, 2011. dopremljen je modul „rafaelo“ i i višenamenski nosač „LMC“.Proveo je u kosmosu ukupno 683 sata.
Robert Louis Benken je vazduhoplovni je inženjer i doktor mašinstva, i test pilot USAF, specijalizovan za ispitivanje novih letelica. Prelaskom u NASA-u završio je kurs za astronaute i postao specijalista za rad u vakuumu. Učestvovao je u misiji šatla „STS 123“, 2008. kada su na ISS dopremljeni japanski modul i robot „dextre“. Tada je tri puta bio van kosmičke letelice (tzv.EVA aktivnost). Ponovo je leteo u misiji šatla „STS 130“ 2010. kada su dopremljen moduli „trankviliti“ i „kupola“. I tada je tri puta izlazio  u otvoren kosmos i obavljao montažne radove.
Ukupno je proveo 708 sati u kosmosu a od toga je 55 sati bio u kosmičkim šetnjama van letelice.
Astronauti su, u skladu sa običajem još od projekta „Merkjuri“, letelici dali naziv “indejvur“. U ovoj misiji oni nosili su skafandere novog tipa nazvane “starman“, koji pružaju zaštitu u slučaju dekompresije kapsule i imaju sistem za hlađenje - ali nisu namenjeni za izlazak van kapsule. Osim što su krojeni po meri, „starman“ skafanderi su i privlačno dizajnirani. Unutrašnjost kapsule i ležajevi-sedišta za astronaute su ergonomski oblikovani, sve deluje zaobljeno a astronauti preko tač-skrin ekrana kontrolišu tok leta, koji je potpuno automatski

Ova misija trebalo je da bude poslednja demonstracija sigurnosti svih sistema ove kosmičke letelice pre početka redovnog korišćenja prevoženjem posada na ISS, ali i komercijalnih letova prema željama budućih naručilaca. Posle 2 min i 40 sek od poletanja, obustavljen je rad motora prvog stepena rakete i odvojen je drugi stepen. Prvi stepen potom je napravio manevar okretanja i retroreaktivnim radom motora poništio brzinu i dejstvo sile teže i meko se spustio na plutajuću platformu. Biće obnovljen i ponovo lansiran u nekoj budućoj misiji.
Po odvajanju prvog stepena, drugi stepen je zapalio raketni motor koji je „dragon 2“, mase 12,5t, posle 8 min i 50 sek uveo u orbitu oko Zemlje sa nagibom 51,66º i na visinu putanje orbitalne stanice ISS oko 400 km. Potom se kosmički brod odvojio od praznog drugog stepena čime je završena  lansirna funkcija rakete nosača „falkon  9“.

Spajanje i boravak na ISS

Posle 19 časova od lansiranja, „dragon 2“ se približio na oko 220m od ISS, zaštitna kapa na vrhu kapsule je pomerena da omogući funkciju sistema za pristajanje i počeo je potpuno automatski manevar približavanja i spajanja na pristanišnom doku „PMA 2“ (Pressurised Matching Adapter). Oko 3 sata posle spajanja sukcesivnim otvaranje troja vrata, na „dragonu 2“, pristaništu „PMA“ i modulu „harmoni“, astronauti Dag i Bob prešli su u ISS gde su ih dočekali članovi 63.po redu posade: astronaut NASA-e u funkciji komandanta ISS, Kris Kesidi i ruski kosmonauti Anatolij Ivanišin i Ivan Vagner.
Astronauti  Dag i Bob su se uključili u redovne aktivnosti posade ISS obavljajući istovar tereta iz odseka pod pritiskom japanskog teretnog kosmičkog broda „HTV 9“ (koji je spojen CBM sistemom čvrstog naleganja sa modulom „harmoni“) i utovar istrošenog i otpadnog materijala koji će sa „HTV 9“ izgoreti pri ulasku u atmosferu.
Dag Hartli je vršio tehnološke eksperimente unutar ISS-a, Bob Benken je sa Krisom Kesidijem obavio četiri izlaska van stanice u kosmički vakuum (26. juna i, potom, 1,16. i 21. jula) pri čemu su sa spoljnog dela teretnog broda „HTV 9“ skidali elektroakumulatore i postavljali ih na ISS.
Astronauti su imali dovoljno slobodnog vremena da posmatraju Zemlju iz modula kupola. Poželeli su da se kosmički letovi učine dostupnijim što većem broju ljudi.

KOSMONAUTIKA


Prvog avgusta, posle 62 dana i 9 časova provedenih na ISS, astronauti Dag i Bob su u „starman“ skafanderima u kapsuli „dragon 2 indejvor“, automatskim procesom odvajanja od „PMA 2“ prestali da budu deo ISSa. „Indejvor“, paljenjem svojih raketnih motora, smanjio brzinu da bi, posle odbacivnja zadnjeg dela (tzv.trunka) kapsule, posle 19 sati samostalnog leta započeo ulazak u Zemljinu atmosferu. Ulazak je bio kontrolisan manevarskim raketnim sistemom i sistemom kliznog balasta; posada nije bila izložena opterećenju većem od 4 ge.
Posle aerodinamičkog kočenja i otvaranja padobrana, kapsula ukupne sletne mase 9,6 t meko se spustila na vodenu površinu Meksičkog zaliva u blizini zapadne obale Floride da bi potom bila podignuta na palubu prihvatnog broda. Time je misija „dragon 2 demo 2“ okončana. Posle devet godina ponovo je obavljen kosmički let sa teritorije SAD, astronauti su obogatili svoje karijere sa još 63 dana 23 časa i 25 min. iskustva boravka u kosmosu i verovatno će želeti da ponovo lete.

„Space X“ i bliska budućnost

Uspešnim okončanjem misije, omogućava se veći broj letova u kosmos letelice ovog tipa. Već novembra 2020. treba da usledi prva redovna misija „dragona 2 kru-1“, nazvana „risajlens“, sa četvoročlanom posadom, na orbitalnu stanicu koja će na ISS ostati oko 6 meseci. Kapsula je predviđena da bude spojena sa ISS - do 210 dana.
Sledeća misija „dragon 2 kru-2“ treba da 30.marta 2021. odnese narednu četvoročlanu posadu. To će biti ponovni let u kosmos obnovljene kapsule „indejvor“. Naredni let „dragon kru-3“ se planira za septembar 2021. sa 4 astronauta, a oktobra 2021. treba da usledi prvi potpuno privatni komercijalni let u saradnji sa kompanijom „Aksion Spejs“. Let bi trebalo da traje oko 10 dana; spojili bi se sa ISS, kapsulom će pilotirati pofesionalni astronaut Majkl-Lopez Alegria, a putnici bi bili Tom Kruz i Dag Liman. Oni bi snimali scene na ISS koje će se koristiti u igranom filmu pa tako filmovi sa radnjom u kosmosu više neće biti naučna fantastika.

KOSMONAUTIKA

Četvrti putnik u ovoj misiji takođe je privatno lice ali nije objavljeno njegovo ime. Krajem 2021. ili 2022. treba da usledi još jedna misija u saradnji sa privatnom kompanijom „Spejs advenčur“ sa 4 kosmička putnika koji bi, u samostalnom letu „dragona 2“ u trajanju 3-5 dana, postigli eliptičnu putanju gde bi najveća udaljenost od Zemlje bila oko tri puta veća od udaljenosti na kojoj orbitira ISS. Time bi bio nadmašen rekord udaljenosti od Zemlje kapsule „džemini“, iz 1966.Tada su, posle spajanja sa raketom „ejdžina“i paljenjem njenog motora, Čarls Konrad i Ričard Gordon postigli visinu u apogeju od 1368 km. Ta udaljenost u svim dosadašnjim orbitalnim letovima oko Zemlje nije premašena, osim tokom 9 misija „apola“ ka Mesecu.
Kompanija „Spejs X“ ima sa NASA-om ugovorene još tri misije slanja četvoročlanih posada na orbitalnu stanicu, 2022-2026. A da li će ih biti i više, zavisi od toga kada će poleteti konkurentska „Boingova“ kapsula čiji je razvoj NASA finansirala. Cena lansiranja rakete „falkon 9“ sa kapsulom „dragon 2“ iznosi oko 160 miliona dolara, odnosno 40 miliona dolara po putniku. Kompanija namerava da u 9 m3 prostora unutar kapsule smesti i do 7 astronauta, pri čemu im neće biti baš udobno ali  tako će još više da smanji cenu po jednom učesniku misije. Komercijalni uspeh „dragona 2 kru“ zavisiće i od toga koliko će se ljudi koji mogu da plate 23-40 miliona dolara odazvati izazovu kosmičkog leta.Ako takvih avanturista bude bar dvadesetak godišnje (3-5 lansiranja), moći će da se kaže da je nastupila nova era u astronautici.

 

 

Dragan Lazarević

 

 



 


 

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"

 

 

 

  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u  
»  Prijatelji Planete

» 10 GODINA PLANETE

free counters Flag Counter

6 digitalnih izdanja:
4,58 EUR/540,00 RSD
Uštedite čitajući digitalna izdanja 50%

Samo ovo izdanje:
1,22 EUR/144,00 RSD
Uštedite čitajući digitalno izdanje 20%

www.novinarnica.netfree counters

Čitajte na kompjuteru, tabletu ili mobilnom telefonu

» PRELISTAJTE

NOVINARNICA predlaže
Prelistajte besplatno
primerke

Planeta Br 48


Planeta Br 63


» BROJ 98
Planeta Br 98
Godina XVII
Novembar - Decembar 2020.

 

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003-2020 PLANETA